Studentska lista pobedila je na parlamentarnim izborima, dok je Srpska napredna stranka prešla u opoziciju, a SPS nije prešao cenzus
Politička budućnost zavisiće od rezultata nove vlade, a prvi sud javnosti očekuje se nakon 100 dana njenog rada
Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima, odlazak Srpske napredne stranke u opoziciju i debakl partija koje su godinama bile važan deo političke scene Srbije otvorili su pitanje ko će od dosadašnjih lidera uspeti da sačuva svoju političku budućnost, a ko će, nakon izbornog poraza, morati da se povuče. Dok se očekuje formiranje nove vlade, sve glasnije se govori o ostavkama, reorganizaciji stranaka, ali i mogućem povratku Aleksandra Vučića na vlast, a o tome šta Srbiju očekuje u narednom periodu za “Blic uživo” govorili su politički konsultant Vladimir Dobrosavljević i stručnjak za bezbednost Miroslav Bjegović.
Prema preliminarnim rezultatima, Studentska lista osvojila je 53,04 odsto glasova, Srpska napredna stranka 38,97 odsto, dok je SPS sa 2,17 odsto ostao ispod cenzusa. Iako sagovornici, nakon izbora, različito gledaju na mogućnost povratka dosadašnje vlasti, saglasni su da izborni rezultat predstavlja prekretnicu koja će se odraziti i na partije koje nisu uspele da uđu u parlament.
Uzroci rezultata izbora
Dobrosavljević smatra da izborni rezultat nije neočekivan kada se sagledaju dugoročni politički trendovi, naročito rast izlaznosti, koji je, prema njegovoj oceni, značajno povećavao izglede Studentske liste. Kako objašnjava, nezadovoljstvo građana nije nastalo preko noći.
– Svako ko je hteo da vidi, kada pričamo o trendovima, zna da ovo traje već pet, odnosno šest godina. Savetnici pri vrhu dosadašnje vlasti su inače govorili da su negativni trendovi po vlast, odnosno da je nezadovoljstvo dela građana načinom na koji državni vrh reaguje u kriznim situacijama od leta 2020. godine prilično veliki – rekao je Dobrosavljević.
Može li Vučić da se vrati na vlast za dve godine?
Jedno od najvažnijih pitanja nakon izbora jeste politička budućnost Aleksandra Vučića, koji je najavio mogućnost povratka na vlast u roku od dve godine, možda i ranije. Dobrosavljević ocenjuje da je takva poruka očekivana od lidera koji je zadržao veliki broj birača.
– To je uobičajena poruka koju neko ko u ovom slučaju izgubi izbore, ali izgubi sa određenim fondom glasova, ne može on da obeshrabri svoje birače i da kaže sada: “Ljudi, ja se povlačim, više se neću učestvovati u političkom životu” i slično, jer bi to de fakto značilo kao da je otprilike rekao: “U redu, zaključavamo firmu, ključ u bravu i doviđenja”- rekao je Dobrosavljević.
“Videćemo rezultate posle sto dana, narod će da sudi”
Bjegović smatra da će o budućnosti dosadašnje vlasti odlučivati pre svega rezultati njenih naslednika.
– Videćemo posle prvih 100 dana Vlade, a ja se stvarno iskreno i najiskrenije nadam najboljem, ali poznavajući mnoge prilike, ko je imao uticaj na formiranje vlade, ko je imao uticaj na sam izborni proces… Videćemo koji će biti potezi povučeni što se tiče državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije i opet će narod da sudi – rekao je Bjegović.
“Za godinu i po dana da dođemo do prirodnih izbora”
Nakon najave povlačenja Miloša Jovanovića, otvoreno je pitanje da li će njegovim primerom krenuti i drugi politički lideri, među kojima su Dragan Đilas, Zdravko Ponoš i Ivica Dačić.
Dobrosavljević naglašava da ostavka predstavlja individualni čin, ali i da su izbori jasno pokazali da dosadašnji raspored snaga više nije održiv.
– Po mom mišljenju, najlogičnije bi delovalo da vlada koja bude formirana ima jednu vrstu oročenog mandata. To znači od nekih godinu, godinu i po dana, da se fokusira na ono što im je zajedničko i što mogu da urade, a da se u međuvremenu stvori ambijent u kojem će se odnegovati zapravo nova politička scena, doći do novih političkih subjekata, neki se reorganizovati, neki fuzionisati, neki nestati, na kraju krajeva, i da onda za jednu godinu i po dana, u onome što jeste mogući kapacitet buduće vlade, odnosno same Studentske liste, zapravo dođemo do prirodnih, normalnih izbora koji neće biti održani pod bilo kakvim visokim stepenom tenzije kao što se to dešavalo u poslednjem nekom periodu – objasnio je Dobrosavljević.
Ko će biti novi premijer Srbije?
Dok se spekuliše o budućem sastavu vlade, Dobrosavljević smatra da bi bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, zahvaljujući profesionalnom iskustvu, mogao da bude logičan izbor za premijera, ali naglašava da nema informacije o tome ko će zaista dobiti mandat.
Bjegović, s druge strane, ne očekuje da će na čelo vlade doći neko od kandidata čija se imena trenutno pominju, insistirajući na tome da se prilikom izbora ministara mora voditi računa o prethodnom radu, iskustvu i odgovornosti budućih funkcionera.
Da li slede i vanredni lokalni izbori?
Promena odnosa snaga na republičkom nivou otvorila je i pitanje legitimiteta pojedinih lokalnih vlasti, posebno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Dobrosavljević smatra da bi i u tim sredinama trebalo razmotriti održavanje izbora, ali upozorava da političke promene ne smeju da prerastu u obračune koji bi dodatno produbili društvene podele.
– Ako hoćemo da zaista stabilizujemo situaciju, ako hoćemo da tužilaštvo, sudstvo, bezbednosni sektor, zdravstvo, školstvo počnu da rade i da funkcionišu kako treba, svaka vrsta radikalizma preti da to na neki način to onemogući. Ko će kome da vrati za nešto što je trebalo da uradi ili za nešto što je uradio – to treba da presude tužilaštvo i sudovi, a ne bilo kakav vid revolucione pravde – zaključio je Dobrosavljević.
Prema ocenama sagovornika, naredni period pokazaće ne samo ko će preuzeti najvažnije državne funkcije, već i koje će političke stranke uspeti da se prilagode novim okolnostima, dok će prvi rezultati buduće vlade i predstojeći predsednički izbori biti važan pokazatelj da li se postojeći odnos snaga može dugoročno održati.