Današnji dan doneo je Srbiji najvišu temperaturu od početka ove godine.
U celoj Srbiji danas je bilo sunčano i tropski toplo.
Najviša temperatura od 33°C merena je na severu Srbije, pre svega u Vojvodini, a Sombor, Novi Sad, Subotica i Kikinda su sa 33 bili najtopliji gradovi u Srbiji.
U toku poslepodneva preko jugozapada Mađarske premeštao se snažan grmljavinski sistem sa obilnim pljuskovima.
Dobra vest je da je grmljavinska oluja ulaskom u Srbiju vrlo brzo oslabila, tako da se do kraja dana na severu Bačke u sklopu ovog sistema očekuju pljuskovi sa tedencijom premeštanja preko šireg područja Bačke Topole.
asnije tokom večeri i noći pljuskovi sa grmljavinom mogući su širom severa i zapada Srbije, a kasnije i u ostalim navedenim delovima Srbije.
Posle tropskog dana, uslova za pljuskove sa grmljavinom tokom večeri i noći biće i u Beogradu.
RHMZ je saopštio da iz Slovenije stiže oluja u Srbiju i da će se nizati upozorenja iz sata u sat
Novo istraživanje objavljeno u časopisu “Nature” donosi alarmantne prognoze, upozoravajući da bi razorne oluje sa krupnim gradom do kraja veka mogle postati čak 38 do 47 odsto češće, u zavisnosti od nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte. Klimatske promene drastično pojačavaju uslove za nastanak krupnog grada, što ovaj ekstremni vremenski fenomen pretvara u sve veći i ozbiljniji svetski problem.
Dok će sitniji grad polako postajati ređi, masivna zrna leda koja padaju ogromnom brzinom donosiće nezapamćenu štetu širom planete.
Pored razaranja krovova, automobila i useva, ovakve oluje predstavljaju i direktnu pretnju po ljudske živote, zbog čega naučnici iz celog sveta apeluju na hitnu promenu načina na koji gradimo i projektujemo naše objekte.
Klimatske promene donose ledenu pretnju
Prema rezultatima ove studije, oluje sa gradom prečnika većeg od tri centimetra biće neuporedivo češće do kraja veka, a tačna učestalost zavisiće isključivo od količine gasova sa efektom staklene bašte koje čovečanstvo bude emitovalo.
Džon Alen, profesor meteorologije sa Univerziteta u Mičigenu i koautor studije, ističe da grad retko direktno ugrožava živote ljudi, ali da iza sebe ostavlja stravičnu ekonomsku štetu.
– Videli smo rekordna zrna grada poslednjih godina i ovo smatram izuzetno zabrinjavajućim, jer ne gradimo okruženje koje je otporno na grad, i to ne uključujemo u standarde projektovanja kuća, ni u SAD, ni na međunarodnom nivou – naveo je Alen.