Category: Uncategorized

Smrt Vladimira Koja, brata glumca Nikole Koja, koji je nastradao na hipodromu u 59. godini kada ga je udario konj potresla je sve. Njegova bivša emotivna partnerka Sanja Dabović prisutvovala je nemilom događaju. Iako je izbegavala da o nesreći priča za medije, uspeli smo da je nagovorimo da poslednje trenutke i život sa Vladimirom podeli za javnost.

– Mnogo je teško ponovo proći kroz sve, zato sam i bežela od medija. Tog dana smo krenuli na trening. Vlada ga je držao. Konj je ušao na stazu i u jednom trenutku džokej je pao sa životinje. Krenula sam da vidim da li je džokej dobro. Konj je trčao toliko brzo da ja ni na trkama nisam videla tako nešto. Koja je stajao sa desne strane ulaza na stazu iza rastinja. Taj deo nije pregledan, zapravo poprilično je opasan jer se ne odražava kako treba. Iako mi je konj išao u susret mene je zaobišao. Vrdnuo je levo ka izlazu jer konji traže put do štale, to im je poznato mesto i nikada namerno neće zgaziti čoveka. Međutim, od rastinja konj nije video Koju koji je krenuo ka stazi da bi ga zaustavio i da bi video šta se dešava – prepričava tragediju i nastavlja:

– Okrenula sam se za konjem i izgovorila samo B od reči beži… Nažalost, konj je pokupio Vladu, udario ga u grudi i bacio visoko. Digao ga je sa zemlje i Koja je pao svom svojom težinom jer je bio ogroman čovek i srcem i telom… Pao je na rizlu koja se nalazi ispred staze. Pritrčala sam, okrenula ga na levi bok. Krvario je iz nosa i usta teško je disao. Ljudi su doneli vode, izvadila sam mu jezik. Dotrčao je njegov sin Velimir. Nas dvoje smo ga održavali u životu dok nije stigla hitna pomoć. Dva puta nam je prestao da diše na rukama. Dalje znate i sami, bio je u komi devet dana. Glava mu je bila u redu, ali konj mu je polomio sedam rebara i probušio oba plućna krila – kroz suze priča Sanja. Dabovićeva priznaje da joj je Vlada značio u životu:

– On je pola mog poslovnog života držao u svojim rukama. Svemu me je naučio: životu, strpljenju, konjarstvu, trenerskom poslu, jahanju. Pet godina smo bili zajedno. To je pet najlepših godina mog života, mladosti. Rastali smo se zbog razlike u godinama, ali smo nastavili da radimo zajedno i da jedno drugom budemo najveća podrška. Imali smo lep odnos i ista interesovanja. Sličnih smo stavova, načela, uvek me je usmeravao kako treba da se ponašam, gledao je da me nauči i zaštiti od sveta. On je bio miran po prirodi, a ja nemirna. Imali smo vezu za pamćenje. Iza njega je ostalo devet konja i brojne uspesi. Bio je veliki humanitarac. Poslednja želja mu je bila da kupi konja i da se zove Kalači i to nam je poslednja uspomena na njega – kaže ona. Sanji je teško da boravi na hipodromu bez Vlade.

– Mnogo je teško kada ulazite svaki dan u prostor gde ste sa nekim proveli trinaest godina života, sa kim se čujete deset puta dnevno, kada imate svoju sigurnu kuću, osobu od poverenje nekog ko vam je bio više od svega. Teško je bez oslonca i podrške i teško je kada vidite da se nekome nešto dogodi pa i da nije vaš, a pogotovu kada vas je neko oblikovao. Ja sam jako mlada primljena u njihovun štalu kada sam imala 21 godinu. Sve što sam ja to je napravio Vlada. On je čovek koji je želeo da pomogne, prenese svoje znanje, da se nađe prijateljima, konjarima – završava Dabovićeva.

Jakim Azopardi upecao je ribu veću od ličnih rekorda mnogih ribolovaca iako ima samo 11 godina.

Azopardi je imao impresivan ulov u vodama blizu Kejp Otveja u Australiji kad je pecao sa ocem Metjuom i njihovim prijateljem Filipom Pirotom.

Dvojica odraslih muškaraca i dečak zabacili su udice oko 8.30 i riba je odmah krenula da grize. Metju je već posle pet minuta uhvatio tunu sa kojom se bezuspešno borio oko 30 minuta.

– Ponovo smo bacili mamce posle 40 minuta i riba je opet počela da grize. Ovoga puta štap je držao mladi Jakim Azopardi i sve što mogu da kažem je “kakva mašina” – napisao je Pirota na društvenim mrežama.

Jakim se potpuno sam borio sa ribom od početka do kraja i to je trajalo oko sat vremena. Otac i prijatelj su mu pomogli da ribu izvuče iz vode.

Atlantska tuna plavoperka koju je Jakim upecao bila je teška 116,5 kilograma što je nekoliko puta teže od dečaka.

– Bila je veća od mene. Još me bole ruke – rekao je dečak.

Metju Azopardi je dodao da je ulov njegovog sina najveća riba koju je ikada doneo na svoj brod.

(Kurir.rs/Yahoo)

Penzioner Todor Šunjka (75) iz Tovariševa, u opštini Bačka Palanka, preminuo je, ne dolazeći svesti, posle teških povreda koje su mu pre tri meseca nanela dvojica maloletnika od 10 i 13 godina.

Rođaci nesrećnog čoveka ističu da su ga maloletnici ubili, ali da porodica o tome još nije dobila nikakav izveštaj.

– Prebili su ga 14. aprila, na pravoslavni Veliki petak, a na Uskrs je pao u komu i prebačen je na Neurologiju u Novom Sadu. Zadobio je teške povrede glave i pluća. Nismo gubili nadu da će se nekako, ipak, oporaviti, pa smo ga smestili u banju u Melencima. Tamo su mu se pojavile komplikacije na plućima, zbog čega je hitno prevezen u bolnicu u Zrenjaninu, ali mu, nažalost, nije bilo spasa – kaže Dušan Jovanov, bivši direktor škole u Tovariševu.

Porodica Jovanov brinula je o nastradalom penzioneru, jer je on ujak Dušanove supruge, a bio je neoženjen i živeo je sa teško pokretnom starijom sestrom. Radni vek je proveo kao inženjer geologije.

– Pretučen je zato što je maloletnim nasilnicima rekao da nema novca, koji su tražili od njega. Sačekali su ga kad se vraćao iz prodavnice, a jedan od njih, kažu da je to bio mlađi, udario ga je kamenom u glavu. Kad je pao, šutirali su ga po glavi i grudima. Ležao je u lokvi krvi kad su stigli policija i lekari – ispričao je Jovanov.

Nedostupne informacije

Bliže informacije o slučaju, maloletnim napadačima i merama koje su prema njima preduzete, pokušali smo da dobijemo u Centru za socijalni rad (CSR) u Bačkoj Palanci. Međutim, direktorka Branka Dujović rekla je da CSR ne može da pruži takve podatke bez saglasnosti Ministarstva za socijalna pitanja.

Meštani pričaju da je pokojni Todor bio miran čovek, koji nikad nikom nije uputio nijednu ružnu reč. O tome koliko je bio dobar, naglašava Jovanov, svedoči to što je sveštenik odbio da naplati uslugu za njegovu sahranu.

Prema saznanjima meštana, dvojica maloletnika, koja su posle prebijanja penzionera još dvaput napala ljude u selu, a starijeg čoveka srušila s bicikla, potiču iz sedmočlane porodice, doseljene nedugo pre zlodela iz Novog Sada.

– Porodica se odselila, ne zna se gde je stariji napasnik, a mlađi je, navodno, smešten u neku ustanovu u Novom Sadu. Sve je to nezvanično, a mi čekamo pismeni izveštaj nadležnih ionstitucija, jer nećemo da prihvatimo da je tek tako ugašen jedan ljudski život – napominje Jovanov.

(Kurir.rs/Novosti)

Nekoliko nedelja kasnije njena majka je pokrenula kampanju u Danijelino ime, kako bi širila svest o opasnosti korišćenja telefona za vreme vožnje.

Devojka iz Kanzasa poginula je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jer je tokom vožnje pisala poruke na mobilnom telefonu. Poslednje reči izgovorila je svojoj majci, koja je sada poslala iskrenu molbu svima da izbegavaju korišćenje telefona tokom vožnje.

Žaki Tierce prisetila se užasnog trenutka kada je saznala da se njena ćerka Danijel Delgado Garsija (22) sudarila sa kamionom na putu ka poslu 26. maja.

Odmah je otišla u bolnicu u koju je njena ćerka prevezena, u tom trenutku i dalje budna i sposobna da govori, piše Dejli mejl.

– Mama, užasno boli! Stomak me jako puno boli – rekla joj je ćerka.

Žaki je rekla kako je u tom trenutku uhvatila ćerku za ruku i rekla joj da je voli, pre nego što su je smestili u helikopter i prevezli u drugu bolnicu.

Nekoliko sati kasnije Žaki je čula da joj je ćerka preminula od povreda.

U blogu koji je objavila, Žaki je napisala kako je čula sirene nešto pre 8 sati tog jutra kada se desila nesreća i da se molila za sve, ne znajući da je u sudaru učestvovala njena ćerka.

Nekoliko trenutaka kasnije, dobila je poruku od kolege njene ćerke, koji se zabrinuo što Danijel kasni i ne javlja se na telefon.

– Stalo mi je srce, znam da moja ćerka nikada ne kasni na posao. Kada se ni meni nije javila, počela sam da paničim – prisetila se nesrećna majka.

Otišla je u vrtić u kojem je bio Danijelin sin i saznala da je nekoliko minuta ranije njena ćerka poslala poruku vaspitačici da će baka uzeti njenog sina kasnije.

– Tada sam znala da su sirene bile zbog Danijel – rekla je majka.

Ubrzo je dobila poziv sa Danijelinog telefona, javila se iako je znala da sa druge strane linije neće čuti glas svoje ćerke.

To je bio policajac. Rekao joj je da je Danijel doživela saobraćajnu nesreću, verovatno dok je slala poruke.

Kada je čula da je njena ćerka preminula, Žaki je rekla kako “nije mogla ni da plače jer je bila u šoku”.

Nekoliko nedelja kasnije njena majka je pokrenula kampanju u Danijelino ime, kako bi širila svest o opasnosti korišćenja telefona za vreme vožnje.

Zorana Pavić otkrila detalje smrti Lane Toković

Pevačica Lana Toković preminula je iznenada, a sada se oglasila i njena velika prijateljica i estradna umetnica Zorana Pavić.

Zorana se oglasila i potvrdila ove tužne vesti:

– Nažalost, istina je da je preminula moja Lana. Mnogo mi je krivo, potresla sam se jako, ne znam šta da kažem. Ja koliko znam ona je bila u komi, ali nije bila nešto bolesna, nije bolovala. Ja koliko znam primljena je u bolnicu zbog rutinskog ispitivanja, ali se desilo ono najgore – rekla je Zorana za Republiku. rekla je Zorana za “Republiku”.

Izvor: alo.rs

Otkriveno zašto mu je naglo opala sva kosa.

Zaštitini znak kralja narodne muzike, Šabana Šaulića, godinama je bila perika koju je nosio jer je izgubio kosu.

I sam pevač jednom prilikom je za medije priznao kako je došlo do toga.

Šaulić je 2001. godine odlučio da prestane da nosi periku i tada smo imali prilike da ga vidimo u potpuno drugačijem svetlu. Njegovo prvo pojavljivanje bez perike bilo je u Grand Paradi, kada ga je Milovan Ilić Minimaks najavio:

– Dok sam imao svoju kosu koristio sam neku kremu koja je davala sjaj kosi. Ja sam to ludački mazao, a imao sam dugu, predivnu kosu. I onda je taj preparat uzeo danak i onda je počela naglo da mi opada kosa i brzo sam je izgubio. Prvo sam u Nemačkoj napravio jedan tupe – objasnio je Šaban tada.

– Spremite se na šokove, jer ovo je Grand šou. Nastupa sa novim imidžom. Dakle, dosad neviđeni Šaban Šaulić. Tebe ljudi vole i zbog pesme, ali verujem da su sad malo šokirani i oduševljeni tvojim novim imidžom. Jesi li ti isto zadovoljan?

– Ide mi kosa u oči, izvini – našalio se tada Šaban na svoj račun.

Podsetimo, Šaban Šaulić je jednom prilikom objasnio kako je odlučio da skine periku jednom zauvek:

– Mislim da je prvi košarkaš Sale Đorđević to uradio i onda sam i ja odmah za njim. Pomislio sam: “Hvala dragom Bogu što ima još neko, da mogu da se rešim ove bede.” Skinuo sam je i više je nikad nisam stavio.

Izvor: espreso.co.rs

Koza ojarila „mutanta“ pred zaprepašćenim seljacima

Stočar iz Indije zaprepastio se nakon što je jedna od njegovih koza na svet donela jare sa “ljudskim licem” što su komšije videle kao “upozorenje od Boga”.

Koza koja pripada farmeru Šakaru Dasu (46) iz sela Gangapur rodila je nekoliko jarića.

Prvo je bilo normalno, ali je drugo došlo na svet sa natečenim, izobličenim licem koje je podsećalo na čovečiju glavu.

Šakar je rekao da je mladunče rođeno živo uprkos značajnim deformitetima, ali je ubrzo uginulo. Imalo je samo dve zakržljale noge, a pozadi je bilo skroz smežurano.

U Indiji se rođenje deformisane životinje smatra lošim znakom koji donosi maler, kažu meštani.

– Komšije su požurile u našu kuću. Svi su ostali šokirani izgledom jareta – rekao je Šakar

Dasov komšija je dodao da se u mnogim delovima zemlje to se smatra upozorenjem.

– Ljudi vide rođenja mutanta kao znak od Boga – poručio je farmerov sused.

Izvor: objktiv.rs

Prošao je specijalističke obuke u Belgiji, Centru za nestalu i zlostavljanu decu u Osijeku, kao i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije

Igor Jurić (Subotica, 20. novembar 1973) srpski je pravnik, bivši fudbaler i fudbalski trener, društveni aktivista i osnivač Fondacije „Tijana Jurić”.

Rođen je u 1973. godine u Subotici. Studirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a paralelno sa tim igrao fudbal u FK Spartak iz Subotice, kao i nekim manjim klubovima. Kasnije je tu radio kao fudbalski trener. Trenersku karijeru je nastavio u Cirihu i Briselu.

Nakon nestanka njegove kćerke Tijane Jurić 26. jula 2014. godine u Bajmoku, vratio se u zemlju. Posle potrage koja je trajala 12 dana, njeno beživotno telo je pronađeno u naselju Čonoplja kod Sombora. Za njeno ubistvo je osuđen mesar Dragan Đurić (34) iz Surčina, na 40 godina zatvora.

Dana 2. juna 2015. godine, osnovao je neprofitnu Fondaciju „Tijana Jurić” koja se bavi aktivizmom u oblasti zaštite bezbednosti dece u Srbiji. Fondacija je doprinela promeni Zakona o policiji 2015. godine. U organizaciji fondacije, Jurić je organizovao preko 400 radionica, predavanja i tribina.

Prošao je specijalističke obuke u Belgiji, Centru za nestalu i zlostavljanu decu u Osijeku, kao i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Prilikom usvajanja izmena Krivičnog zakonika 2019. godine, kada je uvedena kazna doživotnog zatvora, Jurić je bio gost na galeriji u plenarnoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, budući da je bio inicijator ovakvog rešenja.

Malo ko je znao da govori francuski jezik.

List Blic ga je 2015. godine uvrstio na spisak 20 najznačajnijih ljudi u Srbiji, dok mu je nedeljnik NIN dodelio priznanje „Čovek godine 2017.

Izvor: espreso.co.rs

Bio je to veliki gubitak!

Sreten Gavrić, jedan od najboljij harmonikaša, iznenada je preminuo u 46 godini, u januaru mesecu ove gofine preneto je na Fejsbuk stranici Pokrenimo Mačvu.

“Jedan od najboljih harmonikaša koje je Mačva iznedrila maestro Sreten Gavrić (46) iznenada nas je napustio. Sarađivao je sa velikim brojem muzičara sa estrade, a dugi niz godina je bio harmonikaš Mitra Mirića. Ostaju sećanja na dobrog čoveka, vrhunskog umetnika. Počivaj u miru, maestro”, piše u objavi na Fejsbuk stranici Pokrenimo Mačvu.

Oni su tada podelili i video gde Sreten svira pored Mitra Mirića, što je nesumnjivo bio veliki gubitak za našeg poznatog pevača.

Izvor: espreso.co.rs

Ono su ovaj slučaj odmah prijavili nadležnim organima, pa se očekuje da ekipe izađu na teren i uklone oružje

Zbog berbe pečuraka grupa mladića iz okoline Čačka morala je da kontaktira policiju, ali ne zbog toga što su napravili neki prekršaj već zbog toga što su u šumi pronašli zaostalo ubojito oružje.

– Sa drugovima sam išao u pečurke i u toku branja u šumi smo pronašli jednu granatu od puške, a nešto niže i jedan protivavionac. Dobro poznajemo ovaj teren, ali je ovo prvi put da smo pronašli nešto slično, kaže jedan od mladića za RINU.

Ono su ovaj slučaj odmah prijavili nadležnim organima, pa se očekuje da ekipe izađu na teren i uklone oružje.

– Fotografisao sam kako bismo što bolje policiji objasnili šta smo tačno pronašli”, rekao je jedan od mladića.