Dete je vozilom Hitne pomoći prevezeno u bolnicu u Tiršovoj ulici.
Devojčica (5) teže je povređena kad ju je u Ulici španskih boraca na Novom Beogradu pas lutalica ugrizao za ruku.
Pas ju je navodno toliko snažno ujeo da joj je skoro odgrizao deo ruke oko lakta. Ona će biti zadržana u bolnici na daljem lečenju.
Srbija Danas/Telegraf
Istraga je u toku.
Tinejdžerka (17) upravljala je Audijem koji se danas zakucao u staklenu ogradu bašte restorana na Dunavskom keju.
Ona je sela u automobil sa tablicama Severne Makedonije, potom je izgubila kontrolu, udarila ženu (59), a onda se zakucala u staklenu konstrukciju bašte restorana. Tom prilikom je povređen i muškarac koji se u trenutku nesreće nalazio u restoranu.
Njih troje su komunikativni, i u stabilnom stanju, a prevezeni su na VMA, piše Telegraf.
Prava drama, kao iz nekog holivudskog filma, odigrala se rano jutros u hrvatskim Pločama, kada je mlada trudnica Mila Knežević Musulin krenula da se porađa, usled čega ju je suprug odmah odvezao do bolnice u Splitu.
Međutim, umesto da se porodi u Splitu, njen suprug Roko (33) se vratio u grad jer je bilo jasno da Mila neće izdržati putovanje do Splita, te se uputio u Hitnu pomoć u Pločama. Ali je tamo usledila neobična situacija koju će verovatno dugo prepričavati.
Ekipa Hitne pomoći bila je na terenu, baš kao i zaposleni koju su mogli da porode Milu, te je Roko je pozvao hitnu službu u Dubrovniku, koja mu je dala savete i vodila ga dok je na zadnjem sedištu svog automobila porađao svoju suprugu.
Porođaj je, srećom, prošao glatko i kako treba, na radost i srećnih roditelja, ali i ekipe doktora (dr Galić, medicinska sestra Radaljac, vozač Grbavac) koji su se vratili sa intervencije i preuzeli brigu o majci i bebi, nakon čega je odvežena u porodilište u Metkoviću. Rokovo mama, kako prenosi “Dubrovački vjesnik” je medicinska sestra, te se možemo složiti da “krv nije voda”.
Rodila se devojčica Lucija, koja ima stariju braću blizance Niku i Duju, koji će 19. juna napuniti 18 meseci.
– Lucija je malo žurila, nije nam rekla da toliko žuri, pa smo morali neplanirano da reagujemo. Kada smo krenuli za Split, videli smo da nećemo stići na vreme, pa smo se vratili u Ploče. Osoblje u hitnoj službi u Dubrovniku mi je dalo savete i reklo šta da radim, na kraju je malo plakala, a ja sam joj pokrio glavu pidžamom. Mala jutarnja avantura završila se na najbolji mogući način – rekao je srećni tata Roko.
Foto: Shutterstock
Vozač hitne pomoći: Svaka čast tati!
– Tata je bio neverovatno hrabar, i u vreme intervencije u Rogotinu, nismo vozili već skoro leteli kada nas je služba u Dubrovniku obavestila da je bebina glava krenula da izlazi. Takvi događaji su veoma retki, često smo pod stresom, ali smo dali sve od sebe i na kraju je radost bila potpuna. Veliki deo posla je obavio otac Roko, svaka mu čast! A sestra Ivana je skoro zaplakala kada je sve bilo gotovo – rekao je, nakon rođenja bebe Lucije od 2,7 kg ispred Doma zdravlja u Pločama, Goran Grbavac, vozač kola hitne pomoći koji je novorođenče odvezao u porodilište u Metkoviću, kako prenosi “Dubrovački vjesnik”.
– Prvo smo pitali da li je beba plakala jer je to obično znak da je sve u redu. Mi smo obučeni za ove situacije, pohađamo kurseve i edukujemo se, za razliku od tate Roka koji je, potpuno nespreman, pokazao izuzetnu hrabrost i sposobnost porodivši svoju suprugu, dok smo se mi vraćali u Ploče sa intervencije na koju smo pre toga pozvani. Mislim da ga je pokretao adrenalin i neverovatna želja da sve prođe kako treba. Naravno, i mi smo presrećni, jer većina naših intervencija ima drugačiji karakter – rekla je Ivana Radaljac, medicinska sestra na Odeljenju hitne pomoći u Pločama.
Kurir.rs/Jutarnji list
Ruška Jakić nedavno je govorila o svojim životnim usponima i padovima, ljubavi, prevari ali i svim pobedama.
Foto: Jasna Prolić
Ruška je za Kurir otkrila šta je ono što joj je promenilo život iz korena i učinilo je srećnijom i prepoznatljivom.
– Kada sam 1994. godine počela da menjam svoj životni put dospela mi je u ruke knjiga “Moć podsvesti” i tada sam shvatila da sve što nam se događa je zapravo do nas samih. Mi smo prvaci sveta da krivimo druge za svoje neuspehe, a ne da se zapitamo gde smo pogrešili. Kada sam rekla prvi put “Dobro jutro lepotice” svi su mislili da sam luda pa čak i moja ćerka – rekla je Ruška i dodala:
Vidi galerijuRuška Jakić Foto: Kurir, Kurir Televizija, Zorana Jevtić
– Ta rečenica ima duboko značenje, a to je da volite sebe jer vas tako niko neće voleti. Druga stvar koju sam naučila da sam celog života sam želela da budem u pravu a sada želim da budem srećna. Treća stvar je da ne želim nikoga u životu ko će me učiniti nesrećnom. Jedna loša misao vuče sve druge, a to se kod mene nikada ne dešava. Svako jutro se istuširam, voda nosi sve, a onda se sredim, zahvalim Bogu što postojim i krenem da osvajam planetu – rekla je Ruška.
Anabela Atijas stigla je na poslavu u jednom prestoničkom loka, te tom prilikom prokomentarisala nedavnu izjavu Slobe Radanovića da je Luna Đogani bolji čovek od Kije Kockar.
– Ne treba mi Sloba da mi kaže kakva je moja ćerka. Nisam videla tu izjavu i ne bih je upoređivala ni sa kim. I kada je grešila, i kada je padala i ustajala uvek je radila najiskrenije moguće. To smatram njenom vrlinom i za mene je retkost u današnje vreme. Jedna je od retkih rijalitih učesnika koja je održalada je ljudi idalje vole – govorila je Anabela ponosno o svojoj naslednici, a potom je i prokomentarisala i svoje koleginice.
Vidi galerijuSloba Radanović Foto: ATA images
“Milica Pavlović ne može da se poredi sa Teom Tairović”
Vidi galerijuMilica Pavlović Foto: Nikola Radišić/Luka Stepanović
– Tea Tairović mi je super, cura je autentična i nema konkurenciju. Sve sama radi to je za svahu pohvalu – rekla je pevačica.
– Milica Pavlović? – dodao je jedan od novinara.
– Milica je isto dobra, ali ne mogu da se porede – poručila je Atijasova.
Inače, Nina Đogani je već neko vreme u emotivnoj vezi sa momkom čiji identitet krije od javnosti, a koji je bio u zatvoru i trenutno je na izdržavanju kućnog pritvora i nosi nanogicu.
Vidi galerijuLuna i Nina Đogani danas Foto: Printskrin/Instagram, Petar Aleksić
Anabeli se zet sviđa zato što je pozitivan i zanimljiv.
– Brzo mi vreme prolazi, ne znam odakle svima ovoliko godina. Govorim ćerkama da ne žure da odrastu. Blankica se svaki dan mazi sa mnom. Imamo još uvek svoje rituale. Ja sam se mlada udala, ali mislim da Nina nije u tom fazonu. Osećam da nije sprema još za te ozbiljnije stvari. Upoznala sam njenog dečka, meni je super, ja volim pozitivne, zanimljive ljude, koji vole da se šale na svoj i tuđi račun – rekla je Anabela.
kurir.rs/alo
Više se ne sećam datuma, ali znam da je bila nedelj i da je Filip otišao na očev grob. Toga dana pitao me da li hoću njega i njegovog druga Vukašina da odvezem do Novog Parazar, što sam prihvatila. Toga dana, poslednji put sam ga videla!
Ovako je u istrazi ubistva Filipa Marjanovića (23) i Vukašina Gošovića (21), majka pogojnog Filipa, Gordana Marjanović opisala poslednje dane provedene sa sinom sredinom septembra 2019. Navela je da je sina i njegovog prijatelja Vukašina odvezla do Novog Parazara svojim “citroenom” i da je iz njihovog razgovora zaključila da im je plan bio da nelegalno uđu u Crnu Goru. Sledećeg dana, poslao joj je poruku i nikada ga više nije čula niti videla.
Pokojni Filip Marjanović Foto: Kurir
Tek pet godina kasnije, crnogorsko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv pripadnika škaljarskog klana zbog sumnje da su vojicu mladića iz Beograda, namamili su u Crnu Goru, a potom ih mučili i ubili.
Marjanović i Gošović, podsetimo, godinama su bili na čuvenom spisku nestalih osoba koji je obelodanjen posle hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka MIljkovića. Njihova likvidacija rasvetljena je tek prethodne godine, a po zamolnici su u srpskom tužilaštvu za organizovani kriminal tokom istrage saslušani i članovi njihovih porodica. Trag im se, kako je utvrđeno, izgubio čim su ušli u Crnu Goru. Prema navodima optužnice u susednu državu namamio ih je Goran Milašinović, a u jezivom ubistvu učestvovali su i Emil Tuzović, Stefan Đukić i Milan Brajović. Kako se navodi, njihova likvidacija bila je osveta za ubistvo Baranina Zijada Nurkovića, inače kuma pokojnog Alana Kožara, koji je prema presretnutim Skaj porukama i sam prisustvovao mučenju mladića.
Zijad Nurković, podsetimo, ubijen je u Španiji u aprilu 2019. pred trudnom ženom, inače influenserkom Vasilisom i maloletnim detetom.
– Sve su nam rekli, brate. Uši sam im rezao ko dobermanu. Mršavi je prvi progovorio, rekoh deri ovog odmah. Priznao mi je sve jer sam mu uši okinuo. Rekoh, ti Ziku da mi ubiješ. I na kraju sam ga zaklao ko jarca sa bajonetom – napisao je u jednoj poruci preko Skaja Tuzović Milašinoviću.
Zijad Nurković ubijen pred trudnom ženom Foto: Drustvene Mreže
U drugoj poruci na osnovu koje istražitelji zaključuju da mu je Milašinović namamio i poslao dvojicu Beograđana da ih ubije piše:
– Živ mi bio ti buraz moj, sto godina napunio, da ti brat tvoj reče odma i ajde brate u zdravlje moj sto godina napunio, a svi nam dušmani pod nogama bili, kao oni što si mi ih posla, eto!Otac mu ubijen na ulici
Otac Filipa Marjanovića, čiji je grob posetio pre nego što je ubijen, takođe je imao tragičnu sudbinu. Desimir Marjanović, bio je vlasnik menjačnice i njega su 5. jula 2010. ispred kuće na Petlovom brdu ubili razbojnici.
U svom iskazu istražiteljima, Gordana Marjanović, kako Kurir saznaje, izjavila je da od svih optuženih poznaje Milašinovića.
– Videla sam ga na suđenju mom sinu u Crnoj Gori. On je bio organizator pljačke banke u kojoj je učestvovao i moj sin sa još jednim dečkom iz Beograda. Milašinović je bio taj koji je posle pljačke preuzeo pare, nekih 160.000 evra, pre nego što je moj sin uhapšen. Filip mi je po izlasku iz zatvora rekao da je pričao sa Milašinovićem i da će da vrati pare – izjavila je navodno u iskazu, koji je citiran u crnogorskoj optužnici.
Sin joj je, kako je navela, izašao iz zatvora oko godinu pre nestanka. Poslednji put, videla ga je pošto je njega i Vukašina odvezla u Novi Pazar.
– Sin mi se tog jutra javio, napisao je da je sve u redu, a ja njemu da sam ljuta jer sam saznala da je ponovo u vezi sa devojkom s kojom je bio od izlaska iz zatvora i sa tim se nisam slagala. U sredu je pustio poruku, sestri je kratko pisao i poručio da će me zvati, nakon čega sam mu istog dana poslala prouku ali više se nije javljao niti odgovaorao – izjavila je majka pokojnog, navodeći da joj se sin, dok ga je vozila u Novi Paraz rekao da na kratko ide u Crnu Goru, a da će se sledeći put videti u Sloveniji.
Njegov nestanak, kako proizilazi iz dokumentacije, prijavila je 21. septembra 2019.
Pokojni Vukašin Gošović Foto: Privatna Arhiva
Nestanak drugog mladića, Vukašina Gošovića, prijavio je njegov otac, u decembru iste godine. Naveo je da zna da je otputovao i poneo kofer, ali da nije znao gde je otišao niti koliko će ostati. Kako je naveo u iskazu, da se njegovom sinu dogodilo “nešto strašno”, prvi put je čuo nekoliko dana kasnije, kada im je u kuću doša Vukašinov prijatelj, Slavoljub Trajković zvani Trajko.
– Kod nas je došao muškarac kog znam kao Vukašinovog druga, nadimak mu je Trajko. Pitao je da li znamo gde je, da li nam se sin javlja, a kada smo mu rekli da je otišao na put i da se nije više javio, rekao nam je da mu se verovatno nešto desilo. Dolazio je kod nas još nekoliko puta, jednom mi je rekao “gospodine, vaš sin i Filip su ubijeni prvo veče” – ispričao je Boris Gošović.
Inače, Trajko je javnosti postao poznat posle hapšenja Beliuvkovog klana, koji je planirao njegovo ubistvo. Trajko je nedavno uhapšen zbog pokušaja ubistva mladića u Resniku, a sudi mu se i za pokušaj ubistva jednog beogradskog kluba.
U trenutnom vremenu veliki je broj inovacija koje nam olakšavaju svakodnevnicu, tako da je mali broj onih koji bi se vratili u prošla vremena kako bi živjeli kao njihovi preci. Danas ćemo pisati o novostima koje stižu iz Azije, a riječ je o jednom jako misterioznom selu.
Usprkos napretku savremenog doba, postoji zajednica koja živi u skladu s prirodom, izvan granica onoga što većina smatra mogućim. U srcu planinske provincije Guizhou u Kini, na nadmorskoj visini od oko 1800 metara, smjestila se jedinstvena ljudska zajednica – selo skriveno unutar špilje, daleko od asfaltiranih puteva, prometa i svih pogodnosti koje nudi moderna civilizacija.
Ova skupina ljudi, više od sto pojedinaca, živjela je decenijama gotovo u potpunom izoliranju. Njihov svakodnevni život odvijao se unutar prirodnog skloništa koje je pružala špilja, u prostoru bez struje, interneta i betonske infrastrukture. Ono što se na prvi pogled može učiniti kao povratak u prošlost, u njihovom slučaju predstavlja izbor – oblik opstanka i izražavanja autonomije.
Do sela se može doći isključivo pješice, i to nakon dužeg i napornog uspona. Nema ceste, nema vozila, nema mostova. Samo strma staza vodi do mjesta gdje je oblikovan sasvim poseban svijet. Ipak, ni ovakva fizička nedostupnost nije spriječila stvaranje uređene i funkcionalne zajednice. Ljudi su se okupljali, živjeli u skladu s prirodom i međusobno pomagali, a čak je i obrazovanje bilo prisutno. Nekada je u toj špilji djelovala škola sa 186 učenika, što dovoljno govori o ozbiljnosti kojom su pristupali budućnosti svoje djece.
Početkom 2000-ih, kineske vlasti donose odluku o zatvaranju sela. Zvanično obrazloženje bilo je da “u Kini više ne žive ljudi u pećinama”. Takva tvrdnja naišla je na snažnu reakciju javnosti jer nije bila riječ o primitivnom društvu, već o ljudima koji su samoinicijativno, bez pomoći države, stvorili održiv sistem života u ekstremnim uslovima. Medijska pažnja tada se usmjerila prema ovom mjestu, a znatiželja je navela i turiste i istraživače da se lično uvjere u način života koji prkosi savremenim standardima.
Kao rezultat toga, vlasti su odlučile premjestiti dio stanovništva – naročito djecu – u internate i obrazovne institucije koje su nudile formalno bolje uslove. Ipak, značajan broj ljudi ostao je u špilji, vjeran svojoj zemlji, okolini i životnoj filozofiji. Za njih, život u toj tamnoj, hladnoj, ali poznatoj unutrašnjosti nije bio simbol zaostalosti, već izraz slobode – od modernih očekivanja, od konzumerizma, od buke koja odvaja čovjeka od sebe.
Danas, špiljsko selo u Guizhouu ostaje živi podsjetnik da napredak ne mora izgledati jednako za sve. Neki biraju tišinu i prirodu, jer tamo pronalaze više ravnoteže, više smisla i manje lažnih potreba. Bez obzira na to hoće li i kada ova zajednica odlučiti da se u potpunosti uključi u tokove modernog društva, vrijednosti koje su izgradili – samodostatnost, jedinstvo i mirna postojanost – ostaju snažna poruka svijetu koji često zaboravlja što znači živjeti ispunjeno.
Pevač Bojan Tomović, poznat i po umetničkom imenu Ammar Moštrokol, već godinama se bori sa bipolarnim poremećajem, a kako je sam otkrio, njegovo zdravstveno stanje se ponovo pogoršalo, te je ovih dana hospitalizovan. Poremećaj Bojana Tomovića ne ogleda se samo u njegovom zdravstvenom kartonu, već je kroz godine oblikovao i njegov duhovni put.
Poremećaj Bojana Tomovića – Pevač se godinama bori ali ponovo bezuspešno
U razgovoru za „Blic“, Tomović je otvoreno govorio o svojoj dugogodišnjoj borbi sa mentalnim zdravljem i metodama lečenja koje trenutno prolazi:
– Tačno je da su me sa lisicama na rukama uhapsili i prvo odvezli u policiju, a iz policije na psihijatriju zbog moje dijagnoze bipolarni poremećaj. Do sada sam dva puta prisilno hospitalizovan. Prvi put 2019. godine kad sam pokušao da se ubijem, a drugi put 2024. godine jer su me majka i ujak, nakon svađe sa njima, prijavili u policiju. Tada su me vezanog lisicama odvezli na psihijatriju – ispričao je pevač.
Dodaje da od tada više ne razgovara ni sa majkom ni sa ujakom, a lečenje kojem je trenutno izložen podrazumeva i elektrošok terapiju.
– Sada doktori pokušavaju strujom i litijumom da mi nekako pomognu jer me depresija ponovo ubija. Svaki dan po tri puta primam struju u mozak – to se radi kada antidepresivi više ne deluju. Struja peče i boli, ali ti kasnije bude bolje, kao da si na koksu. Ovo mi je peta ili šesta hospitalizacija i nadam se da će mi konačno biti bolje kako bih mogao da se vratim muzici i nastupima – rekao je iskreno Tomović.
Naime, pevač je u jednom periodu prešao u islam i promenio ime u Ammar Moštrokol, ističući da je u veri pronašao mir.
– U islamu sam pronašao spas i mir, a ime Ammar sam izabrao jer kažu da na arapskom jeziku znači „život“, tako da ja, uprkos svojoj bolesti, koja je nažalost poznata po velikom broju samoubistava, biram novi život – izjavio je tada za portal Nova.
Međutim, u jednoj od kasnijih faza, Tomović se povukao i iz vere, smatrajući da nije dostojan da bude Musliman.
– Braćo Muslimani, praštajte, ali previše sam ja prljav da bih kaljao vašu najčistiju religiju. Nisam dostojan da budem dobar musliman i zato se vraćam u svoj mali začarani krug tame i depresije. Oprostite još jednom… Agnostik Bojan – napisao je na društvenim mrežama.
Poremećaj Bojana Tomovića nastavlja da ga prati kroz život, ostavljajući trag kako u njegovoj svakodnevici, tako i u duhovnim i emotivnim izborima. Pevač, ipak, ne gubi nadu da će mu terapije pomoći da se vrati muzici i starom životu, bez tame koja ga već dugo obuzima.
AUTOR: Svet
Nesreća se dogodila u 18.05 časova, na putnom prelazu koji je obezbeđen vertikalnom drumskom signalizacijom, kada je traktor sa prikolicom neoprezno pokušao da pređe prugu, saopštilo je preduzeće “Srbija Kargo”.
Na putnom prelazu na pruzi između stanica Zvižd i Rabrovo-Klenje danas se dogodila nesreća u kojoj je jedna osoba smrtno stradala, a jedna povređena, kada je teretni voz naleteo na traktor sa prikolicom.
Tom prilikom je putnik iz traktora smrtno stradao, dok je vozač povređen i kolima hitne pomoći prevezen u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Na lice mesta izašli su pripadnici MUP-a, kao i Zajednička železnička komisija “Infrastruktura železnice Srbije” i “Srbija Kargo” za isleđenje vanrednih događaja, koja će utvrditi sve detalje ove nesreće.
Teretni voz, koji je u svom sastavu imao 15 vagona, saobraćao je iz Prahova za Šabac. Saobraćaj na ovom delu pruge je trenutno u prekidu.
“Srbija Kargo” a.d. izražava saučešće porodici nastradalog i žali zbog tragedije koja se dogodila, navodi se u saopštenju.
Železničke kompanije “Srbija Kargo” i “Infrastruktura železnice Srbije” ponovo apeluju na sve učesnike u saobraćaju da poštuju propise i saobraćajnu signalizaciju, jer samo tako mogu da se spreče ovakve nesreće i sačuvaju ljudski životi.
Tanjug