wp

Sa velikim glumcima je stvar uvek izgledala veoma čudno

Vladimir Stojšin za 729. broj NIN-a napisao je tekst o glumcu P. V. i njegovoj sahrani na kojoj je došlo do incidenta. Tekst je objavljen pod naslovom „Priče između redova: Pozorišne i neke druge daske” 27. decembra 1964. godine.

Ceo tekst prenosimo iz arhive NIN-a.

Pozorišne i neke druge daske

Sa velikim glumcima je stvar uvek izgledala veoma čudno a P. V. je bio veliki glumac. Bar je on za sebe verovao da je veliki glumac. Kad je neko veliki glumac onda to uključuje mnoge stvari. I tako je veliki glumac došao u situaciju da njegovo ime bude sve ređe na plakatima koji vise ispred pozorišta. Bavio se i filmom. Ali je i na špici sve ređe moglo da se pronađe njegovo ime. Prosto nije dobijao uloge. Tako to ide.

Stare plakate su se pogubile. Njegove fotografije, što ih je imao, razlile su se od vlage. To zaista više nije bio on na fotografijama.

Stajao je ispred ogledala. Šiljato lice. Koža zategnuta. Kao hartija. Osobito je nejasno zašto se čoveku zateže koža na licu. Uvek se pronađe veliki broj osoba koje će ogovarati velikog glumca. Glumac je mislio, sada će ga sigurno ogovarati zbog njegovog lica.

Ljudi vide pozorišne glumce na poseban način. To nikako ne ide u sklad sa onim što glumci misle o sebi. Ti je jedino neslaganje ali je sasvim dovoljno.

Bio je već star. To su svi videli sasvim jasno sem njega. Razboleo se. Jednoga jutra je umro.

Sve što je ostalo od njega bilo je ono što je ostvario na daskama. E, upravo je to stvar koju on nije mogao jasno da vidi dok je živeo na daskama, disao, ponavljao ko zna čije solilokvije sa pozornice. A to što nije video nalik je na izmišljenu priču. Naravno, niko ne bi mogao da zna kako će izgledati stvari kada bude umro.

Nekoliko meseci pred smrt veliki stari glumac se najčešće sretao u filmskim preduzećima. Trudio se da dobije neku ulogu. Makar sasvim malu. Ona bi mu mnogo pomogla da dokaže kako on još uvek postoji, kako njegova biografija nije izmišljena, kako on može tu ulogu da odigra bolje od nekog drugog gdumca. Zašto mu ne pružiti tu mogućnost? On je zaista mogao da odigra poneku ulogu bolje nego neki drugi glumac.

Filmske kuće su mu davale poneku beznačajnu ulogu: da obuče kaput na filmu, da pređe preko ulice, ali sasvim nenametljivo, nenamešteno. Dvadeset puta dnevno prelazimo preko ulice i ne razmišljamo o tome – kad bi tu bio neki režiser, vratio bi nas, jer ulicu treba preći sasvim nenamešteno. Glumac je znao kako treba preći ulicu, za možda je mogao i velike uloge da igra ali mu velike uloge nisu davali. On je verovao da bi trebalo da igra Jaga. Osobito bi mu Šekspir odgovarao. Svakako Šekspir. Ljudi su slegali ramenima. Nerazumevanje.

Često su ga sretali u kafanama i kafanicama oko filmskih kuća. Ali ostareli glumac nije pio. U umetnosti poslovi se najbolje prave u kafani. Kafane i poslovi, odavno su poznata stvar u umetnosti. Tu i nema šta da se doda.

Uvek se u glumčev život uvlačila neka kafana. To je ono što je bilo fatalno. On je čak i stanovao iznad jednog bara. Bar, kafane oko pozorišnih i filmskih kuća, a on već godinama nije pio. U pozorištu ljudi veruju da umetnik teško može biti umetnik ako ne pije.

„Dobro… jednu čašicu. Znate, lekar je zabranio…”

Izlazio je iz kafane i njegov izraz lica je zavisio od toga da li je uredio da dobije ulogu ili nije. Pa, to je uvek tako.

Bio je bolestan. Lekari nisu hteli da mu kažu da je to rak. Lekari o tome ne govore. Ali, on je slutio. Bolesnici uvek znaju. A lek protiv raka nije pronađen. Dugo je razmišljao o tome. Umreće a neće stići ni da ponovi neke svoje velike korake na daskama. I on je izgradio jednu malu istančanu bolesničku filozofiju. Svakako, i tu se umešalo ono umetničko u njemu. Od svih osoba koje je sretao uzimao je tablete, ako su ih slučajno imali u džepovima. Razne ciklopirine, kofecetine, aspirine, dugmad… Znao je on da to ne pomaže njegovoj bolesti, ali je sve te tablete gutao. Iako ne pomažu ti lekovi, sasvim je moguće da se među tolikim lekovima pronađe jedan lek koji će pomoći. I on je revnosno gutao tablete. Tako je to u umetnosti.

Godinama je bilo važno da li će obući ovo ili ono odelo, bilo je važno što je dug, mršav, što ženski deo publike ima mnogo interesa za njega a sada se to svelo na lekove i kašičice.

Tablete koje je gutao nisu pomogle kao što ni filozofija mnogo ne pomaže. Nije stigao da odigra na filmu jedno prelaženje preko ulice, srušio se rano ujutru, a režiser je uzeo drugog glumca, jer su mislili da je zakasnio. Uzeli su jednog statistu.

Sledećeg dana u novinama, u oglasnom delu, objavljeno je da je stari glumac umro i u koliko sati će biti sahranjen. Na Novom groblju.

To je kao kada biste rekli: bio je dobar umetnik, kada je umro kirija mu je ostala neplaćena.

Ima mučaljivog humora u tome. Neprijatno je govoriti na takav način. Možda stvari i ne izgledaju tako.

Nekoliko godina veliki glumac je proveo u malom provincijskom pozorištu. Tamo su kružile svakakve priče o njemu. Ali niko nije sumnjao u njegov talenat. U provinciji on je jeo, pio, spavao i glumio. To je provincijski „park jelena”. Jednoga dana pobegao je iz provincije u slavu. Zapravo, pobegao je iz provincije u Beograd. Dobio je sporednu ulogu na filmu. Film je snimljen. Bila je, uglavnom, režiserova greška. Čovek mora sebi da pronađe paravan iza koga će da se prikrije kada je to potrebno. To ne može čak ni da mu se zameri.

Na sahrani bilo je ukupno sedam osoba: glumčeva treća žena, njena majka, dva pijana beogradska glumca, jedan reditelj i dva grobara.

Tužno je što je na sahranu došlo tako malo osoba. Ali je isto tako nejasno zašto su ona dva, inače poznata, beogradska glumca morala da budu pijana. Možda zato što su velikog glumca upoznali u kafani. Sve bi još bilo u redu da zbog toga nije došlo do neprijatnih scena.

Pojavio se problem. Da li je P. V. Bio pravoslavac ili katolik. Počela je rasprava. Ljudi na groblju su se zgledali, samo je on bio sasvim miran i nije bilo nimalo tuge u njemu. Duga neinventivna situacija.

Dok je godinama uvežbavao uloge (osobito uvežbavanje uloga ima mnogo umetničkog u sebi) nije nikada ni pomislio da će njegovo poslednje putovanje prekinuti jedan takav neumetnički podatak katolik ili pravoslavac.

Raspravu rođaka i prijatelja prekinuo je mlad i otresit katolički sveštenik. Došao je i držao opelo pet minuta. Zatim je katolički sveštenik održao pravi pravcati govor koji je trajao pola sata i u kome je razjasnio umetničku ličnost starog glumca. Govorio je o njegovim kreativnim sposobnostima, o ulogama na filmu, o žanru u kome je bio nezamenljiv. Nabrajao je detalje. Dva pijana glumca i rođaci bili su iznenađeni. Nisu ni oni bili načisto sa tim da je bio tako dobar glumac i da neko zna u tančine njegovu umetničku biografiju.

Šta ima veliki glumac od toga što je bio veliki glumaca? Kada čovek jednom umre to je svejedno. Prigodna razmišljanja za sahrane. Mogu se naći u introvertnim misliocima koji pišu knjige ili kod starih devojaka koje čuvaju krasne stihove u spomenarima, u fiokama ili u srcu.

Mlađi pijani glumac, koji je starog glumca upoznao u jednom bifeu, premišljao je izvesno vreme i nešto mu nije išlo u glavu. Zašto ne bi i on održao govor. Kad može jedan pop da priča o umetnosti, zašto ne bi i on.

Grobari su hteli da spuste kovčeg u sveže iskopan grob. To je njihov deo posla i jedina njihova uloga u glumčevom životu ili tačnije: posle njegovog života. Međutim, mlađi pijani glumac ih je zaustavio. Pokušao je i on da održi govor ali nikako nije išlo. Opet rasprava. Grobari su ponovo pokušali da spuste kovčeg. Izbila je tuča. Iznad groba starog glumca tukao se mlađi pijani glumac sa dva grobara.

Sumoran svršetak. Zavesa je spuštena.

Vladimir Stojšin, arhiva NIN-a

Pre 40 dana tragično je izgubio život mlađi brat Darka Lazića, Dragan Lazić

Dragan Lazić, brat Darka Lazića pre 40 dana poginuo je u saobraćajnoj nesreći kada se u toku vožnje motora sudario sa automobilom. Mladi pevač je nakon udesa ubrzo preminuo, a porodica Lazić, familija i prijatelji teško su podneli ovaj gubitak. 

Gubitak brata ostavio je dubok trag na Darka Lazića, koji je i pored velike nesreće počeo da radi jer je sada njegova obaveza da brine o svojoj porodici ali i porodici njegovog brata. U intervjuu nakon tragedije, Darko je govorio kako se nosi sa bolom, ali i negativnim komentarima na društvenim mrežama

Porodica i prijatelji okupiće se danas na groblju kako bi održali pomen i odali počast preminulom Draganu. Dragan počiva pored svog oca Milana, koji je preminuo 2021. godine.

Vidi galerijuFolker Darko Lazić ne može da se oporavi od gubitka brata koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 11. marta Foto: Printscreen, Prinscreen/Instagram

“Da mogu da ga vratim nikad ne bih zapevao”

U intervjuu nakon tragedije, Darko je govorio kako se nosi sa bolom, ali i negativnim komentarima na društvenim mrežama

Darko je progovorio i o porodici pokojnog brata, a kako kaže, Draganove ćerke znaju da im je otac preminuo.

– Ne znam šta bih ti rekao… Prihvatio sam to, jednostavno… Život ide dalje, a nažalost ponekad život nije fer, ali moj posao je da pevam i morao sam da nastavim da pevam.

Pritom, znam da prvi on ne bi želeo da prekinem da pevam. Nešto sam skoro pročitao, da su ljudi počeli uveliko da komentarišu nešto, kao, “sram te bilo, nije prošlo ni 40 dana, već ideš da pevaš…”. Samo sam u sebi pomislio, pa čekajte, ljudi, imate li vi malo respekta i da napišete tako nešto? Ipak ja moram da izdržavam i tri porodice – počeo je Darko.

Kaže, da može brata da vrati, više ne bi ni zapevao.

– Najradije, kad bih znao da mogu da ga vratim, ne bih nikad više u životu zapevao. Ali, moja publika od mene očekuje da pevam i prvi on bi bio ljut kad bi znao da ne pevam, a on je uz mene uvek i gleda nas sa lepšeg mesta. On je uz mene, u mom srcu, večeras ću i prvi put pevati za njega, i do kraja života – istakao je Darko.

Vidi galerijuDragan Lazić se preselio na nebesku kafanu Foto: Preent, Ilija Ilić Ata Images, Kurir, Ilija Ilić

On je nekoliko sati nakon smrti brata izašao pred medije koji su bili okupljeni u blizini njegove kuće. Ističe da razume da je i to posao, te da je doneo odluku da da izjavu iz poštovanja i vaspitanja

– I to je posao. Mediji su došli tu zbog posla… Ja sam skupio malo snage i, iz poštovanja prema medijima, iako nisu ispali fer, većina, neću da imenujem, ali nisu pokazali ni malo respekta. Ali, ja sam… Čovek je veliki onoliko koliko zna da prašta, tako da, ja sam iz poštovanja i mog kućnog vaspitanja izašao i dao kratku izjavu, koliko sam imao snage. Smatram da je to bilo u redu – kazao je Lazić.

Ko je bio brat Darka Lazića?

Dragan Lazić bio je takođe pevač, ali želju da postane deo estrade nije imao, o čemu je i govorio.

– Ne sviđa mi se kako danas kod nas izgleda ono što se zove šou-biznisom. Mislim da meni to ne treba. Radim sa svojim bendom, imam oko 80 zakazanih nastupa u toku godine, i meni je to dovoljno – rekao je Dragan jednom prilikom za Blic.

Govorio je i o svom odnosu sa bratom, pa je otkrio da mu je odmoglo što je poznati pevač bio njegov brat.

– Odmoglo mi je što sam Darkov brat. Mene stalno zovu novinari, a ja nemam svoj mir. Zato izbegavam medije. Nije mi zabranio da pričam o njemu, ali iskreno – sve što vas zanima, treba da pitate njega, rekao je Dragan u nedavnom intervjuu za Hajp.

Zanimljivo je da mnogi primećuju sličnost između braće — ne samo fizičku, već i u boji glasa. Darko je pre nekoliko godina pozvao Dragana da mu bude specijalan gost na koncertu u Sava centru. Braća Lazić svaki slobodan trenutak provode zajedno, najčešće u rodnom selu Brestač, gde obojica imaju kuće.

Darko i Dragan su bili vrlo vezani, pa su svaki slobodan trenutak koristili da okupe decu i porodicu u selu Brestač, gde imaju dve kuće.

Oni su neverovatno ličili jedan na drugog, pa su ih mnogi razlikovali samo po tome što je Dragan bio ošišan na skroz kratko.

U Luizijani je u tri odvojene pucnjave ubijeno osmoro dece, a napadač je nakon potere likvidiran, dok policija istražuje jedan od najtežih zločina u istoriji Šrivporta.

Naoružani napadač u Luizijani ubio je osmoro dece u porodično povezanom nasilju na više lokacija rano u nedelju, saopštila je policija u Šrivportu.

Žrtve su bile uzrasta od jedne do oko 14 godina, rekao je portparol policije Šrivporta Kris Bordelon. Ukupno je upucano 10 osoba.

Napadač je kasnije preminuo nakon potere sa policijom koja je otvorila vatru na njega, rekao je Bordelon. Osumnjičeni je ukrao automobil dok je napuštao mesto pucnjave, nakon čega ga je policija pratila.

Zvaničnici su rekli da i dalje prikupljaju detalje sa mesta zločina, koja obuhvataju tri lokacije. Neka od upucane dece bila su u srodstvu sa osumnjičenim, dodao je Bordelon. Prva pucnjava dogodila se u ulici West 79th Street, a druga u Harrison Street, obe u Šrivportu u Luizijani. Treća se dogodila u parohiji Bosijer, takođe u Luizijani, u ulici Brompton Lane.

– Ovo je opsežan slučaj kakav većina nas nikada nije videla – rekao je.

Na konferenciji za novinare ispred jedne kuće gde se dogodila pucnjava, zvaničnici su delovali zatečeno, pozivajući zajednicu na strpljenje i molitve dok razmatraju više mesta zločina.

– Zaista ne znam šta da kažem, srce mi je slomljeno – rekao je načelnik policije Šrivporta Vejn Smit. – Ne mogu ni da zamislim kako je ovako nešto moglo da se dogodi.-

– Ovo je tragična situacija, možda najtragičnija koju smo ikada imali – rekao je Tom Arkeno, gradonačelnik grada na severozapadu Luizijane sa oko 180.000 stanovnika. – Ovo je užasno jutro.-

Državna policija Luizijane saopštila je da su njihovi detektivi, na zahtev policije iz Šrivporta, uključeni u istragu. U saopštenju se navodi da nijedan policajac nije povređen u pucnjavi koja je uključivala jednog policajca nakon potere koja se nastavila u Bosijer Sitiju u nedelju ujutru.

Zorica Brυпclik je пedavпo izašla iz bolпice пakoп operacije i sada se пalazi пa kυćпom lečeпjυ, dok je javпost i estrada zabriпυta za пjeпo zdravstveпo staпje. O tome se sada prvi pυt javпo oglasio i пjeп sυprυg.

Miroljυb Araпđelović Kemiš, koji je υ međυvremeпυ meпjao Zoricυ Brυпclik υ υlozi člaпa strυčпog žirija mυzičkog takmičeпja “Piпkove zvezde”, otkrio je da se пjeп povratak υskoro očekυje, i to пa пjeпo prepozпatljivo mesto υ crveпoj stolici. Na početkυ emisije obratio se ostalim člaпovima žirija i preпeo im Zoričiпe pozdrave.

– Razredпa se υskoro vraća i pozdravlja vas sve – rekao je Kemiš, пakoп čega je zavladao mυk.

– Zпači Zorica se υskoro vraća υ Piпkove zvezde – rekla je Bojaпa Lazić odυševljeпo.

O Zoričiпom staпjυ raпije je govorila i Lepa Lυkić, koja je otkrila detalje пjihovog razgovora.

– Oпa je meпe zvala kada je izašla iz bolпice i rekla mi je to – podelila je Lepa detalje пjihovog razgovora.

– Dobro je sada, dolaze kod пje kυći iz bolпice da je previjajυ, rekla mi je da joj je pao imυпitet malo – dodala je oпa.

Zoričiп kυm: “Mпogo je ozbiljпa stvar”

Kυm i prijatelj Zorice Brυпclik, Hasaп Dυdić, takođe je govorio o пjeпom zdravstveпom staпjυ i пaglasio da je sitυacija ozbiljпa, υz velikυ zabriпυtost.

– Mi smo kυmovi, Zorica je mog brata Šabaпa veпčala. Nisam zvao Kemiša, šta da stajem čovekυ пa mυkυ. Čυjem ja od prijatelja i familije, kako je i šta je. Plakao sam bar deset pυta, molim se stalпo da sve bυde kako treba. Ma, litar krvi bih dao samo da Zorica bυde dobro. Mпogo je ozbiljпa stvar… Oпa to пije zaslυžila, пikom пišta пažao пije υčiпila, ima dυšυ kao more – rekao je i dodao:

– Borila se sa svojom decom, пikoga пije υпesrećila i sad kad treba da υživa sa svojom decom, eto šta je sпađe… Molim se Bogυ za пjυ kao i za svojυ decυ – rekao je oп пedavпo za domaće medije.

Danas se navršava 40 dana od kako je poginuo rođeni brat Darka Lazića u saobraćajnoj nesreći na motoru, a njegova majka Branka Lazić stigla je u crkvu gde će se služiti opelo.

Darko Lazić u crnini je ispred svoje kuće u Brestaču danas obavljao sve što je bilo potrebno, kako bi ispoštovao sve običaje, a zatim je u kući pokojnog brata primao prijatelje i rodbinu koji su se kasnije uputili ka groblju.

Pomen bratu Darka Lazića

Majka Branka vidno je utučena ušla u crkvu gde će se održati opelo. Ona je jedva koračala ka crkvi, gde je ušla za Darkom.

Lazićev brat je sahranjen pored grobnice roditelja u kojoj počiva njihov otac Dragan, koji je preminuo 2021. godine.

Podsetimo, Dragan Lazić poginuo je 11. marta u saobraćajnoj nesreći u selu Krnule u opštini Vladimici.

– Dragan se kretao iz pravca Valjeva ka Šapcu dok je putničko vozilo išlo iz Šapca ka Valjevu. Prema prvim informacijama do udesa je došlo kada je pokušao da skrene levo. Udario je u desnu stranu putničkog vozila – rekao je izvor.

 Alo/Telegraf

Zorica Brunclik nedavno je napustila bolnicu nakon operacije i puštena je na kućno lečenje, a dok čitava estrada strepi za njeno zdravlje, njen suprug se sada prvi put oglasio na tu temu. Naime, Miroljub Aranđelović Kemiš menjao je Zoricu Brunclik u ulozi stručnog žirija muzičkog takmičenja “Pinkove zvezde”, a kako je otkrio uskoro će se ona vratiti u čuvenu crvenu stolicu.

Naime, Kemiš se na početku emisije obratio članovima žirija i rekao da im se Zorica obratila i pozdravila ih sve.
– Razredna se uskoro vraća i pozdravlja vas sve – rekao je Kemiš, a na to se nadovezala voditeljka Bojana.

Znači Zorica se uskoro vraća u Pinkove zvezde – rekla je ona i oduševila publiku.

“Previjaju je kod kuće”

Ona je mene zvala kada je izašla iz bolnice i rekla mi je to,” podelila je Lepa detalje njihovog razgovora.
-Dobro je sada, dolaze kod nje kući iz bolnice da je previjaju, rekla mi je da joj je pao imunitet malo – dodala je ona.

Zoričin kum: “Mnogo je ozbiljna stvar”

Kum i prijatelj Zorice Brunclik, Hasan Dudić, govorio je o njenom stanju i izrazio zabrinutost.

– Mi smo kumovi, Zorica je mog brata Šabana venčala. Nisam zvao Kemiša, šta da stajem čoveku na muku. Čujem ja od prijatelja i familije, kako je i šta je. Plakao sam bar deset puta, molim se stalno da sve bude kako treba. Ma, litar krvi bih dao samo da Zorica bude dobro. Mnogo je ozbiljna stvar… Ona to nije zaslužila, nikom ništa nažao nije učinila, ima dušu kao more – rekao je i dodao:
Borila se sa svojom decom, nikoga nije unesrećila i sad kad treba da uživa sa svojom decom, eto šta je snađe… Molim se Bogu za nju kao i za svoju decu.

Tragična saobraćajna nesreća na Novom Beogradu

Beograd je ponovo postao mesto tragedije, a ovoga puta zbog saobraćajne nesreće koja je rezultirala smrću tročlane porodice. Ova nesreća se dogodila 26. oktobra 2025. godine u ranim jutarnjim satima, na raskrsnici Omladinskih brigada i Bulevara heroja sa Košara. U središtu ovog incidenta je Nikola Đ. (25), državljanin Bosne i Hercegovine, koji je optužen za izazivanje nesreće pod uticajem alkohola i droga. Ovaj slučaj nije samo tragedija za porodicu stradalu, već i ozbiljan podsjetnik na opasnosti koje donosi neodgovorno ponašanje u saobraćaju.

Optužnica i kazneni zahtevi

Više javno tužilaštvo u Beogradu je protiv Nikole Đ. podiglo optužnicu zbog postojanja opravdane sumnje da je počinio teško krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Na osnovu prikupljenih dokaza, tužilaštvo traži maksimalnu zatvorsku kaznu od 15 godina. Pored toga, predloženo je i produženje pritvora zbog opasnosti od bekstva, kao i zabrana upravljanja motornim vozilima na period od pet godina.

Detalji nesreće

Prema izjavama svedoka, Nikola Đ. je upravljao vozilom marke “Audi A4” sa čak 1,86 promila alkohola u krvi, što je znatno iznad zakonski dozvoljene granice. Na raskrsnici je prešao na crveno svetlo i ušao u raskrsnicu velikom brzinom, ne pokazujući obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju. U tom trenutku, vozilo kojim je upravljala D.Š. se kretalo brzinom od 32,6 km/h i imalo je zeleno svetlo. U sudaru su smrtno stradali D.K. i njeni putnici, dok je jedan putnik iz vozila Nikole Đ. pretrpeo teške telesne povrede.

Ova saobraćajna tragedija izazvala je široku pažnju javnosti, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je odmah nakon nesreće izašao u javnost sa izjavom. On je potvrdio da je vozač “Audija”, Nikola Đ., uhapšen zbog postojanja osnove sumnje da je izvršio krivično delo.

Dačić je takođe naglasio ozbiljnost situacije i potrebu za većim nadzorom i sankcionisanjem neodgovornog ponašanja u saobraćaju kako bi se svi građani zaštitili.

Preporuke i zakonske promene

Ova tragedija otvara pitanje o potrebi za strožim zakonima i pravilima u saobraćaju, posebno kada je reč o vozačima koji upravljaju vozilima pod dejstvom alkohola ili droga.

Stručnjaci upozoravaju da bi država trebala razmotriti uvođenje rigoroznijih kazni za prekršaje koji ugrožavaju život i zdravlje drugih, kao i uvođenje edukativnih programa koji bi podigli svest o važnosti bezbednosti u saobraćaju.

Na primer, u nekim zemljama postoje programi rehabilitacije i obuke za vozače koji su kažnjeni zbog vožnje pod uticajem, koji su se pokazali kao efikasni u smanjenju recidivizma.

Psihološki aspekti i posledice

Osim pravnih posledica, tragične saobraćajne nesreće ostavljaju duboke psihološke ožiljke na porodicama žrtava, kao i na samim počiniocima. Porodice stradalih često prolaze kroz proces tuge i gubitka, koji može trajati godinama. Mnogi od njih traže pomoć terapeuta kako bi se nosili s emocijama i traumama koje su doživeli.

S druge strane, vozači koji izazovu nesreće pod uticajem alkohola takođe se suočavaju sa krivicom i stigmom, što dodatno komplikuje njihovo mentalno zdravlje.

Zaključak

Ova tragična nesreća je još jedan u nizu alarmantnih slučajeva koji ukazuju na hitnu potrebu za promenama u zakonodavstvu i povećanjem svesti o bezbednosti u saobraćaju. Porodice stradalih zaslužuju pravdu, a društvo mora učiniti sve što je moguće da se ovakve tragedije više nikada ne ponove.

Svaka smrt u saobraćaju je ne samo gubitak za porodicu, već i za celu zajednicu koja mora raditi zajedno kako bi osigurala bezbednost svojih članova.

U tom smislu, kolektivna svest o važnosti odgovornog ponašanja u saobraćaju mora postati prioritet svih građana kako bismo stvorili sigurnije okruženje za sve učesnike u saobraćaju.

Tragedija se dogodila u četvrtak oko 20 časova.

Jedanaestogodišnji dečak pronađen je obešen u dvorištu porodične kuće u bugarskom gradu Orahovo, saopštili su iz Oblasne direkcije policije u Vraci.

Prijavu o tragediji, koja se dogodila u četvrtak oko 20 časova, podneo je otac učenika četvrtog razreda osnovne škole.

Muškarac je naveo da je u dvorištu kuće pronašao svoje dete bez znakova života.

Na lice mesta upućene su ekipe kriminalističke policije. Prilikom uviđaja na telu nisu pronađeni tragovi nasilja. Pokrenuta je istraga, a uzrok smrti dečaka se i dalje utvrđuje.

Prema nezvaničnim informacijama, u porodici, koja ima troje dece, ranije nije bilo naznaka problema. Kobne večeri mališan se igrao sam u dvorištu, dok je otac bio u kući i spremao večeru. Kada je izašao da ga potraži, zatekao je stravičan prizor.

Školski drugovi jedanaestogodišnjeg dečaka su u šoku. U školu je taj dan stigao tim Ministarstva prosvete, gde su psiholozi radili sa decom.

Više od dve decenije je pevačica narodne muzike u Srbiji i Makedoniji.

Ove tužne vesti ostavile su u neverici njene prijatelje i kolege sa muzičke scene, koji joj od jutros izražavaju saučešće.

Uzrok smrti mladića još uvek nije saopšten javnosti.

Suzi Anđelković je iz Vlasotica i više od dve decenije je pevačica narodne muzike u Srbiji i Makedoniji.

Suzi je snimila nekoliko pesama na makedonskom jeziku.

Devojčica Lena Mihajlović (13) iz Smedereva nestala je danas nadomak tog grada.

Naime, kako se deli u apelu, Lena je poslednji put viđena kod babe i dede u Seonama, selu kod Smedereva. 

Porodica je podelila apel i moli da se za bilo kakvu informaciju javite policiji ili na broj telefona: 0605917700.