Author: ollo

Majčinska ljubav: Snaga koja pokreće svijet

Luna Đogani, poznata ličnost na muzičkoj sceni i posvećena majka dvije predivne djevojčice, nedavno se ponovno osvrnula na svoju ulogu majke u savremenom društvu. U vremenu kada se suočavamo s brojnim izazovima i pritiscima, Luna daje inspiraciju svim majkama pokazujući nam koliko je majčinska ljubav snažna i bezuslovna. Njena nedavna objava na društvenim mrežama o filmu koji istražuje duboke emocionalne aspekte majčinstva izazvala je veliki odjek među njenim pratiocima, ističući važnost podrške i razumijevanja u svijetlu svakodnevnih borbi.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Film koji otvara oči

Film o kojem Luna govori prati put jedne majke čije dijete boluje od teške bolesti. Priča, inspirisana stvarnim događajima, prikazuje njenu borbu za pronalaženje lijeka, a često je vodi na putovanja koja su emotivno iscrpljujuća. Ova borba nije samo za život, već i za očuvanje nade i ljubavi u najtežim trenucima. Luna je, gledajući ovu potresnu priču, prepoznala sličnosti između fikcije i vlastitih iskustava, što ju je dodatno motivisalo da izrazi svoje misli i osjećaje o važnosti majčinske uloge u životima mnogih. U današnjem svijetu, gdje su zdravstveni izazovi sve prisutniji, ovakav film postavlja pitanja o etici, ljudskosti i snazi koju majke posjeduju.

Fitness trener i influenser Milan Jovanović, poznatiji kao Strongman, ponovo je izazvao veliku pažnju javnosti objavom na društvenim mrežama koja je izazvala rasprave i burne komentare piše Crna-Hronika.

U svom statusu, Strongman iznosi stav da udata žena ne bi trebala da izlazi noću bez supruga, te navodi kako noćni provodi nisu okruženje u kojem se nalazi neko ko je posvećen braku.

Ovo će biti mega kontroverzno, ali ja ću ga napisati. Udata žena koja drži do svog čoveka i braka ne treba nikada da izlazi sa drugaricama noću u klubove, barove, kafane, …

Da budem iskren ja sam bio vrlo liberalan po tom pitanju ali eto više nisam. Sa godinama sam podigao standarde. Nije ništa do Jovane nego do mene.

Meni oženjenom nij emesto sa dva mlađa singl drugara jebača presretača u klubu, u separeu sa par žena i devojki iz tog ambijenta, da pijemo i zezamo se bez moje Jovane. Ja ne treba da razmenjujem brojeve sa ženskim osobama po kafanama i klubovima, da po nekad ponovo izađemo niti da se dopisujem na instagremu.

Ja ne treba nakon grada “samo da prevezem” neku pijanu polugolu snajku da ne ide taksijem.
NE TREBA. Može naravno, kod nas svašta nešto može. Ali ni sve što može ne treba.

Naslov je o ženskom izlasku a počeo sam o muškom, jer je potpuno isti aršin. Nema ”ravnopravnijih” polova u vezi.
S sad ženski izlazak. Odlazak kod kozmetičarke, frizerke, nokti, po pravilu nadrkan veš, reprezentativna haljina, …

Ne zanima me ni emancipacija, ni da si dam malo oduška, ni radila sam naporno, … Ne zanima me ni par piva sa drugarima.

Žensko veče je kod neke od njih na gajbi uz jamb, vino i tračarenje.
Muško veče je sa ženama.

Žensko veče u providnoj haljini sa nabudženim sisama, nazovite me muškim šovinistim, nije do žena nego do validacije od strane muškaraca koji nisu njen muž.

Isto je i “gospodin iz ćoška pita šta ćete da popijete”.

Ne isteruješ mercedesa na autopijac samo da čuješ koliko bi ti platili a kao ne bi prodao. Šta ćeš bre na autopijaci.

Tako je. Noću u gradu tražiš nečiju pažnju a taj neko nije tvoj partner koji je ostao kod kuće. Isto je sa slikama u bikiniju, sa dekolteom, natrćena, …

To ima smisla samo ako muž prvi objavi da se pohvali ali ne i kada žena koja poštuje svog muškarca to uradi.

Naravno ne pripirujem ja zloj nameri, želji za muvanjem… Samo definišem kako ja vidim.

Jer ako ste potpuno posvećeni mužu, zašto biste svesno birali okruženje koje se vrti oko alkohola, flerta i seksualne pažnje? Okruženje gde šmrču po stolovima i jebu se po veceioma?

Noćni život nije baš samo zabava zabava nego tržište seksa.

Kroz istoriju su se muškarci i žene upoznavali na vašarima, poselima, saborima, veseljima… Sad je stvar drugačija, muvamo se po kafanama i klubovima.

Ljudi su se hiljadama godina okupljali oko vatre i rituala. Vatra, dim, ples, ritam bubnjeva, vino ili pečurke i mrak — to su najstariji ljudski rituali.

Okupljanje oko vatre je uvek služilo da se spusti racionalni deo mozga i probudi ono primitivno u nama: instinkt, želja, telesnost, potreba za pripadanjem, za parenjem, za ekstazom.

To su trenuci u kojima se ljudi oslobađaju kočnica i stapaju sa grupom, gde pojedinačna volja slabi, a impulsi jačaju.

Današnji noćni provod je samo modernizovan oblik istog rituala.
Klub je savremena pećina: prigušeno svetlo i lajt šou kao vatra, dimne mašine, a ritam muzike kao bubnjevi, i sve to hipnotički deluje na ljude koji se pomeraju zajedno kao nekadašnja plemenska igra.

I efekat je isti — spušta se sves na nivo najprimitivnijih instikata.
Ljudi u noćnom životu kroz alkohol, opijate i hipntoričku atmosferu iz sata u sat gube evolutivno poslednje usvojene norme ponašanja i polako nam se aktivira najstariji deo mozga.
Ovo niko pametan ne može da ospori.

Dakle ne radi se o tome da će žena ili muž da pokleknu atmosferi nego ŠTA ĆEŠ SAM U TOJ ATMOSFERI ako više nisi na tržištu.
A obaška što kada je loš dan neko može da sklizne u ponašanja koja nikad nije planirao.

Ne ide se na pecanje tamo gde ne planirate da pecate.
Po meni je to priča o poštovanju partnera i sebe. I nivo poštovanja je stvar izbora.

Pravo samopouzdanje se ne gradi na pažnji nepoznatih ljudi, nego na stabilnosti doma i karakteru.

Lojalnost nije slučajnost — lojalnost je odluka.

A birati da ne ideš tamo gde će te testirati, to je znak kome si zaista odan.

Na tome vredi raditi.
Naslov se odnosi na žene ali jasno je da je tekst o ljudima u braku.

Voditelj se zgrozio na poruku koja mu je stigla!

Voditelj “Zadruge”, Milan Milošević, veoma je vezan za svoju majku. On je danas objavio fotografiju sa njom na Instagram i svima pokazao koliko je voli.

Dok su uživali zajedno, Milošević nije mogao ni da sanja kakav će mu komentar stići na pomenutoj društvenoj mreži, na konto slike sa njegovom najvoljenijom ženom na svetu.

– Daće Bog, umreće uskoro – napisao je neko od njegovih pratioca.

Kako je Milan neko ko nikome ne želi zlo, na ove reči odgovorio je sledeće:

– Tvoja neka je živa i zdrava – poručio mu je voditelj i dodao: “Bog uvek da”.Milan Milošević / Izvor: Foto: Instagram prinscreen/milanmilosevic_official

Ovaj komentar zgrozio je sve, a najviše novinara.

Požar u poslovnoj zgradi u Džakarti odneo je najmanje 22 života, uključujući i život trudnice.

Požar je izbio u poslovnoj zgradi u glavnom gradu Indonezije, Džakarti, u utorak, i tom prilikom je poginulo najmanje 22 osobe, uključujući i trudnicu, saopštila je policija.

Plamen je zahvatio sedmospratnicu, a gust crni dim se širio u nebo, izazivajući paniku među stanovnicima i radnicima u centralnom delu Džakarte.

Požar, koji je izbio oko podneva, verovatno je počeo na prvom spratu zgrade u četvrti Kemajoran, pre nego što se proširio na ostale spratove, izjavio je šef policije Centralne Džakarte, Susatyo Purnomo Condro.

Na gašenje požara poslato je stotine pripadnika vatrogasne službe i 29 vatrogasnih vozila. Uzrok požara još uvek se istražuje.

Mnogi radnici u zgradi, koja je služila kao prodajno i skladišno mesto za kompaniju za dronove, bili su na pauzi za ručak kada je baterija počela da varniči u skladišnom i testnom prostoru, rekao je Condro, pozivajući se na nekoliko svedoka.

Požar je stavljen pod kontrolu nakon tri sata intenzivnog gašenja. Najmanje 22 tela sedam muškaraca i 15 žena, uključujući trudnicu pronađena su u zgradi i prevezena u policijsku bolnicu u Istočnoj Džakarti radi identifikacije.

Stanarka Intan Puspita, čija se kuća nalazi u blizini zgrade, rekla je za Associated Press da je požar počeo glasnim prasakom, a radnici su bežali napolje.

– Kada su ih pitali, rekli su da je navodno došlo do kratkog spoja u jednoj od baterija tokom punjenja – rekla je Puspita.

Požar se brzo proširio, a ona je videla radnike na gornjim spratovima kako pokušavaju da pobegnu i pređu na krov zgrade.

– Videla sam oko 20 žrtava u vrećama za tela kako se izvode iz zgrade – rekla je Puspita. – Bilo je tragično.-

Televizijski izveštaji prikazali su napetu evakuaciju više od deset radnika koji su bili zarobljeni, uključujući i mnoge žene, sa šestog sprata pomoću hitne merdevine koju su postavili vatrogasci. Svaka osoba je spuštana pojedinačno, a nekoliko njih je imalo problema sa disanjem zbog gustog dima dok su čekali svoj red.

Vlasti su navele da je većina žrtava umrla od udisanja dima. Vatrogasci su uspeli da spasu najmanje 19 zarobljenih radnika, od kojih su neki imali manje povrede, ali su bili slabi i u stanju šoka. Jedan policajac i jedan vatrogasac takođe su imali poteškoća sa disanjem.

– Ponovo ćemo pretražiti celu zgradu – rekao je Condro kada su ga pitali o mogućem porastu broja poginulih. – Vatrogasci hlade mesto nesreće jer je dim i dalje gust i još uvek nije moguće ući u objekat.-

Guverner Džakarte, Pramono Anung, pozvao je rukovodioce kompanija da neguju kulturu bezbednosti na radu i da imaju planove za evakuaciju u hitnim slučajevima.

– Ovaj slučaj jasno pokazuje da kompanija ne obezbeđuje ”hitni izlaz” u slučaju požara u fizičkom smislu – rekao je Anung novinarima prilikom posete mestu događaja.

Porodice su sa nestrpljenjem čekale vesti u bolnicama ili u blizini zgrade u kojoj posluje PT Terra Drone Indonesia, kompanija koja pruža tehnologiju bespilotnih letelica za razne industrijske sektore, uključujući građevinarstvo, rudarstvo, naftu i gas, energiju, plantaže i urbanističko planiranje.

Prema raspoloživim podacima, epicentar potresa lociran je na oko 1370 kilometara istočno od Petropavlovska

Zemljotres magnitude 5 stepeni Rihtera zabeležen je u utorak, 9. decembar 2025 u 05:29 časova, na području Aleutskih ostrva, odnosno u delu Ostrvo pacova (Rat islands).

Prema raspoloživim podacima, epicentar potresa lociran je na oko 1370 kilometara istočno od Petropavlovska.

Hipocentar zemljotresa, prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, smešten je na dubini od približno 10 kilometara ispod površine zemlje.

Ostrva Pacova su grupa američkih vulkanskih ostrva u Aleutskim ostrvima u jugozapadnoj Aljasci, između ostrva Buldira i grupe Near Islands na zapadu, i prolaza Amčitka i grupe ostrva Andreanof na istoku. Ostrva u grupi su, od zapada ka istoku: Kiska, Mala Kiska, Segula, Havadaks ili Krisej, Hvostof, Dejvidof, Mali Sitkin, Amčitka i Semisopočnoj. Ukupna površina ostrva Pacova iznosi 934,594 kvadratnih kilometara. Nijedno od ostrva trenutno nije naseljeno, ali ostrvo Amčitka bilo je teritorija Aleuta sve do kraja osamnaestog veka.

Ime Ostrva Pacova predstavlja engleski prevod imena koje je ovim ostrvima dao kapetan Fjodor Petrovič Litke 1827. godine kada je tokom putovanja oko sveta posetio Aleutska ostrva. Ostrva su tako nazvana zato što su pacovi slučajno uneseni na ostrvo Havadaks (ranije poznato kao Rat Island) oko 1780. godine. Od 2009. godine, nakon vladinog programa za njihovo uništavanje, smatra se da na ostrvu više nema pacova; 2012. godine preimenovano je u ostrvo Havadaks.

Ostrva Pacova su sklona zemljotresima jer se nalaze na granici pacifičke i severnoameričke tektonske ploče. Zemljotres na ostrvima Pacova iz 1965. godine bio je jedan od najvećih u zabeleženoj istoriji, sa magnitudom od 8,7.

Nisu poznate okolnosti

Kako “Blic” saznaje, u Ustaničkoj ulici večeras je došlo do incidenta kada je vozač izleteo sa kolovoza i udario u najviše pet automobila.

Prema nezvaničnim informacijama, nema povređenih osoba.

Nije poznato pod kojim okolnostima je vozač izgubio kontrolu nad vozilom.

Maltene u istom trenutku se desila nezapamćena nesreća kod Subotice – dvoje ljudi izgorelo živo

Dve osobe stradale su u požaru koji je izbio nakon saobraćajne nesreće u mestu Mala Bosna kod Subotice u 19.24 časa.

Kako saznaje Blic, policija je došla na mesto nesreće u 19.32 časa i ustanovila da je jedan automobil u potpunosti u plamenu i da se u njemu nalaze dve stradale osobe.

Lekari Hitne pomoći su iz drugog vozila izvukli dve povređene osobe pre dolaska pripadnika Vatrogasno-spasilačke jedinice Subotica, koji su intervenisali sa pet vatrogasaca i tri vozila.

Putem svog Instagram profila se oglasila i objasnila šta ih je zadesilo

Slađa Allegro prolazi kroz agoniju jer se njena ćerka Mila (7) bori sa visokom temperaturom i ponaša se drugačije nego inače.

Putem svog Instagram profila se oglasila i objasnila šta ih je zadesilo.

– Temperatura skoro 40. Za ovih sedam godina, nikad nije bilo ovako. Mila i sa visokom temperaturom jede, pije, vesela je i na nogama, nikad legla nije. Danas…. Užas – otkrila je Slađa Alegro i dodala:

– Danas posle četvrtog tuširanja, jer temperatura ne spada nikako mi kaže: “A juče sam pisala želje Deda Mrazu i poželela sam da svi budu živi i zdravi i gle šta mene snađe, je li to realno? ” – istakla je pevačica.

U Bileći je došlo do ozbiljnog porodičnog sukoba u kojem su, prema navodima policije, učestvovala dva brata, oba inicijala M.S.

Jedan od njih se sumnjiči za nasilje u porodici, dok je drugi osumnjičen za izazivanje opšte opasnosti jer je pucao iz vatrenog oružja.

Slučaj se dogodio 8. decembra, kada je jedan od braće došao u Policijsku stanicu Bileća i prijavio da ga je prethodno fizički napao njegov brat. Policija je potom utvrdila da je nakon fizičkog sukoba drugi brat ispalio dva metka iz vatrenog oružja, pri čemu niko nije povrijeđen, prenosi Crna-Hronika.

PU Trebinje je saopćila:

„Lice inicijala M.S. je došlo u Policijsku stanicu Bileća i prijavilo da ga je neposredno prije dolaska fizički napalo lice inicijala M.S. iz Bileće. Nakon fizičkog napada M.S. je iz vatrenog oružja ispalilo dva metka, kojom prilikom nije bilo povrijeđenih lica.“

O svemu je obaviješteno Okružno javno tužilaštvo u Trebinju, koje je policijskim službenicima naložilo da preduzmu potrebne radnje na dokumentovanju cijelog slučaja.

Ona je hospitalizovana već dva meseca, a sada je otkrila kako se oseća.

Legendarna glumica Ljiljana Stjepanović, koju publika pamti po brojnim ulogama na televiziji i u pozorištu, nedavno je hitno primljena u bolnicu u Zemunu.

Razlog za njenu hospitalizaciju bila je trombofilija, a ovo je već drugi mesec kako se nalazi u bolnici pod nadzorom medicinskog osoblja.

Glumica se sada oglasila i otkrila lošu vest, tačnije da nije dobro.

– Nisam dobro. Već dva meseca sam u bolnici, ležim. Ne znam da li će biti dobro. Čujemo se ako preživim – rekla je ona za “Blic”

“Tromb je mogao da je ubije”

Oko zdravstvenog stanja Ljiljane Stjepanović svojevremeno se oglasio i njen sin Igor.Ljiljana Stjepanović / Izvor: ATAImages/Antonio Ahel

– Moja majka se pre mesec dana javila lekarima zbog bolova u nozi. Rekli su joj da joj je pukao mišić i da treba da miruje mesec dana kako bi joj to prošlo. Nisu je poslali ni na kakvo snimanje. Međutim, bolovi su se pogoršavali i pre nekoliko dana smo je odveli u Zemunsku bolnicu gde su joj snimili nogu i ustanovili da ima tromb – otkrio je on za “Informer” tada i dodao:  

– Rekli su da je taj tromb mogao da je ubije ili da bi u najboljem slučaju mogla da ostane bez noge da se nije javila na vreme. Srećom, stvari sada idu na bolje i ona se dobro oseća.

Tog jutra, kaže Jovica, sve je delovalo kao da bog nameštao da se poklopi – niz događaja koji su ga potpuno paralizovali

Kamiondžija Jovica iz okolice Kruševca proveo je poslednjih 12 godina života krstareći drumovima Balkana. Danju, noću, po kiši, po snegu – njegova kabina bila je i dom i zatvor, a volan jedini svedok njegovih misli i osećanja. Vozio je da bi njegova porodica imala krov nad glavom, da bi stan u koji su on i supruga uložili sav svoj trud bio opremljen, da bi deca imala sve što mu je u tom trenutku izgledalo kao „osnovno“. Svaki pređeni kilometar bio je mala pobeda, a svaki dinar zaradjen za kuću — čin ljubavi i žrtve.

I dok su točkovi kamiona gutali kilometre, Jovica je gutao knedle usamljenosti, verujući da kod kuće neko broji dane do njegovog povratka, da deca čekaju, da supruga strpljivo broji sate do njegovog osmeha.

Godine odsustva i čekanja

„Često nisam znao ni koji je dan. Samo sam vozio“, priseća se Jovica. „Znao sam da svaka vožnja donosi još koji dinar više za kuću, za decu, za nju… Mislio sam da gradimo život zajedno.“

Ali kako su godine prolazile, shvatio je da nije jedini koji je brojao dane. Osetio je kako se njegova supruga udaljava, kako iz njihove zajedničke svakodnevice nestaje toplina i osmeh. „Ja sam mislio da je to normalno, stalno sam bio na putu, ona sama sa decom. Viđali smo se tri puta godišnje, kad uspem da dobijem odmor. Ja sam uvek odbrojavao dane do našeg dolaska, a ona moje odsustvo pametno iskoristila.“

Dani koji su promenili sve

A onda je došao taj šok. Tog jutra, kaže Jovica, sve je delovalo kao da bog nameštao da se poklopi – niz događaja koji su ga potpuno paralizovali.

„Imao sam turu za Beč, istovar, kad me je šef pozvao i rekao da će kamion da preuzme kolega sa jednim mlađim dečkom, a ja da idem kući i javim se kroz par dana. Bio sam blizu Kruševca, odlučio da ih iznenadim. Vraćao sam se avionom do Beograda, svratio u šoping da kupim nešto za klince i parfem za suprugu. Ušao sam tiho, nisam hteo da je budim… A onda sam čuo smeh. Muški smeh. U mojoj kući. U našem krevetu.“

Jovica je zanemeo. Noge su mu klecale, ruke drhtale, a srce – kao da je stalo. „Kad sam video s kim me vara… odrazilo se na moje zdravlje. Znate onaj osećaj kad krv krene da vam ključa, a telo da se hladi? To. Taj čovek… bio mi je nekadašnji kolega, čak sam mu i pozajmljivao pare kad nije imao.“

Osećaj izdaje i nepravde

„Znam da mi je zujalo u ušima, mrak pao na oči. Plašio sam se svojih postupaka, a moja žena… neprepoznatljiva. Mrtva hladna. Kao da je to sasvim uobičajen prizor. Kasnije sam shvatio da je to za nju bilo olakšanje. Kao da je čekala da ja kažem – odlazi! Pa da bude da sam ja taj koji je odlučio da se rastanemo.“

Dok Jovica nije mogao da razluči san od stvarnosti, njegova supruga je bez trunke kajanja spakovala kofere i otišla – sa ljubavnikom. Svi novci koje je Jovica slao godinama, potrošeni su na luksuz, večere i poklone za drugog muškarca. „Zamislite da 12 godina radite, ne viđate decu, živite na autoputu, a onda shvatite da ste zapravo finansirali tuđu ljubavnu romansu“, priča Jovica kroz gorak osmeh.

Ovaj emocionalni udarac nije prošao bez posledica po Jovicu. Ubrzo je saznao da boluje od šećera, izgubio je 18 kilograma, i morao je da se oslanja na terapije, lekove i podršku prijatelja. Njegov život se promenio — iako i dalje vozi, kaže da više ne sanja o kući. Kuće, u pravom smislu te reči, više nema.

„Pokušavam da idem dalje. Radim, vozim, trudim se da se oporavim. Ali više ne maštam o onome što sam izgubio, jer više ne postoji. Naučio sam da kuću ne čine zidovi, već ljudi koji u njoj žive. A oni koji su odabrali da odu, jednostavno nisu moji.“

Priča o čoveku koji je deceniju i po provodio u potrazi za boljim životom za svoju porodicu, samo da bi shvatio da su ljubav i poverenje krhkiji nego što je ikada mogao da zamisli.