wp

Marija Šerifović: Emocije i Povezanost Kroz Muziku

Marija Šerifović, talentovana pjevačica iz Srbije, već dugi niz godina nosi titulu jedne od najomiljenijih muzičkih ličnosti na Balkanu. Njena sposobnost da kroz muziku prenese duboke emocije i lična iskustva čini je izuzetnom umjetnicom koja ne samo da pjeva, već ispunjava svaku notu vlastitim srcem i dušom. Od trenutka kada je osvojila srca publike širom Evrope svojom pobjedom na Eurosongu 2007. godine, do današnjih dana, Marija je ostavila neizbrisiv trag u muzičkoj industriji, obogaćujući je svojim jedinstvenim stilom i snažnim porukama.

Nedavni koncert u Podgorici bio je savršena ilustracija njene sposobnosti da stvori duboku povezanost s publikom. Ovaj spektakl nije bio samo muzički nastup, već emotivno putovanje koje je uključilo sve prisutne. U momentima kada je započela svoju izvedbu, publika nije samo slušala – ona je osjećala. Svaka pjesma, svaka riječ bila je ispričana s toliko strasti i iskrenosti da je svaki prisutni bio suočen s vlastitim emocijama i sjećanjima. Tokom koncerta, atmosfera je bila zasićena energijom koja je nadmašila očekivanja običnog muzičkog nastupa, stvarajući jedinstveni ambijent koji se rijetko može doživjeti.

Povezanost s Publikom

Marijina sposobnost da komunicira s publikom je ono što je izdvaja od drugih izvođača. Tokom koncerta, otvoreno je razgovarala s prisutnima, dijeleći svoja razmišljanja o prolaznosti vremena i izazovima koje donosi život. “Vrijeme prolazi brže nego što mislimo,” izjavila je, ostavljajući snažan utisak na sve prisutne. Ove riječi su postale snažan podsjetnik na to koliko je važno cijeniti trenutke koje provodimo s voljenima. Marija stvara osjećaj zajedništva, gdje publika ne osjeća samo da gleda, već i da učestvuje u njenom emotivnom putovanju. Na ovaj način, ona uspijeva da pomiri svoju umetnost sa životnim lekcijama, stvarajući tako dublju povezanost s onima koji je prate.

Ranjivost kao Snaga

Osim što pjeva o ljubavi i gubitku, Marija otvoreno dijeli svoja iskustva iz života, uključujući teške trenutke koji su oblikovali njen karakter. Ova ranjivost čini je izuzetnom. Dok drugi umjetnici često skrivaju svoje slabosti, Marija ih prihvata, pokazujući da i iza reflektora postoje borbe i nesigurnosti. Njena autentičnost bez filtera ogleda se u svakom njenom nastupu, čineći je istinskom inspiracijom za mnoge, posebno mlade žene koje se bore sa svojim unutrašnjim demonima. Na primjer, njen hit “Molitva” ne predstavlja samo pjesmu, već simbol borbe i nade, pružajući utjehu svima koji su se našli u teškim životnim situacijama.

Poruka Ženama

Na koncertu u Podgorici, Marija je naglasila važnost podrške među ženama. Govorila je o tome koliko je međusobno razumijevanje ključno u današnjem svijetu, ohrabrujući mlade djevojke da vjeruju u sebe i svoje snove. “Svaka žena ima pravo da bude svoja,” rekla je, šaljući snažnu poruku o samopouzdanju i snazi. Njena sposobnost da inspiriše ne dolazi samo iz njenog glasa, već i iz njenog primjera koji vodi mnoge ka boljem sutra. Ova poruka ne samo da osnažuje pojedince, već i stvara pokret koji slavi ženstvenost i zajedništvo.

Kultura i Zajednica

Marijin koncert predstavljao je više od samog muzičkog događaja; bio je to emotivni doživljaj koji je okupio ljude različitih pozadina. Publika je dijelila suze, osmijehe i povezanost koja se rijetko doživljava. Svaka pjesma nosila je svoju priču, a svaka nota bila je ispunjena istinom i emocijom. Ovi trenuci su podsjetili prisutne na snagu muzike kao sredstva za ujedinjenje i povezivanje ljudi. Marija Šerifović nije samo pjevačica; ona je simbol zajedništva, autentičnosti i snage koja može pokrenuti promjene u društvu. U vremenima kada se često gube vrijednosti kao što su empatija i solidarnost, njen rad obnavlja vjeru u to da muzika može stvoriti mostove između ljudi.

Marija kao Ikona

Tokom godina, Marija Šerifović je izgradila nešto mnogo više od muzičke karijere – ona je postala pokret. Njene pjesme dodaju vrijednost i značenje životima mnogih, pomažući ljudima da pronađu hrabrost da se suoče s izazovima, da oproste i da vole. U vremenu kada se često gubi dublji smisao, Marija svojim radom vraća muzici autentičnost i dubinu. Njeni nastupi podsjećaju na to da emocije imaju nevjerojatnu moć da nas ujedine, čak i u najtežim vremenima. To je posebno važno u današnjem društvu, gdje se često suočavamo s podjelama i nerazumijevanjem.

Marija Šerifović ostaje nezaobilazno ime u muzičkoj industriji, simbol koji utjelovljuje pravu ljudskost i umjetnost koja dolazi iz srca. Njena sposobnost da dodirne duše ljudi kroz muziku čini je jedinstvenom i nezaboravnom. U svijetu gdje su iskrenost i emocije ponekad zanemareni, ona je pravi primjer kako muzika može biti moćno sredstvo za ispoljavanje ljudskih osjećanja i izgradnju zajednice. Njena karijera je inspiracija i podsjetnik da prava umjetnost ne poznaje granice, te da može biti izvor snage i nade za sve nas.

Pevačica je pre nekoliko dana rodila sina, a mediji ne prestaju da pišu o ocu deteta.

Nekoliko komšija iz ulice u kojoj je odrasla Milica Todorović u Kruševcu govorilo je danas za Telegraf, nakon što su prvobitno razgovarali sa pevačicinim ocem Milanom.

Jedna komšinica istakla je da ona ne podržava ovo što se desilo, pošto je čovek u braku.

– Nisam je viđala dok je bila trudna. Jutros sam čula tu priču da je oženjen, otac deteta… Delovala je da je dobro dete, nije dete loše. E sad, to što je napravila… Nisam za to – odmahnula je rukom jedna starija gospođa.

Zatekli su i starijeg gospodina koji je rekao da je prvi komšija porodice Todorović.

– Slušajte, to moja žena više zna. Ja se manje time bavim, ne bavim se ja tim. Eto, lepo srpsko ime su dali detetu, nisam ni to znao, a Milicu znam odmalena – kazao nam je čovek.

– Ma to su neke druge priče, nije to za tra-la-la, da se mi razumemo. To je sloboda života, pustite to. Nema niko prava da se meša u privatne stvari, šta se to koga tiče?! – jasan je bio komšija Todorovića.

Majka Jasmina operisana

Majka i otac Milice Todorović nisu prisustvovali proslavi koja je 4. februara održana na jednoj hacijendi.

Razlog je taj što je pevačicina majka Jasmina u bolnici, što je istakao Miličin otac Milan.

U izjavi za Telegraf on je prokomentarisao to što je Miličin partner s kojim je dobila dete oženjen, ali je istakao i da će on i supruga slaviti kada se ona oporavi.

– Nismo još, ali ćemo da slavimo. Ne znam kada tačno jer mi je žena u bolnici, pa kada izađe – kazao je Milan.

– Operisala je slepo crevo, imala je problem sa slepim crevom… Umalo da umre… – rekao je Miličin tata.

On je istakao da je njegova ćerka dobro.

– Milica je dobro, svi su dobro hvala Bogu. Ja neke kučiće ovde čuvam, treba da sredim to tamo. Samo izađem da pustim kučiće napolje i tu sam, u dvorištu. Nemam kad da idem u Beograd – ljubazno nam je rekao Milan.

Napadač je pucao nekoliko puta u Aleksandru Š. pre nego što se udaljio i potom vratio kako bi dovršio svoj čin

 Sigurnosne kamere su zabeležile ceo događaj, pružajući dokaze o brutalnosti incidenta

Muškarac Duško G. koji je osumnjičen da je ubio Aleksandru Š. (43), kako saznajemo, čekao ju je ispred njene kuće, a neposredno pre zločina sukobio se njenim komšijom, kojeg je navodno i udario.

Kako nezvanično saznajemo, ubijena žena i osumnjičeni su se poznavali, a on ju je, kako se sumnja, sa pištoljem u ruci čekao ispred kuće gde ju je kasnije u ubio. U jednom trenutku njega je ugledao jedan komšija koji je tuda slučajno prolazio, a onda mu je prišao.

Komšija je posumnjao da se nešto dešava pa je zbog toga prišao ubici.

– Kada mu je prišao, ubica ga je navodno udario, a onda mu zapretio: “Beži odavde ne trebaš mi i ti ovde” – tvrdi sagovornik “Blica”.

Kako objašnjava naš sagovornik, nedugo zatim, ispred kuće u Nišu pojavila se i Aleksandra Š. Ubica je u nju ispalio 3 hica, a onda se udaljio, ali se brzo vratio kako bi je dokrajčio.

Kamere zabeležile ubistvo

Na snimku ubistva, koje su zabeležile nadzorne kamere, navodno se vidi kako je muškarac tri puta pucao u Aleksandru, a onda se vratio i ispalio još hitaca.

– Čulo se nekoliko hitaca, sigurno više od tri, ali ne mogu sa sigurnošću da kažem koliko – rekao je jedan komšija za “Blic”.

Gavrić još uvek nije izručen Srbiji iz Južnoafričke Republike, iako su naše vlasti više puta pisale urgencije za njegovo izručenje

Poznati srpski policajac Marko Nicović je pre nekoliko dana iza Informer izjavio da ubica Željka Ražnatovića Arkana Dobrosav Gavrić nikada neće biti izručen Srbiji i tako podsetio javnost na njegovu likvidaciju, pa su se mnogi prisetili i situacije sa njegovog suđenja u kojoj je u glavnoj ulozi bila Svetlana Ceca Ražnatović.

No, krenimo redom.

– Ne izručuju ga jer je izvršio ubistvo vođe paravojne formacije, a one su u svetu uvek povezane sa vodećim političkim strukturama. Tako je i Arkan bio povezan sa Slobodanom Miloševićem i Državnom bezbednosti. Iz tog razloga se Gavrić pozvao na političku konotaciju celog slučaja i na to da bi mu život bio ugrožen ako bi bio izručen našoj zemlji. I dalje u strukturama brzbednosnih službi rade kadrovi iz doba tog režima. Arkan je likvidiran jer je bio najopasniji svedok događanja u Bosni i Hrvatskoj za vreme građanskih ratova. Samim tim je najviše ugrožavao Miloševića i rukovodioca DB-a. Zato je i organizovano njegovo ubistvo u saradnji kriminalaca i policije. Gavrić je bio aktivni pripadnik MUP-a. Južnoafrička Republika ga zbog toga neće nikad izručiti jer je to uobičajena praksa u svetu po pitanju medunarodne pravne pomoći kada su u pitanju ubistva sa političkom pozadinom – kaže Nicović.

Gavrić još uvek nije izručen Srbiji iz Južnoafričke Republike, iako su naše vlasti više puta pisale urgencije za njegovo izručenje! Otkriven je u JAR-u 2011. godine, i to nakon likvidacije vođe mafije Sirila Bike, kome je on bio telohranitelj.

Dobrosav Gavrić se od hapšenja nalazi u strogo čuvanom zatvoru “Helderstorm” u blizini Kejptauna, na zapadu te zemlje.

Magistarski sud u Kejptaunu je 2020. godine doneo odluku da su ispunjeni uslovi za izručenje Gavrića, ali su se njegovi advokati žalili na tu odluku. Ustavni sud iz Kejptauna je u međuvremenu odbio i njegovu molbu za dobijanje političkog azila u Južnoafričkoj Republici, jer je u Srbiji osuđen za teško ubistvo koje nije politički motivisano. Uprkos tome Gavrić još nije izručen Srbiji.

Za sve to vreme Ministarstvo pravde Srbije je više puta slalo urgencije svojim kolegama u JAR i tražilo izručenje ubice Željka Ražnatovića.

– Ministarstvo duže vreme nije dobilo nikakvo obaveštenje od nadležnih vlasti iz Južnoafričke Republike u vezi sa Gavrićevom ekstradicijom. U proteklih nekoliko godina poslato je više urgentnih dopisa u vezi sa njegovim izručenjem, ali do sada nikakav odgovor nismo dobili, iako je njihov sud doneo odluku da su ispunjeni svi uslovi za izručenje – rekli su ranije nezvanično nadležni iz Ministarstva pravde.

Dobrosav Gavrić je, podsetimo, osuđen na 35 godina zatvora jer je u Hotelu “Interkontinental” 15. januara 2000. godine ubio Željka Ražnatovića Arkana i njegova dva prijatelja, Milenka Mandića Mandu i Dragana Garića. Sa Gavrićem su u toj likvidaciji učestvovali i Milan Đuričić Miki, kao i Dragan Nikolić Gagi.

Nakon hapšenja on je iz pritvora pušten 2002, a na suđenja je redovno dolazio do 8. oktobra 2006, kada mu je u Okružnim sudom u Beogradu izrečena presuda. Tog dana se nije pojavio u sudnici i za njim je raspisana poternica.

Gavrić je u Južnoj Africi sa lažnim dokumentima na ime Saša Kovačević otkriven 21. marta 2011. godine, nakon što je ubijen mafijaški bos Siril Bika. Napadači su izvadili oružje i 17 puta pucali na Biku i Gavrića, koji je šefu mafije bio telohranitelj. Bika je ranjen u glavu, grudi i ruku, a Gavrić u rame. Inače, Siril Bika je važio za čoveka sa jakim vezama u politici, ali i bezbednosnim strukturama JAR-a.

DETALJI ARKANOVOG UBISTVA

Na dan ubistva Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000, u hotelu Interkontinental bio je pokojni Branko Jevtović Jorga, koji je prema rečima Dragana Nikolića Gagija , javio da Gavrić treba hitno da dođe u hotel jer je “povoljna prilika”.

Upravo on je Draganu Nikoliću Gagiju, koji je u to vreme bio u svom stanu u Bloku 61 na Novom Beogradu, javio da se u hotelu dogodila “spektakularna stvar, čista trojka”. Međutim, kada je Arkanov telohranitelj Zvonko Mateović teško ranio Dobrosava Gavrića, situacija je postala potpuno drugačija, a uskoro je počela i bitka za život trostrukog ubice.

Treći osuđeni, Milan Đuričić Miki, bio je ispred hotela i njegova uloga bila je da pomogne Gavriću da pobegne. Miki je toga dana javio Gagiju da je Gavrić teško ranjen i da stiže ispred njegove zgrade. Dragan Nikolić Gagi, koji služi kaznu od 30 godina zatvora u požarevačkom zatvoru Zabela, u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir pre nekoliko godina je govorio o događajima koji su prethodili ubistvu Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića u hotelu “Interkontinental”.

Rakija i peškir

– Razmišljam šta da radim, stvari su se iskomplikovale. Uzimam iz kućnog bara dopola otvoren “džoni voker”, ulazim u kupatilo i uzimam čist peškir, za svaki slučaj. Kažem ženi i bratu da ću se brzo vratiti. Silazim ispred zgrade i čekam neki minut. Nailazi crvena “kalibra”, koju vozi Miki. Kažem mu da se parkira pedesetak metara od mog ulaza, gde su ljuljaške i klupice, parkić za decu – otkrio je Gagi šta se dešavalo desetak minuta posle ubistva u “Interkontinentalu”.

– Nemam srca odmah da pitam Gavrića šta se desilo u hotelu. Vidim ga teško ranjenog, s bolnim grimasama na licu. On mi govori: “Eto, mi smo naše odradili.” Ja mu kažem: “Popij ovaj viski, svih pola litra, ako dođe policija, kazaćeš da si bio mrtav pijan i nisi bio u stanju to da uradiš. Reći ćeš i da si bio u hotelu, ali da kupiš poklon devojci, jer vam je bilo lepo na dočeku srpske Nove godine – pričao je Gagi.

Pištolj u reci

– Gavrić mi kaže: “Ne smem, brate, pocepaće me taj viski, sve mi je unutra rasporeno. Sve me boli i peče.” Peškir je uzeo, stavio ga je na ranu. Prebacujem ga iz “kalibre” u “golf” crvene boje, koji nam je služio za praćenje. Mikiju kažem da ode do Save i baci pištolj kod Bloka 45, gde je okretnica tramvaja. On mi kaže da će pre toga da ostavi “kalibru” u garaži u Bloku 61, preko puta Mesne zajednice Kozara – prisećao se on.

Pošto Gavrić, kako kaže, nije želeo da ide u bolnicu u Beograd, već samo u Loznicu, gde je imao lekara koji ga je operisao kada je u ratu na Kosovu povredio koleno, odlučio je da pozove policajca Interventne Dejana Pitulića Pitulu. On je inače bio u obezbeđenju Zorana Uskokovića Skoleta, koji je u to vreme bio u Nemačkoj:

– Zovem Skoleta, koji je u Nemačkoj, i kažem mu da su se stvari jako iskomplikovale i da ću zvati Dejana, jer on ima pištolj i službenu legitimaciju, u slučaju da ih neko zaustavio. Dejan je došao crnim “golfom 3”. Ubacili smo Gavrića u njegov automobil i oni su krenuli za Loznicu. Draganu Nikoliću, kako prvi put otkriva, tada je palo na pamet da pozove Andriju Draškovića, koga oslovljava nadimkom Majstor. Njegovo svedočenje za Kurir posle 17 godina objašnjava nagađanja i spekulacije kakva je zapravo uloga Andrije Draškovića bila u celom ovom događaju.

Majstor pali rotaciju

– Želim prvo da objasnim da sam ja uvukao Majstora u priču o ubistvu. Nikada o likvidaciji Arkana nisam s njim pričao, niti je on znao da je Gavrić tog popodneva u hotelu, niti da je bilo priče o likvidaciji ispred hotela. Nije ni znao da Skole, Jorga i ja toga dana pričamo telefonom o Arkanovom ubistvu – navodi Gagi i zatim se vraća se na trenutak 15. januara 2000. kada je pozvao Draškovića.

– Jednostavno, nešto mi nije dalo mira, osećam da imam obavezu da pomognem Gavriću. Ponovo zovem Skoleta i kažem mu: “Zvaću Majstora, pitaću ga da li možda ima nekog doktora”. Skole je bio iznenađen, ćutao je malo, a onda je rekao: “Dobro, zovi”. Zovem Majstora, dogovaramo se da se nađemo kod “Mekdonaldsa”, kod Bloka 45. Miki i ja odlazimo tamo. Već nas čekaju Majstor i lekar, tip elegantno obučen. Kažem mu da je Gavrić ranjen i da je Arkan ubijen. Kažem mu da je još neko poginuo, i da je taj neko, na moje veliko žaljenje, Manda. Kako je došlo do toga, objašnjavam mu da ne znam. Sedamo u njegov džip. On vozi, lekar je desno, a Miki i ja pozadi – objašnjavao je Nikolić za Kurir.

Uloga načelnika

Tokom puta, dok su jurili da stignu automobil u kom je Dejan Pitulić vozio ranjenog Gavrića, Andrija Drašković je upalio plava rotaciona svetla.

– Nismo uspeli da ih stignemo iako smo upalili rotacije. Tokom vožnje Majstor (Andrija Drašković) bio je u čudu. Ne veruje da je Željko Ražnatović Arkan mogao biti ubijen. U nekoliko navrata je sa svog mobilnog telefona zvao nekoga da pita da li je tačno i da li je moguće. Ja sam, još dok sam bio kod kuće, upalio televizor i video da su prve informacije da se Arkanu bore za život. Znao sam da to nije tačno i da je već mrtav. Usput sam dobio informaciju od Dejana Pitulića da su po dolasku u lozničku bolnicu prvo svratili u privatnu kliniku nekog lekara, koji je u svojoj ordinaciji na brzinu pregledao Gavrića. Konstatovao je da je teško ranjen i rekao da mora hitno u gradsku bolnicu u Loznici – pričao je on.

Kada su ušli u Loznicu, Gagi je sa svog mobilnog telefona pozvao tadašnjeg načelnika policije u Loznici Vojislava Jekića, kog je poznavao odranije. Videli su se nakratko i dogovorili se o večeri.

Depeša o Jorgi

– Miki i ja izlazimo, a Majstor i lekar ostaju u džipu. Kratko smo pričali, dogovorili smo se da se kasnije nađemo u “Plavom restoranu” u Loznici na večeri. Odlazim ispred gradske bolnice u Loznicu sa Majstorom, Mikijem i lekarom. Tamo smo zatekli Vujadina Krstića, mog dobrog prijatelja, i Gavrićevog. On mi kaže da je Gavrić u operacionoj sali. – Kasnije, na večeri u “Plavom restoranu” u Loznici, ja sam pokušao da dezinformišem Jekića nekim glupostima koje sam pričao, samo kako bih pomogao Gavriću u ovoj situaciji. Posle večere sa Jekićem pozdravljam se s Pitulićem, odlazim za Beograd s inspektorom Đorđem Grubačićem – navodi Gagi. – U autu mi Grubačić kaže: “Stigla je neka depeša na granični prelaz oko ubistva u ‘Interu’ i pominje se neki Jorga. Da li ga poznaješ?” Odgovaram potvrdno. Usput ništa više nismo komentarisali. Dovezao me je do zgrade u kojoj sam živeo sa ženom i ćerkom, koja je tada imala osam meseci. Bilo je jako kasno uveče, ušao sam u stan i ponašao sam se kao da se ništa nije dogodilo. Normalno sam komunicirao sa ženom, ujutru sam se poigrao s ćerkicom…

Tugovao za prijateljem: Mandi sam želeo isto što i svom ocu!

– Ne znam kako je došlo do toga da pored Arkana Gavrić ubije i Milenka Mandića Mandu, mog dragog prijatelja. Njemu sam želeo isto što i mom ocu Vasiliju. Trećeg ubijenog nisam poznavao. Nikada ga nisam video – kaže Gagi.

Gagi, koji je osuđen na 30 godina zatvora zbog učestvovanja u likvidaciji komandanta Srpske dobrovoljačke garde, priznao je da je pristao da bude deo plana Arkanovog ubistva jer je, prema njegovim rečima, Ražnatović ubio njegovog kuma Petra Vujčića. Kap koja je prelila čašu bila je podela zarade od prodaje fudbalera Nikole Lazetića.

Gagi je sa svojim kumom Dobrosavom Gavrićem u jesen 1999. otišao, na poziv Zorana Uskokovića Skoleta, u restoran „Dvor“ u Rakovici, nakon čega su njih dvojica počela da prate Arkana kako bi ga Gavrić likvidirao. Nikolić je otkrio da su ga često čekali na Autokomandi, gde je prvobitno trebalo da bude ubijen. Oni su u više navrata odlazili u hotel „Interkontinental”.

– Gavrić je ušao u hotel i seo iza separea u kom su sedeli sada pokojni Arkan, Milenko Mandić i Dragan Garić. Tu je bio i Jorga. Čuli smo se telefonom. Miki Đuričić je, po dogovoru, bio parkiran u blizini. Njegov zadatak je bio da Gavriću, kada ubije Arkana, pomogne da pobegne i spreči eventualnu poteru za njim. Gavrić me je pozvao iz hotela i rekao mi: „Situacija nije dobra“ – otkrio je Nikolić.

– Paralelno su me zvali Skole iz Nemačke i Jorga iz hotela i tvrdili suprotno – da situacija jeste dobra! U jednom trenutku sam pozvao Gavrića i rekao mu: „Nema problema, odustaćemo. Ti si moj brat i kum, ako ti kažeš da nije za reakciju, onda nije. Ne mora danas.“ Više sam verovao Gavriću. Nekoliko trenutaka kasnije ponovo me je pozvao. Rekao je samo „krećem“ i prekinuo vezu. Pozvao sam ga ponovo, ali više nije bio dostupan – priseća se on telefonskog razgovora koji se dogodio nekoliko sekundi pre ubistva.

Telefonski poziv

Sledeći telefonski poziv, nekoliko sekundi posle zločina, Gagi je primio od Jorge. On je, kako se kasnije ispostavilo, stajao na samo nekoliko metara od separea u kom su ubijeni Arkan i dvojica njegovih prijatelja. U trenutku likvidacije nosio je kolač u rukama i pištolj mu je ispao.

– Sedeo sam na kožnoj fotelji u svojoj dnevnoj sobi i gledao u Presvetu Bogorodicu. Izlazim na terasu, javljam se na telefon. Sećam se, Jorga mi kaže: „Trojka.“ Ja sam u čudu, kroz glavu mi prolazi dosta toga. Razmišljam, kako trojka? Pitam da li je Manda. On mi, oduševljen, kaže samo: „Spektakularna stvar, čista trojka.“ Govorim mu: „Ne može trojka! Arkan i ko još?“, a on mi kaže: „Kazaće ti to Miki“ – sa uzdahom je pričao Dragan Gagi Nikolić.

Ceca ga pljunula

Pre nego što je pobegao iz Srbije, Gavrić je negirao svoju upletenost u Arkanovo ubistvo. Arkanova udovica, Svetlana Ražnatović Ceca, obratila se Gavriću tekom jednog svedočenja: “Sedeo si pognute glave, okrenut licem ka izlazu, lepo sam te videla preko Željkovog ramena. Ponoviću to sto puta! Apsolutno sam sigurna. Izdajniče, znaš li koga si ti izdao, koga si ubio? Smradu, đubre!“, vikala je pevačica i pljunula na Gavrića.

ARKANOVA SESTRA REKLA DA JE NJEGOV TESTAMENT LAŽAN

Jasna Ražnatović Diklić, Arkanova sestra, pre par godina je javno rekla kako je njegov testament lažan.

Prošlo je više od dve decenije od krvavog januarskog popodneva kada je u beogradskom hotelu “Interkontinental” likvidiran Željko Ražnatović Arkan, jedan od najmoćnijih i najkontroverznijih ljudi devedesetih.1 / 5 Foto: EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKI/ss-fob

Arkanova sestra iznela skandalozne sumnje

Iako su počinioci osuđeni, senka sumnje nikada nije nestala. Jednom prilikom je Arkanova sestra Jasna Diklić, progovorila o njegovom ubistvu. Prema njenim tadašnjim tvrdnjama, atentat je organizovan od strane osobe kojoj je Željko slepo verovao.

– Pored svega, mislim da moj brat ne bi bio ubijen da ga nije izdao neko u koga je imao apsolutno poverenje, neko ko je stalno bio u njegovoj blizini. Svetlanu sam spomenula zato što je ona bila u “Interkontinentalu” na mestu ubistva, a ne ja. Da sam ja bila tamo, dala bih svoj maksimum da obelodanim što više detalja koji su se dogodili tog dana – rekla je Jasna Diklić za “Blic”, pa dodala:

– Mogu da razumem kada svedoci koji su sedeli preko puta Željka pre ubistva kažu na suđenju da niko ništa nije video. Oni ne mogu da gledaju u sudnici ubicu i kažu da je to on, kada je jedan od njih još na slobodi. Oni se plaše za svoj život. Međutim, postoje osobe od kojih očekujem lojalnost i hrabrost. To sam očekivala od Svetlane. Dok je sedela iza paravana i čekala da pucnjava prestane, njena sestra Lidija istrčala je bezglavo napolje i bila ta koja je prva pritrčala Željku da mu pomogne, kao što bih ja uradila.

Arkanova sestra se potom osvrnula na njegov testament za koji kaže da je lažan.

– Ne mogu da kažem ko je to savetovao, poenta je bila da se deca sklone dok se Željkova imovina rastrgne i podeli. Prvenstvo u svemu uvek imaju žene i deca, pa je njih trebalo skloniti kako bi se raspodela imovine sredila na miru. Vaskrsao je neki falsifikovani i nelegalni Željkov testament, prema kojem su njegova deca razbaštinjena i ništa nisu dobila, a celokupna Željkova imovina pripala je Svetlani. Od dece je zahtevano da se saglase s tim testamentom – rekla je ona jednom prilikom.

ARKAN IMAO VELIKO POVERENJE U STANKU

Stanka Savčić bila je vice šampion Sveta u borilačkim veštinama, nekoliko puta prva i druga treća u Evropi, prvak Balkana i prvak Srbije. Danas je trener i ima svoj klub.

Stanka je devedesetih godina radila kao šef obezbeđenja kod Arkana, posao koji uopšte nije svojstven ženama.

Kako je biti obezbeđenje izuzetno atraktivnih klijenata, ali i kako je biti žensko u tipično muškom sportu i poslu, za Kurir televiziju je otkrila Stanka Pejović, generalni sekretar Sportskog Društva “Radnički”, dok je o drugim aspektima ove situacije govorio i Braca Zdravković, detektiv.

Ona je na početku rekla da Arkan zapravo nije mrtav, jer on nastavlja da živi kroz medije koji su dugi niz godina intrigirani njegovim životom, pa svaki njegov pomen izazove veliku pažnju, a onda je dodala i da nije sigurna zašto je baš on taj koji izaziva toliko pažnje ovoliko godina nakon smrti.

– On je jako interesantna ličnost, najinteresantniji negativac iz kancerogenih devedesetih. On nije heroj koji treba da bude uzor deci. On je od samog svog pojavljivanja bio negativac. Kasnije je sa masom negativnih momaka iz inostranstva postao velika zvezda – kaže Zdravković.

Braca Zdravković dodaje da je on za njega kriminalac, a da su deca pr pitanju učiteljica šta žele da budu kada porastu često odgovarala “biću Arkan”. On je otkrio i da je lično poznavao Arkana, ali nisu bili drugovi.

– Na zahtev Arkana sam dobila poverenje njegove porodice po pitanju obezbeđenja. Svako njegovo dete je imalo svoje obezbeđenje. Jedno od te dece sam čuvala ja, pa sam tako i ušla u svet obezbeđenja. Bilo je čudnih pogleda ali sam se ceo život borila sa predrasudama – tvrdi Pejović.

Ona kaže da je taj period sarađivanja sa Arkanom ojačalo i pripremilo na neke stvari koje su je sačekale u daljem životu, pa je otkrila i kakav je odnos imala sa decom:

– Ja sam i dan danas ostala u kontaktu sa Veljkom i sa njim imam zaista fenomenalan odnos. Znam ga od rođenja i vodila sam ga sa mnom na treninge. Drago mi je što je u sportu i ponosna sam na njega jer je jako teško nositi težinu imena svog oca i majke. On je uradio mnogo, osnovao porodicu i izgradio karijeru u boksu bez bilo čije pomoći.

Zdravković tvrdi da biti u Arkanovom timu znači da je Pejović izuzetno sposobna žena, pa je i podsetio da je on uvek birao najbolje ljude:

– Nije čudno što je bila u Arkanovom timu. Tada su bila teška vremena, i ja razumem ljude koji su se u to vreme bavili obezbeđivanjem kriminalaca, ne osuđujem ih, a pogotovo ne Pejović.

On je istakao i da, iako je Arkan bio kriminalac, on ima lepo mišljenje o njegovoj porodici i to što je neko bio kriminalac ne znači da je loše vaspitavao svoju decu.

Zdravković kaže da iako se Arkan trudio da bude zaštićen tokom čitavog života, on je na kraju izgubio oprez što je dovelo do kraja njegovog života.

Žarko Laušević u knjizi opisao razgovor sa Arkanom: “Nisam hteo pred Cecom, ali…”

Čuveni glumac Žarko Laušević u svojoj četvrtoj knjizi, pod naslovom “Padre, idiote!” (izdavač “Hipatia”), opisuje život na slobodi, nakon četiri godine i sedam meseci provedenih u zatvoru. Sa prethodna tri izdanja: “Godina prođe, dan nikad”, “Dnevnik jedne robije” i “Sve prođe, pa i doživotna”, publiku je osvojio zapisima o danima provedenim na robiji.

Ovo su odlomci iz knjige “Padre, idiote!”

Glumac se prisetio mračne epizode iz devedesetih

– …Dragan Nikolić Gaga, čuvar, terapeut, brat, učitelj… otac. Bili smo „porodično“ kod Čede-Dede, Gaginog prijatelja koji ima kućicu na Savi. Jeste, to je kućica, mada smo svi uobličili da je zovemo splavom. Samo za ortake, i na njihov nagovor, Čeda je preuredio splav u skromnu kafanu, gde sprema nekoliko odličnih jela.

Dan se gasio kad smo Gaga i ja igrali remi i pili kafu, dok je na drugom kraju dugačkog stola moj pratilac Zoki pričao Cvijeti o svom snu da jednog dana ima veliko imanje i farmu konja. Negde, mir i konje.

– Žare, i šta ćeš sad da radiš? – pita Gaga, tobože analizirajući stanje u igri.

– Šta bi mi ti savetovao?

– Mislim da bi bilo pametno da… dobro razmisliš.

Iza njega silazi veče na Beograd. Stapaju se Beograd i Gaga… Prle, Vlah Alija, Popaj, Urke… svi koje znamo, šarmantni, legendarni, neprevaziđeni. Svi su tu. Svaki kao spomenik u Beogradu. Prle mi namiguje, Urke se šeretski smeje, Popaj je fol nezainteresovan i škilji na jedno oko. Gaga se ne obazire na svoje kibicere…

– Pa, sad će da te jure ku*ve, novinari, biznismeni, lopovi, popovi… to ti pričam, pecaroši. Ako baš prolupaš, pa ‘oćeš da pričaš za novine, ja ću da ti sredim. Za ozbiljne novine, ali rano je mnogo. Mislim… nipošto nemoj da se otvaraš – jedan je od odlomaka iz knjige “Padre, idiote!”.

Susret s Cecom i Arkanom

Potom opisuje susret sa kontroverznim komandantom Srpske dobrovoljačke garde Željkom Ražnatovićem Arkanom:

– Stadion Obilića, nešto kasnije. Ručamo „dečju radost“ – brdo pohovanih telećih šnicli i pire. Domaćinska atmosfera. Limunada i voda. Pitam Cecu kako je zadovoljna snimanjem „Koštane“ sa Stojanom Stojčićem.

– Aaaa… – dade neki neodređeni komentar.

Na to Željko dobaci:

– Ma nema ništa od toga!

Gagi je nekako pošlo za rukom da iskamči votku od konobara, ne bi li džentlmenski izbegao pogled sa Cecinog dekoltea. Malo kasnije Željko me izvodi na teren da prošetamo.

– Znaš da me jedan majmun pitao je l’ ovo stadion po onom glumcu Milošu Obiliću? I kako je izgledao Obilić? Ko ti, brate! Moraš to da čuvaš! To smo mi! Srbi! Nije Srbija šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar! A? – zagrli me.

Osmehnuh se. Ne osećam se prijatno, mada on sve radi da bude drugačije.

– Znaš, puno mojih je tetoviralo tvoju facu na grudi, mišku, jedan i na… – smeje se.

– Bog i Šotra su to tako namestili… – skroman sam, kao da polažem prijemni za Hilandar.

Arkan šutnu jednu od fudbalskih lopti koja mu se našla na putu. Odlete preko ograde stadiona.

– Treba malo da se skloniš, sve će to da se zaboravi.

– Ja… ne mogu.

– Šta, ku*ac, ne možeš? – daje znak jednom momku u trenerci da nađe loptu.

– Da zaboravim.

Može, može, sve se zaboravi! Idi, otputuj negde na par godina…

– Nemam ni pasoš još uvek – naglo mi se pripušilo, ali em sam na sportskom objektu, em u društvu poznatog antialkoholičara i protivnika pušenja.

– J*bo pasoš, ‘oćeš to sad da završimo? Tapi? Sad, dok šetamo? – uzima telefon.

Odmahnuh glavom. Pogleda me, a njemu uzvratiti takav pogled nije lako. Ni zdravo. A lep je dan inače, pomislih. Čak i ovakav, bez nikotina.

– Ja ne volim sise! Mislim da ti nisi! Jesam se zajebo, možda?

Slegnuh ramenima, jednako gledajući vedrinu iznad stadiona Obilića. Kad dobro razmislim, ja sad stvarno ne znam da li sam sisa ili maša. Pogotovu kad stojim pred ovim mašom…

Pored aut-linije stoji parkiran džip. Iza gola još jedan. U oba ima ljudi. Dotrčava momak u trenerci sa kapije, spasao je onu loptu.

– Evo ti moj bro.Šta god treba! To ti je moj dug, zbog Natalije. Uvek je lepo govorila o tebi. Nisam hteo pred Cecom.

– Hvala ti, Željko!

– I, zaj*bi ove glumce! Gaga je legenda nad legendama, ali svi puše, piju, j*bote. Al’ ti živi svoj život. Niko to drugi neće. Glavu gore! Sad je sve gotovo!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu lišili su slobode R. A. (73) iz okoline Golupca, zbog sumnje da јe počinio krivično delo ubistvo.

Tragediјa se dogodila u porodičnoј kući, a žrtva јe osumnjičenov rođeni brat.

Prema navodima policiјe, sumnja se da јe R. A. u sredu, 4. februara, nakon kraće verbalne rasprave, fizički nasrnuo na svog sedamdesetčetvorogodišnjeg brata. Osumnjičeni јe nesrećnom čoveku naјpre zadao više udaraca rukama u predelu glave, a potom јe nastavio napad koristeći tupi predmet.

Od težine zadobiјenih povreda, sedamdesetčetvorogodišnjak јe preminuo na licu mesta.

Određeno zadržavanje

Policiјa јe ubrzo nakon zločina identifikovala i privela osumnjičenog.

„Po nalogu Višeg јavnog tužilaštva u Požarevcu, R. A. јe određeno zadržavanje do 48 sati“, navodi se u saopštenju MUP-a.

Osumnjičeni će, uz krivičnu priјavu, biti priveden nadležnom tužiocu na dalje postupanje i saslušanje, nakon čega će biti poznato više detalja o motivima koјi su doveli do ovog stravičnog zločina.

(Telegraf.rs)

NA magistralnom putu u Vreocima kod Lazarevca danas se dogodila teška saobraćajna nesreća.

Do saobraćajne nesreće je došlo usled direktnog sudara putničkog vozila i teretnog kamiona.

U udesu su život izgubile dve osobe, dok je povređeno dete hitno prevezeno u Urgentni centar u veoma teškom stanju. Sa detetom je u Urgentni prevezena i povređena žena.

Uzrok nesreće biće poznat nakon završetka istrage i tehničkog pregleda vozila.

Saobraćaj je u prekidu. 

(Blic)

A. Š. (44) ubijena je jutros nasred ulice u Nišu, a osumnjičeni napadač, za koga se sumnja da je njen kum, iz za sada nepoznatog razloga, ispalio je nekoliko hitaca u nju, a potom je uhapšen u opsežnoj policijskoj potrazi. 

Ubistvo se, podsetimo, dogodilo jutros 6. februara oko 7.30 časova na raskrsnici Ulica Balačkih odreda i Stanoja Glavaša u Nišu, u blizini kuće nesrećne žene. Osumnjičeni ubica navodno, je bio u društvu drugog muškarca kada je ispalio nekoliko hitaca u žrtvu A. Š. sa kojom je u kumovskim vezama. 

Ubijena A. Š. Foto: Privatna arhiva

– Prema nekim nezvaničnim informacijama, ubica je ispalio tri hitca u žrtvu nakon što se vraćala iz vrtića gde je ostavila dete, a potom se malo udaljio. Međutim, ubica se tada opet približio ženi koja je bila u lokvi krvi i overio je sa još jednim hitcem – navodi naš sagovornik i dodaje:

– Posle zločina ubica i njegov saučesnik su pobegli sa lica mesta, dok su komšije i prolaznici alarmirali policiju i Hitnu pomoć jer su čuli pucnjavu. Lekari Hitne pomoći, nažalost su samo mogli da konstatuju smrt žene, čije telo će po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu biti odneto na obdukciju. 

Vidi galerijuUbistvo žene u Nišu Foto: Kurir/M.S.

Niška policija nakon dojave o teškom zločinu blokirala je ceo kraj, a osumnjičeni ubica lišen je slobode tokom bekstva i to u predelu Aleksinca. Potraga za saučesnikom i dalje traje. 

Mladoženja i nevesta, koji su putovali u drugom vozilu, nisu povređeni, ali su zbog incidenta duboko potreseni

Policijska istraga je u toku dok se istražuju uzroci ove nesreće, koja je šokirala lokalnu zajednicu

Najmanje 13 osoba je poginulo, a 34 su povređene kada je autobus sa svatovima sleteo sa planinskog puta u zapadnom Nepalu, saopštila je danas policija.

Nesreća se dogodila sinoć kada je autobus, koji se vraćao sa svadbe, sleteo oko 200 metara niz padinu i završio na ravnom terenu u blizini sela Budgaun, oko 500 kilometara zapadno od glavnog grada Katmandua, prenosi AP.

Povređeni su ubrzo nakon nesreće prevezeni u bolnice, dok su tela poginulih izvučena iz olupine autobusa, navela je policija okruga Baitadi.

Autobus je sa svadbe vozio ka selu mladoženje, dok su mladoženja i mlada putovali u drugom vozilu i nisu povređeni.

Uzrok nesreće za sada nije poznat, a policija je pokrenula istragu.

(Tanjug)

Milica Todorović oglasila se iz bolnice i otkrila kako se oseća i kroz šta prolazi.

Pevačica Milica Todorović se oglasila za domaće medije i priznala da joj se ostvarila najveća želja, ali i da joj se desilo ono što nije želela – izgubila je mleko.

Pogledajte slike sa slavlja povodom rođenja sina na kojoj se vidi njen partner:

“Od stresa zbog priče koja je usledila nakon porođaja, izgubila sam mleko. Sada mi je najvažnije zdravlje deteta”, poručila je pevačica za Telegraf.

Uputila apel za javnost

Milica se sada oglasila za MONDO I priznala da joj cela ova situacija teško pada, te apelovala da je puste da se oporavi.

“Ispunila mi se najveća životna želja, da se ostvarim u ulozi majke, i zahvalna sam Bogu na tome. Zamoliću vas, kao što ste i do sada, poštovali mene i moju porodicu da to i ostane”, rekla nam je Milica i dodala:

Pogledaj fotogalerijuslike milice todorović Foto: Instagram prinscreen / milicatodorovicofficial

“Kad dođe vreme, pričaćemo o svemu, sada samo želim da se oporavim i budem srećna sa svojim detetom“, istakla je Milica za MONDO.