Majka joj je na samrti otrkila istinu koja joj je zagorčala život.
Dok je moja voljena mama ležala na samrtnoj
postelji, okrenula se prema meni i rekla: „Luis, moram nešto da ti
kažem“. Pogled na njenom licu rekao mi je da je u pitanju nešto
ozbiljno. Tvoj tata nije tvoj biološki otac. Usvojio te je kad si imala
tri godine“, rekla je majka svojoj ćerki Luis (48).
Nije mogla da veruje šta čuje. Bila je izvan sebe i
htela je da pobegne, ali ju je majka držala za ruku, odlučna da nastavi
da govori dok još može.
– Jedne noći, kad sam imala 21 godinu, vraćala sam se kući s posla i neznanac me silovao, što je rezultiralo trudnoćom. Žao mi je što ti ranije nisam rekla istinu, ali nisam znala kako. Uvek sam se osećala krivom što krijem to od tebe i nadam se da ćeš moći da mi oprostiš – ispričala joj je majka.
Otkriće ju je obuzelo. Povukla se i pobegla iz
sobe. Trudeći se da diše, osećala je kao da joj se ceo svet ruši. Ali
nije bilo vremena za raspad.
– Kad sam se pribrala, vratila sam se uz krevet
svoje mame i zajedno sa sestrama Amber i Lusi, bila uz nju dok je
udisala poslednje uzdahe. Milujući je po glavi, rekla sam joj „U redu
je, mama“. I s tim, ona je preminula – ispričala je Luis.
Dodaje da je bila ošamućena od šoka i tuge.
Pogledala je prema Amber, a ona joj je klimnula. U tom trenutku je
shvatila da ona zna strašnu istinu. Amber je majka ispričala istinu još
pre nekoliko godina, i iako je htela to da kaže Luis, majka ju je
preklinjala da to ne čini. Luis je počela da plače toliko jako da je
mislila da nikad neće prestati.
Sledećih nekoliko dana za nju su bili užasni.
Njene sestre su organizovale majčin pogreb jer ona nije mogla da se nosi
sa svime. Narednih meseci je shvatila da je uvek razmišljala o svom
ocu, koji je umro deset godina ranije.
– Izgledam mnogo drugačije od svojih sestara i
odrastajući, tata je uvek bio malo ravnodušniji prema meni. Imala sam
privilegovan odgoj na mnogo načina, imala sam sve što sam mogla da
poželim u materijalnom smislu, a ipak uvek sam se osećala odvojeno od
ostatka svoje porodice. Moja mama i sestre bi igrale šašave igre i
smejale se zajedno, a ja nisam razumela njihov humor – prisetila se
Luis.
Njen život je bio turbulentan. Njen otac je bio
fizički nasilan prema njenoj mami, i iako nikad nije udario nju ni njene
sestre, kaže da su svedočile kako odguruje i udara mamu.
Nakon nekoliko izuzetno loših svađa, morali su da
odu od kuće i budu kod prijatelja, ali njihova mama se uvek vraćala.
Tvrdi da je između nje i oca uvek postojalo neko ogorčenje i volela bi
da je bila dovoljno snažna da ga napusti.
– Živeli smo u strahu od tatinog temperamenta. Čak
i sitne stvari poput saobraćajne gužve bi izazvale snažan bes u njemu.
Moje sestre su mogle da ga smire na način na koji ja nisam. No mama i ja
smo imale sjajan odnos. Dok su Amber i Lusi bile vrlo bliske po
godinama i provodile puno vremena zajedno, ako nisam čitala u svojoj
sobi, bila bih s njom – ispričala je.
Kad je imala 17 godina, otišla je iz kuće i
preselila se u London, gde je studirala i radila. Iako ju je majka
molila da ne odlazi, njen otac se složio da je dovoljno stara da se sama
snađe. Kad je otišla od kuće, viđala je oca još manje. Dok ju je mama
često posećivala, tata je to činio retko.
– Kad je umro, zapravo nisam znala šta da mislim.
Deo mene je bio tužan, a deo je odahnuo. Nakon očeve smrti, majka se
zbližila s mojim sestrama, posebno s Amber, i često ih je posećivala.
Ponekad sam bila malo zavidna zbog njihovog odnosa. Život u Londonu nije
uvek bio lagan i tokom mojih 20-ih i 30-ih, bilo je vremena kad sam
bila poprilično depresivna – rekla je.
Radila je u socijalnoj službi, a posao je često
bio stresan. Iako je volela da pomaže ljudima, to je značilo da se bavi
onima koji su beskućnici ili zavisnici od droga. Dala je sve od sebe da
uzima antidepresive, redovno vežba, jede zdravo i okruži se pozitivnim
ljudima.
– Istina o ocu me je pogodila. Nedugo nakon što je
moja mama umrla, „zalutala sam“ na jako mračno mesto. Uzela sam
kreditnu karticu i ludo trošila, u nekoliko meseci sam nagomilala dug od
više hiljada funti. Šoping je bio jedina stvar uz koju sam privremeno
zaboravljala na bol – ispričala je Luis
Konačno je otišla na pregled kod psihologa i
psihoterapeuta koji su joj dijagnostikovali bipolarni poremećaj,
depresiju, anksioznost i psihozu. Saznanje da je neko napao moju majku
koju je obožavala, nanelo joj je toliko bola i krivice
– Godinama se osećala kao da nije zaslužila da
postoji. Dugo sam morala da idem na terapije kako bih shvatila da to
nije istina. Sada sam starija i pronašla sam svoj mir. Shvatila sam da
je moj otac na svoj način pokušao da bude dobar otac. Usvojio me,
finansijski me podržavao i čak je pokušao da mi pronađe posao – kaže.
Takođe je srećna što je bliska sa svojim mlađim
sestrama, koje su bile uz nju u veoma teškim razdobljima. Za svoju mamu
ne oseća ništa drugo osim ljubavi i saosećanje.
– Znam da me je sigurno jako volela, ako me je nakon toga zadržala. U 1970-im život samohranih majki bio je vrlo drugačiji, a njena porodica je nije podržavala. Ipak, njena ljubav prema meni je bila toliko velika da se suočila s nečim toliko teškim .
