Severna Makedonija, ali i Srbija i ceo region danas se opraštaju od jednog od svojih najvećih i najomiljenijih glumaca.
Preminuo je Goce Todorovski – legenda makedonskog glumišta, čovek čiji su prepoznatljivi humor, neponovljiva harizma i izvanredan glumački talenat decenijama osvajali srca publike, piše kurir.mk.
Goce Todorovski bio je jedan od najznačajnijih i najomiljenijih makedonskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca. Njegovo ime će više od pet decenija biti sinonim za vrhunsku komediju, besprekornu scensku dikciju, izvanrednu transformaciju i glumca koji je uspevao istovremeno da nasmeje i gane gledaoce. Iako se najčešće povezuje sa komičnim ulogama, njegov glumački opus obuhvata širok spektar dramskih, tragikomičnih i karakternih likova, zbog čega se ubraja među doajene makedonskog glumišta.
Bio je jedan od najvećih jugoslovenskih pesnika, napisao je pesme koje su pevali Čola, Indexi, Bijelo Dugme…
Goce Todorovski je rođen 30. aprila 1951. godine u Kičevu. Detinjstvo je proveo u periodu kada su makedonsko pozorište i televizija doživljavali značajan uspon, a upravo se ljubav prema sceni kod njega razvila još u najranijem dobu.
Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Skoplju, gde se kasnije upisao na Višu muzičku školu, na odseku za glumu. Diplomirao je 1976. godine, u generaciji koja će kasnije ostaviti značajan trag u makedonskoj pozorišnoj umetnosti.
Počeci glumačke karijere
Još kao student pokazao je izuzetan talenat. Pre zvaničnog zaposlenja, honorarno je nastupao u nekoliko predstava Dramskog teatra u Skoplju, gde su odmah primetili njegov prirodni komičarski temperament, scensku disciplinu i sposobnost da sa minimalnim sredstvima stvori upečatljiv lik.
Godine 1978. postaje redovni član ansambla Dramskog teatra – institucije u kojoj će izgraditi svoju najveću i najznačajniju glumačku karijeru.
Televizija i film
Pored pozorišta, Goce Todorovski je postao jedno od najprepoznatljivijih lica Makedonske televizije kroz serije, drame, humorističko-satirične emisije, novogodišnje programe i dečije emisije.
Iako je život posvetio pozorištu, ostavio je dubok trag u kinematografiji u filmovima kao što su: „Srećna Nova ’49“, „Vikend mrtvaca“, „Vreme, život“, „Agencija usamljenih srca“, „Bitoljske lakrdije“ i čuvene „Makedonske narodne priče“.
Poseban pečat ostavio je u kultnom filmu „Srećna nova ’49“, koji je bio jugoslovenski kandidat za Oskara 1987. godine.
Goce je o ovom filmu govorio:
„Srećna nova je snimljen 198… i neke, već se ne sećam tačno. Ja sam već bio poznat kao Goce Todorovski – glumac. Ja sam bio prvi drug glavnog lika, Svetozara Cvetkovića, bio sam jedan od tabača u bandi, bio sam najniži, a žilav. Specijalnost mi je bila da udaram glavom.“
Replike poput „Izvini Pigi, moralno beše“ i „Istok nas je otpisao, Zapad nas ne zapisuje“ ostale su u svakodnevnom govoru generacija.
„Izvini Pigi, moralno beše, ja ceo krvav, iskršen od batina, morao sam da mu izvadim metke iz pištolja. Kakva scena je to bila, kada se snimalo bila je hladna zima, ja ceo raskrvavljen, još uvek pamtim ukus veštačke krvi, kao isitnjena cigla, mene su bacali, dole je bila napravljena jedna barica, ja mokar, napolju hladno, pa i Pigija su isprebijali…“
Takođe je podelio i jednu anegdotu sa seta:
„Dok smo snimali u jednoj pustari, pored napuštenog rudnika, scenu sa razmenom penicilina, Svetozar – glavni lik je radio sklekove, a ja sam mu tobože brojao. Istovremeno sam urinirao pored jednog drveta. Došao je jedan pas i režiser je odlučio da mu baci hranu kako bi se pas tuda vrteo. Ali, dok sam ja mokrio, pas je prošao gde nije trebalo i odmah otišao kod Pigija, koji je radio sklekove, i prošao mu ispod brade kod usta. Umazao ga je urinom. A u to vreme nije bilo onih američkih sistema da pritisneš i da teče urin, nego sam pre snimanja pio kiselu vodu i sokove da bih imao punu bešiku… ha, ha, ha.“
Alo/kurir.mk