wp

Ljubavne Priče u Digitalnom Doba: Izazovi i Inspiracije

U današnjem savremenom društvu, ljubavne priče često uzimaju neobične oblike, oblikovane dinamikom digitalne ere. Ova nova stvarnost donosi sa sobom brojne izazove i preokrete koji testiraju naše granice kada je u pitanju ljubav i međuljudski odnosi. U tom kontekstu, priče poput one o Maji, mladoj ženi koja se udala za muškarca kojeg nikada nije srela, postaju simboli hrabrosti i povjerenja u svetlu rastuće fizičke distance između ljudi.

Maja je svojeg partnera upoznala putem online platforme za upoznavanje. Njihovi razgovori su se razvijali kroz razne digitalne kanale, a oboje su osjećali duboku emocionalnu povezanost. Kada je došao trenutak donošenja odluke o braku, Maja je izjavila: “Vjerujem da je prava ljubav snažnija od svake fizičke prepreke.” Ovo ne samo da odražava njenu vjeru, već i postavlja pitanje o tome kako ljubav može opstati u vremenu kada su fizičke distance sve prisutnije.

Psiholozi i sociolozi često naglašavaju da je moguće izgraditi duboke emocionalne veze čak i bez fizičkog prisustva. U slučaju Maje, njihova komunikacija omogućila je jačanje intimnosti koja prevazilazi fizičke granice. Ljudi koji su prošli slične situacije često govore o tome kako su njihove veze postale bogatije zbog iskrenosti i otvorenosti koje su nesumnjivo potrebne kada se zaljubljujete na daljinu.

Transformacija Klasičnih Priča

Dok se Maja priprema za svoj veliki dan, svijet zabave ne miruje. Popularni glumac Macaulay Culkin, poznat po svojoj ulozi u klasiku “Sam u kući”, nedavno je najavio planove za nastavak ovog kultnog filma. Njegova uzbuđenost donijela je radost mnogim obožavateljima, koji se nadaju novim avanturama koje će oživjeti nostalgične uspomene. Ova najava postavlja pitanja o tome kako klasične filmske priče mogu biti reinterpretirane za savremenu publiku, dok zadržavaju duh originala.

Culkinova ideja o povratku Kevina, sada odraslog muškarca, koji se bori s izazovima modernog društva, uključuje i teme poput društvenih mreža i online sigurnosti. Ova transformacija likova mogla bi privući ne samo starije generacije, već i mlade gledatelje koji će se moći povezati s novim izazovima. Ova tema otvara prostor za raspravu o tome kako se ljubav prema staroj filmskoj kulturi može prenijeti na nove generacije, stvarajući most između prošlosti i sadašnjosti.

Strast Prema Tradiciji

Na drugoj strani, imamo priču o Jani, poznatoj ličnosti u kulinarstvu, koja unatoč uspjehu u industriji ostaje vjerna tradicionalnim metodama kuhanja. Njena strast prema kuhanju na peći na drva ne samo da čuva porodičnu tradiciju, već i oživljava važnost očuvanja kulturnog naslijeđa koje se često zanemaruje u svijetu brze hrane. “Kuhanje je za mene više od pripreme obroka; to je način povezivanja sa prirodom i očuvanje tradicije,” izjavila je Jana, naglašavajući da jednostavne stvari često nose najveću vrijednost.

Ovaj ritual kuhanja ne samo da joj omogućava da stvara zdrava jela, nego joj i pruža priliku da se poveže sa svojom porodicom, prenoseći poruke o važnosti zajedništva kroz obrok. U vremenu kada dominiraju brze i često nezdrave opcije, njen povratak korijenima pokazuje da ljubav prema kuhanju može inspirisati mnoge ljude da preispitaju svoj odnos prema hrani i zdravlju.

Izazovi U Umjetničkoj Industriji

Na kraju, ne možemo zaboraviti ni na kontroverzne likove poput Jelene Karleuše, koja je nedavno donijela tešku odluku da otpusti svoj tim. Njena izjava o tome kako su se njeni saradnici više fokusirali na lične sukobe nego na zajednički uspjeh ponovo otvara raspravu o važnosti timskog rada u zabavnoj industriji. Karleuša, poznata po svojim dramatičnim potezima, naglašava koliko je važno imati tim koji dijeli iste ciljeve i vizije.

Ova situacija nas podsjeća da je za uspjeh potrebno više od talenta – potrebna je i harmonična saradnja. U svijetu gdje se očekuje trenutni uspjeh, Karleuša pokazuje da iza svake zvijezde stoji mnogo truda, odricanja i, ponekad, teških odluka. Njena priča nas uči da su iskreni odnosi u profesionalnom okruženju ključni za održavanje uspješnosti i napredovanja u industriji koja se neprestano mijenja.

Zaključak: Vjerovanje u Sebe i Svoje Odluke

Na kraju, sve ove priče, iako različite, povezuje tema ljubavi, strasti i izazova s kojima se svi suočavamo u svakodnevnom životu. Bez obzira na to da li se radi o ljubavi na daljinu, povratku u filmski svijet ili strasti prema kuhanju, svaka od ovih priča nosi jedinstvenu poruku o važnosti slijeđenja svojih snova i strasti. Život je pun nepredvidivih trenutaka, ali ono što je najvažnije jeste kako se nosimo s njima i kakve odluke donosi naša srca.

U konačnici, ove priče nas podsjećaju da je važno vjerovati u sebe i svoje izbore, kao i njegovanje veza koje nas ispunjavaju i inspirišu. U trenucima kada se suočavamo s izazovima, ljubav i strast mogu biti naše vodilje, oblikujući naš život prema vlastitim uvjerenjima i vrijednostima. Samo oni koji se usude slediti svoje snove mogu otkriti istinsku vrednost života i ljubavi.

Rijaliti učesnica Miljana Kulić diskvalifikovana je iz “Elite 9”, a produkcija Pink televizije će je tužiti zbog kršenja ugovora.

Ona je dužna da plati kaznu od 50.000 evra.

Zašto je Miljana diskvalifikovana?

Naime, sinoć je na adresu Bele kuće stiglo je zvanično saopštenje od strane produkcije da će Miljana Kulić snositi kaznu zbog svog nedoličnog ponašanja.

Vidi galerijuMiljana Kulić Foto: Boba NIkolić

– Elito, ovim vas zvanično obaveštavamo da je Miljana Kulić diskvalifikovana. Ona će na osnovu ugovora koji je potpisala snositi kaznu od 50.000 evra, a Pink televizija će je tužiti shodno tom ugovoru – pisalo je u pismu produkcije.

Uroš Stanić: “Miljana Kulić me je udarila u glavu”

Takmičari su bili šokirani, a Uroš Stanić se zahvalio produkciji i izneo šokantne navode zbog kojih je Miljana Kulić navodno diskvalifikovana.

– Bravo Veliki šefe što si pravičan. Mama, podnesi tužbe za 3 udarca. Miljana Kulić me je udarila u glavu, lupila mi šamar i bacila me na pod – naveo je Uroš Stanić.

Fizičko nasilje je strogo zabranjeno u “Eliti”, stoga Veliki šef odmah i hitno reaguje kad dođe do njega.

Požar izbio u tri sata iza ponoći

Noćas u ranim jutarnjim satima došlo je do požara u kući u Mladenovcu, u kom je smrtno nastradao muškarac (59), saznaju mediji.

Prema nezvaničnim informacijama, požar je izbio u Hajduk Veljkovoj ulici, a nastradala osoba je vlasnik kuće.

Požar je izbio u tri sata iza ponoći.

Kako je došlo do tragedije još uvek nije poznato.

Izvor: srbijadanas.rs

Odlazak dr. Aleksandra Đokovića: Ostavština velikog ljekara

Na današnji dan, svijet se oprostio od izvanrednog ljekara i izuzetne ljudske ličnosti, dr. Aleksandra Đokovića. Njegova iznenadna smrt u 53. godini života ostavila je duboku prazninu u medicinskoj zajednici i srcima mnogih koji su imali privilegiju da ga poznaju. Kao hirurg koji je spasio brojne živote, dr. Đoković je bio više od samo medicinskog stručnjaka; bio je simbol empatije i nade, posebno za one koji su se suočavali s teškim zdravstvenim izazovima. Njegova karijera nije bila samo niz medicinskih postignuća, već i niz ljudskih priča koje su oblikovale život mnogih.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Rođen u Beogradu, dr. Đoković je od malih nogu gajio strast prema medicini, a njegovo obrazovanje na Medicinskom fakultetu bilo je samo početak izuzetne karijere. Njegova posvećenost i talent brzo su ga istaknuli kao jednog od najperspektivnijih studenata. Tokom studija, dr. Đoković je učestvovao u brojnim projektima i istraživanjima koja su imala za cilj unapređenje zdravstvene zaštite. Nakon završenog fakulteta, usavršavanje u inostranstvu dodatno je obogatilo njegove vještine i znanje, a posebno se isticao u oblasti minimalno invazivne hirurgije, što mu je omogućilo da postane jedan od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti.

Izuzetna karijera i ljudska posvećenost

Tokom svoje karijere, dr. Đoković je izveo brojne složene hirurške zahvate i pomogao stotinama pacijenata. Ono što ga je posebno izdvajalo od drugih ljekara bila je njegova sposobnost da se poveže s ljudima. Pacijenti su se osjećali sigurnima u njegovim rukama, znajući da će dobiti ne samo stručnu pomoć, već i emocionalnu podršku. Njegov pristup liječenju bio je holistički; vjerovao je da je važna ne samo fizička rehabilitacija, već i mentalna i emocionalna stabilnost pacijenta. Ova filozofija liječenja bila je posebno važna u njegovom radu s onkološkim pacijentima, gdje je često provodio vrijeme razgovarajući s njima, slušajući njihove strahove i pružajući im potrebnu ohrabrenje.

Jedan od najdramatičnijih trenutaka u njegovoj karijeri dogodio se tokom operacije jedne mlade žene koja se borila s teškom bolešću. Dr. Đoković nije samo izveo zahtjevan hirurški zahvat, već je i aktivno učestvovao u procesu oporavka, pružajući podršku i ohrabrenje pacijentici u svakom koraku. Njegova posvećenost dobrobiti pacijenata bila je izuzetna i ostavila je neizbrisiv trag na sve koji su sudjelovali u tom procesu. Njegova sposobnost da stvori povjerenje među pacijentima bila je ključna komponenta njegovog uspjeha, a mnogi su ga smatrali ne samo ljekarom, već i prijateljem koji je bio uz njih u najtežim trenucima.

Emotivne reakcije na njegov odlazak

Odlazak dr. Aleksandra Đokovića izazvao je val emotivnih reakcija među pacijentima, prijateljima i kolegama. Poznate ličnosti, uključujući i popularnu pjevačicu Ceca Ražnatović, javno su izrazile svoje žaljenje. “Otišao si na bolje mjesto, ali ćeš nam zauvijek nedostajati,” napisala je, ističući duboki osjećaj gubitka koji su svi osjetili. Mnogi njegovi pacijenti dijelili su sjećanja na njegove gestove pažnje i podrške, prisjećajući se trenutaka kada im je pomogao da prebrode najteže životne izazove. Sjećanja su uključivala i sitne, ali značajne trenutke, poput njegovih poruka ohrabrenja i zajedničkih smijeha tokom oporavka, koji su imali moć da uljepšaju i najteže dane.

Na društvenim mrežama, sjećanja na dr. Đokovića pojavila su se u velikom broju, od emotivnih priča o njegovim humanitarnim aktivnostima do svjedočanstava onih koji su preživjeli zahvaljujući njegovim stručnim rukama. Njegova sposobnost slušanja i empatije ostavila je trajni uticaj ne samo na medicinsku zajednicu, već i na širu društvenu zajednicu koja ga je poznavala. Mnogi su isticali kako je njegov pristup liječenju bio inspiracija i podsticaj za promjenu u načinu na koji se medicinska zajednica ponaša prema pacijentima, naglašavajući važnost emocionalne inteligencije i ljudskog dodira u zdravstvu.

Enis Bešlagić: Važnost Preventivnih Zdravstvenih Pregleda

Glumac Enis Bešlagić, poznat po svojim izvanrednim ulogama u domaćim serijama i filmovima, nedavno je podijelio važne informacije o svom zdravstvenom stanju nakon što je prošao kroz niz preventivnih zdravstvenih pregleda. Ovi pregledi uključivali su postupke kao što su kolonoskopija i gastroskopija, koji su od ključnog značaja za rano otkrivanje potencijalnih zdravstvenih problema. Bešlagić je sa zadovoljstvom objavio da su rezultati ovih pregleda bili pozitivni, što mu je donijelo osjećaj olakšanja i sigurnosti. Ovaj pozitivan ishod nije bio samo lična pobjeda, već i važna poruka za širu javnost.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

U razgovoru s novinarima, Bešlagić je istakao da je odlazak na ove preglede bio njegov lični izbor, motivisan željom da osigura svoje zdravlje. Njegova inicijativa nije samo o ličnom blagostanju, već i o širenju svjesti među ljudima o važnosti redovnih zdravstvenih provjera. “Zdravlje je najveće bogatstvo koje imamo”, naglašava Bešlagić, pozivajući sve da preuzmu odgovornost za svoje tijelo i redovno se kontrolišu. U društvu u kojem se često zanemaruje zdravlje zbog svakodnevnih obveza, njegova poruka o važnosti preventivnih pregleda može poslužiti kao važan podsjetnik za sve nas.

Prevencija je Ključ

U svom obraćanju, Bešlagić je naglasio da mnogi ljudi često odgađaju preglede zbog straha od rezultata ili nedostatka vremena. “Previše se fokusiramo na materijalne stvari umjesto na ono što je zaista važno — naše zdravlje”, rekao je. Njegova poruka o važnosti preventivnih pregleda može se smatrati korisnom lekcijom za sve nas. Redovni pregledi mogu spasiti živote, omogućavajući ranu dijagnostiku i prevenciju ozbiljnih bolesti. Na primjer, kolonoskopija može otkriti rane znakove raka debelog crijeva, dok gastroskopija može otkriti probleme sa probavnim sistemom, uključujući čireve i upale.

Ono što Bešlagić ističe jeste da čak i kada se osjećamo dobro, važno je posjetiti ljekara. Mnogi su svjesni da odgađanje pregleda može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Uzimajući u obzir sve veći broj kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, pravovremeno reagovanje je ključno. “Prevencija može spasiti život”, poručuje Bešlagić, potičući sve da budu proaktivni kada je u pitanju njihovo zdravlje. Statistike pokazuju da se pravovremenim pregledima može značajno smanjiti smrtnost od ovih bolesti, što dodatno potvrđuje važnost redovnog odlaska ljekaru.

Uloga Društvenih Mreža

Osim svoje glumačke karijere, Bešlagić koristi svoje društvene mreže kako bi širio svijest o zdravlju. Njegove objave često sadrže savjete o zdravom načinu života, naglašavajući da je briga o zdravlju dugoročna investicija. Na primjer, nedavno je podijelio video u kojem govori o zdravim navikama, uključujući recepte za zdravu ishranu i fizičke aktivnosti koje mu pomažu održavati kondiciju. Također, Bešlagić redovno dijeli informacije o važnosti hidratacije, pravilnom spavanju i mentalnom zdravlju, potičući svoje pratioce da vode računa o svim aspektima svog blagostanja.

Njegova inicijativa da koristi platforme društvenih mreža ne samo da doprinosi njegovom ličnom brandu, već i ima širi društveni uticaj. Bešlagić također ističe važnost ulaganja u javno zdravlje i preventivne mjere. Njegova poruka je jasna: ne čekajte da osjetite simptome kako biste se obratili ljekaru. “Kontrolišite se i čuvajte svoje zdravlje”, poručuje Bešlagić, pozivajući sve da preuzmu odgovornost prema svom tijelu i ne odgađaju preventivne preglede.

Besplatni Pregledi u Javnom Zdravstvenom Sistem

Važno je napomenuti da su mnogi preventivni pregledi dostupni i besplatni u okviru javnog zdravstvenog sistema. Ova činjenica dodatno naglašava potrebu da se ljudi odluče na proaktivne mjere u očuvanju svog zdravlja. Na primjer, mnoge zdravstvene ustanove nude besplatne preglede za određene grupe stanovništva, kao što su stariji građani ili osobe s hroničnim bolestima. Bešlagićova inicijativa može poslužiti kao podsticaj svima da se redovno kontroliraju, bez obzira na ekonomski status.

Zdravlje kao Najveće Bogatstvo

Zaključno, Enis Bešlagić predstavlja pozitivni primjer kako bi svaka osoba trebala pristupiti svom zdravlju. Njegov otvoren stav prema pretragama i preventivnim mjerama može inspirisati mnoge da se više posvete vlastitom zdravstvenom stanju. U svijetu gdje su stres i ubrzan način života postali norma, Bešlagićova poruka o zdravlju može poslužiti kao podsjetnik da se briga o sebi ne smije zanemariti. Štaviše, njegovo zalaganje za zdravlje može uticati ne samo na pojedince, već i na cijelu zajednicu, stvarajući kulturu prevencije i zdravog načina života.

Uzimajući u obzir sve aspekte, njegova inicijativa je korak ka jačanju svijesti o zdravlju u našoj zajednici. Svako od nas može učiniti nešto za svoje zdravlje, bez obzira na godine ili životne okolnosti. “Slušajmo svoje tijelo, redovno se kontrolišimo i ne zaboravimo da je zdravlje prava vrijednost koja se ne može kupiti”, poručuje Bešlagić. Njegov poziv na akciju je inspiracija za sve nas, jer istinsko bogatstvo dolazi iz zdravog života, a prevencija je ključ za postizanje tog cilja.

Amil Bišćanin: Simbol Snage i Inspiracije u Teškim Vremenima

Emil Bišćanin, poznatiji kao Amil, nije samo ime na muzičkoj sceni. Njegova priča postala je inspiracija mnogima koji se suočavaju sa životnim izazovima. U vremenu kada se često suočavamo sa stresom i nesigurnostima, Amilovo iskustvo predstavlja primjer izdržljivosti i snage. Nakon što je pretrpio srčani udar, započeo je svoju najvažniju borbu — borbu za zdravlje i kvalitetan život. Njegov put kroz zdravstvene poteškoće nije samo priča o ličnoj borbi, već i poziv na preispitivanje naših životnih navika i prioriteta.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Kada je Amil podijelio sliku iz bolničkog kreveta, njegovi obožavatelji su odmah reagovali s porukama podrške i ohrabrenja. Ova reakcija nije bila iznenađujuća, s obzirom na to da njegova muzika često odražava stvarne životne situacije i emocije. Njegove riječi, prožete tugom, ali i snagom, otkrivaju koliko je važno prepoznati signale koje tijelo šalje. Umjesto da traži sažaljenje, Amil je iskoristio svoju platformu kako bi naglasio važnost očuvanja zdravlja i brige o vlastitom tijelu. Njegova sposobnost da prenese životne emocije kroz muziku postala je još očiglednija tokom oporavka, kada su njegovi stihovi postali oaza nade za mnoge koji su prolazili kroz slične borbe.

Oprostila se od fanova 31. decembra u emotivnoj poruci na internetu.

Manekenka i glumica Aoi Fujino preminula je u 27. godini života.

Samo par dana ranije, saopštila je publici da se povlači iz javnog sveta.

Fujino, koja je svojevremeno bila uvrštena među 100 žena sa najbujnijim poprsjem na svetu, oprostila se od fanova 31. decembra u emotivnoj poruci na internetu.

– Ovo je moja poslednja poruka svim fanovima Aoi Fujino. Zaista sam vas volela. Hvala vam od srca na svemu do sada – napisala je tada.

– Molim vas da me se ponekad setite. Haha.

Nažalost, samo pet dana kasnije, 5. januara, njena majka je saopštila da je Aoi preminula nakon duge borbe sa bolešću.

– Želimo da izrazimo iskrenu zahvalnost svima koji su brinuli o njoj tokom njenog života – poručila je porodica u kratkom saopštenju.

Borba sa retkim i agresivnim tumorom

– Aoi Fujino, poreklom iz japanske prefekture Išikava, pre tri godine dijagnostikovan je retki maligni tumor – rabdomiosarkom. Nakon dijagnoze, manekenka i glumica, poznata po provokativnim fotografijama i video-snimcima u kupaćim kostimima i donjem vešu, stavila je karijeru na pauzu kako bi se posvetila lečenju.

Povređeni su prevezenu u bolnicu u Sremskoj Mitrovici.

U fabrici za preradu drveta u Rumi došlo je do snažne eksplozije.

Sudeći prema snimku koji se pojavio na Ig profilu 192.rs vidi se gust dim kako kulja iz objekta.

Došlo je do eksplozije spremnika za piljevinu, pri čemu su četiri radnika zadobila povrede neutvrđenog stepena u vidu opekotina po telu. Povređeni su prevezenu u bolnicu u Sremskoj Mitrovici.

Izvor: srbijadanas.rs

“Ja sam bila dežurna od strane neurohirurga”

Na današnji dan pre 26 godina, 15. januara 2000. godine, ubijen je Željko Ražnatović Arkan u foajeu hotela “Interkontinental” na Novom Beogradu. Upucan je sa tri hica u glavu dok je sedeo sa dvojicom prijatelja, a danas je na Novom groblju u Beogradu održan pomen povodom 26 godina od njegovog ubistva.

Doktorka Danica Grujičić, bivša ministarka zdravlja, je bila dežurna tog 16. januara 2000. u Urgentnom centru kada je Arkan dovezen ranjen nakon pucnjave. Za “Blic” se prisetila tog trenutka kada je Ražnatović stigao privatnim vozilom u staru zgradu Urgentnog centra.

“Ja sam bila dežurna od strane neurohirurga. Imao je samo povrede glave, mlađi kolega je bio dežuran, a ja sam bila docent na fakultetu.

Kada smo ga primili, već je bio mrtav. Nije bilo pulsa i srčanih aktivnosti.

Kolega Pejović, kardiolog, je započeo reanimaciju, intubaciju, masažu srca i davanje lekova. Nije to imalo nikakvog efekta, nažalost.

Na 45 minuta do sat vremena od dolaska u Urgentni centar, proglašen je mrtvim. Ja ne znam ko ga je dovezao, njegov stariji sin mi je rekao da, u trenutku kada je ranjen, pritrčala je prva gospođa Ražnatović i njena sestra.

One su bile te koje su ga sa još nekim, ne znam kim, stavile u džip i dovele u Urgentni centar, do stare zgrade u okviru Kliničkog centra. Mlađi kolega mi je rekao ko je u pitanju, znala sam ko je”, započela je Grujičić.

Objasnila je da su odmah započeli sa reanimacijom. To se radi zbog pacijenta koji je mrtav, ali nije potpuno hladan, da bi se vratila srčana radnja koja ja preduslov za rast krvnog pritiska i da bi se omogućila dodatna snimanja.

POGLEDAJTE I – “IZDAJNIČE, ZNAŠ LI KOGA SI UBIO? SMRADU, ĐUBRE” Ceca je PLJUNULA Gavrića u facu: Žestoka scena se i danas SPOMINJE

Poznati srpski policajac Marko Nicović je pre nekoliko meseci za Informer izjavio da ubica Željka Ražnatovića Arkana Dobrosav Gavrić nikada neće biti izručen Srbiji i tako podsetio javnost na njegovu likvidaciju, pa su se mnogi prisetili i situacije sa njegovog suđenja u kojoj je u glavnoj ulozi bila Svetlana Ceca Ražnatović.

No, krenimo redom.

– Ne izručuju ga jer je izvršio ubistvo vođe paravojne formacije, a one su u svetu uvek povezane sa vodećim političkim strukturama. Tako je i Arkan bio povezan sa Slobodanom Miloševićem i Državnom bezbednosti. Iz tog razloga se Gavrić pozvao na političku konotaciju celog slučaja i na to da bi mu život bio ugrožen ako bi bio izručen našoj zemlji. I dalje u strukturama brzbednosnih službi rade kadrovi iz doba tog režima. Arkan je likvidiran jer je bio najopasniji svedok događanja u Bosni i Hrvatskoj za vreme građanskih ratova. Samim tim je najviše ugrožavao Miloševića i rukovodioca DB-a. Zato je i organizovano njegovo ubistvo u saradnji kriminalaca i policije. Gavrić je bio aktivni pripadnik MUP-a. Južnoafrička Republika ga zbog toga neće nikad izručiti jer je to uobičajena praksa u svetu po pitanju medunarodne pravne pomoći kada su u pitanju ubistva sa političkom pozadinom – kaže Nicović.

Gavrić još uvek nije izručen Srbiji iz Južnoafričke Republike, iako su naše vlasti više puta pisale urgencije za njegovo izručenje! Otkriven je u JAR-u 2011. godine, i to nakon likvidacije vođe mafije Sirila Bike, kome je on bio telohranitelj.

Gavrić se od hapšenja nalazi u strogo čuvanom zatvoru “Helderstorm” u blizini Kejptauna, na zapadu te zemlje.

Magistarski sud u Kejptaunu je 2020. godine doneo odluku da su ispunjeni uslovi za izručenje Gavrića, ali su se njegovi advokati žalili na tu odluku. Ustavni sud iz Kejptauna je u međuvremenu odbio i njegovu molbu za dobijanje političkog azila u Južnoafričkoj Republici, jer je u Srbiji osuđen za teško ubistvo koje nije politički motivisano. Uprkos tome Gavrić još nije izručen Srbiji.

Za sve to vreme Ministarstvo pravde Srbije je više puta slalo urgencije svojim kolegama u JAR i tražilo izručenje ubice Željka Ražnatovića.

– Ministarstvo duže vreme nije dobilo nikakvo obaveštenje od nadležnih vlasti iz Južnoafričke Republike u vezi sa Gavrićevom ekstradicijom. U proteklih nekoliko godina poslato je više urgentnih dopisa u vezi sa njegovim izručenjem, ali do sada nikakav odgovor nismo dobili, iako je njihov sud doneo odluku da su ispunjeni svi uslovi za izručenje – rekli su ranije nezvanično nadležni iz Ministarstva pravde.

Dobrosav Gavrić je, podsetimo, osuđen na 35 godina zatvora jer je u Hotelu “Interkontinental” 15. januara 2000. godine ubio Željka Ražnatovića Arkana i njegova dva prijatelja, Milenka Mandića Mandu i Dragana Garića. Sa Gavrićem su u toj likvidaciji učestvovali i Milan Đuričić Miki, kao i Dragan Nikolić Gagi.

Nakon hapšenja on je iz pritvora pušten 2002, a na suđenja je redovno dolazio do 8. oktobra 2006, kada mu je u Okružnim sudom u Beogradu izrečena presuda. Tog dana se nije pojavio u sudnici i za njim je raspisana poternica.

Gavrić je u Južnoj Africi sa lažnim dokumentima na ime Saša Kovačević otkriven 21. marta 2011. godine, nakon što je ubijen mafijaški bos Siril Bika. Napadači su izvadili oružje i 17 puta pucali na Biku i Gavrića, koji je šefu mafije bio telohranitelj. Bika je ranjen u glavu, grudi i ruku, a Gavrić u rame. Inače, Siril Bika je važio za čoveka sa jakim vezama u politici, ali i bezbednosnim strukturama JAR-a.

DETALJI ARKANOVOG UBISTVA

Na dan ubistva Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000, u hotelu Interkontinental bio je pokojni Branko Jevtović Jorga, koji je prema rečima Dragana Nikolića Gagija , javio da Gavrić treba hitno da dođe u hotel jer je “povoljna prilika”.

Upravo on je Draganu Nikoliću Gagiju, koji je u to vreme bio u svom stanu u Bloku 61 na Novom Beogradu, javio da se u hotelu dogodila “spektakularna stvar, čista trojka”. Međutim, kada je Arkanov telohranitelj Zvonko Mateović teško ranio Dobrosava Gavrića, situacija je postala potpuno drugačija, a uskoro je počela i bitka za život trostrukog ubice.

Treći osuđeni, Milan Đuričić Miki, bio je ispred hotela i njegova uloga bila je da pomogne Gavriću da pobegne. Miki je toga dana javio Gagiju da je Gavrić teško ranjen i da stiže ispred njegove zgrade. Dragan Nikolić Gagi, koji služi kaznu od 30 godina zatvora u požarevačkom zatvoru Zabela, u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir pre nekoliko godina je govorio o događajima koji su prethodili ubistvu Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića u hotelu “Interkontinental”.

Rakija i peškir

– Razmišljam šta da radim, stvari su se iskomplikovale. Uzimam iz kućnog bara dopola otvoren “džoni voker”, ulazim u kupatilo i uzimam čist peškir, za svaki slučaj. Kažem ženi i bratu da ću se brzo vratiti. Silazim ispred zgrade i čekam neki minut. Nailazi crvena “kalibra”, koju vozi Miki. Kažem mu da se parkira pedesetak metara od mog ulaza, gde su ljuljaške i klupice, parkić za decu – otkrio je Gagi šta se dešavalo desetak minuta posle ubistva u “Interkontinentalu”.

– Nemam srca odmah da pitam Gavrića šta se desilo u hotelu. Vidim ga teško ranjenog, s bolnim grimasama na licu. On mi govori: “Eto, mi smo naše odradili.” Ja mu kažem: “Popij ovaj viski, svih pola litra, ako dođe policija, kazaćeš da si bio mrtav pijan i nisi bio u stanju to da uradiš. Reći ćeš i da si bio u hotelu, ali da kupiš poklon devojci, jer vam je bilo lepo na dočeku srpske Nove godine – pričao je Gagi.

Pištolj u reci

– Gavrić mi kaže: “Ne smem, brate, pocepaće me taj viski, sve mi je unutra rasporeno. Sve me boli i peče.” Peškir je uzeo, stavio ga je na ranu. Prebacujem ga iz “kalibre” u “golf” crvene boje, koji nam je služio za praćenje. Mikiju kažem da ode do Save i baci pištolj kod Bloka 45, gde je okretnica tramvaja. On mi kaže da će pre toga da ostavi “kalibru” u garaži u Bloku 61, preko puta Mesne zajednice Kozara – prisećao se on.

Pošto Gavrić, kako kaže, nije želeo da ide u bolnicu u Beograd, već samo u Loznicu, gde je imao lekara koji ga je operisao kada je u ratu na Kosovu povredio koleno, odlučio je da pozove policajca Interventne Dejana Pitulića Pitulu. On je inače bio u obezbeđenju Zorana Uskokovića Skoleta, koji je u to vreme bio u Nemačkoj:

– Zovem Skoleta, koji je u Nemačkoj, i kažem mu da su se stvari jako iskomplikovale i da ću zvati Dejana, jer on ima pištolj i službenu legitimaciju, u slučaju da ih neko zaustavio. Dejan je došao crnim “golfom 3”. Ubacili smo Gavrića u njegov automobil i oni su krenuli za Loznicu. Draganu Nikoliću, kako prvi put otkriva, tada je palo na pamet da pozove Andriju Draškovića, koga oslovljava nadimkom Majstor. Njegovo svedočenje za Kurir posle 17 godina objašnjava nagađanja i spekulacije kakva je zapravo uloga Andrije Draškovića bila u celom ovom događaju.

Majstor pali rotaciju

– Želim prvo da objasnim da sam ja uvukao Majstora u priču o ubistvu. Nikada o likvidaciji Arkana nisam s njim pričao, niti je on znao da je Gavrić tog popodneva u hotelu, niti da je bilo priče o likvidaciji ispred hotela. Nije ni znao da Skole, Jorga i ja toga dana pričamo telefonom o Arkanovom ubistvu – navodi Gagi i zatim se vraća se na trenutak 15. januara 2000. kada je pozvao Draškovića.

– Jednostavno, nešto mi nije dalo mira, osećam da imam obavezu da pomognem Gavriću. Ponovo zovem Skoleta i kažem mu: “Zvaću Majstora, pitaću ga da li možda ima nekog doktora”. Skole je bio iznenađen, ćutao je malo, a onda je rekao: “Dobro, zovi”. Zovem Majstora, dogovaramo se da se nađemo kod “Mekdonaldsa”, kod Bloka 45. Miki i ja odlazimo tamo. Već nas čekaju Majstor i lekar, tip elegantno obučen. Kažem mu da je Gavrić ranjen i da je Arkan ubijen. Kažem mu da je još neko poginuo, i da je taj neko, na moje veliko žaljenje, Manda. Kako je došlo do toga, objašnjavam mu da ne znam. Sedamo u njegov džip. On vozi, lekar je desno, a Miki i ja pozadi – objašnjavao je Nikolić za Kurir.

Uloga načelnika

Tokom puta, dok su jurili da stignu automobil u kom je Dejan Pitulić vozio ranjenog Gavrića, Andrija Drašković je upalio plava rotaciona svetla.

– Nismo uspeli da ih stignemo iako smo upalili rotacije. Tokom vožnje Majstor (Andrija Drašković) bio je u čudu. Ne veruje da je Željko Ražnatović Arkan mogao biti ubijen. U nekoliko navrata je sa svog mobilnog telefona zvao nekoga da pita da li je tačno i da li je moguće. Ja sam, još dok sam bio kod kuće, upalio televizor i video da su prve informacije da se Arkanu bore za život. Znao sam da to nije tačno i da je već mrtav. Usput sam dobio informaciju od Dejana Pitulića da su po dolasku u lozničku bolnicu prvo svratili u privatnu kliniku nekog lekara, koji je u svojoj ordinaciji na brzinu pregledao Gavrića. Konstatovao je da je teško ranjen i rekao da mora hitno u gradsku bolnicu u Loznici – pričao je on.

Kada su ušli u Loznicu, Gagi je sa svog mobilnog telefona pozvao tadašnjeg načelnika policije u Loznici Vojislava Jekića, kog je poznavao odranije. Videli su se nakratko i dogovorili se o večeri.

Depeša o Jorgi

– Miki i ja izlazimo, a Majstor i lekar ostaju u džipu. Kratko smo pričali, dogovorili smo se da se kasnije nađemo u “Plavom restoranu” u Loznici na večeri. Odlazim ispred gradske bolnice u Loznicu sa Majstorom, Mikijem i lekarom. Tamo smo zatekli Vujadina Krstića, mog dobrog prijatelja, i Gavrićevog. On mi kaže da je Gavrić u operacionoj sali. – Kasnije, na večeri u “Plavom restoranu” u Loznici, ja sam pokušao da dezinformišem Jekića nekim glupostima koje sam pričao, samo kako bih pomogao Gavriću u ovoj situaciji. Posle večere sa Jekićem pozdravljam se s Pitulićem, odlazim za Beograd s inspektorom Đorđem Grubačićem – navodi Gagi. – U autu mi Grubačić kaže: “Stigla je neka depeša na granični prelaz oko ubistva u ‘Interu’ i pominje se neki Jorga. Da li ga poznaješ?” Odgovaram potvrdno. Usput ništa više nismo komentarisali. Dovezao me je do zgrade u kojoj sam živeo sa ženom i ćerkom, koja je tada imala osam meseci. Bilo je jako kasno uveče, ušao sam u stan i ponašao sam se kao da se ništa nije dogodilo. Normalno sam komunicirao sa ženom, ujutru sam se poigrao s ćerkicom…

Tugovao za prijateljem: Mandi sam želeo isto što i svom ocu!

– Ne znam kako je došlo do toga da pored Arkana Gavrić ubije i Milenka Mandića Mandu, mog dragog prijatelja. Njemu sam želeo isto što i mom ocu Vasiliju. Trećeg ubijenog nisam poznavao. Nikada ga nisam video – kaže Gagi.

Gagi, koji je osuđen na 30 godina zatvora zbog učestvovanja u likvidaciji komandanta Srpske dobrovoljačke garde, priznao je da je pristao da bude deo plana Arkanovog ubistva jer je, prema njegovim rečima, Ražnatović ubio njegovog kuma Petra Vujčića. Kap koja je prelila čašu bila je podela zarade od prodaje fudbalera Nikole Lazetića.

Gagi je sa svojim kumom Dobrosavom Gavrićem u jesen 1999. otišao, na poziv Zorana Uskokovića Skoleta, u restoran „Dvor“ u Rakovici, nakon čega su njih dvojica počela da prate Arkana kako bi ga Gavrić likvidirao. Nikolić je otkrio da su ga često čekali na Autokomandi, gde je prvobitno trebalo da bude ubijen. Oni su u više navrata odlazili u hotel „Interkontinental”.

– Gavrić je ušao u hotel i seo iza separea u kom su sedeli sada pokojni Arkan, Milenko Mandić i Dragan Garić. Tu je bio i Jorga. Čuli smo se telefonom. Miki Đuričić je, po dogovoru, bio parkiran u blizini. Njegov zadatak je bio da Gavriću, kada ubije Arkana, pomogne da pobegne i spreči eventualnu poteru za njim. Gavrić me je pozvao iz hotela i rekao mi: „Situacija nije dobra“ – otkrio je Nikolić.

– Paralelno su me zvali Skole iz Nemačke i Jorga iz hotela i tvrdili suprotno – da situacija jeste dobra! U jednom trenutku sam pozvao Gavrića i rekao mu: „Nema problema, odustaćemo. Ti si moj brat i kum, ako ti kažeš da nije za reakciju, onda nije. Ne mora danas.“ Više sam verovao Gavriću. Nekoliko trenutaka kasnije ponovo me je pozvao. Rekao je samo „krećem“ i prekinuo vezu. Pozvao sam ga ponovo, ali više nije bio dostupan – priseća se on telefonskog razgovora koji se dogodio nekoliko sekundi pre ubistva.

Telefonski poziv

Sledeći telefonski poziv, nekoliko sekundi posle zločina, Gagi je primio od Jorge. On je, kako se kasnije ispostavilo, stajao na samo nekoliko metara od separea u kom su ubijeni Arkan i dvojica njegovih prijatelja. U trenutku likvidacije nosio je kolač u rukama i pištolj mu je ispao.

– Sedeo sam na kožnoj fotelji u svojoj dnevnoj sobi i gledao u Presvetu Bogorodicu. Izlazim na terasu, javljam se na telefon. Sećam se, Jorga mi kaže: „Trojka.“ Ja sam u čudu, kroz glavu mi prolazi dosta toga. Razmišljam, kako trojka? Pitam da li je Manda. On mi, oduševljen, kaže samo: „Spektakularna stvar, čista trojka.“ Govorim mu: „Ne može trojka! Arkan i ko još?“, a on mi kaže: „Kazaće ti to Miki“ – sa uzdahom je pričao Dragan Gagi Nikolić.

Ceca ga pljunula

Pre nego što je pobegao iz Srbije, Gavrić je negirao svoju upletenost u Arkanovo ubistvo. Arkanova udovica, Svetlana Ražnatović Ceca, obratila se Gavriću tekom jednog svedočenja: “Sedeo si pognute glave, okrenut licem ka izlazu, lepo sam te videla preko Željkovog ramena. Ponoviću to sto puta! Apsolutno sam sigurna. Izdajniče, znaš li koga si ti izdao, koga si ubio? Smradu, đubre!”, vikala je pevačica i pljunula na Gavrića.

ARKAN IMAO VELIKO POVERENJE U STANKU

Stanka Savčić bila je vice šampion Sveta u borilačkim veštinama, nekoliko puta prva i druga treća u Evropi, prvak Balkana i prvak Srbije. Danas je trener i ima svoj klub.

Stanka je devedesetih godina radila kao šef obezbeđenja kod Arkana, posao koji uopšte nije svojstven ženama.

Kako je biti obezbeđenje izuzetno atraktivnih klijenata, ali i kako je biti žensko u tipično muškom sportu i poslu, za Kurir televiziju je otkrila Stanka Pejović, generalni sekretar Sportskog Društva “Radnički”, dok je o drugim aspektima ove situacije govorio i Braca Zdravković, detektiv.

Ona je na početku rekla da Arkan zapravo nije mrtav, jer on nastavlja da živi kroz medije koji su dugi niz godina intrigirani njegovim životom, pa svaki njegov pomen izazove veliku pažnju, a onda je dodala i da nije sigurna zašto je baš on taj koji izaziva toliko pažnje ovoliko godina nakon smrti.

– On je jako interesantna ličnost, najinteresantniji negativac iz kancerogenih devedesetih. On nije heroj koji treba da bude uzor deci. On je od samog svog pojavljivanja bio negativac. Kasnije je sa masom negativnih momaka iz inostranstva postao velika zvezda – kaže Zdravković.

Braca Zdravković dodaje da je on za njega kriminalac, a da su deca pr pitanju učiteljica šta žele da budu kada porastu često odgovarala “biću Arkan”. On je otkrio i da je lično poznavao Arkana, ali nisu bili drugovi.

– Na zahtev Arkana sam dobila poverenje njegove porodice po pitanju obezbeđenja. Svako njegovo dete je imalo svoje obezbeđenje. Jedno od te dece sam čuvala ja, pa sam tako i ušla u svet obezbeđenja. Bilo je čudnih pogleda ali sam se ceo život borila sa predrasudama – tvrdi Pejović.

Ona kaže da je taj period sarađivanja sa Arkanom ojačalo i pripremilo na neke stvari koje su je sačekale u daljem životu, pa je otkrila i kakav je odnos imala sa decom:

– Ja sam i dan danas ostala u kontaktu sa Veljkom i sa njim imam zaista fenomenalan odnos. Znam ga od rođenja i vodila sam ga sa mnom na treninge. Drago mi je što je u sportu i ponosna sam na njega jer je jako teško nositi težinu imena svog oca i majke. On je uradio mnogo, osnovao porodicu i izgradio karijeru u boksu bez bilo čije pomoći.

Zdravković tvrdi da biti u Arkanovom timu znači da je Pejović izuzetno sposobna žena, pa je i podsetio da je on uvek birao najbolje ljude:

– Nije čudno što je bila u Arkanovom timu. Tada su bila teška vremena, i ja razumem ljude koji su se u to vreme bavili obezbeđivanjem kriminalaca, ne osuđujem ih, a pogotovo ne Pejović.

On je istakao i da, iako je Arkan bio kriminalac, on ima lepo mišljenje o njegovoj porodici i to što je neko bio kriminalac ne znači da je loše vaspitavao svoju decu.

Zdravković kaže da iako se Arkan trudio da bude zaštićen tokom čitavog života, on je na kraju izgubio oprez što je dovelo do kraja njegovog života.

Žarko Laušević u knjizi opisao razgovor sa Arkanom: “Nisam hteo pred Cecom, ali…”

Čuveni glumac Žarko Laušević u svojoj četvrtoj knjizi, pod naslovom “Padre, idiote!” (izdavač “Hipatia”), opisuje život na slobodi, nakon četiri godine i sedam meseci provedenih u zatvoru. Sa prethodna tri izdanja: “Godina prođe, dan nikad”, “Dnevnik jedne robije” i “Sve prođe, pa i doživotna”, publiku je osvojio zapisima o danima provedenim na robiji.

Ovo su odlomci iz knjige “Padre, idiote!”

Glumac se prisetio mračne epizode iz devedesetih

– …Dragan Nikolić Gaga, čuvar, terapeut, brat, učitelj… otac. Bili smo „porodično“ kod Čede-Dede, Gaginog prijatelja koji ima kućicu na Savi. Jeste, to je kućica, mada smo svi uobličili da je zovemo splavom. Samo za ortake, i na njihov nagovor, Čeda je preuredio splav u skromnu kafanu, gde sprema nekoliko odličnih jela.

Dan se gasio kad smo Gaga i ja igrali remi i pili kafu, dok je na drugom kraju dugačkog stola moj pratilac Zoki pričao Cvijeti o svom snu da jednog dana ima veliko imanje i farmu konja. Negde, mir i konje.

– Žare, i šta ćeš sad da radiš? – pita Gaga, tobože analizirajući stanje u igri.

– Šta bi mi ti savetovao?

– Mislim da bi bilo pametno da… dobro razmisliš.

Iza njega silazi veče na Beograd. Stapaju se Beograd i Gaga… Prle, Vlah Alija, Popaj, Urke… svi koje znamo, šarmantni, legendarni, neprevaziđeni. Svi su tu. Svaki kao spomenik u Beogradu. Prle mi namiguje, Urke se šeretski smeje, Popaj je fol nezainteresovan i škilji na jedno oko. Gaga se ne obazire na svoje kibicere…

– Pa, sad će da te jure ku*ve, novinari, biznismeni, lopovi, popovi… to ti pričam, pecaroši. Ako baš prolupaš, pa ‘oćeš da pričaš za novine, ja ću da ti sredim. Za ozbiljne novine, ali rano je mnogo. Mislim… nipošto nemoj da se otvaraš – jedan je od odlomaka iz knjige “Padre, idiote!”.

Susret s Cecom i Arkanom

Potom opisuje susret sa kontroverznim komandantom Srpske dobrovoljačke garde Željkom Ražnatovićem Arkanom:

– Stadion Obilića, nešto kasnije. Ručamo „dečju radost“ – brdo pohovanih telećih šnicli i pire. Domaćinska atmosfera. Limunada i voda. Pitam Cecu kako je zadovoljna snimanjem „Koštane“ sa Stojanom Stojčićem.

– Aaaa… – dade neki neodređeni komentar.

Na to Željko dobaci:

– Ma nema ništa od toga!

Gagi je nekako pošlo za rukom da iskamči votku od konobara, ne bi li džentlmenski izbegao pogled sa Cecinog dekoltea. Malo kasnije Željko me izvodi na teren da prošetamo.

– Znaš da me jedan majmun pitao je l’ ovo stadion po onom glumcu Milošu Obiliću? I kako je izgledao Obilić? Ko ti, brate! Moraš to da čuvaš! To smo mi! Srbi! Nije Srbija šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar! A? – zagrli me.

Osmehnuh se. Ne osećam se prijatno, mada on sve radi da bude drugačije.

– Znaš, puno mojih je tetoviralo tvoju facu na grudi, mišku, jedan i na… – smeje se.

– Bog i Šotra su to tako namestili… – skroman sam, kao da polažem prijemni za Hilandar.

Arkan šutnu jednu od fudbalskih lopti koja mu se našla na putu. Odlete preko ograde stadiona.

– Treba malo da se skloniš, sve će to da se zaboravi.

– Ja… ne mogu.

– Šta, ku*ac, ne možeš? – daje znak jednom momku u trenerci da nađe loptu.

– Da zaboravim.

Može, može, sve se zaboravi! Idi, otputuj negde na par godina…

– Nemam ni pasoš još uvek – naglo mi se pripušilo, ali em sam na sportskom objektu, em u društvu poznatog antialkoholičara i protivnika pušenja.

– J*bo pasoš, ‘oćeš to sad da završimo? Tapi? Sad, dok šetamo? – uzima telefon.

Odmahnuh glavom. Pogleda me, a njemu uzvratiti takav pogled nije lako. Ni zdravo. A lep je dan inače, pomislih. Čak i ovakav, bez nikotina.

– Ja ne volim sise! Mislim da ti nisi! Jesam se zajebo, možda?

Slegnuh ramenima, jednako gledajući vedrinu iznad stadiona Obilića. Kad dobro razmislim, ja sad stvarno ne znam da li sam sisa ili maša. Pogotovu kad stojim pred ovim mašom…

Pored aut-linije stoji parkiran džip. Iza gola još jedan. U oba ima ljudi. Dotrčava momak u trenerci sa kapije, spasao je onu loptu.

– Evo ti moj bro.Šta god treba! To ti je moj dug, zbog Natalije. Uvek je lepo govorila o tebi. Nisam hteo pred Cecom.

– Hvala ti, Željko!

– I, zaj*bi ove glumce! Gaga je legenda nad legendama, ali svi puše, piju, j*bote. Al’ ti živi svoj život. Niko to drugi neće. Glavu gore! Sad je sve gotovo!

I DEJO SAVIĆEVIĆ OPISAO SUSRET SA ARKANOM

Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG) Dejan Savićević u intervjuu koji je dao za Nedeljnik 2019. godine dotakao se i Željka Ražnatovića Arkana.

U priči oko buđenja nacionalizma na stadionu ulogu je imao i Željko Ražnatović Arkan koji se u to vreme približio Zvezdi. Bilo je čak i fotografija kako sedi na klupi. Kakva je njegova uloga bila oko Delija i Zvezde?

“On je preuzeo navijače. I njegovi prvi ‘Tigorvi’ bili su sačinjeni od navijača. zašto se to desilo da baš on preuzeme, to ne znam. Ali jeste bio glavni među navijačima. Ja sam njega upoznao igrom slučaja 1985. Te godine kada smo igrali u Glazgovu Kup šampiona, otišli smo dan ranije. Kad na dan utakmici ja ne mogu da verujem – dolazi on sa grupom navijača. Crvena kapa, šuškavac crveni preko trenerke i onaj njegov roleks od dvesta-trista hiljada maraka. Ja kažem: ‘Željko, odakle ovamo, prošpijaće te neko’. Kaže on: ‘Neće niko’ “, ispisao je Savićević za Nedeljnik:

“Kako sam bio malo povređen, a pobedili smo prvu 3:0, izašao sam na poluvremenu. I vidim ga sa policijacima ispod tribine. Ja umirem od smeha, on menja kape sa njima, slikaju se… Malo-pomalo, sede čovek u drugom poluvremenu na klupu. Bio je prodoran. Znao je to da iskoristi. I na kraju se vratio on, ali, rekoh, gde da dolazi ovamo. Nije to Evropa, to je ostrvo, a treba uteći sa ostrva. Da je Francuska, Belgija, pa može se uteći, a gde ćeš ovde, sve voda oko tebe. Posle je počeo rat i poznat je taj deo njegove životne priče…”, rekao je Savićević.