Vlasti su uhapsile ženu za koju tvrde da je ubila ćerku svog dečka pre nego što su telo devojčice strpali u plastičnu kantu i stavili ispred kuće devojčicine majke.
Prema kancelariji šerifa okruga Džeferson, u američkoj državi Luizijani, Hana Lendon je optužena za prvostepeno ubistvo i ometanje pravde u vezi sa smrću Bele Fontenel.
Vlasti su prvo upozorene na nestanak šestogodišnje Bele i Landonove (43) u sredu ujutru, nakon što je Belin otac primetio da nisu u njihovoj kući, navodi se u saopštenju.
Skoro sat vremena kasnije, vlasti su otkrile Beline ostatke u velikoj kanti ispred kuće njene majke. Bilo je nejasno ko je prvi došao do sumornog otkrića.
Kako se navodi u saopštenju, snimci sa nadzorne kamere dobijeni tokom istrage navodno su uhvatili Landonovu kako vuče kantu hlora od 10 galona prethodne noći. Vlasti veruju da je Lendonova ubila Belu pre nego što je stavila njeno telo u kantu i prenela ga na travnjak ispred devojčicine majke, koja se nalazi dva bloka dalje.
Motiv ubistva nije objavljen, a uzrok Beline smrti se skriva u istražne svrhe, kažu vlasti. Ali, citirajući patologa, VVUE-TV izveštava da je njeno telo pokazalo “višestruke povrede”.
– Otac je danas prošao kroz opsežne intervjue i ne verujemo da je on na bilo koji način umešan u ubistvo. Kao što možete da zamislite, i on i majka su izuzetno uznemireni, kao što biste očekivali od svakog ko je neočekivano izgubio šestogodišnje dete – rekao je šerif Džo Lopinto.
Vlasti kažu da su saznale da se Landonova prijavila u policiju u sredu nešto posle ponoći. Zatim je prevezena u bolnicu, gde je na kraju privedena.
Nije jasno da li se izjasnila o krivici ili je angažovala advokata da daje izjave u njeno ime.
Dve osobe su poginule, a nekoliko je povređeno u stravičnoj nesreći koja se dogodila noćas na auto-putu A3 u Hrvatskoj, između čvorova Popovača i Križ. Kako javlja Index.hr, povređeni su prevezeni u obližnje bolnice.
Iz policije kažu da se nesreća u kojoj je učestvovao autobus BIH registrarskih oznaka dogodila između 82 i 83 kilometra južne i severne strane auto-puta i da je saobraćaj prekinut i odvija se obilazno po državnim, županijskim i lokalnim putevima.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se oko 03:10. Prema prvim informacijama, dve su osobe smrtno stradale, dok je više osoba povređeno i prevezeni su u obližnje bolnice”, navela je Maja Filipović, portparol PU sisačko-moslavačke.
U toku je uviđaj kako bi se utvrdile sve okolnosti tragedije zbog koje su sve Hitne službe na terenu.
Prema navodima hrvatskih medija, u nesreći je učestvovao i putnički automobil “VW golf”.
I HAK je objavio kako je zbog ove nesreće prekinut saobraćaj na auto-putu A3 Bregana-Lipovac između čvorova Popovača i Križ u oba smera.
Kolona vozila na čvoru Popovača u smeru Bregane sada je oko 10 kilometara. Mole se vozači da koriste izlaz Kutina.
Apelacioni sud u Beogradu će za četiri dana održati javnu sjednicu na kojoj će odlučivati o žalbama koje su na prvostepenu presudu uložili branioci optuženih.
U selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca na današnji dan prije dvije godine Uroš Blažić je iz automatske puške ubio devet i teško ranio 12 ljudi, a prvostepenom presudom Višeg suda u Smederevu osuđen je na kaznu zatvora od 20 godina.
Apelacioni sud u Beogradu će za četiri dana održati javnu sjednicu na kojoj će odlučivati o žalbama koje su na prvostepenu presudu uložili branioci optuženih.
Kako Tanjug saznaje, ni Uroš ni njegov otac Radiša Blažić neće prisustvovati sjednici.
U Gacku je Dan žalosti zbog tragične smrti sugrađanke Gordane Miletić, objavljeno je na sajtu Opštine.
Maloljetna Gačanka preminula je u trebinjskoj Bolnici, nakon udesa u Gacku u kojem je kao pješak zadobila teške povrede.
Odluku o proglašenju Dana žalosti donio je načelnik opštine i na ovaj dan zastave će biti spuštene na pola koplja, na javnim mjestima neće se održavati program javnog, kulturnog i zabavnog karaktera niti emitovati muzika u svim ugostiteljskim objektima.
Dvije osobe su poginule, a nekoliko je povređeno u stravičnoj nesreći koja se dogodila noćas na auto-putu A3 u Hrvatskoj, između čvorova Popovača i Križ. Kako javlja Index.hr, povrijeđeni su prevezeni u obližnje bolnice.
Iz policije kažu da se nesreća u kojoj je učestvovao autobus BIH registrarskih oznaka dogodila između 82 i 83 kilometra južne i sjeverne strane auto-puta i da je saobraćaj prekinut i odvija se obilazno po državnim, županijskim i lokalnim putevima.
“Teška saobraćajna nesreća dogodila se oko 03:10. Prema prvim informacijama, dvije su osobe smrtno stradale, dok je više osoba povrijeđeno i prevezeni su u obližnje bolnice”, navela je Maja Filipović, portparol PU sisačko-moslavačke.
U toku je uviđaj kako bi se utvrdile sve okolnosti tragedije zbog koje su sve Hitne službe na terenu.
U toku je policijski uviđaj kako bi se utvrdile sve okolnosti nesreće zbog koje su sve hitne službe na terenu.
Nekoliko osoba je poginulo, a nekoliko ih je povrijeđeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila noćas na auto-putu A3 između petlji Popovača i Križ u Hrvatskoj.
Prema prvim informacijama, u udesu je učestvovao autobus registarskih tablica BiH.
Iz policije su naveli da se nesreća dogodila između 82. i 83. kilometra južne i sjeverne strane autoceste te da je saobraćaj u prekidu s obje strane.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, Trećeg odeljenja UKP, PS Čukarica i PS Rakovica, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom Odeljenjem za maloletnike, uhapsili su sedamnaestogodišnjaka zbog postojanja osnova sumnje da je, danas na Čukarici, izvršio krivično delo ubistvo nad devetnaestogodišnjim mladićem.
Osumnjičeni će biti priveden sudiji za maloletnike.
Policija je uhapsila i N.Š. (2004) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u saizvršilaštvu. Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, navodi se u saopštenju MUP.
Kako smo ranije pisali, na Ibarskoj magistrali je danas došlo je do tuče više lica, prilikom čega su korišćene palice, metalne šipke i oštri predmeti. Povređeni tinejdžer (17) je prebačen u Dom zdravlja, ali su lekari bili nemoćni i mogli su samo da konstatuju smrt.
Za ribarom Zoranom S. (65), koji je juče ispao iz čamca u Dunav kod Pančeva, i dalje traje potraga.
Na mestu gde je nesrećni muškarac upao u reku nalazi se njegova supruga sa prijateljima.
– Videla sam ga poslednji put na reci juče oko 15 sati. U potragu za njim su krenuli i pripadnici Žandarmerije i policija. Nadam se da je živ i da čeka negde. Ovo nam se nikada nije desilo – dodaje potresena supruga.
U međuvremenu u potragu za Zoranom S. krenuli su i njegovi prijatelji koji pretražuju obalu pored reke.
– Zoran je ribario 20 godina, onda je pet-šest godina bio u Nemačkoj. Vratio se pre godinu dana i tada je ponovo počeo da ribari, ali je tek pre nekoliko meseci uzeo dozvolu za ribarenje. Iskusan je, čudi nas kako nije pretpotavio da ovako nešto može da mu se dogodi. Ovo nije jedina nesreća koja se desila ovde, stalno se dešavaju neki incidenti, a Zoranu se verovatno nešto zakačilo za elisu – kažu prijatelji.
Istraga povodom ovog slučaja je u toku.
Podsetimo, ribar Zoran S. ispao je iz čamca u Dunav kod Pančeva i od tada mu se gubi svaki trag.
Danas, 3. maja, obeležavaju se dve godine od jednog od najstrašnijih dana u novijoj istoriji Srbije, dana kada je tragedija zauvek promenila živote deset porodica, ali i svih nas.
Od 8.40 časova, tačno u vreme kada je 2023. godine prvi pucanj odjeknuo hodnicima Osnovne škole “Vladislav Ribnikar“, porodice ubijenih se uveliko okupljaju kako bi svojim najmilijima odali tihu počast ispred škole, mesta bola koje će zauvek pamtiti one koji su prerano otišli.
Zagrljeni i ujedinjeni u bolu
Roditelji đaka koji su živote izgubili u tom nezamislivom zločinu, ponovo su se našli okupljeni na mestu gde su svoju decu videli poslednji put... Zagrljeni i ujedinjeni u tom neizrecivom bolu stajali su ispred škole, gde se od ranih časova okuplja i veliki broj građana koji su se upisivali u knjigu sećanja.
“I neka bude kraj i početak sveta koji će imati njihovo ime i naše ruke ovde gde je istorija progovorila na sav glas, ovde gde ostaviše svoju krv da svetli…” stihovi su Branka Miljkovića iz pesme “Tjentište” ispisani iznad mesta upisivanja u knjigu sećanja koju su prvu potpisali ožalošćeni roditelji.
Red u Kralja Milutina 10 se tiho formira, a ljudi ostavljaju cveće, pale sveće i spuštaju glave u molitvi, ne samo za one koji su otišli, već i za one koji su ostali.
Bele ruže u rukama za devet anđela i njihovog čuvara ređali su Beograđani ovog jutra.
Vidi galerijuDruga godišnjica masakra u Ribnikaru Foto: Jakov Milošević
Program komemoracije
08.40 – 08.41 – Minut ćutanja (Kralja Milutina 10) 08.41 – Paljenje sveća 11.00 – 17.00 – Prostorno-zvučna instalacija i participativna radionica “Vrlo jato u Vrtu vrlina” (Mali Tašmajdan) 13.00 – 19.30 – Forum “O prećutkivanju” (Veliki Tašmajdan) 17.00 – 17.30 – Iščitavanje odgovora sa foruma 17.30 – 19.00 – Tribina “Otvaranje crne kutije 3. maja” (Veliki Tašmajdan)
Jasminka Petrović, koja inače piše za decu i mlade, istakla je danas da se multidisciplinarni tim ovom temom bavi od samog početka od kada se masakr nažalost i desio.
– Današnji dan je zamišljen da dešavanja budu na Malom i Velikom Tašmajdanu. A ovaj deo ovde je posvećen vrlinama dece i Dragana kako bismo se sećali njih, ali i da bismo u narodu prozivali vrline jer tek kada se uzdignemo kao ptice, moći ćemo da se izdignemo od takvih vrlo loših situacija u društvu – rekla je Jasminka za medije.
Na Velikom Tašmajdanu najpre su pozvani odrasli građani, s obzirom na to da je, kako kaže sagovornica, tema dešavanja prećutkivanje.
– Mi kao narod često prećutkujemo stvari, lakše nam je valjda tako zbog stida i straha, te se problemi gomilaju. Zato je osmišljena jedna instalacija od 13 časova gde će građani pod jedan tepih moći da svoja prećutkivanja guraju pod taj tepih. Od 17 časova se diže tepih jer sve što je više neravnina teže hodamo po njemu. Tada će glumci moći da pročitaju te poruke da bismo čuli i osvestili se o tome koliko toga prećutkujemo što nas vodi do nevolja – objasnila je sagovornica.
Ona dodaje, da je pored dela dana posvećenog deci i emocijama, današnji dan posvećen i racionalnom delu konkretno tom 3.maju kada će biti otvorena tribina pod nazivom “Crna kutija – 3. maj”, gde će se razgovarati o tome zašto je uopšte došlo do te crne srede koja je zavila u crno deset porodica, ali i čitavu našu zemlju.
“Vrlo jato” i 730 ptica
Glavni motiv prve komemoracije održane prošle godine bile su, podsetimo, ptice koje čine ovo posebno “Vrlo jato”.
Deca, ali i svi građani već uveliko oslikavaju, kako kažu, svoje emocije, ali i svoja viđenja koja prenose na prethodno pripremljenim pticama.
Učesnici radionice će oslikane ptice dodavati na unapred započetu prostorno-zvučnu instalaciju, čiji je prvi deo nastao tokom pripremnih radionica “Vrlo jato” koje su osmišljene i vođene od strane Jasminke Petrović, književnice i edukatorke i Ane Konstantinović, pozorišne rediteljke. Prostorna instalacija sadrži inače i zvučnu komponentu.
– Ja sam na mojoj ptici nacrtala okean koji predstavlja količinu tuge koju osećamo prema nedužnim žrtvama. Na ptici moje drugarice na kojoj piše “Nebo za naše anđele” naslikano je nebo, sunce i duga. Ideja je da napravimo 730 ptica, simbolično po broju dana koliko je prošlo od tragedije do danas – rekla je jedna od učesnica radionice.
Takođe, kako je rečeno, ptice iz “Vrlog jata” biće sačuvane u arhivi budućeg Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u OOŠ “Vladislav Ribnikar”.
Došli i neki od roditelja žrtava mladih iz Dubone i Malog Orašja
Među prvima su pristigli roditelji Eme Kobiljski, Mare Anđelković, kao i roditelji Angeline Aćimović koja je preminula 12 dana nakon zločina. Pored njih, pristigli su i pojedini roditelji žrtava mladih ljudi iz sela Dubona i Malo Orašje, gde se samo dan nakon masakra u prestižnoj školi, dogodilo krvoproliće nedaleko od Mladenovca kada je Uroš Blažić ubio devetoro i ranio 12.
Ljudi su prilazili ožalošćenim porodicama kako bi im pružili po koju reč utehe, dok su oni zagrljeni stajali ispred fotografija mališana i nasmejanog čika Dragana.
Prekinut program na svim televizijama
Tačno u 8.40 svi programi na televizijama u Srbiji prekinuti su emitovanje, u vreme kada je počeo masakr.
Zločin bez presedana
Podsetimo, tog 3. maja 2023. godine, tada trinaestogodišnji dečak, učenik sedmog razreda, ušao je u školu sa očevim pištoljima i hladnokrvno usmrtio devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara. Nastavnica istorije koja je njegovom odeljenju u to vreme držala čas, dok je mesto na kom je sedeo dečak ubica bilo prazno, ranjena je zajedno sa još nekoliko učenika.
Ana Božović (11), Bojana Asović (11), Sofija Negić (13), Ema Kobiljski (13), Mara Anđelković (13), Angelina Aćimović (14), Adriana Dukić (14), Katarina Martinović (12) i Andrija Čikić (14) su ubijeni, a motiv njihovog školskog druga, koji je na čas istorije došao držeći očeve pištolje u rukama, ostao je nepoznanica.
Zločin, bez presedana u istoriji našeg obrazovnog sistema, ostavio je trajne ožiljke, i to ne samo u porodicama žrtava i ranjenih, već i u celom društvu. Danas, dve godine kasnije, njihova imena odzvanjaju, u očima roditelja, u molitvama prijatelja, u suzama nepoznatih prolaznika koji su se masovno zaustavljali saosećajući u tom bolu.
Danas, 3. maja, obeležavaju se dve godine od jednog od najstrašnijih dana u novijoj istoriji Srbije, dana kada je tragedija zauvek promenila živote deset porodica, ali i svih nas. Roditelji đaka koji su živote izgubili u tom nezamislivom zločinu, ponovo su se našli okupljeni na mestu gde su svoju decu videli poslednji put.
Od 8.40 časova, tačno u vreme kada je 2023. godine prvi pucanj odjeknuo hodnicima Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, porodice ubijenih se uveliko okupljaju kako bi svojim najmilijima odali tihu počast ispred škole, mesta bola koje će zauvek pamtiti one koji su prerano otišli. Red u Kralja Milutina 10 se tiho formira, a ljudi ostavljaju cveće, pale sveće i spuštaju glave u molitvi, ne samo za one koji su otišli, već i za one koji su ostali.
O ovoj temi su u današnjoj emsiji “Puls Srbije Vikend” govorili Slavica Đukić Dejanović, psihijatar i Dobrivoje Radovanović, kriminolog.
Foto: Kurir Televizija
Đukić Dejanović se na samom početku prisetila na koji način je primila ovakvu tragičnu vest, te ocenila da li u takvim momentima može profesionalno da se pristupi.
– Danas je dvogodišnjica najvećeg poraza koji smo svi doživeli i to u mesecu maju, mesecu proleća kad zapravo Beograd i škola šalju poruke da život itekako ima smisla. Od tog trenutka do danas, bol živi u nama uz činjenicu da je Dubona došla sutra dan. Svest je bila u šoku i nije mogla da procesuira događaj. Ja sam tada radila kao psihijatar, bila sam već u svojoj ordinaciji i nisam veroavala. Mislila sam da se to nije dogodilo, već da je neki scenario. Onog momenta kada sam postala svesna toga, nisam mogla da funkcionišem kao stručnjak, već kao baka koja je mogla imati decu u toj školi. Funkcionisala sam kao neko ko je mogao izgubitii nekog najdržeg. Kasnije mi je funkcija ministra naložila da se moram baviti posledicama. U kompletnoj mojoj karijeri, najteži su mi bili susreti sa roditeljima dece koje više nema – kaže Đukić Dejanović.
Radovanović je objasnio da li je on kao stručnjak mogao da poveruje da je nastradalo devet učenika škole, ubijenih od svog vršnjaka.
Foto: Kurir Televizija
– Koji normalan čovek bi mogao da poveruje u tako nešto, ja se bavim kriminalom od vremena od kad sam završio psihologiju, pa sve do penzije ali i nakon penzije. Nisam mogao pomisliti da može u Srbiji tako nešto da se desi. Takva vrsta ubistva se dešavaju na Zapadu, oni imaju dve kategorije masovnih ubistava, jedna je kad rade psihopate, a druga je teroristički čin. Sa tim smo se susretali u Rusiji, kada su upadali u škole, ali to su neprijateljski potezi iz političkih razloga. Ovo je nešto sasvim deseto. Organizovani kriminal rađe poremećaje u društvu i u ličnosti. Verovatno je zbog toga povećan broj psihopatskih struktura kod mladih. Istraživanja pokazuju da 70% nasilnih činjenja dugujemo psihopatiji, 75% teških oblika silovanja dugujemo psihopatiji. Imamo jednu ličnost koja je Bogom dana za kriminal, užasno teška za podnošenje. Psihopate srećemo svuda – kaže Radovanović.
Zbog činjenice da je počinilac imao samo 13 godina i time bio krivično neodgovoran prema zakonima Srbije protiv njega nije mogla da bude podignuta optužnica. On je smešten na posmatranje i nalazi se u psihijatrijskoj ustanovi. Međutim, protiv njegovih roditelja su pokrenuti krivični postupci. Đukić Dejanović je objasnila šta možemo očekivati o sudbini dečaka.
Vidi galerijuDruga godišnjica masakra u Ribnikaru Foto: Jakov Milošević
– Eksperti i dalje prate počinitelja ovog teškog zločina, kod nas ta neka dijagnoza psihopate se češće koristi, ali je to i poremećaj ličnosti, takva dijagnoza se može postaviti tek sa punih osamnaest godina. Ono što čujemo od advokata roditelja koji su u postupcima sa porodicom, da je sada ocenjeno, da je on vrlo planirao taj zločin, da ga je uradio bez ikakve empatije, iza toga je vrlo racionalno pozvao policiju i sam rekao da je psihopata. Da li je on razvio osećanje kajanja? Imao je nagon takmičanja, konkurencije, druženja… Birao je vrlo kvalitetnu decu, koja su bila nadarena u nekim poljima. Neka deca su zaista bila posebna, nisu to bila slučajna deca, postojao je i spisak. On nije samo planirao, već je ravnodušno uradio sve – kaže Đukić Dejanović.
Radovanović misli da je dobro znao da ne postoji krivična odgovornost ispod 14 godina:
– Sama činjenica je da je imao spisak nadarene dece, imao je želju da on bude prvi. Sve je isplanirao, javio je policiji da je uradio zločin.
