Mala Cana i dalje se teško miri sa smrću supruga Andrije Bajića, a nakon što je obeleženo 40 dana od njegovog odlaska, odlučila je da javno progovori o stvarima o kojima je, kako tvrdi, dugo ćutala.
Pevačica je najpre opisala koliko joj je zajednički život sa Andrijom promenio pogled na ljubav.
Nisam nikako. Ja nisam znala šta znači, ja sam možda pre bila zaljubljena u nekoga, ali volela nisam. Ja sam pored mog Andrije saznala šta znači voleti. Upoznala sam šta znači ljubav, voleti ženu, voleti čoveka, tek kada sam upoznala mog Andriju – kaže Mala Cana.
Govoreći o pomenu, priznala je da joj je zbog velikog emotivnog pritiska pozlilo.
– Pomen je bio zakazan u 10 časova, ja sam kasnila tri minuta, trčala sam da dođem. Desilo se to da sam ja stala da uzmem cveće, gospođa jedna mi je prišla, zagrlila me, a ja sam već psihički dosta bila potresena i meni je tu pozlilo. Jedva sam se povratila da bismo mogli da nastavimo put. Sama sebi sam govorila: „Cano, ti ovo moraš da izdržiš.“ Moj očuh kad je preminuo, ja sam posle pola godine pala u nesvest, kad je moj Andrija preminuo, mislila sam da neću preživeti.
„Četrdeset dana jeste prošlo, ali meni je svaki dan kao prvi“
Cana je zatim otvoreno govorila o gubitku, ali i o ranijoj tragediji koju je doživela.
– Četrdeset dana jeste prošlo, ali meni je svaki dan kao prvi. Hvala svim prijateljima i kolegama, svima koji su zvali. Prihvatiće me ovakvu kakva jesam. Moja publika koja me voli će me prihvati ovakvu kakva jesam. Jer kažu vreme leči sve. Udaš se za drugog, žena izgubi dete. Ja sam isto izgubila bebu. To je moja tuga uvek kad god vidim dete. I za mene svako dete, to je moje dete. I svakom detetu sam gledala da pružim, da dam, da ga zagrlim. Ja to najbolje mogu da osetim kako izgleda. Ja to dete nisam imala prilike da zagrlim, ali taj osećaj gubljenja, ne mogu da merim sa mojim Andrijom jer nažalost kažem, nisam rodila to dete. Jesam ga nosila neko vreme u sebi, ali ga nisam rodila. Izgubila ga jesam, moj greh je to pred Bogom, ali moj Andrija je nešto što sam doživela što je bio pored mene. On je prihvatio život sa mnom bez da kažem reč volim te, nego poštovanje, privrženost. Ja sam u njemu našla nešto što nisam imala. Zavolela sam ga.
Potom se prisetila i njihovih zajedničkih trenutaka.