Lekarske ekipe su pokušale da ga reanimiraju, ali nažalost nisu uspele
Strašna tragedija dogodila se na Tajlandu tokom fudbalskog turnira, kada je mladi fudbaler preminuo od posledica udara munje. Nesreća se dogodila na stadionu Santipap u Narativatu, tokom polufinalne utakmice regionalnog turnira FA Golok kup 2026. Munja je udarila u teren dok su se fudbaleri tu nalazili.
Strašna tragedija dogodila se na Tajlandu tokom fudbalskog turnira, kada je mladi fudbaler preminuo od posledica udara munje. Nesreća se dogodila na stadionu Santipap u Narativatu, tokom polufinalne utakmice regionalnog turnira FA Golok kup 2026. Munja je udarila u teren dok su se fudbaleri tu nalazili.
Krilni igrač Džala FC-a Sofvan Ave (24) prevezen je u bolnicu u kritičnom stanju. Lekarske ekipe prethodno su pokušale da ga reanimiraju na terenu, ali mu nažalost nije bilo spasa, javljaju strani mediji.
U udaru munje povređeno je još devet fudbalera, koji su zadržani na bolničkom lečenju. Pojedini igrači zadobili su teške opekline po celom telu.
Sofvan Ave potpisao je ugovor s trećeligaškim klubom samo nekoliko dana pre tragedije. Tajlandski fudbalski savez izrazio je saučešće njegovoj porodici, prijateljima i saigračima.
FA Golok kup 2026 je regionalni turnir na kojem učestvuju lokalne i mešovite ekipe iz Tajlanda i susedne Malezije.
Tragični događaj privukao je veliku pažnju medija i ponovo otvorio pitanje sigurnosnih protokola i pravovremenog prekidanja sportskih takmičenja tokom grmljavinskog nevremena i drugih opasnih vremenskih uslova.
Lokalno se očekuju i grmljavinske oluje sa gradom, uz olujni vetar i jake gromove
Širom Srbije je i više nego vrelo. Trenutna temperatura u Vojvodini dostiže i 40 stepeni.
Naše područje i danas je najtopliji deo Evrope, a jezgro vrele vazdušne mase nalazi se nad Panonskom nizijom.
U ovom času jačeg razvoja oblačnosti ima nad južnim delom Banata, uz lokalnu pojavu pljuskova sa grmljavinom, koji se premeštaju ka Podunavlju.
Znatno jači grmljavinski sistem iz Rumunije, u severoistočnoj visinskoj struji u nastavku poslepodneva zahvatiće severoistočne delove Srbije i istok i jugoistok Banata, Podunavlju i Braničevskom okrugu, donoseći veoma jake pljuskove sa grmljavinom.
Lokalno se očekuju i grmljavinske oluje sa gradom, uz olujni vetar i jake gromove.
Na pojedinim lokacijama u kraćem vremenskom intervalu pašće i više od 20 litara kiše po kvadratnom metru.
Nažalost, ove padavine doneće samo lokalno osveženje i padavine lokalnog karaktera, dok će se vedro vreme i vrelina nastaviti širom Srbije.
Zbog veoma visokih temperatura, ali i opasnosti od grmljavinskih oluja, treba redovno pratiti državne i nadležne službe i ponašati se u skladu sa njihovim najavama i upozorenjima.
U narednim satima lokalno se očekuju veoma jaki pljuskovi, grad, olujni vetar i intenzivna grmljavina, ali padavine neće doneti trajnije osveženje.
Srbija je i danas među najtoplijim delovima Evrope, a jezgro veoma tople vazdušne mase zadržava se iznad Panonske nizije. Najviše temperature beleže se na severu zemlje, gde se u pojedinim delovima Vojvodine približavaju i 40. podeoku.
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na dugotrajan toplotni talas, uz maksimalne temperature od 35 do 38 stepeni, lokalno i oko 40. Veoma visoke temperature očekuju se najmanje do 8. avgusta, naročito u severnim, zapadnim i centralnim delovima Srbije.
Istovremeno sa ekstremnom vrućinom, u atmosferi se stvaraju uslovi za lokalno veoma burne vremenske pojave.
Grmljavinski sistem približava se Srbiji
Jači razvoj oblačnosti već je zabeležen nad južnim delovima Banata, gde se lokalno javljaju pljuskovi sa grmljavinom. Oblaci se u severoistočnoj visinskoj struji postepeno premeštaju prema Podunavlju.
Znatno snažniji grmljavinski sistem, koji se razvio nad Rumunijom, tokom nastavka poslepodneva i večeri trebalo bi da zahvati severoistočne delove Srbije.
Na njegovom udaru prvo bi mogli da se nađu:
severoistočni i jugoistočni Banat;
područje Podunavlja;
Braničevski okrug;
pojedini delovi istočne Srbije.
Kako je reč o lokalnim nestabilnostima, nevreme neće zahvatiti svako mesto, ali tamo gde se olujni oblaci razviju može biti veoma intenzivno.
Mogući grad, olujni vetar i velika količina kiše
Uz snažne pljuskove sa grmljavinom, lokalno se očekuju grad, olujni udari vetra i učestala električna pražnjenja.
U veoma kratkom vremenskom intervalu na pojedinim lokacijama može pasti više od 20 litara kiše po kvadratnom metru. Takva količina padavina može izazvati naglo zadržavanje vode na ulicama, slabiju vidljivost i otežan saobraćaj, naročito u nižim delovima naselja i na mestima sa nedovoljno propusnom kanalizacijom.
Poseban oprez potreban je na otvorenom prostoru, u blizini drveća, reklamnih konstrukcija i dalekovoda. Tokom grmljavine ne bi trebalo ostajati na kupalištima, sportskim terenima i drugim nezaštićenim površinama.
Pljuskovi donose samo kratkotrajno osveženje
Iako će u zonama pogođenim pljuskovima temperatura nakratko opasti, nevreme neće označiti kraj toplotnog talasa.
Padavine će biti neravnomerno raspoređene i lokalnog karaktera, pa bi pojedina mesta mogla dobiti obilnu kišu, dok bi svega nekoliko kilometara dalje moglo ostati potpuno suvo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nove subvencije za mlekare.
Vučić je rekao da je imao sastanke sa ambasadorima Španije i Azerbejdžana, i rekao da je sa Azerbejdžanom 16 puta uvećana trgovinska razmena.
“Zadovoljan sam zbog saradnje, to je naš strateški partner, i nastavićemo da radimo i sarađujemo. Sa Španijom imamo izuzetno dobre odnose, to se raširilo sada na ekonomske odnose. Počeće uskoro da grade most, takođe smo deo rolling stocka nabavljali od Španaca”, istakao je on, i podsetio da od Španije kupujemo i vojne avione.
Vučić je rekao da se sastao i sa proizvođačima mleka, stočarima i seljacima, i da će Vlada Srbije intervenisati sa dodatnim subvencijama kako bi otkupili viškove od seljaka.
“Mi ćemo pre kraja godine po dogovoru Vlade Srbije zbog viška mleka, da ne bismo uništavali kompanije, intervenisati sa dodatnim subvencijama. Da ne dovedemo celu granu industrije u opasnost”, najavio je Vučić.
Požar na deponiji u Bačkoj Palanci ponovo se razbuktao, zbog čega je na današnjoj sednici lokalnog Štaba za vanredne situacije proglašena vanredna situacija u toj opštini.
Uzrok požara za sada nije poznat, a vatrogasne jedinice i dalje intenzivno rade na njegovom gašenju.
Požar je izbio u noći između utorka i srede, a u akciju suzbijanju vatre juče su uključene radne mašine koje rade na zatrpavanju, objavljeno je na sajtu Opštine Bačka Palanka. Pored vatrogasnih jedinica iz Bačke Palanke angažovane su i jedinice iz Futoga, a pozvana su i dobrovoljna vatrogasna društva iz Despotova i Pivnica.
U akciji učestvuju i JKP “Komunalprojekt”, kao i VD “Dunav”.
Kako se navodi, ekipe su na terenu i preduzimaju sve neophodne mere kako bi se požar lokalizovao i sprečilo njegovo dalje širenje.
Požar na deponiji u Bačkoj Palanci ponovo se razbuktao, zbog čega je na današnjoj sednici lokalnog Štaba za vanredne situacije proglašena vanredna situacija u toj opštini.
Uzrok požara za sada nije poznat, a vatrogasne jedinice i dalje intenzivno rade na njegovom gašenju.
Požar je izbio u noći između utorka i srede, a u akciju suzbijanju vatre juče su uključene radne mašine koje rade na zatrpavanju, objavljeno je na sajtu Opštine Bačka Palanka. Pored vatrogasnih jedinica iz Bačke Palanke angažovane su i jedinice iz Futoga, a pozvana su i dobrovoljna vatrogasna društva iz Despotova i Pivnica.
U akciji učestvuju i JKP “Komunalprojekt”, kao i VD “Dunav”.
Kako se navodi, ekipe su na terenu i preduzimaju sve neophodne mere kako bi se požar lokalizovao i sprečilo njegovo dalje širenje.
Dejan Mitrović poginuo je 22. januara 2024. godine u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na Obrenovačkom putu
Majka pokojnog muzičara Dejana Mitrovića prvi put se oglasila nakon njegove tragične smrti i kroz potresnu ispovest otkrila detalje kobnog dana kada je njen sin izgubio život.
Dejan Mitrović poginuo je 22. januara 2024. godine u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na Obrenovačkom putu, kada je došlo do direktnog sudara nakon što je drugo vozilo prešlo u njegovu traku. Lekari Hitne pomoći mogli su samo da konstatuju njegovu smrt.
Bolne reči Dejanove majke
Njegova majka Marina sada je prvi put javno govorila o kobnom danu, poslednjem razgovoru koji je vodila sa sinom, ali i predmetima koji su joj ostali kao jedina uspomena na njega.
Posebno mesto u njenom domu zauzima Dejanova violina, koja se nalazila u gepeku automobila u trenutku nesreće.
– Ovo je violina mog sina. Bila je u gepeku kada se dogodila nesreća. Kolika je bila silina udarca, govori to što je štimer pukao iako je instrument bio spakovan. Ovu violinu su ruke moga sina poslednje držale i ovo je nešto najsvetije što mi je ostalo od njega. Samo to je ostalo od mog sina tog dana… Tu je i kalafonijum, koji nije stigao da otvori i nikada ga niko neće otvoriti. Ostaće zauvek ovde, u ovom koferu – započinje ona priču.
Vidi galerijuMuzičar Dejan Mitrović poginuo je pre dve godine na Obrenovačkom putu. Foto: Pritnscreen, Printscreen
Marina se i danas do najsitnijih detalja seća 22. januara 2024. godine. Tog dana porodica je provodila vreme zajedno na ručku u Obrenovcu, ne sluteći da će samo nekoliko sati kasnije doživeti najteži gubitak.
Dejan se prethodne večeri vratio sa nastupa iscrpljen i neispavan, a uprkos umoru, trebalo je da i tog dana ponovo zapeva na slavlju kod prijatelja.
– Ležao je sklupčan jer mu je bilo hladno. Prethodnog dana bio je, mislim, u Jagodini. Platio je taksi da ga doveze kući. Bio je neispavan i umoran, pa je otišao gore u svoju sobu. Pozvala sam ga negde oko pola sedam da krenemo. Trebalo je da idemo u istom pravcu jer mi je preminula rođaka, pa sam htela da jedan deo puta idem s njim, a drugi autobusom. Rekao mi je: ‘Pusti me, mama, mrtav sam. Hoću još malo da spavam.’ Trebalo je da svira kod drugara, mislim da se slavilo rođenje deteta. Tamo se nikada nije pojavio. To su bile poslednje reči koje je meni rekao – izgovorila je Marina kroz suze i opisala trenutak kada je došla u bolnicu sa rođakom:
– Trčala sam na četvrti sprat. Aca me je zaustavljao i govorio: “Tetka, polako. Zašto se toliko žuriš?” Ja sam mislila da sam potrebna svom sinu. Mislila sam da je možda u zatvoru, da nema cigarete i da moram što pre da saznam gde je. Kada sam ušla, predstavila sam se i pitala: “Gde je moj sin? Šta je sa mojim sinom?” Jedan čovek me je pogledao preko ramena i rekao: „Kako, vi ne znate? Vaš sin je mrtav. Poginuo je.” Tada sam se onesvestila – ispričala je Marina za Republiku.
“Svi unutrašnji organi su bili oštećeni”
Marina je govorila i o posledicama stravičnog udesa i povredama koje je njen sin zadobio.
Foto: Pritnscreen
– Mom sinu je bio slomljen vrat. Imao je posekotinu od vrha čela do trepavice. Leva strana lica bila mu je smanjena, ulubljena i toliko snažno udarena da je sve bilo polomljeno. Sa desne strane imao je mnogo posekotina. Obe ruke bile su mu slomljene u laktovima, obe noge su bile polomljene. Bio je kao presečen napola. Kosti su mu bile toliko polomljene da ste mogli telo da savijete i namestite kako hoćete. Rebra su mu probila grudni koš i virila napolje. Leva noga bila mu je kraća za nekoliko centimetara. Jetra mu je izašla napolje. Srce mu je bilo izrezbareno. Kada su rebra pukla i izašla kroz grudni koš, neki deo automobila kojim je ona upravljala oštetio mu je srce. Tako piše u obdukcionom nalazu. Samo mu je jedan bubreg ostao čitav. Svi unutrašnji organi bili su oštećeni – jetra, želudac, creva, srce, pankreas i sve ostalo što čovek ima u telu. Sve je bilo uništeno! Svi unutrašnji organi bili su oštećeni. Da je bilo koji njegov organ mogao da bude doniran, ja bih ga donirala. Moje dete bi tako nastavilo da živi kroz nekoga, ali ništa nije moglo da se iskoristi – kazala je ona.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se jutros na brzoj saobraćajnici Šabac–Loznica, kada su poginula dvojica radnika koji su obavljali poslove na održavanju puta.
Potresne prizore sa mesta nesreće zabeležio je i novinar Mladen Mijatović, koji se ubrzo našao na licu mesta. Prednji deo kamiona bio je potpuno smrskan, dok su po kolovozu bili rasuti delovi uništenih vozila, staklo i krhotine. Tela nastradalih radnika bila su prekrivena pored puta.
Nesreća se, podsetimo, dogodila oko 8 časova u blizini petlje Zminjak, u smeru ka Loznici. Kamion sa prikolicom naleteo je na vozilo Preduzeća za održavanje puteva “Valjevo”, koje je bilo zaustavljeno pored kolovoza i propisno obeleženo svetlosnom signalizacijom.
Dvojica radnika, koji su u tom trenutku izvodili radove na održavanju saobraćajnice, stradala su na licu mesta.
Prema rečima sagovornika upućenog u slučaj, radnici privatnog preduzeća iz Sombora, starosti 59 i 62 godine, obavljali su redovne poslove na putu uz potpuno postavljenu i propisanu svetlosnu signalizaciju, kada je na njih velikom silinom naleteo kamion.
“Dvojica radnika, starosti 59 i 62 godine, izvršavali su radove na putu kada je na njih naleteo vozač kamiona i na mestu ih usmrtio” navodi sagovornik.
O silini udara svedoče i oštećenja na zaštitnoj bankini, na kojoj su ostali duboki tragovi i ogrebotine nakon kontakta sa kamionom. Vozilo se, prema dostupnim informacijama, zaustavilo tek nakon udara u bankinu.
Vozač kamiona je ubrzo uhapšen, a nadležni organi utvrđuju sve okolnosti ove tragedije.
Prijateljica brutalno ubijene ruske državljanke Ljudmile Turkove Konstantinovne (27), čije je telo pronađeno u koferu bačenom u kanal Vizelj u Borči, ispričala je potresne uspomene na devojku sa kojom je delila detinjstvo i tinejdžerske dane.
Dok policija nastavlja istragu jednog od najjezivijih zločina koji je potresao Srbiju, njena ispovest otkriva kakva je Ljudmila bila vedra i hrabra osoba.
Podsetimo, Ljudmila Konstantinovna rođena je 29. septembra 1998. godine, a u Beograd je doputovala 23. jula 2026. godine letom iz Istanbula. U srpskoj prestonici iznajmila je luksuzni apartman na Savskom vencu, gde je planirala da provede nekoliko dana sa prijateljicama.
Poslednji put javila se majci Juliji u noći između 25. i 26. jula, porukom: “Izašla sam sa devojkama, sve je u redu i pozvaću te sutra.” Nakon toga joj se gubi svaki trag, a šest dana kasnije njeno telo pronađeno je spakovano u koferu u kanalu Vizelj.
kanal Vizelj u Padinskoj Skeli Foto: Kurir
Njena prijateljica Tasia sada je odlučila da progovori o devojci koju je poznavala još od detinjstva.
– Upoznale smo se 2013. godine, neposredno pred put u sportski kamp u Letoniji. Moj tata je bio u dobrim odnosima sa njenom mamom, pa su zamolili moje drugarice i mene da popričamo sa Ljudom, jer brinuli su se kakva će tamo biti deca i kako će se ona uklopiti. Čule smo se preko poruka i vrlo brzo shvatile da Ljudmili, što se tiče socijalne adaptacije, pomoć definitivno nije potrebna – ona je sama mogla sa kim hoćeš i na šta hoćeš da prilagodi. Sećam se kako smo se drugarice i ja unapred brinule i pričale šta ćemo ako nam se ne svidi, a ona je već sama tražila da bude sa nama u sobi – priseća se Tasia.
Kako kaže, njihove bojazni vrlo brzo su nestale.
– Kako smo samo pogrešile! Ljudmila se ispostavila kao neverovatno otvorena, vesela devojka, iskrena, jednostavna, upečatljiva, hrabra, a u isto vreme zaista ranjiva. Za mene je zauvek ostala bliska drugarica iz perioda od 13. do 16. godine. Umela je i da te zaštiti kada treba, i da te podrži, ali i da se šali, tako da smo se smejale do suza. Ljuda me uvek asocira na to koliko smo se s njom smejale, bukvalno svi moji zajednički trenuci sa Ljudom su obavezno nešto smešno – priča sagovornica.
Prema njenim rečima, Ljudmila je bila devojka koju su svi voleli upravo zbog iskrenosti i hrabrosti.
– Sa Ljudom nikada nije bilo dosadno. Bila je tinejdžerka sa unutrašnjim buntom, ali u isto vreme i veoma ranjiva devojčica sa ogromnim osećajem za pravdu. I dan-danas se sećam kako mi je pričala da od mame krije probušeni jezik: pokazivala je kako spretno ume da sakrije minđušu u ustima kada treba i da je skine bukvalno za dve sekunde. Uopšte, uvek se brinula za mamu i ako bi među njima došlo do konflikta, to je veoma teško preživljavala i trudila se da mama, ne daj Bože, ne sazna ako nešto nije u redu – priseća se ona.
Foto: Drustvene Mreže
Posebno joj je u sećanju ostala jedna anegdota iz sportskog kampa.
– Stojimo pored prozora, pričamo sa dečacima sa drugog sprata, a oni odozgo počinju da prosipaju po nama te vodu, te šampon. I Ljuda je jednostavno izvadila svoj kišobran i nastavila razgovor sa nama kao da se ništa ne dešava, samo pod kišobranom. Takođe, u kampu smo imali razne zadatke i takmičenja. Jednog dana su nam dali 10 minuta da napravimo haljine od kesa za đubre, bio je to neki eko-projekat. Smejale smo se tome koliko je to glup zadatak, ali smo ipak nastavile da sečemo i lepimo te kese. I Ljuda je napravila jednu od najlepših i najurednijih haljina! Sve vreme sam se čudila i zapitkivala je kako je uopšte bilo moguće napraviti tako nešto od kesa za smeće za samo 10 minuta!
Posle kampa njihovo prijateljstvo se nastavilo.
– Posle kampa smo se stalno viđale: išle smo u bioskop, na izložbe, šetale. Posebno upečatljivo pamtim naš odlazak u „lavirint straha“. Tamo nas je Ljuda očajnički branila od prerušenih glumaca koji su iskakali iz mraka. Bilo nas je u isto vreme strašno strah i smešno zbog toga sa kakvom nas je hrabrošću “spasavala” i vrištala na te glumce – ispričala je prijateljica ubijene Ruskinje.
Foto: MUP/VJT
Ljudmila je, podsetimo, u Beograd doputovala kao turista, kako bi posetila prijateljice. Već naredne večeri, 25. jula, poslednji put se javila majci.
– Poslala mi je poruku da je izašla sa devojkama, da je sve u redu i da će pozvati sutra. To je bilo u 23.20. Ne znam gde je išla. Nakon toga, više mi se nije javljala – ispričala je njena majka Julija.
Prema njenim rečima, Ljudmila je iznajmila stan u Beogradu na nedelju dana, ali se nakon izlaska nikada nije vratila po svoje stvari. Nestanak je policiji prijavila njena prijateljica, koja je navela da joj je Ljudmila rekla kako ide u noćni klub na Paliluli, posle čega joj se svaki trag izgubio.
Ubrzo je usledio tragičan rasplet. Telo mlade Ruskinje pronađeno je u koferu bačenom u kanal u Padinskoj skeli, a potom je uhapšen državljanin Turske koji se sumnjiči za ubistvo.
