Supruga Andrije Bajića otkrila je emotivne detalje o poslednjim trenucima s pokojnim mužem i komplikacijama sa njegovom porodicom oko papira i nasledstva.
Ističe da nije imala kontakt sa njegovim ćerkama, koje ni u bolnici nisu obratile pažnju na njeno stanje.
Supruga pevača Andrije Bajića koji je juče preminuo na VMA danas je dala prvi veliki intervju. Pevačica je između ostalog z “Blic” govorila o nasledstvu, odnosu sa njegovim ćerkama i životu sa pokojnim suprugom.
– Pričala sam sa Ljubišom Pavkovićem i samo u jednom momentu kuma mi je rekla i evo prišao je i dao mi te papire. To su papiri koji su oni pokušali da uzmu i verovatno i telo da uzmu njegovo. To su papiri koje su morali da mi vrate kao njegovoj venčanoj ženi, papiri iz bolnice kad sam jutros išla da ga identifikujem, počela je Mala Cana.
– To je strašno ne želim da komentarišem, niko mi nije rekao reč niti želim da mi kaže reč… Nisu mi ništa poručile ništa, samo mi je prišao njegov zet i dao mi papire. Ja sam videla papire čak nisam uspela ni da dignem glavu, pričala sam telefonom, rekla je pevačica.
“Čeka me da sahranim supruga dostojanstveno”
Takođe, kolege iz SEMUS-a pokrenule su inicijativu da se pevač sahrani u Aleji zaslužnih građana, te su izdali zvanično saopštenje za javnost, a sada je pevačica otkrila da čeka da dostojanstveno sahrani muža, ali da ne zna kad i gde će biti sahrana.
– Čeka me da svog supruga dostojanstveno, kako je zaslužio sahranim, iskreno iz duše, iz srca da ga ožali, dostojanstveno sahranim. Svi mi kažu ‘”Ti si mu Cano produžila život”. Maksimalno sam se trudila da mu pomognem i žao mi je što je na taj način uzet iz Pančeva iz bolnice. Sve je moglo da bude drugačije, on je bio pod jakim antibioticima koji su lečili bakteriju u krvi i u mokraći. Imala sam jutros sastanak sa direktorom, neće ostati na tome. Ništa mi ne znače priče, zvanje od strane familije. Ne mora niko da me poštuje, Andrija je rekao da ja njima uvek strina i ujna i da sam ja jedina ostala kao supruga i od porodice Bajić koji su bili njih sedmoro dece. Strašno mi je sad palo da me nazove da mi kaže to treba ovako, to treba onako, rekla je Cana, pa se dotakla imovine.
– Sve im je dao, dao im je dušu i nek su srećni. Ja ih nisam ni videla, samo sam videla papire, uzela sam te papire, podigla glavu, meni niko ništa nije rekao, niti je pitao kako sam, niti su prišle, niti su plakale. Vide me u kakvom sam stanju i šta sam sve preživela, i koliku sam borbu dala za njega.
Ovo su bile poslednje reči Andrije Bajića
– Poslednji put kada sam ga videla pod maskom je vikao “Cano moja”, što prvo niko od njih nije razumeo. Samo je vikao “Cano moja” i držao mi ruku. Možda bih ćutala i progutala sve ovo da nije bilo tog nasilja u Pančevu gde su one mene fizički napale i da on to nije video, a njegove poslednje reči koje smo mi mogli da pričamo, lepo smo pričali, tražio je telefon da mu kupimo posebnu karticu da niko ne zna.
– On je napravio ugovor o izdržavanju sa mnom vezano za tu vikendicu, boraviću tamo ali teško mi je sama. Ne mogu sama. Moja komšinica spava sa mnom. Teško mi je kad uđem, teško mi je kad vidim i onda kad se nekad desi da ja dođem čekam komšinicu da dođe da ja uđem u kuću.
– Ja sam insistirala da ga vidim, ali razumeli su me, videću kad bude bilo potrebe videću, ja kad sam videla ovaj kombi mislila sam da je u tom kombiju. Molila sam portira da me pusti.
– Još se ne zna kada i gde će biti sahrana, nemam snage da sve to rešavam, podigla sam njegovu umrlicu. Ja kad bih znala da će on sad stići ja bih čekala, ali ne znaju kad će stići ta pogrebna kola sa njegovim telom. Rekao mi je govorim pred Bogom molio me je da ne pričam kako smo živeli, sramota ga je zbog karijere i zbog svega, a tu su i njegova deca. neka Bog sudi.
– Dosta kolega se javilo jer oni znaju da smo živeli zajedno. Ne mogu da imenujem, preskočiću nekog, zaboraviću, ali svma koji su se javili i koji nisu, on je svima pomogao, svima je izašao u susret. Poruke koje ja dobijam, pomogao je za ovo…
