Category: Uncategorized

Fikret Sulejmanović, otac masovnog ubice iz Gradačca Nermina Sulejmanovića otkrio je da se stidi svog sina koji je ubistvom troje ljudi ceo Gradačac zavio u crno.

– Ne znam šta ga je dovelo do ovoga da ovako pogreši. Mora da mu je mozak izgoreo. Kao dete sa pet, šest godina je bio normalan, posle toga nije. On je takav van mene, to se nije hranilo sa mnom, odrastao je dalje od mene. Majka mu je umrla pre nekoliko godina, živela je sa njim. MUP ga je nabolje poznavao, samo da su ga na vreme zatvorili, da su Nizamu sklonili, da su nešto uradili u tom slučaju… Ali videli ste da se niko nije bavio time, pa smo dočekali da on eksplodira i da napravi to što je napravio – govori Nerminov otac Fikret za Republiku.

Nesrećni čovek kaže da je upoznao snajku Nizamu Hećimović, kojoj je njegov sin presudio u petak, i njihovu osmomesečnu bebu i da se tada ponadao da se monstruozni Nermin skrasio.

– Rešio sam jednog dana da ih vidim, pa sam pognuo glavu i otišao kod njih. Video sam Nizamu i bebicu na pet minuta. Bio sam srećan. Dobio je dete, mislio sam da će biti bolje, da se popravio, da će biti sve bolji i bolji zbog bebice. Međutim, ostao je isti. Ko se ne bi nadao za svoje dete da će biti bolje, pa, ko ne bi? – pita se utučeni otac.

On kaže da od muke ne sme ni da pomišlja na masakr.

– Ja samo pijem tablete i gledam u plafon, i zamišljam da ništa ne znam. Voleo bih sve da prespavam, jedno mesec dana, i da se probudim. Toliko mi nije dobro, ne znam više šta govorim – rekao nam je neutešni Fikret.

Nermin Sulejmanović je u petak oteo svoju suprugu Nizamu Hećimović sa bebom iz kuće njene tetke, a onda joj u uživo prenosu na Instagramu ispalio hitac u glavu, u svojoj vikendici. Nakon toga je otišao u grad i istim pištoljem ubio brata i oca svoje bivše devojke Dženane, Denisa i Đengiza Ondera, da bi na kraju izvršio samoubistvo kada ga je policija opkolila.

(Kurir.rs/Republika)

Sahrana oca i sina, Đengiza i Denisa Ondera, koji su žrtve pomahnitalog bodibildera Nermina Sulejmanovića iz Gradačca, počela je danas u 13 sati.

Kako javlja reporter “Avaza” sa lica mesta, na sahranu Đengiza i Denisa Ondera došlo je na stotine ljudi.

Sahrana će se obaviti na groblju – haremu Šehitluča.

Inače, Džengiz i njegov sin Denis su rodom iz Tutina, ali su imali tursko državljanstvo jer su kratak period života proveli u Turskoj.

U Sulejmanovićevoj krvavoj gozbi, nakon što je pretukao bivšu nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović, a potom je zverski ubio jednim hicem u glavu, ubica se uputio ka gradu gde je ubio Đengiza i Denisa Ondera.

Tada je ranio Harisu Onder, majku i suprugu, koja se i dalje nalazi u Univerzitetskom kliničkom centru u Tuzli sa teškim povredama.

Inače, Nizama Hećimović, žrtva nevenčanog supruga Nermina Sulejmanovića, sahranjena je juče na groblju pored džamije u Mionici kod Gradačca.

Telo nastradale Nizame okupljeni su od porodične kuće na rukama preneli do lokalne džamije.

Na dženazi su se okupile hiljade ljudi kako bi poslednji put ispratile i odale počast devojci koju je ubio nevenčani suprug Nermin Sulejmanović.

Monstrum je ubistvo prenosio na društvenim mrežama naočigled njihove bebe. Nakon toga je nastavio sa krvavim pirom u kome je još ubio Džengiza i Denisa Ondera i ranio tri osobe.

(Kurir.rs/Avaz)

O sahrani ubice govorila je drugarica žrtve.

Juče su u mestu Mionici-Krčevina u Gradačcu brojni članovi porodice, rodbina, prijatelji, ali mnogi okupljeni građani klanjali dženazu (deo verskog oreda prilikom sahane) Nizami Hećimović, koju je 11. avgusta brutalno ubio njen partner Nermin Sulejmanović.

Kako prenose pojedini mediji, jedna od prijateljica brutalno ubijene Nizame napisala je na društvenim mrežama da njen ubica jeste mrtav, ali da će njegova sahrana biti drugačija od Nizamine.

Sahrana “bez” verskih običaja

– Običaji nalažu da se neko ko počini ovakav zločin, a zatim ubije sebe, ne sahranjuje po islamskim običajima – napisala je Nizamina prijateljica.

U Gradačcu je 11. augusta 35-godišnji Nermin Sulejmanović uživo u prenosu na Instagramu ubio svoju bivšu suprugu i još dve osobe, dok je troje ljudi ranio, na kraju izvršivši samoubistvo.

Policijska službenica iz BiH Dženan S. sumnjiči se da je svom navodnom ljubavniku, trosktrukom ubici Nerminu Sulejmanoviću, odala lokaciju njegove supruge i njihove bebe i time im ugrozila živote. Da sve bude još gore, ona je na dan ubistva Nizame Hećimović na Fejsbuku objavila njenu gotografiju!

Sulejmanović, inače bodibilder koji je bio poznati personalni trener u Gradačcu, u petak je ubio svoju suprugu Nizamu dok je sve to prenosio u Instragram lajvu, a onda još dva muškarca, oca i sina iz Tutina. On je u svom krvavom piru tanio još 3 osobe.

Nizama je četiri dana pre ovog monstruoznog zločina prijavila nasilnika policiji i sakrila se kod svoje tetke u stan, a policija je zahtev za zabranu prilaska predala sudu koji je odbio da odredi ovu meru.

Monstrum je pronašao Nizamu, oteo nju i dete i nakon što je krvnički pretukao pucao joj je u čelu dok je sve to sinimao, a njihovo dete ostavio je da leži u lokvi krvi.

Pored Sulejmanovića, još dve žene osetile su ogromnu mržnju naroda iz celog regiona. Dženana S. policajka za koju se sumnja da mu je odala Nizamino mesto boravka i sudija Lejla S. koja nije odredila meru zabrane prilaska.

Ono što je dodatko razbesnelo sve jeste objava policajke na dana Nizaminog ubistva. Ona je objavila njenu crno-belu sliku i napisala “Nizama Hećimović! I ime i prezime, od krvi i mesa, sa srcem i dušom…”.

Dženana se, inače, predstavlja kao borac za prava žena i protiv porodičnog nasilja, te su korisnici društvenim mreža kivni na dvoličnost i činjenicu da je upravo ona pomogla monstrumu da presudi svojoj ženi i ubije još ljudi.

Policajka se trenutno nalazi van granica BiH odnosno na letovanju u Italji, sada preti suspenzija i disciplinski postupak jer je bila u vezi sa kriminogenom osobom. Čeka se njeno saslušanje.

Nermin Sulejmanović, podsetimo, ubio je nakon supruge oca i sina Džengiza i Denisa Ondera, koje je poznavao od ranije i sa kojima je bio u sudskom sporu. Tom prilikom je teško ranio i Denisovu majku, a potom i policajca koji je pokušao da ga obuzda.

Opširan dosije

Sulejmanović je osuđivan za različita krivična dela, između ostalog, monstrum je osuđen pre 15-tak godina za pokušaj ubistva, a to je Selimović sigurno znala.

– Ima nekoliko presuda za nasilnička ponašanja i ugrožavanje sigurnosti, imao je prijave za nasilje u porodici, radi se o višestruko osuđivanoj osobi – rečeno je ranije iz Tužilaštva TK.

Kuiri.rs / D. Antonijević

Prošla su četiri dana od masakra koji je u Gradačcu počinio pomahnitali bodibilder Nermin Sulejmanović.

Ubio je vanbračnu suprugu Nizamu Hećimović, oca i sina turskih državljana Đengiza i Denisa Ondera, a ranio Đengizovu suprugu Harisu Onder, policajca Huseina Kotorića i Nedima Pamukovića.

On je snimio monstruozni čin ubistva svoje supruge i objavio na Instagramu.

Nakon toga, on se odvezao do farme u mestu Ledenica Donja, gde je, okružen policijskim snagama, izvršio samoubistvo.

Sada se postavlja pitanje gde će i kada Sulejmanović biti sahranjen. Kako “Avaz” saznaje, niko ne želi da preuzme njegovo telo, pa ni otac.

Njegovi “poznanici” su novinarima “Avaza”, koji se nalaze u Gradačcu, rekli da je otac Nermina Sulejmanovića rekao: “Ne interesuje me to g*vno”.

Zijada Vuković-Pamuković, Nizamina tetka, ispričala je za “Avaz” da je Nermin Sulejmanović nekako uspeo da uđe u kuću, prisloni joj pištolj uz glavu, vičući: “Gde je ona?”

Podsetimo, otac i sin Đengiz i Denis Onder, koje je u petak u Gradačcu ubio Nermin Sulejmanović, biće sahranjeni danas na mezarju Šehitluci.

Dženaza će biti klanjana ispred Požaričke džamije u Gradačcu u 13 časova.

Inače, Nizama Hećimović, žrtva nevenčanog supruga Nermina Sulejmanovića, sahranjena je juče na groblju pored džamije u Mionici kod Gradačca.

Telo nastradale Nizame okupljeni su od porodične kuće na rukama preneli do lokalne džamije.

Na dženazi su se okupile hiljade ljudi kako bi poslednji put ispratile i odale počast devojci koju je ubio nevenčani suprug Nermin Sulejmanović.

(Kurir.rs/Avaz)

Republički hidrometeorološki zavod Srbije izdao je meteorološku najavu na pljuskove praćene grmljavinom, ali i na toplo vreme i visoke temperature.

Kako je saopšteno na sajtu RHMZ, tokom poslepodneva u planinskim predelima istočne, jugoistočne i jugozapadne Srbije danas se očekuje lokalna pojava pljuskova sa grmljavinom.

Tokom ove sedmice između 21. pa do 27. avgusta, u većem delu Srbije biće pretežno sunčano i veoma toplo vreme sa maksimalnim temperaturama od 33 do 37 stepeni , zbog čega će na snazi biti žuti i narandžasti meteoalarm.

– Usled povećanja nestabilnosti, uz dnevni razvoj oblačnosti, popodnevni lokalni pljuskovi sa grmljavinom očekuju se u četvrtak (24.08.), dok će u ostalim danima, kao retka (izolovana) pojava kratkotrajna kiša biti moguća tek ponegde u planinskim predelima – navodi se na sajtu RHMZ.

Saopšteno je da se pad temperature i naoblačenje očekuju tokom poslednje sedmice avgusta, tačnije, od 28. avgusta, kada će ponovo biti uslova za kišu i pljuskove u svim krajevima.

Nezvanično, saobraćajna nesreća dogodila se jutros oko 8 sati na uglu Ulica 11. krajiške divizije i Oplenačke.

Devojčica (3) i njena majka (29) povređene su u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila kada ih je udario autobus na Labudovom brdu, i prevezene su u Urgentni centar.

– Majku i ćerku dok su prelazile ulicu na pešačkom prelazu udario je autobus koji saobraća na liniji 59. Majka je držeći devojčicu za ruku prelazila ulicu kada je na njih naleteo autobus.

Ubrzo potom stigla je hitna pomoć, ali i policija. Majka i devojčica, koja ima tri godine, prevezene su u Urgentni centar, gde će biti utvrđen stepen njihovih povreda – rekao je izvor Informera upoznat sa slučajem.

Policija obavlja uviđaj kojim će biti utvrđeno kako se nesreća dogodila.

Snažna oluja izazvala je poplave i bujice na severu Italije.

U ponedeljak uveče žestoka oluja pogodila je severni deo Italije. 

Reke blata i krupnih komada stena i otpada poplavile su gradove u pokrajini Torino. 

Zbog jakih kiša nabujali su potoci dok su se reke izlile iz korita. 

Velike količine blata, kamenja, stenja i otpada dramatično su povećali opšti haos koji je nastao i na koji građani nisu očekivali. 

Neki ljudi su bili primorani da napuste svoje domove i oni su smešteni u privremenim centrima. 

Poplava je oštetila neke mostove, a pogodila je i hotel i sedište policije.

Na Labudovom brdu, u Beogradu, autobus gradskog prevoza udario je majku i bebu dok su prelazile pešački prelaz.

Saobraćajna nesreća, u kojoj je autobus na liniji 59 udario majku sa bebom dok su prelazile ulicu na označenom pešačkom prelazu, dogodila se na raskrnici na Labudovom brdu.

Prolaznici su pritrčali odmah u pomoć ženi sa bebom, a Hitna pomoć je odmah došla na lice mesta.

Vuk je bio zdrav, veseo dečak sve do kobnog aprila ove godine, kada je nesrećnim slučajem ostao stoodstotni invalid.

U bolnoj ispovesti za jutarnji program Kurir TV majka ovog petogodišnjeg dečaka priča o agoniji koju su prošli i bolu koji žive svakodnevno, ali i zašto, čak ni nakon nekoliko meseci, nemaju odgovor na pitanje ko je kriv.

– Došla sam kući s posla i otišla sam da se istuširam. Zaključala sam kapiju za sobom, naravno. Nama je uvek kapija zaključana i kad nismo imali decu, pogotovo sad kad su deca tu. Otišla sam da se istuširam, on je bio tu u sobi gledao je crtani. Kad sam izašla iz kupatila, njega više tu nije bilo. Ja sam mislila da je on u dvorištu, pošto mi imamo malo dvorište. Mislila sam da je on u dvorištu, verovatno se igra. U jednom momentu ja pitam decu gde je Vuk, i oni kažu pa valjda kod babe u sobi. Niko nije video momenat kad je on izašao na verandu. U tom momentu meni čerka kaže, mama, nešto se desilo na ulici, nešto se desilo Vuku. Ja kažem, šta bre, desalo se Vuku, kako mu se desilo? Izlazim ja na ulicu i ja vidim da je Vuka udario auto, i da on leži dole na zemlji, kornišinicu koja ga drži, znači medicinsku sestri iz Kliničkog centra, koja ga drži na ruci. I on ovde sve ovako krvari. I posle toga on je mene pogledao ovako i kao da je zaspao, odnosno pao je u nesvest. Posle toga je došla Hitna pomoć i odmah ga prevezla u Klinički centar, ali dok su njega utovarali u kola hitne pomoći, ja sam čula kornišinicu koja je rekla, dva puta smo ga reanimirali. Ja sam pitala hitnu da li ja mogu da uđem s njima, kažu ne, naravno, vi idite, kaže, svojim kolima. Ja sam ušla u taksi, otišla za klinički, a vozač koji je udario mog Vuka je bio tu. On je stajao i pričao da on nije kriv da je dete njemu izletelo i da je on vozio dvadeset na sat – priseća se Vukova majka Jovana Šorgić Jurakić.

– Njemu je policajac saobraćajni koji je došao na uviđaj, Zlatanović, rekao da to nije istina i da nije moguće da je vozio dvadeset na sat, a da je ovako dete povredio. Definitivno je da nije vozio dvadeset na čas i definitivno je da je on zapravo vozio brže i da nije bilo kočenja, to je evidentno jer nam je policajac Zlatanović kada je došao u bolnicu rekao da kočenja nije bilo.

Kaže da je nedavno saznala da postoji očevidac ove saobraćajne nesreće.

– Postoji jedan svedok i ja sam sad skoro saznala da taj svedok tu živi na “petnestici” kod nas i on je rekao da mogu da dođem. To sam saznala bukvalno juče, preključe da vas ne lažem i ja sad hoću večeras, baš sam ono odlučila da večeras dođem da vidim ako postoji šansa da porazgovaramo da on kaže jer on je u policiji dao iskaz ja ne znam koji, pošto meni zapisnik još uvek nije stigao na kućnu adresu, a rečeno je kad se to desilo da će zapisnik stići na kućnu adresu. Pritom sudstvo ništa ne radi po pitanju toga znači niti smo pozvani da damo izjavu, niti bilo šta i naš advokat je saznao da su godišnji odmori i da im je to opravdanje za postupak.09:46

ISPOVEST MAJKE MALOG VUKA: Ni danas ne znamo ko je kriv za sudbinu mog sina

Objašnjava i da je deo u kome žive izuzetno opasan jer mnogi vozači jurcaju tom ulicom.

– Ta ulica nema ograničenje brzine jer to niko nije stavio i čak smo mi pisali apel, bili još davno, dve hiljade i neke da se stavi ovaj policajac ležeći, da se stavi ograničenje. Naravno to niko nije slušao. Oni luduju po toj ulici, to je ulica koja vode sa novosadskog autoputa ka Prvomajskoj i znači zaista je prometna i s jedne i s druge strane idu kola i verujte mi znaju da voze i po 200 na sat, da ne razmišljaju da li neko prolazi da li je tu neko dete ili bilo koje živo biće nego oni to lete ko da ke aerodrom.

Isprilala je šta se dogodilo po prijemu malog Vuka u Klinički centar.

– Tek kad smo došli u klinički centar mi smo saznali šta se zapravo dešava, da je on u komi, da je on izliv krvi na mozak imao, da je pukla jetra, da je mnogo teških telesnih povreda imao još i rekli su nam 24 sata je presudno. Ukoliko preživi, preživi, ukoliko ne, umro je. Tako su nam rekli. Hvala bogu on je preživeo i bio je do 3. maja u komi. Tad su ga doktori probudili iz kome i onda su mi rekli da će on biti 100% invalid znači jer njegovo stanje da on ima jak spazan mišića, ne može da priča, ne može da jede, njemu je ugrađen sad 5. jula mu je ugrađen peg, to služi za hranjenje. Imao je drenažu mozga. On je sad u Tiršovoj na fizijatriji.

Kaže da ne gubi nadu u oporavak svog sina, kao i da je primetila male znake poboljšanja.

– Ja bih želela da se posebno zahvalim neurohirurgiji Tiršove, znači svim njihovim radnicima i fizijatrije zato što su zaista divne žene koje ga trenutno čuvaju i brinu o njemu. On je sada priseban budan, ali ne može ni da govori, niti može da se pomera. Ja imam osećaj da on može da komunicira očima, ali to je moje mišljenje, ja sam laik, ja ne znam. Mi njega kad pitamo kako si Vuče on odgovara malim grčevima. Meni je doktor Knežević koji vodi njegov slučaj na neurohirurgiji rekao da to mogu da budu i mišići, refleksi i to. E sad šta je zapravo ja ne znam, ali ja mislim da on oseća i kad ga pomazite i kad ga poljubite i zagrlite. U principu mislim da oseća.

Kako kaže, još nije rekla drugoj deci šta se zapravo desilo Vuku.

– Prvi taj trenutak ja nisam ni bila ni svesna. Verujte mi, ja sam počela da dolazim sebi tek negde u Kliničkom centru kad su oni rekli da su to teške telesne povrede, da se ne zna ishod situacije. Ja i suprug smo izašli ispred Kliničkog, mi smo plakali, bukvalno sat vremena nismo znali gde se nalazimo, koliko je nama bilo loše i teško. I sad ovo sve potnosimo, ali ja moram zbog druge dece, njih sedmoro imam još, ja moram zbog njih da budem jaka. Verujte mi, svaki put kad odem u bolnicu meni je katastrofa, evo ja sam bila sad u nedelju. Oni misle da Vuk ima samo polomljenu nogu i ja nisam još mogla njima da objasnim šta se zapravo desilo. To su deca od deset godina, najstarije, imam bebu godinu i po dana i ovo su ova deca između, znači osam, sedam, devet. Mislim, pošto ja sam svaki godinu po jedno dete rađala, tako da ta druga deca, oni očekuju da s njim igraju fudbal. Mislim, ja njima kažem igraćete s njim i fudbal jer nemam snage i ne znam kako da im predočim šta će da bude kada on bude sada došao i kada ga budu videli tako u krevetu. Mislim, on bukvalno zbog tog spazama mišića deluje kao da je izlomljen. Mnogo loše izgleda, mnogo je propao. Eto, pravo je čudo da je živ. Ja kažem, samo pravo čudo i samo Bog što ga je sačuvao. Inače, on je bio zdrav dečak i nikad ne bih rekla da će se tako nešto dogoditi.

Ono što je najviše boli je što se počinilac nesreće nikad nije javio da pita kako joj je sin.

– Vozač koji je vozio, gospodin Ivan, ne znam prezime. Taj gospodin nije dolazio kod nas na vrata, nije se raspitivao za dete nijednog momenta. Mene to najviše boli, okej, nisi morao da pitaš mene kao majku kako sam, ali si mogao da detetu odneseš barem paket pelena. Jer, verujte mi, kad dođete u Tiršovu i kažete Vuk, oni znaju o komu se radi. Znači, dete četiri meseca tamo leži, ne možete da promašite, mislim. U krajnjem slučaju čovek se uopšte nije interesovao. To je ono najgore i najtužnije u celoj ovoj priči. Ne mogu da razumem da ne možeš da dođeš da pitaš za to dete. Da ne razmišljaš o tom detetu kome si upropastio život. On ima samo pet godina. To je velika tragedija. Ja ne znam, znači, verujte mi, prvo sam bila kivna mnogo na njega, pa onda opet kažem ajde, omocije me prevlađuju. I kad kažem nema veze, ima Boga, ono. opet, meni je malo čudno što sam čula da čovek ima troje dece i da on uopšte nije reagovao na to što se desilo. Mislim, evo, mnogo ljudi mi se javilo koji nemaju decu, a koji su se toliko potresli i toliko razmišljaju, pišu, zovu, nude pomoć, a vi koji imate dete da ne kažete pa čekaj, to je moglo da bude i moje dete. Iskreno, samo bih ga pitala, ako si već to uradio možda je dete izletelo, kažem opet, ja nisam bila svedok da mogu da kažem kako je išla priča. Ali zašto nisi došao da pitaš za njega? Zašto nisi odneo paket pelene? Nema veze, nije to mnogo, to je 2.000, nek bude i 3.000 dinara, ali to je nečiji život. Ti si ovde pokazao da si nečovek.

Na pitanje šta je drži jakom u natčovečanskoj borbi za njeno dete, potresena majka kaže:

– Meni najveću daje snagu kad njega vidim da je živ. Eto, da je barem živ, ali je žalosno što je tako ispalo sve što je to, živ na tako surov način.