Ko danas prekrši ovaj običaj, veruje se da priziva nesreću.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. U narodu poznat kao Sveti Ilija Gromovnik, ovaj praznik prate brojna verovanja, običaji i predanja koja se prenose generacijama.
Sveti Ilija se u pravoslavnoj tradiciji poštuje kao nepokolebljiv borac za veru i pravdu. Njegov lik prisutan je i u Starom i u Novom zavetu, a prema predanju bio je među prorocima koji su se na gori Tavor poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg. Zbog toga se često prikazuje i na preobraženskim ikonama.
Zašto se Sveti Ilija naziva Gromovnikom?
Narodno verovanje kaže da Sveti Ilija upravlja gromovima i munjama. Smatra se da na Ilindan juri nečastive sile preko neba, zbog čega su grmljavina i oluja u narodu dobile posebno simbolično značenje.Sveti Ilija / Izvor: SD/ilustracija
Prema predanju, Sveti Ilija nije umro, već se u plamenim kočijama vazneo na nebo, zbog čega je upravo taj prizor jedan od najčešćih motiva na ilindanskim ikonama.
Šta se ne radi na Ilindan?
Pošto praznik pada u najtopliji deo godine, od davnina postoji običaj da se na Svetog Iliju ne rade teški poslovi u polju, kako se, prema narodnom verovanju, ne bi navukao gnev svetitelja.
Običaji koji se vezuju za ovaj praznik
Na Ilindan je običaj da se jede med, jer se veruje da donosi zdravlje tokom cele godine. Nekada se deci mazao med na obraze kako bi bila vesela i napredna, dok se veruje da je med izvađen iz košnica upravo na ovaj dan posebno lekovit.
Mnogi roditelji svojoj muškoj deci daju ime Ilija, smatrajući da ono simbolizuje hrabrost, snagu i odlučnost.Med od maslačka / Izvor: Shutterstock
Narodna verovanja o gromovima
Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja kaže da, kada na Ilindan zagrmi, Sveti Ilija gađa đavole gromovima. Zbog toga se u narodu govorilo da se tada ne treba krstiti, kako se nečastivi ne bi sakrio ispod znaka krsta. Takođe se verovalo da mesto u koje udari grom krije posebnu simboliku i da označava mesto na kojem se skrivao nečastivi.
Iako su ova verovanja deo bogate narodne tradicije, ona nisu deo zvaničnog učenja Srpske pravoslavne crkve, već predstavljaju običaje koji su se vekovima sačuvali u narodnom predanju.