Category: Uncategorized

Rijaliti učesnik ušao u crveno, pa izgovorio jezive riječi!

Anastasija Stanojević Palčica i Marko Petrušević Petrući rešili su da raskinu. Nakon što su donijeli odluku da stave tačku na njihovu ljubav, Petrući je zahtijevao od članova produkcije da mu otvore kapiju kako bi napustio “Zadrugu”.

Međutim, kako nije bilo odgovora od članova produkcije, zadrugar je riješio da im zaprijeti. Javno im je uputio niz uvreda i zaprijetio da će ih naći nakon rijalitija u spoljnom svijetu. Poznato je da je zadrugarima ovo strogo zabranjeno, te ostaje da vidimo da li Veliki šef kazniti Petrućija zbog izrečenih prijetnji i uvreda.

– Ako mi ne otvore vrata da izađem, ići ću im svima na vrata. Javno im pretim, j*baću im mamu svima koji su me poslali ovde. Zna se kome pretim. Ako mi ne otvore vrata, ići ću im na vrata ponaosob, us im se u život. Javno im pretim, neka mi otvore vrata. Neću da trpim ovo malo Vrata i napolje. Ako me ne puste, ovo će se završiti... Saznaću gde žive, već znam za pola ljudi gde žive. Svakom ponaosob,. Javno im pretim. Neka me strpaju u zatvor. Lakše ću izdržati nego sa ovim malim g*vnetom još četiri meseca. Neka mi odmah otvore vrata – rekao je Petrući, a zatim dodao:

– Javno pretim ovim smradovima. Neka mi otvore vrata da im ne bih bacio bombu. Nisam ja Filip Car, nisam Miljana Kulić. Ja sam običan čovek–

Sahrana dr Dragoslava Stošića biće organizovana 3. marta na Šapranačkom groblju u Vranju.

Doktor Dragoslav Stošić, specijalista ginekologije i akušerstva, preminuo je juče, 1. marta, u Beogradu.

U Zdravstvenom centru Vranje počeo je da radi 18. aprila 1984. godine kao doktor opšte medicine. Nakon specijalizacije radio je u Službi za ginekologiju i akušerstvo sa neonatologijom do odlaska u penziju 25. marta 2021. godine.

Bio je omiljen među pacijentima i stručan i poštovan lekar među kolegama.

Sahrana dr Dragoslava Stošića biće organizovana 3. marta na Šapranačkom groblju u Vranju.

U slučaj u Brusu je uključen i Centar za socijalni rad, koji je preuzeo devojčicu i zbrinuo je.

Policija u Brusu otkrila je da je četrdesetčetvorogodišnji otac prodao svoju maloletnu ćerku i uhapsili ga zbog trgovine ljudima.

Policija je, takođe, uhapsila i četrdesetsedmogodišnjaka iz okoline Bojnika, osumnjičenog za isto krivično delo, piše Telegraf.

Otac se sumnjiči da je, u proteklom periodu, za 3.000 evra prodao ćerku, a policija je devojčicu pronašla u kući četrdesetsedmogodišnjaka i nju je preuzeo i zbrinuo Centar za socijalni rad u Brusu.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu, obojici osumnjičenih je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni tužiocu.

Da pojasnimo, trgovina žena predstavlja uži pojam u okviru opšteg pojma trgovine ljudima.

Trgovina ženama javlja se u tri pojavna oblika:

– Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije

– Trgovina ženama u cilju eksploaacije (domaćeg) rada

– Trgovina ženama u cilju sklapanja braka

Treba praviti razliku između trgovine ženama i prostitucije. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos, odnosno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja – žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom, odnosno napustiti svog vlasnika.

Nišlije G.M. (62) i njegov sin M.M. (41) uhapšeni su danas zbog sumnje da su ubili svog kuma A.D.(46), sa kojim su živeli u kući.

Policija je po dolasku na lice mesta zatekla beživotno telo muškarca, nož i tragove krvi. Ispostavilo se i da su oni brisani, pa su otac i sin zadržani jer su najverovatnije pokušali da ubistvo prikažu kao samopovređivanje.

– Istragom je biti utvrđeno na koji način je nastala kobna povreda – rekao je izvor Kurira iz istrage.

Nije poznato zbog čega je došlo do ubistva, jer i komšije tvrde da nikada ranije nije bilo problema. Međutim, na društvenim mrežama i nalogu sina M.M., može se videti oružje.

– Na fotografijama su noževi raznih oblika, bokseri, oštrice, ali i pištolj sa kojim je osumnjičeni pozirao – kaže izvor Kurira.

Podsetimo, komšije su rekle da je otac bio tu oko godinu dana, a da je sin povremeno dolazio.

– Rezultati obdukcije pokazaće šta se tačno dogodilo – dodaje naš izvor.

Takmičenje Zvezde Granda se već odavno zna da su najpopularnije i najgledanij muzičko takmičenje na ovim našim prostorima a ovih dana Grand trse veliki skandal, nakon što je jedna majka od takmičara optužila članicu žirija Snežanu Đurišić da je od nje tražila pare da bi njen sin prošao u naredni krug. Iako su Snežanu svi od njenih kolega Granda branili da to nije moguće da je ona napravila ipak se podigla velika prašina.

Sama Snežana kao i Saša Popović su demantovali ove navode, a kako će se ovaj skandal na kraju da završi to nam tek ostaje da vidimo. U međuvremenu se već najavljuju nove epizode ovo takmičenja, a kako mediji u Srbiji pišu, desila i velika svađa između Ane Bekuti i Viki Miljković. Njih dve su ušle u veliki verbalni duel, a razlog tome je bilo mentorisanje takmičara.

U jednom trenutku se Viki obratila svim svojim kolegama iz žirija: “Zamolila bih određene mentore kada imaju određene zamjerke prema nekim kandidatima, pogotovu mojim kandidatima, da prvo to sprovedu u djelo sa svojim kandidatima”, rekla je Viki, a Ana nikako nije mogla, a da joj ne uzvrati, pa joj je odgovorila: “Ovim si zapečatila svoje komentarisanje ovdje. Zato što svoje kandidate nisi naučila ništa. Nisi smjela ni u ludilu da daš ovu pjesmu. Ti da znaš nešto o muzici, ne bi joj to dala u životu”, rekla joj je Ana. U sve to se uključio i Mili, a Viki je to jedva dočekala, te mu je rekla:: “Opet on priča, kao da prodaje jaja na pijaci!” rekla je pjevačica.

 Detaljnije u video snimku ispod.

Da se dogodila smrt u porodici Milana Dinčića Dinče medijij su doznali rano jutros. Ovaj podatak u javnost plasirao je lično muzičar putem svog Instagram profila, čime je rastužio sve koji ga verno dugi niz godina prate.

Naime, bivši učesnik muzičkog takmičenja “Zvezde granda” jednom rečenicom nagovestio je da su velika tuga i bol zaposeli njegovo srce zbog odlaska na večni počinak voljene žene koja mu je predstavljala jedan od najvažnijih uzora u životu.  

– Blažen je put kojim danas ideš dušo, jer ti je pripremljeno mesto pokoja. Vječnaja pamjat mojoj baki Stanki, hvala ti za sve što jesam – napisao je Dinča ispod crno-bele fotografije bake i deke.

Smrt u porodici Milana Dinčića Dinče izuzetno je pogodila mladog umetnika, kojeg je baka odgajila, udovoljavala mu, zajedno sa njim tugovala i radovala se. Stanka je bila važna figura u životu pevača, koji nije krio da joj baš sve duguje. Utehu traži u supruzi Jeleni i naslednicima, koji su imali priliku da upoznaju prabaku i uživaju u toplini njenog zagrljaja.

Po ko zna koji put Jelenu Đoković su kritikovali zbog odeće koju je odabrala za pozorište.

Jelena Đoković često je na meti kritika zbog “preterano opuštenog stajlinga” u situacijama koje zahtevaju nešto doteraniji izgled. Veoma retko, praktično nikad ne nosi šminku, frizure joj se kreću od “samo sam oprala kosu i pustila je da se osuši” do pletenica koje većina nosi u kućnoj varijanti, a stil joj je pretežno sportski. 

Novakova supruga pojavila se pre neki dan u pozorištu, na premijeri kabaretske predstave “Čeznem da vam kažem” autora Milorada Mikija Damjanovića, i to u stajlingu koji je ponovo izazvao burne reakcije na mrežama. 

Od glave do pete odevene u belo, u kompletu od vunene trikotaže – polurolci, pantalonama i belom kaputu, ne može da se porekne da je izgledala moderno. Ipak, mnogi su komentarisali da je suviše ležerno odevena za pozorište. Šlag na torti kritika bila je i kosa “umotana” u nisku punđu, kao da je u poslednjem trenutku skupila i izletela iz kuće.

Da li je bila našminkana – ne može sa sigurnošću da se kaže, ali sudeći po fotkama izgledalo je kao da nema trunku “mejkapa”.

Pogledajte kako je Jelena izgledala na premijeri predstave u Teatru Vuk.

“Dokle ćeš više da se sramotiš? Brukaš i sebe i Noleta takvom odećom”, “Zar se tako ide u pozorište? Eee, stvarno…”, “A da se malo središ za promenu?”, samo su neki od komentara koji su osvanuli na mrežama povodo Jeleninog stajlinga. 

A šta vi kažete, kako se vama dopada njen izgled?

Voditeljka Ana Pendić koja je godinama zaštitno lice emisije “Paparaco lov” potvrdila je da ih je pevač Adil Maksutović tužio, a potom je otkrila i detalje ovog procesa.

Ana je najpre istakla da svaka televizija kuburi sa lošim programom i dala savet urednicima:

– U poslednje vreme baš slabo gledam domaće kanale. Zasitila sam se, sve emisije liče jedna na drugu, svuda su isti gosti, bukvalno ne znate koji kanal gledate. Lično mislim da kada bi se ponudio drugačiji sadržaj, on bi vremenom sticao sve veću publiku. Mora neko da počne i izdrži u toj nameri, jer ništa ne dolazi preko noći- kazala je ona.

Pendićka je, potom, istakla i da nije uvek lako pripremiti emisiju “Paparaco lov”, kao i da su imali neke neprijatnosti:

– Mi stalno podvlačimo da svrha naše emisije nije da nekog omalovažimo ili uvredimo, niti to možemo ako nam ne dopustite. Ako ne dajete povoda u smislu da se normalno ponašate, ne varate svoje partnere, ne posrćete pijani po ulici, ako vodite normalan život, mi vam ne možemo ništa. Prošle godine smo imali neprijatnost sa Aleksandrom Prijović. Jedna od naših ekipa ju je pratila, ona je to primetila i poslala ekipu da ih legitimiše, što se ponavljalo danima. Na kraju smo pronašli zajednički jezik i sad smo u super odnosima na obostrano zadovoljstvo.

Međutim, da se odnos sa javnim ličnostima ne završi uvek prijateljski, potvrdila je Ana kada je obelodanila da ih je pevač Adil Maksutović tužio. A iako urednik emisije dolazi u sukob sa javnim ličnostima, Ana je otkrila da li je i ona imala probleme:

– Nisam jer ljudi iz posla znaju da ja u “Paparaco lovu” ne učestvujem ni urednički, ni organizaciono. Pre par godina Darko Popović vlasnik produkcije, čija je “Paparaco lov” emisija, bio je u dugom sudskom procesu. Tužio nas je Adil. Međutim zakon je vrlo jasan, snimanje i fotografisanje javnih ličnosti na javnim površinama je dozvoljeno. U tom smislu nije bilo osnova za presudu, te smo taj spor i dobili. Darko nas je od dobijene presude izveo u kafanu i mi od tada navijamo:”Tužite nas što više!”.

Da li biste dr vi bunili ako bi vas „Paparaco lov“ pratio?

– Mene su uhvatili dva puta. Prvi put pre nego što sam počela da vodim emisiju, za vreme Vojkanove i moje svadbe. I nisam ih primetila ni u jednom trenutku. Drugi put dok sam bila na porodiljskom.

Pričali ste jednom prilikom da se ljudi šokiraju što suprug i vi izlazite odvojeno?

– Ne razumem zašto bi to bilo kome bilo čudno. Sa godinama svi spoznamo šta nam prija, oslobodimo se tereta mišljenja drugih, počnemo da uživamo u trenucima koji nas čine srećnim i suštinski uživamo u njima.

Pošto ste suprug i vi u medijskim vodama, da li biste voleli da ćerkica krene tim putem?

– Vojkan radi na Prvoj televiziji i B92. Sari je televizija jako bliska jer često ide kod njega ili dolazi kod mene. Njoj je sve to potpuno normalno i kamere i tenzija i jurnjava, poznaje puno javnih ličnosti i često sedne za neki pult pa kao snima Vesti. Ali omiljena joj je šminkernica.

Pre operacije sam bila navikla na bol

Imali ste operaciju kičme o čemu ste i ranije govorili. Kako se danas osećate i postoje li neke posledice?

– Tek kada sam javno počela da pričam o tome, shvatila sam koliko ljudi ima problema sa kičmom. Bila sam zatrpana porukama šta da radim?, gde da idem?, koje terapijem da koristim… I dan danas se desi da mi neko traži savet. Čovek se navikne na bol, počne da živi sa tim i zaboravi kako je izgledao život bez bola. Ja sam operacijom mnogo dobila na kvalitetu života i priliku da se više posvetim detetu i porodici.

Drago J., iako je rođen 1948, ponovo je počeo da postoji tek 2007. godine. Naime, sve do marta te godine Dragu je majka Veronika skrivala od sveta. Zaključan u sobi, sa rešetkama na prozoru, Drago je živeo više od pola veka. Da apsurd bude veći, kuća strave bila je tek nekoliko stotina metara udaljena od belomanastirskog Centra za socijalni rad, piše Večernji list.

Priča o Dragi, koji je život proveo u kućnom zatvoru, bez ikakvog kontakta s spoljnim svetom, pre 16 godina je potresla Baranju i čitavu Hrvatsku.

U kući, u Ulici Vladana Desnice, u Belom Manastiru, na broju 26, “nevidljivi čovek” proveo je 59 godina svog života.

Svi su zaboravili, ili pak nisu ni znali da Drago postoji.

S vremena na vreme, meštani su, noću, kada je bilo upaljeno svetlo, u kući viđali siluetu muškarca, ali nisu znali da je reč o sinu kojeg je majka, od ranog detinjstva, zatvorila u kuću, pomno ga skrivajući od sveta, piše Večernji.

Drago nikad nije upoznao druge ljude

Komšije, s kojima su novinari razgovarali te 2007, tvrdili su da Dragu nikada nisu videli. Koliko ga je majka dobro skrivala govori i neverovatan podatak da Dragu nikada nije videla čak ni supruga njegovog brata, iako su prvih godina braka živeli na istom kućnom broju i delili dvorište.

Ukratko, gotovo šest decenija, nesrećni čovek zapravo nije postojao, jer za njega niko, osim par članova njegove porodice, nije znao. Nije se igrao s vršnjacima, nije slavio rođendane, nije išao u školu…

Drago nikada nije upoznao druge ljude, čak ni prve komšije. Nije izlazio iz kuće, uživao u toplini sunca, osetio vetar na licu, udisao svež vazduh. Bio je 24 sata, 7 dana u nedelji, zatvoren u četiri zida svoje male sobe.

Jedini prozor, na toj sobi tuge, gledao je na dvorište i bio je, poput zatvorskog, osiguran rešetkama, koje su bile postavljene na sve prozore kuće strave, izgrađene početkom prošlog veka.

Iz male sobe, koja je bila čitav Dragin svet, nije se moglo direktno izaći. Put, prema izlazu u dvorište, vodio je kroz kuhinju, u kojoj je spavala njegova majka. Vrata te sobe preko dana su uvek bila zaključana. Tek uvče bi bila privremeno otvorena.

Nije znao čemu služi kupatilo, komšije nisu znale da postoji

Majka Veronika ga je, naime, tek pod okriljem mraka, puštala u kuhinju. Slučajni prolaznici bi, u prostoriji u kojoj je gorelo svetlo, tada videli siluetu muškarca.

Uvek je, pričali su, sedeo tako da su mogli da mu vide samo leđa, ali ne i lice, pa je njegov identitet ostao misterija.

Čak ni meštani, koji su, krateći si put iz jedne ulice u drugu, prolazili kroz njihovo dvorište, pa ni komšije koje su ponekad svraćale, nisu Dragu nikad videli.

Nakon što mu je umro otac, jedina osoba, koju je Drago video i čuo poslednjih 20 godina, bila je njegova majka. Dodir sa svetom nije imao niti putem radija ili TV ekrana. Nije čak znao niti čemu služi kupatilo. Tek nakon smrti majke Veronike u februaru 2007. godine, stravična priča je izašla na videlo.

Bio je najstariji od trojice braće

Kako se tada saznalo, Drago je Veroniki i njenom suprugu Ivanu bio najstariji sin.

Večernji piše da se Drago, još kao veoma mali razboleo, pa su ga, kako su meštani pretpostavljali, zbog sramote, zatvorili u kuću, da ga niko više nikada ne vidi.

Kako je vreme prolazilo, na dečaka su svi zaboravili. Niko za njega više nije pitao, jer za majku Veroniku je, po pričanju onih koji su je poznavali, Drago bio zabranjena tema.

Postao je nevidljiv i za komšije i za sistem

Dragino ime je poslednji put u dokumentima evidentirano 1978. Tadašnja invalidska komisija u Osijeku, 7. marta zabeležila je da je, kao četverogodišnjak, lečen na Šalati. Spominje se i otpusna lista dečje klinike Rebro, iz 1963. godine, kada je nesrećnom dečaku dijagnostifikovan teži stepen mentalne retardacije.

Stručnjaci su tada naveli da ne govori, iako dobro čuje. Opisali su ga kao mirnog, plačljivog i duševno zaostalog. U dokumentu se takođe navodi da nije završio školu, da živi s majkom i da mu je potreban stalni nadzor.

Mračna tajna uglednih roditelja?

Dragina majka Veronika bila je nekad, po pričanju meštana, prava dama. Odevala se elegantno, nosila je šešire i svilene rukavice. Bila je, u to vreme, jedna od retkih koja je mogla da se pohvali završenom gimnazijom.

Njen suprug, Ivan bio je inženjer arhitekture, a svoj radni vek proveo je radeći kao šef katastra u Belom Manastiru.

Kako je Veronika bila Mađarica, iz njihove se kuće najčešće čuo mađarski jezik. Kasnije se ispostavilo da Drago ne razume hrvatski, jer mu se čitav život majka i obraćala samo na mađarskom.

Živeli nedaleko od Centra za socijalni rad

Od članova porodice Drago je imao još dvojicu braće. Stariji Pero živeo je i radio u Beogradu, a mlađi Mirko je, sa porodicom, stanovao u Ludbregu. Komšije su ispričale da su, prve godine braka, Mirko i njegova supruga živeli u dvorištu kuće u kojoj su bili i Drago i majka, ali, ni Mirkova supruga nikada nije videla Dragu. Prvi ga je put ugledala kada je umrla njena svekrva Veronika.Iako sve to zvuči neverovatno, da je istinito, potvrdili su i u belomanastirskom Centru za socijalni rad, koji je, da apsurd bude još veći, a priča tragičnija, od Draginog “zatvora” udaljen tek nekoliko stotina metara.

Kako je Drago završio?

Tek nakon što je 2007, tada 59-godišnji Drago, ponovo rođen, ovaj nesrećni čovek je ponovo počeo da postoji i za sistem.

Posredstvom Centra za socijalni rad, smešten je u hraniteljsku porodicu, kod Valerije Morić, u Kneževim Vinogradima.

Kod odabira hranitelja, jedan od osnovnih uslova bio je da nova porodica nesrećnog Draga zna mađarski, jedini jezik koji je ikada čuo i na kojem mu se majka obraćala. Hrvatski nije razumeo, a po rečima hraniteljke, nije mogao razumeti ni čitave rečenice, nego samo reči, poput dođi i sedi.

Prvih desetak dana, nakon dolaska u porodicu, Drago bi, svaki put kada bi neko ušao u njegovu sobu, navlačio pokrivač preko glave. Nije dao da se presvuče niti opere.

Srećom, situacija se s vremenom popravila. Počeo je da nosi pelene, hraniteljka je ispričala da je, ponekad, uhvati za ruku ili prisloni svoj dlan na njen obraz. Iako je mogao da se kreće, godine “zatočeništva” učinile su svoje te je nerado ustajao iz kreveta. Hraniteljka mu je obroke donosila u sobu.

“Voli da jede variva, ali najdraži su mu slatkiši. Njima se raduje poput malog deteta, što on, na mentalnom nivou zapravo i jeste”, ispričala je tada Valerija.

Zašto je porodica bolesnog Dragu osudila na strogu kaznu kućnog zatvora, da li su ga se sramili ili su se pribojavali njegovog nepredvidivog ponašanja, tu su tajnu Dragini roditelji odneli sa sobom u grob.

Kurir.rs/Telegraf

Premijera filma “Ovuda će proći put” autorke Nine Ognjanović održana je u ponedeljak na Festu, a o njemu se i dalje priča.

Radnja u njemu smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Uloge u filmu tumače Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević i Demijan Kostić.

Glumica Eva Ras je povodom svoje uloge u filmu rekla:

“Nina je snimala film na Staroj planini u mestu zvanom Topli Do. Zbog izbora lokacije mi je bilo veoma naporno, ali sam dokazala sebi da mogu i sa ovim izazovom da se izborim. Nije često da u ovim godinama dobijete tako zahtevu ulogu ali sam sve uradila kako sam mogla i kako treba”.

Sada se nakon prvih kritika filma obratila otvorenim pismom na svom Fejsbuku koje vam prenosimo u celosti.

“Mislila sam da me više ništa ne može uzdrmati, ali od dva šamara što su mi lupili na FEST23 još se teturam, čelnici su ponovo imali potrebu da na meni vežbaju strogoću i da babu, od 82 godine i 59 dana, žestoko vređaju kao da nije mnogim odličjima odlikovana glumica naše kinematografije i učesnica ulogom u takmičarskom filmu “Ovuda će proći put”, koji je već nagrađen na stranom festivalu. Uspeli su da mi poremete ravnotežu što ne znači da ne pratim i dalje šta se zbiva i da nisam videla recenziju tobožnjeg filmskog kritičara gospodina Miloša Dašića koji je u kritiku upleo dnevno politička dešavanja, koja teško da mogu imati vezu sa filmom mlade rediteljke Nine Ognjanović.

Gospodina Miloša Dašića je remekdelo navelo da misli o budalastom Ću-F-ti i njemu sličnim kreaturama ogavne opozicije koji ne umeju ni da se civilizovano ponašaju a kamoli da štite ekologiju. Budite sigurni, gospodine Miloše Dašiću da je na Staroj planini gde smo snimali film, i korov čudesno lepa biljka, bujna sa najzelenijim listovima, dva metra visoka, da je zemlja crvena kao rane trešnje jer im je svejedno što je litijum pod zemljom, verujem da ne bi marili ni da ga izvade na svetost dana”, napisala je glumica