Author: ollo

Prema zvaničnom obavještenju Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske, za srednjoškolce od 15 do 19 godina posljednji dan za predaju potvrde bio je 24. septembar 2026. godine. Taj datum već je prošao, pa korisnici koji nisu ispunili obavezu trebaju odmah kontaktirati nadležnu poslovnicu radi provjere statusa i daljnjih koraka. Drugačiji rok važi za studente između 19 i 26 godina: oni dokumentaciju trebaju predati najkasnije 24. oktobra 2026. godine. Razlika između ova dva termina posebno je važna kako ne bi došlo do pogrešnog razumijevanja pravila.

Iza jednog školskog dokumenta krije se mnogo više od administrativne procedure. Za učenika ili studenta koji je izgubio roditelja, porodična penzija često predstavlja neophodnu finansijsku podršku. Prekid njene isplate može otežati plaćanje prevoza, hrane, školskog pribora ili smještaja. Zbog toga je važno pravovremeno provjeriti obavještenja, pribaviti ispravnu potvrdu i sačuvati dokaz o njenoj predaji.

O ovoj obavezi izvijestio je i domaći javni servis RTRS, naglašavajući da korisnici s prebivalištem u Republici Srpskoj potvrdu mogu dostaviti najbližoj poslovnici Fonda. Oni koji žive izvan Republike Srpske dokument predaju nadležnoj filijali. Time se omogućava evidentiranje školovanja bez obzira na mjesto stanovanja. Posebnu pažnju trebaju obratiti osobe koje studiraju daleko od kuće ili u inostranstvu, jer pribavljanje odgovarajuće dokumentacije ponekad zahtijeva dodatno vrijeme.

Slične informacije objavio je i domaći portal Source.ba, podsjećajući da Fond korisnike obavještava pisanim porukama uz isplate penzija za juli, august i septembar. Takva upozorenja ne treba zanemariti. Fond također može provjeriti vjerodostojnost dostavljenih potvrda neposredno kod škole ili fakulteta. Zato dokument treba sadržavati tačne podatke i potvrđivati stvarni status redovnog školovanja u školskoj ili akademskoj 2026/2027. godini.

Ako potvrda nije dostavljena u propisanom roku, Fond može obustaviti isplatu jer nema odgovarajući dokaz da korisnik nastavlja redovno obrazovanje. To ne znači da porodica treba nagađati o svom položaju: najbolje je direktno zatražiti objašnjenje nadležne institucije. Informacije s društvenih mreža ne mogu zamijeniti službeno uputstvo, naročito kada su u pitanju prava i mjesečni prihodi.

Posebno je korisno provjeriti da li je potvrda izdata za odgovarajuću školsku godinu, jer dokument iz ranijeg perioda ne dokazuje nastavak obrazovanja. Korisnici mogu unaprijed pitati poslovnicu kakav način dostave prihvata i šta učiniti ako obrazovna ustanova potvrdu ne izda na vrijeme zbog mogućih tehničkih poteškoća.

Na kraju, odgovornost je zajednička: institucije moraju jasno informisati korisnike, a korisnici pažljivo pratiti rokove. Jedna potvrda može odlučivati o kontinuitetu primanja koja porodici mnogo znače. Zato nije razumno čekati posljednji dan niti pretpostavljati da će se dokumentacija automatski obnoviti. Šta biste vi uradili kada biste saznali da je zbog jednog propuštenog roka ugrožena isplata porodične penzije?

Rak kostiju nastaje kada se određene ćelije počnu nekontrolisano razmnožavati i stvarati maligni tumor. Može zahvatiti različite dijelove skeleta, ali se pojedine vrste češće pojavljuju u dugim kostima ruku i nogu. Važno je razlikovati primarni rak, koji nastaje neposredno u kostima, od sekundarnog, koji predstavlja širenje malignih ćelija iz drugih organa.

Prema informacijama zdravstvene ustanove Acıbadem, dostupnim na njenoj bosanskohercegovačkoj stranici, bol povezan s tumorima kostiju može biti tup, dugotrajan i izraženiji tokom noći. Upravo zbog sličnosti s drugim oboljenjima ljudi ponekad odgađaju pregled, smatrajući da tegobe nisu ozbiljne.

Među poznatijim vrstama ove bolesti nalaze se osteosarkom, Ewingov sarkom i hondrosarkom. Osteosarkom se češće dijagnosticira kod djece, adolescenata i mlađih odraslih osoba. Ewingov sarkom također uglavnom pogađa mlađu populaciju, dok se hondrosarkom češće pojavljuje kod osoba starijih od četrdeset godina.

Kako navodi Acıbadem, promjene na kostima ponekad mogu oslabiti njihovu strukturu, zbog čega dolazi do prijeloma čak i nakon relativno male povrede. Takve situacije zahtijevaju dodatnu dijagnostiku kako bi se ustanovio stvarni uzrok problema.

Važno je naglasiti da bolovi u kostima nisu automatski znak malignog oboljenja. Mnogo češće nastaju zbog povreda, upalnih procesa, bolesti zglobova ili drugih zdravstvenih stanja. Ipak, ukoliko se tegobe ponavljaju, pogoršavaju ili su praćene oticanjem, potrebno je razgovarati s ljekarom.

Prema stručnim informacijama koje objavljuje Acıbadem u Bosni i Hercegovini, za otkrivanje tumora kostiju koriste se različite dijagnostičke metode, a liječenje zavisi od vrste i karakteristika tumora. Ono može uključivati operaciju, hemoterapiju ili zračenje, zavisno od pojedinačnog slučaja.

Jedna od najvažnijih prednosti elektronskih zdravstvenih kartona jeste mogućnost povezivanja različitih medicinskih podataka. Ljekari bi, uz odgovarajuće ovlaštenje, mogli pregledati ranije dijagnoze, laboratorijske rezultate, propisanu terapiju i informacije o alergijama. Time bi se olakšao nastavak liječenja kada pacijent prelazi iz jedne zdravstvene ustanove u drugu. Posebno je značajno što bi se smanjila potreba za ponovnim donošenjem dokumentacije koju zdravstvene ustanove već posjeduju.

Prema informacijama Federalnog ministarstva zdravstva, u Bosni i Hercegovini je još 2023. godine pokrenuta analiza zdravstvenih informacionih sistema uz saradnju sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom. Cilj je bio procijeniti postojeće mogućnosti i utvrditi prostor za unapređenje digitalnih zdravstvenih usluga, uključujući elektronske kartone.

Jedna od predviđenih mogućnosti jeste dodjeljivanje jedinstvenog zdravstvenog identifikatora pacijentima, čime bi njihovi podaci bili lakše povezani. Prema izvornom tekstu, spominje se i ažuriranje medicinske dokumentacije u roku od 24 sata. Međutim, primjena takvih pravila zavisi od konkretnog sistema i propisa.

Kako je objavio domaći poslovni portal Akta.ba, u Kantonu Sarajevo već su razvijene pojedine digitalne usluge, uključujući elektronske uputnice, recepte i zdravstvene kartone. Daljnje povezivanje ustanova trebalo bi omogućiti efikasnije korištenje zdravstvenih informacija i jednostavniju komunikaciju s pacijentima.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti privatnosti. Medicinska dokumentacija sadrži osjetljive podatke, zbog čega pristup mora biti ograničen na ovlaštene osobe. Sigurnosne provjere, zaštita korisničkih računa i odgovornost zaposlenih predstavljaju ključne uslove pouzdanog sistema.

Domaći portal Akta.ba također je izvijestio o nabavkama softverskih rješenja za nadogradnju elektronskih zdravstvenih kartona u Zeničko-dobojskom kantonu, što pokazuje da se digitalna infrastruktura razvija kroz konkretne projekte.

Pacijentima bi dodatno koristili sigurni internetski portali putem kojih bi mogli pregledati nalaze, terapije i druge dostupne informacije bez nepotrebnih odlazaka u zdravstvene ustanove.

Zaključak je da digitalizacija zdravstva može donijeti značajne prednosti, ali samo uz kvalitetnu tehnologiju, obučene radnike i odgovarajuću zaštitu podataka. Najvažnije je da promjene olakšaju liječenje i smanje vrijeme koje pacijenti provode čekajući dokumentaciju.

Šta biste vi uradili – prihvatili potpuno elektronski zdravstveni karton ili biste radije zadržali papirnu dokumentaciju?

Iako je uspešno prebrodila krizu, svesna je da je sav stress i strah koji je držala u sebi ostavio trag na njenu psihu, jer su emocije često isplivavale kada se tome najmanje nadala.

Poznata voditeljka i novinarka Biljana Obradović prošla je kroz životnu borbu kada se suočila sa opakom bolešću – tumorom pankreasa. 

Zahvaljujući pravovremenoj dijagnostici i hitnoj hirurškoj intervenciji, uspela je da pobedi bolest o kojoj je kasnije otvoreno i javno govorila.

“Kad se kaže tumor pankreasa, obično se misli na ‘ono najgore’. Ja sam zaista imala sreću da u pravom trenutku otkrijem tumor”, istakla je ona.

Tumor veličine fudbalske lopte

Izraslina koja se razvila u njenom organizmu bila je zapanjujućih dimenzija – teška čak 600 grama i dugačka 11 centimetara, što je veličina jedne fudbalske lopte. Do samog kraja operacije nije se znala priroda tumora:

“Tumor je bio veličine 600 grama, 11 centimetara, to je kao jedna fudbalska lopta, a mi do poslednjeg trenutka nismo zaista znali da li je tumor maligni ili benigni, međutim kada je urađena anamneza onda su videli da je došlo polako do ‘raslojavanja’, što ja kažem – zaista me je Bog pogledao da ja to uklonim u pravo vreme, jer da smo sačekali nekih 5–6 meseci, ne bih znala u kom pravcu bi to moglo da se razvije“, objasnila je Biljana u emisiji „RTS Ordinacija“.  

Simptomi pripisivani pogrešnoj dijagnozi

Godinama unazad voditeljka se suočavala sa neobjašnjivim, dubokim umorom. Kako je navela, dešavalo se da posle treninga u teretani bude toliko iscrpljena da jednostavno ne može da ustane iz kreveta.

Interesantno je da se puna 15 godina lečila od hipotireoze (slabe funkcije štitne žlezde), da bi se tek kasnije ustanovilo da pravi uzrok njenog stanja zapravo nije bio poremećaj štitne žlezde, već cistični tumor pankreasa koji je davao identične simptome.

Teška operacija i skrivanje bolesti od javnosti

Hirurški zahvat trajao je puna četiri sata, nakon čega je usledio težak oporavak i veliki ožiljak.

“Kad sam se probudila ja sam imala rez 20 centimetara preko stomaka, tako da se nekad šalim da ću možda neku pticu tu da istetoviram. Kada mi je doktorka saopštila da treba da idem na operaciju, u tom trenutku to me je zaista slomilo i baš sam se isplakala. Sećam se trenutka kad sam ispred ordinacije zvala mamu. Njoj uopšte nije bilo jasno o čemu se radi”, prisetila se ona.  

Pevačica Mala Cana završila je u bolnici nakon dramatičnih događaja koje je preživela prethodnih dana. Njeno zdravstveno stanje se zakomplikovalo, a sada su se pojavile prve fotografije iz bolničke sobe, koje svedoče o teškim trenucima kroz koje prolazi.

Pevačica Mala Cana završila je u bolnici nakon što joj je iznenada pozlilo, a njeno zdravstveno stanje dodatno je zabrinulo njene najbliže. Ona se prethodnih dana suočila sa ozbiljnim problemima nakon dva napada koja je, prema sopstvenim tvrdnjama, pretrpela, a zbog novih tegoba lekari su odlučili da je zadrže na bolničkom lečenju.

Sada su se pojavile prve fotografije Male Cane iz bolničke sobe, na kojima se vidi da je pevačica priključena na infuziju. Ona leži u krevetu, vidno iscrpljena, dok joj društvo pravi rođak, koji se ne odvaja od nje i pruža joj podršku u teškim trenucima.

Pevačica je prvobitno otišla u zdravstvenu ustanovu kako bi joj lekari previli nogu povređenu tokom napada psa. Međutim, situacija se neočekivano zakomplikovala kada je počela da oseća intenzivne bolove u stomaku, praćene mučninom i malaksalošću. Prema njenim rečima, u jednom trenutku izgubila je svest o tome šta se oko nje dešava, a sledeće čega se seća jeste buđenje u bolničkom krevetu.

– U bolnici sam. Na hirurškom sam, čekam da vidim šta će doktori da rade dalje. Ne znam šta je u pitanju. Ja sam došla da previjem nogu, ali mi je bilo jako loše, muka, želudac me boleo, samo sam zaspala na klupi u čekaonici i dalje se ničeg ne sećam, sad sam se probudila u bolničkoj sobi – rekla je Mala Cana za Telegraf.

Neizvesnost oko daljeg lečenja dodatno je uznemirila pevačicu, koja još ne zna zbog čega su se pojavili novi zdravstveni problemi. Nakon što je primila terapiju, smeštena je na bolničko odeljenje, a zabrinulo ju je i to što joj lekari trenutno ne dozvoljavaju da uzima hranu. Zbog toga je pomislila da postoji mogućnost da će morati na operaciju, iako joj, kako kaže, niko nije potvrdio da je takva intervencija planirana.

– Davali su mi lekove i onda su me prebacili na odeljenje. Ništa mi ne daju da jedem, kao da pripremaju operaciju, ne znam, ništa neće da mi kažu. Noga je sanirana, sad je nešto drugo – ispričala je pevačica.

Kroz suze opisala napade koje je preživela

Podsetimo, Mala Cana je prethodno iznela potresne detalje o incidentima koji su se, prema njenoj priči, dogodili u razmaku od svega dva dana.

Kako je ispričala, najpre ju je napao jedan muškarac, da bi se ubrzo našla u još opasnijoj situaciji. Pevačica tvrdi da su je u Devojačkom bunaru presrela trojica muškaraca, od kojih je jedan pustio psa koji ju je izujedao. Govoreći o trenucima straha kroz koji je prošla, nije uspela da zadrži suze.

Marijana Bahmajer postala je poznata kao “majka osvetnica“ kada je, 6. marta 1981. godine, u prepunoj sudnici ubila Klausa Grabovskog, kojem se sudilo za ubistvo njene sedmogodišnje ćerke.

Marijana Bahmajer postala je poznata kao “majka osvetnica“ kada je, 6. marta 1981. godine, u prepunoj sudnici ubila Klausa Grabovskog, prestupnika kojem se sudilo za ubistvo njene sedmogodišnje ćerke. Marijana je Grabovog upucala sa šest metaka, a on je od zadobijenih rana na licu mesta preminuo.

Ovaj slučaj je potresao nemačku javnost, koja je kasnije pomno pratila suđenje Bahmajerovoj. Postavljano je pitanje opravdanosti njene osvete za ubistvo sopstvenog deteta. Osuđena je na šest godina zatvora zbog ubistva Grabovskog, koji je navodno ubio njenu ćerkicu. Čak i danas ovaj slučaj je zapamćen kao “najspektakularniji slučaj osvetničke pravde u nemačkoj posleratnoj istoriji“, kako ga je opisao nemački listi NDR.

Marijana Bahmajer je bila samohrana majka koja je 70-ih godina prošlog veka vodila pab u zapadnonemačkom gradu Libeku. Teško je preživljala, ali se trudila da se stara o maloj Ani, svom trećem detetu. Dvoje starije dece je prethodno dato na usvajanje. Ana je važila za srećno dete, ali njeno detinjstvo je prekinula tragedija. Pronađena je mrtva 5. maja 1980. godine.

Sedmogodišnjakinja je tog kobnog dana napustila školu, nakon svađe sa majkom. Nekako se našla u rukama svog 35-godišnjeg komšije, lokalnog mesara Klausa Grabovskog, koji je već imao krivični dosije, uključujući zlostavljanje dece. Istraga je utvrdila da je Grabovski držao Anu u svom domu satima pre nego što ju je zadavio najlonskim čarapama. . Zatim je sakrio telo deteta u kartonsku kutiju i ostavio ga na obali obližnjeg kanala.

Foto: YouTube/Ben BB

Nakon što je njegova verenica obavestila policiju, Grabovski je uhapšen iste večeri. Priznao je ubistvo, ali je negirao da je zlostavljao dete. Mesar je svoju odbranu bazirao na tvrdnjama da je zadavio Anu jer je pokušala da ga uceni. Bolesnik je potom izjavio da je devojčica pokušala da ga zavede i pretila je da će reći majci da ju je maltretirao ako joj ne da novac. Marijanin bol je bio strašan i odlučila je da lično presudi ubici svog deteta.

Ubistvo u sudnici

Suđenje Grabovskom je izazvalo neverovatnu bol kod majke, koja je ponovo preživljala strašan događaj. Njegovi branioci su tvrdili da je uzrok da počini ovaj strašan zločin “hormonska neravnoteža”. Mesar je dobrovoljno kastriran nekoliko godina ranije, a nakon zahvata primao je hormonsku terapiju.

Prisutni policajci su tvrdili da su čuli kako je Bahmajer nazvala Grabovskog “svinjom“ nakon što ga je upucala. Pre nego što je pucala u mesara, Marijana je izjavila da je sanjala trenutak osvete. Usledilo je suđenje Marijani za ubistvo Grabovskog. Tokom suđenja, ona je posvedočila da je u magnovenju pucala u mesara i da joj se u sudnici ukazala vizija ćerke. Doktor koji ju je pregledao, izjavio je da je od Bahmajerove zatražen uzorak rukopisa, a ona je u odgovoru napisala:

“Uradila sam to za tebe, Ana“.

Zatim je ukrasila uzorak sa sedam srca, simbolično po jedno za svaku godinu Aninog života.

“Čuo sam da je želeo da da izjavu“, rekla je Bahmajer kasnije, pozivajući se na tvrdnje Grabovskog da je njena ćerka pokušavala da ga uceni.

“Pomislila sam, sada sledi naredna laž o žrtvi, koja je bila moje dete“, istakla je skrhana Marijana.

Suđenje Marijani privuklo je veliku pažnju javnosti i izazvalo oštre podele u zemlji. Njeno suđenje je privuklo međunarodnu pažnju zbog njenog nemilosrdnog čina osvete. Nedeljni nemački časopis “Stern” objavio je seriju članaka o suđenju, kopajući po Marijaninom životu kao zaposlene samohrane majke koja je prolazila kroz teške životne periode. Ona je navodno prodala svoju priču časopisu za 158.000 dolara kako bi pokrila pravne troškove tokom suđenja. Odziv čitalaca je bio ogroman, a slučaj je izazvao oštre podele u javnosti. Da li je Marijana bila izbezumljena majka koja je jednostavno pokušavala da osveti brutalnu smrt svog deteta, ili ju je njen čin osvete učinio hladnokrvnim ubicom? Mnogi su izrazili simpatije prema njenim motivima, ali su ipak osudili njene postupke.

Pokrenuta je i pravna debata o tome da li je ubistvo izvedeno sa predumišljajem ili ne, kao i da li se radi o ubistvu iz nehata. Decenijama kasnije, jedan njen prijatelj je tvrdio da je bio svedok kako Bahmajerova vežba gađanje u podrumu svog paba pre pucnjave. Sud je na kraju presudio da se radilo o ubistvu sa predumišljajem i osudio Marijanu na šest godina robije 1983. godine.

Kolika je bila podeljenost javnosti o ovom slučaju, pa i dodeljenoj kazni, ukazuje istraživanje “Alensbah instituta”. Da je Marijani dodeljena odgovarajuća kazna smatralo je 28 odsto Nemaca, 27 odsto smatralo je da je preteška, dok je 25 odsto smatralo da je trebala da bude osuđena na težu kaznu. Puštena je nakon odležane polovine kazne, a nakon smrti sahranjena je pored Ane. Nakon što je odslužila samo polovinu kazne, Marijana je puštena iz zatvora u junu 1985. godine. Nakon toga se preselila u Nigeriju, gde se udala i ostala do 90-ih godina. Usledio je razvod od muža, da bi se posle preselila na Siciliju gde je ostala sve dok joj nije dijagnostikovan rak pankreasa. Nedugo potom se vratila u Nemačku. Umrla je 17. septembra 1996. godine u 46. godini života. Sahranjena je pored ćerke Ane.

(MONDO/allthatsinteresting.com)

Đedović je bio desna ruka Željka Mitrovića, sada je došlo do prekida saradnje.

Marko Đedović je nakon učešća u nekoliko sezona rijalitija “Elita” dobio angažman na televiziji Pink. Od 2022. godine bio je član kabineta Željka Mitrovića, član menadžmenta televizije Pink i Pink Media grupe. 

Nakon četiri godine na poziciji desne ruke jednog od najmoćnijih ljudi na ovim prostorima, čini se da je njihova saradnja prekinuta.

Nakon “Pinka” otvorio svoju firmu

Đedović se pojavio na jednom događaju gde je o novom poslu progovorio za domaće medije. 

 – Mnogi se brinu od čega živiš sad posle rijalitija?, bilo je pitanje novinara koje je nasmejalo Marka. 

– E pa to pitajte APR (Agencija za privredne registre prim. aut.) – poručio je Marko kroz smeh i dodao da je zaradio velike pare kako bi mogao da otvori svoju firmu. 

 – U pitanju je firma za marketing, a novac od rijalitija sam ja uložio i u stanove tako da imam prihod i od kirija – rekao je Marko Đedović, ali na pitanje koliko stanova ima u svom vlasništvu nije želeo da odgovori. 

Oglasio se povodom talasa otkaza koje je Mitrović dao

Vlasnik Pink Media Group, Željko Mitrović, u novembru prošle godine najavio je masovne otkaze u okviru svoje kompanije, što je podiglo veliku prašinu u javnosti.

Tim povodom oglasio se novinar i rijaliti zvezda Marko Đedović, koji inače radi kao desna ruka Mitrovića, i istakao da se za svoju poziciju uopšte ne brine.

 Meni je legla plata iako je želja rijaliti fanatika bila da dobijem otkaz. Čovek je vlasnik privatne kompanije i ima apsolutno pravo na reorganizaciju posla i svega toga i niko ne može da mu kaže nisi u pravu. Video sam da su mnogi uplašeni, ali taj strah je normalna stvar zbog gubitka posla i to je stvar koja će mnoge naterati da bolje rade svoj posao. Svuda postoje paraziti koji crpe svu snagu. Svakako da ima razloge, jer niko neće dobre radnike da otpusti, ko doprinosi boljitku firme ili ko donosi gledanost niko mu neće reći zdravo i doviđenja, ali svim tim parazitima da. Ne mislim da se odnosi na deo posla u kom ja imam udela, jer to je deo posla koji najbolje funkcioniše po mom skromnom mišljenju, jer vidite i da je rijaliti nikada zanimljiviji i niko ne bi rekao šta će se desiti. O svemu tome govore dokazi, a sad druge stvari gde klacka, ja podržavam Željka u svim njegovim odlukama – rekao je Marko, a onda se osvrnuo na one koji su dobili otkaze pa se vratili na “Pink” televiziji.Marko Đedović / Izvor: ATAImages/Antonio Ahel

– Ko poznaje Željka zna da je on jako dobar i jako tolerantan, kod njega nema naglih odluka. Ume toliko da pusti da je ovo jedini mogući izlaz. Željko je jako korektan pa čak i prema ljudima koji nisu bili korektni prema njemu i mnogi ljudi su otišli od nas i vratili se bez ikakve reči i nastavili da rade, a bilo je jako ružnih stvari. Ovo je nešto pregorelo i to samo on zna, ali sve što je u interesu kompanije ja ću podržati – govorio je Đedović.

Od rijalitija kupio stan

Marko Đedović je učestvovao u nekoliko sezona Pinkovog rijalitija, a od zarađenog novca uspeo je da se bi kupi stan od čak 250.000 evra.

– Nezahvalno je govoriti u današnje vreme o ciframa, ali nije mi problem da kažem. Niti sam se prostituisao, niti sam opljačkao banku, niti sam nekoga ubio za novac. Lepo sam otišao u rijaliti i zaradio novac. Mnoge teške situacije u “Zadruzi” sam izneo na svojim leđima, jer sam morao više aktera da pratim. Setimo se samo Dalile, Dejana, Filipa Cara… Od kupovine i renoviranja sve me je koštalo sigurno preko 200.000 evra, a trebaće mi još sigurno da uložim 50.000 evra, jer nije do kraja završeno. Fali mi pregradno staklo u kupatilu, šankerske stolice, garderober… Ali otom, potom, sve će to doći na svoje mesto – istakao je tada Đedović za Blic.

U ljudskoj prirodi je da bojimo smrti i teško nam je da o njoj govorimo ili da joj prisustvujemo. Međutim, možda upravo samrtnici razumeju smrt mnogo bolje nego mi i mogu da nam pruže utehu.

Patriša Pirson, novinarka i autorka knjige „Otvaranje vrata raja: Istraživanje priča života, smrti i šta dolazi nakon nje“ (Opening Heaven’s Door: Investigating Stories of Life, Death, and What Comes After) opisuje rezultate svojih istraživanja na temu „prelaska drugu stranu“. Sve počinje 72 sata pred smrt.

Pošto sam u roku od 9 nedelja izgubila i sestru i oca, posvetila sam se istraživanju onoga što se dešava nakon smrti. Intervjuisala sam na desetine ljudi koje profesija vezuje za neizlečive pacijente, kao one koji su doživeli posebna iskustva sa samrtnicima pa i sa onima koji su se „vratili iz mrtvih“, odnosno, doživeli kliničku smrt. Shvatila sam da ljudi spoznaju kada im kucne zadnji čas.

U periodu od 72 sata pred smrt, oni počinju da govore u metaforama o putovanju. Terminologija jeste različita, pa tako jedni traže svoje cipele, drugi avionske karte, a treći ponavljaju kako „žele da idu kući“, a zapravo su već kod kuće. U trenucima dok je ležala na samrti, moja sestra, obolela od raka dojke, ponavljala je uporno „ja ne znam kako da odem“, a čak je spominjala i neke „nesrećne stjuardese.“

Bolničarka Megi Kalanan, koja je radila u Centru za palijativnu negu u Virdžiniji, navodi pitanje jednog pacijenta obolelog od raka pankreasa, postavljeno u samrtnom času: „Da li moja žena zna sve u vezi sa pasošem i kartama?“ Meri je skovala i poseban termin „svest o bliskoj smrti“ i koristi ga u svojoj knjizi „Konačni darovi: razumevanje specijalne svesti i potrebe umirućih i komuniciranje s njima“.

Kalananova je bila u situaciji da neguje stotine pacijenata sve do smrti i smatra da vizije putovanja njenih pacijenata nisu puka slučajnost. Preminule članove porodice ljudi vide neposredno pred smrt. Samrtnici često imaju „priviđenja“ za koje zdrave osobe veruju da su prosto efekat jakih analgetika koje pacijenti uzimaju. Međutim, da li je tako?

U jednoj velikoj internacionalnoj studiji, koju su sproveli psiholozi dr Karlis Osis i dr Erlendur Haraldson sa Islandskog univerziteta, ustanovljeno je da većina pacijenata koji su još uvek svesni nekih sat vremena pred smrt, vidi svoje voljene koji su preminuli, bez obzira na to da li su primali takve lekove ili ne.

Studija je obuhvatila osobe iz potpuno različitih kultura – iz SAD i Indije. Kada sam razgovarala sa pacijentkinjom Odri Skot (84), koja je umirala od raka, pričala mi je kako joj u posetu dolazi njen (usvojeni) sin Frenki, inače, preminuo nekoliko godina pre toga. On je, prema njenim rečima, mirno sedeo u fotelji kraj nje kad god bi „došao“.

Izvor: kurir.rs

Voditeljka RTS-a je sa KNEDLOM U GRLU saopštila ODLAZAK! Naime, ona je to jutro vodila poslednju emisiju na ovom televizijskom kanalu i od gledalaca se oprostila emotivnim rečima

Voditeljka Marija Savić Stamenić dugo je krasila informativni program RTS-a, a pre dve nekoliko godina se odlučila na radikalan potez

Voditeljka Marija Savić Stamenić 15 godina je bila deo informativnog program RTS-a, a tada se odlučila na radikalan potez. Naime, ona je to jutro vodila poslednju emisiju na ovom televizijskom kanalu i od gledalaca se oprostila emotivnim rečima.

Ona je od avgusta te godine postala novo lice Prve televizije.

Ovaj momenat svi pamte kao jedan od najemotivnijih ikada.

Izvor: espreso.co.rs

DRHTAVIM GLASOM I OČIMA PUNIM SUZA: Marija Savić Stamenić saopštila tužnu vest u vezi nje

Pevačica Mala Cana nedavno je zadobila povrede nakon što ju je, kako je otkrila, napao pas, a sada je za Telegraf iznela potresne detalje čitavog događaja.

Cana tvrdi da su joj prethodila dva napada, a da su je u drugom incidentu trojica muškaraca sačekala na putu kroz šumu u Devojačkom bunaru, nakon čega je jedan od njih izveo psa.

Pevačica je zbog novih zdravstvenih tegoba završila u bolnici, gde se trenutno nalazi na hirurškom odeljenju, a kroz suze nam je ispričala šta se dogodilo i otkrila da je slučaj prijavila policiji.

– U bolnici sam. Na hirurškom sam, čekam da vidim šta će doktori da rade dalje. Ne znam šta je u pitanju. Ja sam došla da previjem nogu, ali mi je bilo jako loše, muka, želudac me boleo, samo sam zaspala na klupi u čekaonici i dalje se ničeg ne sećam, sad sam se probudila u bolničkoj sobi – rekla nam je Cana.

Kako je objasnila, nakon što su joj dali lekove, prebačena je na odeljenje, a činjenica da joj ne dozvoljavaju da jede dodatno ju je zabrinula.

– Davali su mi lekove i onda su me prebacili na odeljenje. Ništa mi ne daju da jedem, kao da pripremaju operaciju, ne znam, ništa neće da mi kažu. Noga je sanirana, sad je nešto drugo – ispričala je pevačica.

Cana nam je kroz suze otkrila i da je, prema njenim rečima, bila napadnuta u dva odvojena incidenta, a opisala je i šta se dogodilo kada su je, kako tvrdi, trojica muškaraca sačekala na putu kroz šumu u Devojačkom bunaru.

– Prvo sam bila napadnuta dva dana pre toga, pa sam posle bila napadnuta opet. Prvo od jednog dečka, a posle toga su me njih trojica sačekali u Devojačkom bunaru, imamo jedan kraći put kroz šumu, zaustavili su auto, shvatila sam da nešto nije u redu, tuda ne možeš da voziš brzo, okrenula sam se da zovem policiju, drugi me je već uhvatio i ovaj je izveo psa i… ne znam šta mi se dešava više – rekla nam je kroz suze.

Pevačica je naglasila da je sve prijavljeno policiji, kao i da se trenutno suočava sa jakim bolovima u predelu stomaka.

– Sve je prijavljeno policiji. Otišlo je sve predaleko. To sa nogom je završeno, primam injekcije, idem na previjanja, a ovo sada je nešto drugo, prilikom tog izvlačenja se poremetilo. Sad sam u bolnici zbog nečeg u predelu stomaka, imam preveliki bol. Baš mi nije dobro – rekla je Mala Cana.

(Telegraf.rs)