Ministarka je istakla i da su ulaganja u kulturu značajno povećana.
U razgovoru za novi Hinin videoserijal, “Hina Plus”, novinarka Lucija Lacković sa ministarkom kulture i medija Ninom Obuljen Koržinek otvorila je teme dostupnosti kulture mladima, položaja kulturnih radnika i medijske pismenosti.
Jedna od ključnih tema bila je kulturna kartica, projekat kojim se osamnaestogodišnjacima želi poslati poruka da je, kako je rekla ministarka, „važno, vredno i zanimljivo učestvovati u kulturi”.
Radi se o elektronskom vaučeru od 100 evra koji mladi mogu potrošiti na knjige, bioskop, muzeje, pozorište, koncerte ili medijske pretplate, a u prvih nedelju dana aktivirano je više od 1500 kartica.
Projekat je za sada pilot, ali Ministarstvo ga vidi kao dugoročnu platformu koju bi u budućnosti moglo proširiti i na druge grupe. Uz to, rekla je ministarka, kulturna kartica bi trebalo da podstakne i kulturne institucije da se više obraćaju mladoj publici u sadržajima koje stvaraju.
Međutim, pitanje dostupnosti kulture teško je odvojiti od pitanja ko tu kulturu stvara – i pod kojim uslovima.
U razgovoru o položaju kulturnih radnika pomenuta je i edukativna inicijativa „Aplauz ne plaća kiriju”, koja upozorava na neplaćen i potplaćen rad u kulturi, kao i na činjenicu da vidljivost, entuzijazam i simbolično priznanje ne mogu zameniti ugovorene i isplaćene honorare.
Obuljen Koržinek je priznala da se rad u kulturi „vrlo često odvija i u nesigurnim uslovima” i dodala da je „dužnost svih nas da te okolnosti menjamo”. Kao mere Ministarstva navela je uplate doprinosa za samostalne umetnike, ciljana konkursa za slabije plaćena područja i obavezu da korisnici javnih sredstava za knjige dokažu isplatu honorara umetnicima.
Ministarka je istakla i da su ulaganja u kulturu značajno povećana. Rekla je da je nasledila budžet Ministarstva kulture na nivou od 0,56 odsto državnog budžeta, dok je danas on na 1,8 odsto.
Obuljen Koržinek je najavila i Zakon o obavljanju umetničke delatnosti, koji bi trebalo bolje da uredi status umetnika. Rekla je da bi volela da postigne „saglasnost sa umetničkim strukovnim udruženjima” i krene ka donošenju zakona u kojem su predviđene i „dodatne poreske olakšice za umetnike”.
Na direktno pitanje da li je spremna da razgovara sa strukovnim udruženjima o obezbeđivanju minimalnog standarda naknade, ministarka je odgovorila oprezno. „Bez uređenog sistema ne vidim da bismo sa minimalnim naknadama postigli neki efekat”, rekla je. Dodala je da se standardi treba da dogovaraju unutar svakog umetničkog područja, uz ključnu ulogu strukovnih udruženja.
Najava novog zakona i pitanje minimalne naknade
Govoreći o novom zakonu o medijima, koji je trenutno u izradi, a koji bi trebalo da objedini postojeći Zakon o medijima, Zakon o elektronskim medijima i Evropski okvir slobode medija, ministarka je rekla da se traži model koji bi medijima dao veću finansijsku stabilnost, uz obezbeđivanje njihove nezavisnosti.
Naglasila je da svaka državna pomoć mora biti postavljena tako da ne otvara prostor političkom uticaju na uredničke odluke. „Bilo kakva dotacija države mora biti takva da ne bude direktna, već indirektna pomoć”, rekla je, dodajući da se politika ne sme mešati „u bilo koji oblik odlučivanja”.
U vremenu kada prihodi od oglašavanja odlaze ka platformama i društvenim mrežama, a redakcije slabe, poručila je da je odbrana profesionalnih medija demokratsko pitanje.
„Ako odustanemo od borbe za profesionalno i nezavisno novinarstvo i profesionalne i nezavisne medije, onda smo odustali od svojih demokratskih društava”, zaključila je ministarka Obuljen Koržinek u prvoj epizodi videoserijala Hina Plus.
