Author: ollo

Njegova supruga umrla je rano, pa je sav teret kuće ostao na njemu. Imao je samo jednu ćerku — Jasminu

U malom mestu nadomak reke, gde se ljudi i danas pozdravljaju preko kapije, a komšije znaju jedni drugima i radosti i tuge, godinama se pričalo o jednom čoveku — Milenku. Nije bio bogataš, niti čovek koji je voleo da se hvali. Bio je od onih tihih domaćina koji ustaju pre zore, rade dok drugi spavaju i ćute čak i kada ih život lomi.

Milenko je čitav život proveo radeći. Dok su drugi odlazili na odmore i slavili praznike, on je popravljao krovove, radio njivu, zidao pomoćne objekte i skupljao svaki dinar kako bi svojoj porodici ostavio nešto vredno. Govorio je često:

„Ne mora moja deca da imaju milione, samo da nikada ne budu gladna.“

Njegova supruga umrla je rano, pa je sav teret kuće ostao na njemu. Imao je samo jednu ćerku — Jasminu. Voleo ju je više od svega. Za nju je radio i kada mu je zdravlje bilo narušeno. Kada su ga bolele ruke, stezao bi zube. Kada su ga izdavala leđa, govorio je da će odmoriti „sledeće zime“. Te zime nikada nisu dolazile.

Godinama je stvarao imanje koje je bilo ponos cele porodice. Velika kuća sa širokim dvorištem, radionica puna alata, nekoliko hektara zemlje, voćnjak koji je sam zasadio i stari traktor koji je smatrao svojim najvećim ponosom. Svaka cigla u toj kući imala je svoju priču. Svaki zid bio je podignut njegovim rukama.

Komšije su često govorile:

„Milenko nije pravio kuću za sebe. Pravilo se to za buduća pokolenja.“

Ali život retko pita dobre ljude šta zaslužuju.

Poslednjih godina Milenko se teško razboleo. Nije više mogao da radi kao nekada. Disanje mu je postalo teško, noge slabe, a pogled umoran. Ipak, do poslednjeg dana nije želeo da bude teret ćerki. Često je odbijao pomoć i govorio:

„Samo da još malo izdržim.“

Jasmina je u početku dolazila često. Donosila lekove, obilazila ga i pričala kako će sve biti dobro. Međutim, ljudi iz sela počeli su da primećuju promenu. Sve češće je pričala o novcu, računima i „prevelikom imanju koje samo propada“.

Nakon Milenkove smrti, selo je zanemelo.

Sahrana je bila skromna, ali dostojanstvena. Mnogi su došli da isprate čoveka koji nikada nikome nije ostao dužan. Stariji meštani plakali su iskreno, jer su znali koliko se namučio kroz život.

A onda je usledio šok

Samo tri dana nakon sahrane, u dvorište su počeli da dolaze nepoznati ljudi. Jedni su razgledali kuću, drugi radionicu, treći zemlju. Kamioni su ulazili i izlazili. Alat je odvožen, stari traktor prodat, čak su i porodične uspomene završavale u kutijama.

Komšije nisu mogle da veruju.

„Pa zar tako brzo?“ pitali su se.

Jasmina nije želela mnogo da objašnjava. Govorila je da „svako ima pravo da raspolaže svojim nasledstvom“. Tvrdila je da joj je dosta života na selu i da želi da ode u grad, da „konačno živi kako zaslužuje“.

Za manje od tri dana, ono što je Milenko stvarao skoro 40 godina nestalo je.

Kuća je prodata investitoru. Zemlja čoveku iz drugog mesta. Radionica zatvorena. Voćnjak posečen.

Čak su i stare fotografije završile među stvarima za bacanje.

Ljudi su ćutali, ali osuda se osećala u svakom pogledu.

Jedna starija komšinica tada je rekla rečenicu koju će selo dugo pamtiti:

„Nije najgore kad čovek nema. Najgore je kad zaboravi ko ga je hranio.“

Jasmina se ubrzo preselila u veliki stan u gradu. Kupila je novi automobil, počela da izlazi, putuje i živi život o kojem je dugo maštala. Na društvenim mrežama objavljivala je slike skupih restorana, garderobe i putovanja. Delovalo je kao da je prošlost zauvek ostavila iza sebe.

Ali ono što nije znala bilo je da život ume strpljivo da vrati čoveku sve što zaboravi.

Godine su prolazile.

Njena deca, Stefan i Mila, odrasla su u potpuno drugačijem svetu. Nikada nisu naučila koliko je teško zaraditi novac. Nisu znala šta znači ustajati u pet ujutru ili raditi pod suncem da bi porodica opstala. Sve im je bilo dato.

Jasmina je verovala da im pruža bolje detinjstvo nego što je ona imala.

A onda je došao trenutak koji nije očekivala.

Nakon razvoda i finansijskih problema, Jasmina je počela da tone u dugove. Posao joj je propao, rate kredita su rasle, a prijatelji koje je stekla nestajali su čim je nestalo novca.

Jedino što joj je ostalo bio je stan koji je kupila novcem od očevog imanja.

Verovala je da će joj deca pomoći.

Ali jednog dana, Stefan joj je hladno rekao:

„Mama, taj stan ionako će jednog dana biti naš. Bolje da ga prodamo sada dok još vredi.“

Te reči pogodile su je jače nego bilo šta ranije.

U tom trenutku prvi put je, posle mnogo godina, pomislila na oca.

Setila se njegovih ispucalih ruku. Tišine dok jede posle napornog rada. Načina na koji je gledao kuću kao najveću sigurnost porodice.

Ali bilo je kasno.

Njena deca nisu osećala sentimentalnost prema onome što je imala — baš kao što ni ona nekada nije osećala prema onome što je Milenko stvarao.

Stan je ubrzo prodat.

Jasmina je završila kao podstanar, sama i zaboravljena od skoro svih. Deca su otišla svojim putem, retko se javljajući. U njihovim očima, ona je bila samo prepreka između njih i novca.

Jedne večeri, sedeći sama u maloj iznajmljenoj sobi, dugo je gledala staru fotografiju svog oca koju je nekim čudom sačuvala.

Tada je prvi put glasno izgovorila:

„Oprosti mi, tata.“

Ali odgovor nije stigao.

Jer neke greške život ne naplaćuje odmah.

Pusti čoveka da godinama misli da je pobedio.

A onda mu, tiho i bez upozorenja, pokaže koliko zapravo vredi ono što je izgubio.

Mali medicinski avion sa četiri osobe srušio se rano jutros u blizini Ruidosa u Novom Meksiku, potvrdila je Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA).

Avion tipa “Beechcraft King Air 90” poleteo je iz Rozvela i bio je na putu ka regionalnom aerodromu Sijera Blanka kada se srušio oko 4 sata ujutru po lokalnom vremenu. Prema podacima sa sajta FlightRadar24, letelica je pala u udaljeno, šumovito područje.

Džejson Berns, menadžer okruga Linkoln, izjavio je da je u blizini planine Kapitan prijavljen požar na mestu pada.

Sve dežurne službe, uključujući vatrogasce, policiju i hitnu pomoć, trenutno se nalaze na terenu.

Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (NTSB) i FAA pokrenuli su istragu kako bi utvrdili uzroke ove nesreće.

Mnogi su obožavali njegov glas.

Dušan Milašinović Čarli, pevač grupe “Radost Evrope” i legendarni beogradski muzičar sa početka osamdesetih, preminuo je u 60. godini posle kratke i teške bolesti.

Bio je poznat kao pevač jedne od prvih beogradskih pank grupa “Radost Evrope”, ali i kao neko ko je bio deo scene oko SKC-a kada su se dešavale važne stvari za beogradski novi talas i pank.

Na prvom albumu supergrupe Toni Montana pevao je pesmu “Vreme je da skinem mrak”, koju je originalno izvodila pomenuta grupa.

U jednom periodu života bio je član grupe “Ekatarina Velika”.

Čarli se pojavljivao i u malim epizodnim ulogama u domaćim filmovima kao što su “Davitelj protiv davitelja”, “Artiljero” i “Munje”.

Izvor: Nova.rs/Srbijadanas.rs

Kako kaže, mogu da se dogode bilo gde i bilo kada

Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći je jednom prilikom opisala šta se desilo jednom pacijentu, pa samim tim upozorila građane i na simptome.

– Jedan pacijent je prevezen iz Doma zdravlja Surčin na hitan prijem KBC Bežanijska kosa. Za drugog pacijenta sa STEMI infarktom zakazana je angiosala u KBC Zvezdara. Pacijent je tokom transporta ušao u srčani zastoj, pa ga je ekipa reanimirala tokom vožnje. On je završio u crvenoj zoni, u reanimaciji urgentnog centra – kaže dr Stefanović.

Prema rečima doktorke Hitne pomoći, infarkti su veoma učestali. Kako kaže, mogu da se dogode bilo gde i bilo kada, a tada je najvažnije da znamo da prepoznamo da infarkt nadolazi.

– Taj razarajući bol u grudima, pogotovo ako je prvi put i širi se u levu ruku, vilicu i vrat i traje duže od 20 minuta. Odmah zovite Hitnu pomoć tada i nemojte piti ništa od lekova. Pacijenti često uzimaju lekove, jer pomisle da bi to možda bilo spasonosno, međutim, u vašoj situaciji može da se desi da bude drugačije. Ne valja uzimati nitroglicerin, potrebno je da budete i pripremljeni za reanimaciju – kaže dr Stefanović.

Ukoliko ste očevidac, bitno je da umete da započnete kompresije grudne kosti.

– Lekar sa centrale 194 vodiće vas kako da nastavite reanimaciju – rekla je dr Stefanović.

Oštećenje i izumiranje ćelija srčanog mišića jedan je od najčešćih uzroka smrtnosti u Srbiji. Sa srčanim udarom se suočava sve više osoba koje su mlađe od 40 godina, a svake godine oko 10.000 ljudi u Srbiji dobije infarkt.

Ako prepoznate simptome, svaki minut je važan, jer oko 30 odsto osoba premine od posledica infarkta, pre nego što stigne u bolnicu. Prema lekarima, ovo su pet najčešćih simptoma koje nikada ne smete da ignorišete:

Umor

Osećaj neobičnog umora može da bude još jedan znaksrčanog udara, posebno kada se javlja sa bolom u grudima. Dve od tri osobe koje su doživele srčani udar imaju bol u grudima, kratak dah ili se osećaju umorno nekoliko dana ili nedelja pre napada.

Bol u grudima

Bol u grudima je uobičajen znak srčanog udara, kažu lekari. Bol u grudima može da bude rezultat blokiranog ili smanjenog protoka krvi u srce. Takođe, može da bude znak upozorenja da može doći do srčanog udara. Bol može da počne pritiskom u grudima koji dolazi i prolazi, ponekad sa naporom. Ako bol postane kontinuiran, odmah se obratite lekaru.

Kratak dah

Kratkoća daha može da budem simptom srčanog udara, kažu stručnjaci. Nedostatak daha dolazi zajedno sa pritiskom u grudima, ali nije isključeno da se pojavi i pre toga.

Bol u telu

Osoba može da oseti bol u sredini grudnog koša koji se može proširiti na leđa, vilicu ili ruke. Bol takođe može da se oseti na svim ovim mestima, a ne u grudima. Ponekad se bol oseća u predelu stomaka, ali je obično jači, dugotrajniji i ne smiruje se ako mirujete.

Mučnina

Neobjašnjivu mučninu i povraćanje nikada ne treba zanemariti, kažu stručnjaci. Buđenje u hladnom znoju, osećaj mučnine i povraćanje mogu biti simptomi gripa, ali mogu da budu i znaci tihog srčanog udara. Ukoliko ih osetite, nemojte ove simptome da prepisujete gripu ili stresu, jer su možda mnogo ozbiljniji od toga.

Što više investicija, to veći rast, to veća i potrošnja, to veće plate, to veće penzije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Expo najveće gradilište u Evropi i da će doprineti razvoju Srbije, rastu BDP-a, zapošljavanju velikog broja ljudi i rastu plata i penzija.

Naveo je da će Srbija napraviti najbolji specijalizovani Expo, uz onaj u Astani, kao i da će to mnogo značiti Srbiji u budućnosti jer doprinosi rastu bruto domaćeg proizvoda.

“Vaša plata je ovako ili onako veća zahvaljujući ovome, bez obzira što radite u privatnoj kompaniji, jer ne bi bilo moguće da se stvori takav ambijent da možete da dobijete veću platu. Veće su penzije zahvaljujući ovome. To ljudi moraju da znaju. Ovde u svakom trenutku radi 1.500 do 2.000 građana Srbije”, naglasio je Vučić.

Istakao je da su zato te investicije od izuzetno velikog značaja.

“Što više investicija, to veći rast, to veća i potrošnja, to veće plate, to veće penzije, to brži napredak Srbije. To je suština stvari”, ukazao je predsednik Vučić.

Tragedija u medicini: Smrt Klarise Strit i propusti zdravstvenog sistema

U svakoj medicinskoj praksi, brza i tačna procjena stanja pacijenata je od esencijalne važnosti. Nažalost, tragedija koja se dogodila u Mančesteru, Velika Britanija, otkriva duboke i mračne aspekte zdravstvenog sistema, posebno kada se radi o podcjenjivanju simptoma kod mladih pacijenata. U ovom slučaju, smrt mlade osobe, Klarise Strit, postavlja ozbiljna pitanja o etici i kvalitetu zdravstvene njege koju pacijenti primaju. Klarisa, koja je imala samo 24 godine, izgubila je život zbog niza propusta medicinskog osoblja koje je smatralo da su njeni simptomi neozbiljni i da je jednostavno “preterivala” tražeći pomoć. Klarisa Strit preminula je 14. avgusta 2024. godine u Kraljevskoj bolnici Oldham, nakon što je provela nekoliko sati u hodniku hitne pomoći bez potrebne medicinske intervencije. Tokom svog boravka, ona je primila masku za kisik, ali nažalost, bez priključka na izvor kiseonika. Ova greška se pokazala kao fatalna i dovela je do niza pitanja o standardima nege i važnosti pravilne evaluacije pacijenata, bez obzira na njihovu dob. Ovaj incident ističe ozbiljnu potrebu za reformama unutar zdravstvenog sistema, kako bi se obezbijedilo da svi pacijenti, posebno mladi, dobiju odgovarajuću pažnju i tretman. U ovom kontekstu, jasno je da su neophodni pristupi koji će osigurati sigurnost i kvalitet zdravstvene usluge u svim segmentima.

Prema dostupnim informacijama, Klarisa je na hitnu pomoć došla zbog simptoma koji su ukazivali na ozbiljan zdravstveni problem, uključujući poteškoće s disanjem i anksioznost. Iako su ovi simptomi mogli ukazivati na teže stanje poput plućne embolije, medicinski tim je donio zaključak da se radi o napadu panike. Nepoklapanje očiglednih medicinskih znakova sa potrebnom hirurškom ili internističkom intervenicijom predstavlja duboki problem koji se često ponavlja. Takvo zanemarivanje simptoma ne samo da dovodi do tragičnih ishoda, već i potkopava povjerenje pacijenata u zdravstveni sistem. Ovaj slučaj nije izolovan; slično se dešava u različitim zdravstvenim sistemima širom svijeta, gdje su simptomi mladih pacijenata često podcijenjeni. Statistike pokazuju da se u velikom broju slučajeva, mladi pacijenti suočavaju s nedovoljnom pažnjom i pogrešnim dijagnozama, što ukazuje na potrebu za sistemskom promjenom u pristupu mladim osobama u zdravstvu.

Medicinska etika i odgovornost

Na suđenju koje je uslijedilo nakon njene smrti, medicinska sestra Mišel Nil, koja je bila zadužena za Klarisu, izjavila je da je bila svjesna ozbiljnosti situacije, ali je ipak odlučila da ne sprovede potrebne pretrage. Njena izjava da nije znala zašto je dala pacijentici masku koja nije bila povezana sa izvorom kiseonika, ukazuje na ozbiljan propust u procjeni i medicinskoj praksi. Uloga medicinskog osoblja je da prepozna simptome i reagira pravodobno. U ovom slučaju, očigledno je da to nije učinjeno. Takva situacija ne samo da rezultira tragičnim ishodima, već i izaziva ozbiljnu zabrinutost među pacijentima koji se oslanjaju na zdravstvene institucije u kritičnim situacijama. Osjećaj sigurnosti pacijenata u zdravstvenim ustanovama je temeljni princip koji mora biti prisutan da bi se izgradilo povjerenje, a propusti poput ovih uništavaju to povjerenje.

Pogoršanje stanja i posljedice

Klarisa je ostavljena u hodniku, gdje je provela više od sat vremena bez adekvatne medicinske njege. Tokom tog razdoblja, njeno se stanje naglo pogoršalo, a na kraju je preminula od plućne embolije. Ova tragedija naglašava vitalnu potrebu za boljim obrazovanjem medicinskog osoblja o važnosti pravilnog prepoznavanja simptoma, posebno kod mladih ljudi koji često bivaju podcijenjeni zbog svoje dobi. Prethodne zdravstvene poteškoće, uključujući plučnu emboliju i duboku vensku trombozu, trebale su biti uzete u obzir, ali su, nažalost, ignorisane. Istraživanja pokazuju da se ovakvi medicinski propusti često dešavaju kada se ne provode sistematske provere kod pacijenata koji dolaze s sličnim simptomima, što može dovesti do fatalnih posljedica.

Reforme u zdravstvenom sistemu

Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o sistemskim problemima unutar zdravstvenog sistema, uključujući obuku medicinskog osoblja i procedure donošenja odluka u hitnim situacijama. Bilo bi korisno preispitati protokole i procedure koje se primjenjuju u hitnim službama kako bi se osiguralo da nijedan pacijent, bez obzira na dob, ne bude ignorisan ili pogrešno procijenjen. Svaki život je važan, a posebno je neophodno pružiti adekvatnu njegu onima koji su u najranjivijim situacijama. Potrebno je razviti sveobuhvatne strategije za edukaciju i obuku zdravstvenih radnika kako bi se smanjili rizici od ovakvih tragičnih slučajeva. To takođe podrazumijeva implementaciju standardizovanih protokola za procjenu pacijenata, s naglaskom na mladima, koji često bivaju zanemareni ili pogrešno dijagnosticirani zbog opšteg uvjerenja da su mlađi pacijenti manje podložni teškim bolestima.

Zaključak: Lekcije iz tragedije

Smrt Klarise Strit je duboko tragična i predstavlja opomenu svim zdravstvenim radnicima da je njihova procjena ključna za spašavanje života. Ova situacija pokazuje da se ne može olako shvatiti ozbiljnost simptoma, posebno kod mladih pacijenata koji možda ne izgledaju bolesno, a zapravo se suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Kako bi se spriječile slične tragedije u budućnosti, neophodno je unaprijediti obrazovanje medicinskog osoblja, osigurati adekvatnu procjenu pacijenata i uvijek imati na umu da je pravilna dijagnoza ključ uspješne terapije. Takođe, važno je poticati otvorenu komunikaciju između pacijenata i zdravstvenih radnika, kako bi svaka zabrinutost pacijenata bila ozbiljno shvaćena. Ovaj tragičan događaj mora postati podsticaj za reforme unutar zdravstvenog sistema kako bi se ljudski životi stavili na prvo mjesto, a propusti u medicinskoj praksi postali stvar prošlosti. Također, potrebno je da se pruži podrška porodicama koje su izgubile voljene, kako bi se osigurala emocionalna i psihološka pomoć u ovim teškim vremenima.

Osumnjičenom je određena mera zadržavanja u trajanju do 48 sati

Nakon kraće rasprave, u sredu uveče, došlo do fizičkog obračuna između rođaka u selu Jastrebac kod Vladičinog Hana, nakon čega je jedan od njih usled povreda preminuo.

Izvršen je uviđaj i konstatovano da je ”najverovatnije dana 13. maja oko 19.05 sati između osumnjičenog S. S. i oštećenog sada pokojnog S. S, nakon kraće rasprave u dvorištu njegove kuće došlo do fizičkog obračuna, gde je S.S. upotrebom podesnog predmeta najverovatnije “drvene motke” više puta udario S.S. u predelu glave i ruke i na taj način istog lišio života”, kažu iz VJT u Vranju.

Po nalogu VJT Vranje, biće izvršena obdukcija leša pokojnog.

Osumnjičenom je određena mera zadržavanja u trajanju do 48 sati.

Poznati estradni par suočio se sa teškim trenucima kada je njihov sin Andrej iznenada ostao paralizovan zbog mišićnog spazma uzrokovanog virusima. Srećom, Andrej se potpuno oporavio i danas je zdravo dete koje se aktivno bavi sportom, osvajajući brojne medalje na teniskim turnirima.

Pevačica Violeta Viki Miljković i njen suprug Dragan Tašković Taške preživeli su svojevremeno pravu dramu kada je njihov, tada, sedmogodišnji sin jednog jutra ostao paralizovan. 

Kada se zdravstveno stanje Andreja pogoršalo, on nije mogao da stane na noge jer su mu stopala zgrčila, a potkolenice bile tvrde kao kamen, ispričala je tada pevačica. 

Zvanični ni bapski lekovi nisu pomagali

“Andrej je nekoliko dana imao temperaturu koju nikako nismo mogli da skinemo sirupima, kupanjem, rakijskim oblogama… Nije pomogao nijedan zvanični ili bapski lek. Išli smo kod lekara, uradili analize krvi i to je trajalo nekoliko dana, a onda je temperatura spala i to je bilo prvo veče da je Andrej normalno spavao. Taman kada sam pomislila da je sve prošlo, probudio me njegov plač: zapomagao je kako ne može da stane na noge. Ti trenuci su bili strašni – ne ponovilo se!”, pričala je svojevremeno Viki. 

Kako je tada pevačica navela, odmah joj je bilo jasno da je reč o mišićnom spazmu, ali nije mogla da shvati zašto se dešava u oba donja ekstremiteta. 

Na sreću, analize su pokazale da su u pitanju virusi koji su podivljali u telu deteta, a njihova vrednost bila je uvećana 30 do 40 puta u odnosu na dozvoljeno. Srećom, tada maleni Andrej se potpuno oporavio, sasvim je zdrav, a danas porodica pevačice ima samo razloga za sreću i smeh. 

Andrej je opsednut sportom

Naslednika popularne pevačice ove godine puni 19 godina, a roditelji su na njega preponosni.

“Andrej je opsednut sportom. Bavi se tenisom, a nedavno je počeo da ide na turnire. Aktivno radi na fizičkoj spremi, to mu je sada u prvom planu”, otkrila je ponosna mama svojevremeno.Porodica Viki Miljković / Izvor: Antonio Ahel/ATAImages

Roditelji se protivili Vikiinoj i Tašketovoj ljubavi

Violeta Viki Miljković i njen suprug Dragan Tašković Taške su u ljubavi preko tri decenije. 

Danas imaju jedan od najskladnijih brakova na estradi, ali na početku nije sve bilo tako idealno. 

Nakon kratkotrajne stabilizacije vremena, Srbiju već od večeras očekuje novo pogoršanje, uz kišu, pljuskove sa grmljavinom i mogućnost lokalnih nepogoda.

Tokom nastavka dana u Srbiji će biti pretežno sunčano i toplije. Maksimalna temperatura kretaće se od 20 do 24 stepena, dok će u Beogradu dostići oko 22°C.

Međutim, krajem dana na jugozapadu i zapadu Srbije očekuje se postepeno naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, koje će se tokom večeri i noći proširiti i na ostale delove zemlje.

U petak ujutru uslediće kratkotrajno razvedravanje, ali već tokom dana sa zapada stiže novo pogoršanje vremena. 

Meteorolozi najavljuju kišu, pljuskove sa grmljavinom, a lokalno su moguće i jače vremenske nepogode.

Za vikend i početkom sledeće sedmice vreme u Srbiji biće veoma nestabilno. Očekuju se česti pljuskovi i grmljavina, a ponegde i grmljavinske oluje praćene gradom, jakim udarima vetra i obilnijim padavinama.

Zbog povećanog rizika od nevremena, građanima se savetuje da redovno prate upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda i drugih nadležnih službi, kao i da se ponašaju u skladu sa izdatim preporukama.

Maksimalna temperatura u petak i subotu biće od 20 do 26 stepeni, uz sparno i veoma nestabilno vreme.

Meteorološku situaciju dodatno komplikuje ciklon koji će se tokom vikenda premeštati preko Srbije. Do subote će uslovljavati priliv toplog i vlažnog vazduha sa Mediterana i jugozapada, dok se u nedelju očekuje prodor znatno hladnije vazdušne mase sa severa.

Pod naletima vetra, urušavali su se zidovi i nadstrešnice pri čemu su ljudi ostajali zarobljeni pod ruševinama.

Najmanje 56 osoba izgubilo je život u snažnoj oluji praćenoj obilnim padavinama koja je zahvatila više okruga u severnoj indijskoj državi Utar Pradeš, saopštila je novinska agencija PTI, pozivajući se na lokalne zvaničnike.

Prema navodima vlasti, većina žrtava nastradala je kada su se pod naletom vetra i kiše urušavali zidovi i nadstrešnice, pri čemu su ljudi ostajali zarobljeni pod ruševinama. Deo žrtava stradao je usled udara groma, dok su pojedini izgubili život nakon što je na njih palo drveće.

Državna administracija naložila je nadležnim službama da obiđu pogođena područja, pruže pomoć stanovništvu i porodicama stradalih, kao i da ostanu u stanju pojačane pripravnosti. Takođe je zatražena procena nastale materijalne štete.

Okružni sudija Kunvar Virendra Kumar Maurja izjavio je da su u više oblasti vetrovi čupali drveće i električne stubove iz korena, dok je veliki broj kuća pretrpeo oštećenja.

U okrugu Pratapgar, prema izjavama zvaničnika, četiri osobe su poginule u odvojenim incidentima – usled rušenja zidova i betonskih konstrukcija, kao i udara groma tokom jakog nevremena.

Policijski izvori navode da je muškarac (25) stradao nakon što je ostao zarobljen pod ruševinama kada se srušila betonska nadstrešnica u njegovom selu. Još jedan muškarac, star 56 godina, poginuo je kada se zid obrušio na njega.

U selu Bhautari, u oblasti Rasulabad, žena (29) izgubila je život nakon udara groma dok je stajala ispod drveta sa kozama tokom jake kiše. U istom incidentu uginulo je i više koza.

Prema podacima PTI, od udara groma stradale su još najmanje dve osobe u pogođenim područjima.