wp

Roditelji Danke Ilić razbili mitove.

Roditelji male Danke Ilić, koja je prema optužnici ubijena 26. marta u Banjskom polju, ranije su se oglasili na društvenoj mreži TikTok, iznosećio nestanku svoje ćerke.

Tokom razgovora koji je trajao više od dva i po sata, a koji je vodila korisnica “Sanjabg73”, roditelji su se osvrnuli na brojne spekulacije, uključujući i tvrdnje da im je nakon nestanka deteta na račun uplaćeno 30.000 evra.

– Ja bih voleo da mi je ta cifra legla na račun, ali to se nikada nije desilo. Međutim, kod optuženih je nađena poveća suma novca. Evo, supruga mi baš kaže da su- rekao je otac ubijene i nestale Danke.

Majka je takođe bila primorana da demantuje navode da se porodila u Nemačkoj, da se potom vratila u Srbiju, kao i spekulacije da porodica Ilić planira da se preseli u tu zemlju nakon što optuženi budu osuđeni na doživotnu kaznu. Takođe je odbacila tvrdnje da u Nemačkoj poseduju stan i da imaju 100.000 evra na tajnom računu.

— rekla je Dankina mama.

Na pitanje slušalaca lajva na Tik-tok profilu Državni o mogućnosti da je Danka oteta i prodata, otac je rekao da taj scenario “ne pije vodu”.

Danka Ilićje, podsetimo, nestala 26. marta iz dvorišta stare kuće svoje majke u Banjskom polju, gde je boravila s majkom i godinu dana starijim bratom.

Devet dana kasnije, nakon intenzivne potrage i neprekidnog rada policije, otkriveno je da je devojčica ubijena. Dvojica muškaraca iz okoline Bora tada su priznala zločin, ali su nekoliko meseci kasnije promenili iskaze i negirali odgovornost.

Više javno tužilaštvo u Zaječaru podiglo je optužnicu protiv muškarca (50) iz sela Zlot i drugog muškarca (50) iz sela Luka za teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je protiv oca (73) jednog od optuženih iz sela Zlot podignuta optužnica za neprijavljivanje krivičnog dela i pružanje pomoći učiniocu nakon izvršenja zločina.

Apelacioni sud u Nišu je, podsetimo, ukinuo potvrdu optužnice Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru.

Radnici JKP “Vodovod” u Boru su, neposredno nakon hapšenja, priznali da su službenim vozilom “fijat panda” udarili Danku, ubacili je u gepek, a zatim, kada je došla svesti, udavili je. Njeno telo su prvobitno bacili na deponiju, ali se jedan od njih dva dana kasnije vratio i premestio ga na drugu lokaciju, za koju tvrdi da je ne može tačno da se seti. Telo devojčice do danas nije pronađeno.

Sudar se dogodio dok su rampe na pružnom prelazu bile spuštene i semafori crveni; uzroci nesreće još uvek nisu poznati i istraga je u toku

 Predstavnici železničke infrastrukture naglašavaju da se snimci pregledaju i da incident istražuju policija i javno tužilaštvo

U sudaru voza i školskog minibusa u Bugenhautu, na severoistoku Belgije, danas su poginule četiri osobe, među kojima su dva tinejdžera, vozač i pratilac u minibusu, saopštio je ministar za mobilnost Žan Lik Kruke.

On je kazao da su u sudaru, koji se dogodio dok je rampa na pružnom prelazu bila spuštena, dve osobe teško povređene, prenosi belgijska televizija RTL.

U minibusu je bilo ukupno sedam osoba.

Belgijske nacionalne železnice (SNCB) su saopštile da nijedan putnik u vozu nije povređen u sudaru.

Predstavnik Infrabela, organizacije koja upravlja železničkom infrastrukturom u Belgiji Tomas Beken, rekao je da se sudar dogodio u 8.08 sati ujutru.

– Snimci pokazuju da su rampe bile spuštene, a semafori crveni. Ne znamo kako je moglo doći do nesreće. To je na policiji i javnom tužilaštvu da istraže. Mi, naravno, sarađujemo u toj istrazi jer želimo da razumemo kako je došlo do ove tragične nesreće – rekao je Beken za nacionalni servis na flamanskom jeziku VRT.

Nesreća se dogodila oko kilometar od železničke stanice u Bugenhautu. U trenutku nesreće u vozu je bilo oko 100 putnika, koji su evakuisani.

Stravičan sudar voza i školskog autobusa u Belgiji, ima mrtvih (Foto)

(Tanjug)

Na lice mesta odmah su izašli policijski službenici koji će obaviti uviđaj i utvrditi sve okolnosti ove tragedije.

Pacijent koji se lečio u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Republike Srpske izvršio je danas samoubistvo skokom sa petog sprata ove zdravstvene ustanove, potvrđeno je za portal SrpskaInfo iz Policijske uprave Banjaluka.

Slučaj je nadležnoj policijskoj stanici zvanično prijavljen danas u 11.40 sati.

Na lice mesta odmah su izašli policijski službenici koji će obaviti uviđaj i utvrditi sve okolnosti ove tragedije.

Kako dodaje portal SrpskaInfo, prema zvaničnim podacima i evidencijama, u poslednjih pet godina u UKC RS zabeleženo je 10 samoubistava pacijenata koji su se nalazili na hospitalizaciji.

Policija i dalje utvrđuje sve okolnosti pod kojima je u četvrtak na pravoslavnom groblju u Bečeju, eksplodirao suvi led u plastičnim flašama stavljen u mrtvački sanduk pored tela pokojne D. G. (72), koja je tog dana trebalo da bude sahranjena. Delovi sanduka su se razleteli na sve strane kapele i lakše povredili D. A. (71) iz Žablja, rođaku pokojnice.

O nemilom događaju je obavešteno nadležno tužilaštvo, a kako “Novosti” saznaju, prikupljaju se svi dokazi kako bi se utvrdilo da li eventualno ima elemenata krivičnog dela i, ako ima, ko je odgovoran.

– Ukoliko bi se utvrdilo da postoji nečija odgovornost, to bi se onda moglo kvalifikovati kao izazivanje opšte opasnosti iz nehata – kaže naš izvor iz istrage. – Mora se ustanoviti ko je stavio suvi led u plastične flaše. Sigurno je da niko nije želeo da se dogodi to što se desilo u kapeli.

Dan posle nesvakidašnje nesreće, porodica i rodbina pokojne Bečejke nisu bili raspoloženi da govore za javnost.

– Porodica ne želi da daje nikakve izjave – kratko je rekao jedan rođak pokojne D. G. – U žalosti su i neprijatno im je zbog svega što se dogodilo.

I u Žablju, porodica D. A., koja je prilikom eksplozije zadobila posekotinu ispod oka, nije bila voljna za razgovor sa novinarima.

– Nemamo šta da kažemo – kratko je rekao čovek koji je otvorio kapiju porodičnog doma, a na pitanje reportera kako se oseća povređena, odgovorio je da je ona sada dobro.

Do nesreće je došlo oko 11.15 u kapeli na Pravoslavnom groblju u Bečeju. U jednom trenutku odjeknula je snažna eksplozija, i u prvi mah niko od prisutnih nije znao šta se zapravo dogodilo. Prema dosadašnjim saznanjima, usled toplote, eksplodirao je suvi led stavljen u plastične flaše, koje je rodbina donela i stavila u mrtvački sanduk. Sa flaša, međutim, nije bio odvrnut čep.

U bečejskom Komunalnom preduzeću kažu da je porodici dan ranije, kao i uoči sahrane, sugerisano da nema potrebe da to rade, ali da ih nisu poslušali. Posle nemilog događaja, telo pokojnice je premešteno u novi drveni sanduk, te je sahrana obavljena.

Sreća da nisu bile staklene flaše

Kako kaže Novosti izvor iz istrage, sreća u nesreći je to što je suvi led koji je eksplodirao usled toplote, bio stavljen u plastične, a ne u staklene boce.

Ova deonica je nekadašnji, stari auto-put, a pored se može primetiti veliki broj krajputaša.

Na putu koji spaja Paraćin i Ražanj nalazi se deonica puta koju tamošnji meštani zovu “Muči-baba”. Ovaj put nalazi se paralelno sa auto-putem Beograd-Niš, tako da svako ko je makar i jednom išao u tom smeru video je “Muči-babu” a da nije ni znao da prolazi pored nje. Ovaj naziv nije zvaničan, ali je ustaljen među lokalnim stanovništvom. Poznato je da na jugu Srbija postoji mesto koje nosi isti naziv, ali zvaničan.

Ova deonica je nekadašnji, stari auto-put, a pored se može primetiti veliki broj krajputaša.

– Tu je mnogo ljudi stradalo. Posebno kada je to bio auto-put. Najviše su ginuli stranci, Turci – rekao je jedan gospodin.

Neko bi pomislio – u redu, nesreće se dešavaju. Ali sledeća rečenica ovog gospodina svedoči o zaista nečemu neobičnom.

– Ovde je uvek prometno, i noću. To je jedini put da neko iz Ražnja ili okolnih sela dođe do Kruševca ili Paraćina. Ipak, mnogima se dešavalo svašta noću. I meni dok sam radio kao noćni čuvar u jednom skladištu – rekao je on i dodao:

– Bilo je oko pola 1 noću. Krenuo sam ka kući u susedno selo. Putovao sam biciklom jer je bila letnja noć. Kada sam bio blizu mosta Jovanovačke reke, desilo mi se to. Nešto me je tako jako ošamarilo preko očiju da umalo nisam pao sa bicikle, nešto kao prutić. Kratka bol, ali jaka. Prestravio sam se, ali sam nastavio da vozim, nisam smeo da stanem. Kada sam došao kući svima sam ispričao šta se desilo. Sutradan, pogledao sam mesto gde se to desilo i tu je bio jedan spomenčić, tada sam se, čini mi se, još više naježio iako je bio dan – poverio nam se ovaj čovek.

Nakon ove priče uputio nas je na jednog čoveka koji je takođe radio u mestu pored i putovao noću, povremeno i biciklom.

– Vraćao sam sa posla, skoro pa ujutru. Tačnije, bilo je oko 3 sata, ali sa obzirom da je letnje vreme delovalo je kao da će brzo svanuti. Samo što sam prošao nadvožnjak ispod auto-puta ugledao sam nešto pored jednog spomenika. U trenutku nisam reagovao i nastavio sam svojim putem, ali kako sam se približavao jasno sam video. Kao da devojčica čuči pored spomenika i drži sveću gledajući u zemlju. Sledio sam se, jednostavno nisam želeo ili smeo, više se ne sećam, da pogledam na tu stranu. Vozio sam iako su mi noge utrnule i ubeđivao sebe da su u strahu velike oči i da je to možda nešto drugo. Ipak, prošao sam tuda sa ukočenim vratom i glavom ka napred. Kada sam izmakao okrenuo sam se i nije bilo ničega. Uf, tu noć nisam spavao i retko kad sam išao biciklom u noćnu – prisetio se on svog jezivog doživljaja.

Nakon svog traumatičnog iskustva, ispričao  je za događaj koji je čuo od svog prijatelja. Taj je možda bio i najjeziviji.

– Vraćao se kolima sa slave. Bilo je oko pola dva noću. Sve je bilo tiho i mirno, dok u jednom trenutku nije video čoveka na putu. Usporio je auto i jasno prepoznao čoveka. Nije stao, jer je mislio da je u pitanju neka mutna radnja ili švaleracija. Nastavio je ka kući, ali sa željom da upita čoveka koga je video šta je radio tu tada, tajno naravno. Posle par dana napokon ga je sreo i upitao “Gde si bio preksinoć oko pola dva” čovek je posle par minuta razmišljanja rekao da je bio kući i spavao. Kada je ovaj insistirao da se seti i da mu prizna, čovek je pitao svoju ženu gde je bio te noći, ali je i ona potvrdila da je bio kući i spavao. Objasnio mu je celu situaciju, i to da ga je video na putu, ali se ovaj samo osmehnuo i rekao da to nije moguće. Ni dan danas ne zna šta se desilo. I dalje veruje da je video baš njega, iako mu ovaj kaže da je to nemoguće – prisećao se on.

Na ovu priču nadovezala su se dva momka koja su skuterom išla preko “Muči-babe” na turnir u susedno mesto. Rekli su da je vraćanje u 1 sat posle ponoći bilo prilično zanimljivo iskustvo.

– Krenuli smo skuterom oko 20h i odgledali ceo turnir. Kada je poslednja utakmica uveliko trajala, već smo počeli da pričamo kako ćemo se vratiti kući i jel se neko od nas plaši. Krenuli smo oko 00h, ali smo pre toga popili po jednu limenku piva “da ubijemo strah” Ja sam vozio, a on sedeo pozadi. Kada smo bili blizu Muči-babe počeo je da peva. Pevao je iz sveg glasa, verovatno da se ništa drugo ne bi čulo. Rekao sam da peva jer se plaši na šta je on viknuo “Stani ovde pa da ja vozim!”. Bilo je to u sred noći, nasred “Mučibabe”. Stao sam i zamenili smo se. Ništa se nije desilo. Apsolutno ništa i veseli smo došli kući – rekao je jedan od momaka.

Ova svedočenja čine naizged običano mesto posebnim, i prilično jezivim.. A vi, kada sledeći put prolazite auto-putem “bacite oko” na “Muči-babu” i sami se uverite vidite li išta?