wp

Shvatio je da je estrada njegov istinski poziv, pa je bez previše razmišljanja odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja i uplovi u neizvesne, ali uzbudljive vode muzičkog sveta.

Popularni folker Miloš Bojanić danas uživa u plodovima svoje uspešne muzičke karijere, koja mu je donela i zavidno bogatstvo, ali malo ko zna da je pre nego što se posvetio estradi, imao sasvim drugačiji životni i profesionalni put, koji uključuje i zavidno obrazovanje.

Naime, Bojanić je najpre vanredno završio srednju Saobraćajnu školu, pokazujući već tada upornost i posvećenost obrazovanju. Njegova želja za učenjem nije se tu zaustavila – odlučio je da nastavi školovanje i upisao je Saobraćajni fakultet, koji je uspešno završio. 

Nakon diplomiranja, započeo je profesionalnu karijeru u struci, radeći kao direktor novosadskog javnog preduzeća „Parking“. Na toj poziciji imao je stabilan posao i odličnu platu, ali je sudbina ipak imala drugačiji plan za njega.

Ljubav prema muzici, koja je godinama tinjala u njemu, konačno je prevagnula nakon što je snimio svoj prvi album. Shvatio je da je estrada njegov istinski poziv, pa je bez previše razmišljanja odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja i uplovi u neizvesne, ali uzbudljive vode muzičkog sveta.

– Imao sam dobru platu, odličan posao, ali je ljubav ka muzici prevagnula, te sam nakon snimljenog prvog albuma napustio posao i upustio se u svet muzike. Nije bilo u redu prema ostalim kolegama iz „Parkinga“ da često odsustvujem sa posla zbog pevačkih angažmana – ispričao je Bojanić jednom prilikom za domaće medije.

I dok mu je karijera beležila uspon, Miloš je u privatnom životu morao da se suoči sa velikim gubitkom koji ga je zauvek obeležio. Naime, njegova mlađa sestra Cvijeta, koju je porodica od milošte zvala Lela, preminula je iznenada u 48. godini. Ta tragedija ostavila je dubok trag u Bojanićevom srcu, a njegova majka, kako je rekao, nikada se nije oporavila od tog gubitka.

– Imao sam velikih tragedija u porodici i familiji, sestra mi je umrla u 48. godini, to me posebno pogodilo. Samo je pala kao pokošena i to je bio veliki šok za moju porodicu, moja majka se nikada više nije nasmejala otkad se to dogodilo. Ljubav sestre prema bratu je nešto najlepše na svetu – prisetio se kroz emocije pevač.

Bol zbog prerane smrti voljene sestre ne jenjava ni decenijama kasnije, a Miloš je pronašao način da joj odaje počast i čuva uspomenu na nju – svaki brod koji poseduje nosi njeno ime. Iako joj je pravo ime bilo Cvijeta, nadimak Lela bio je duboko ukorenjen u krugu porodice, pa je tako i Bojanićev brod simbolično nazvan „Lela“. Taj brod, iz luke u Baošićima, svake godine isplovljava – kao tiha, ali snažna posveta ženi koju nikada nije prestao da voli i koja zauvek živi u njegovom srcu.

Postavljala je standarde gotovo nedostižne, a nužne kao orijentire.

Narodna umetnica Rusije, Natalija Tenjakova preminula je u 81. godini života. Vest o njenoj smrti potvrdio je čuveni MHAT (Moskovski hudožestveni teatar), čija je bila članica od 1988. godine.

„Ona je postavljala standarde — kako u umetnosti, tako i u životu. Standarde gotovo nedostižne, ali nužne kao orijentir“, navodi se u saopštenju čuvenog pozorišta.

Život posvećen pozorištu

Natalija Tenjakova rođena je 1944. godine u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu). Završila je Lenjingradski državni institut za teatar, muziku i kinematografiju, gde je studirala na klasi poznatog pedagoga Borisa Zona.

Svoju karijeru započela je u Lenjingradskom Lenkom teatru, a potom je prešla u Veliki dramski teatar Georgija Tovstonogova. Godine 1978, nakon što je njen suprug, glumac Sergej Jurjski, pao u nemilost tadašnjih vlasti, bračni par se preselio u Moskvu.

Iako je planirano da zaigraju u MHAT-u, Ministarstvo kulture je tada zabranilo njihov prijem u ansambl. Narednih godina suočavali su se sa zabranama i preprekama — pokušaj prelaska u Lenkom bio je blokiran 1978, da bi ih Moskovski teatar Sovjeta konačno primio 1981. godine. Tenjakova se 1988. priključila MHAT-u, gde je ostala do kraja života.

Nezaboravne uloge i građanska hrabrost

Za razliku od mnogih kolega, Natalija Tenjakova retko se pojavljivala na filmu. Najpoznatija joj je uloga babe Šure u kultnom ostvarenju „Ljubav i golubovi“ reditelja Vladimira Menjškova.

U pozorištu je briljirala u velikom broju uloga, među kojima se ističu: Madlena Bežar u „Kavali licemera“ u režiji Adolfa Šapira, Ranjevska u „Višnjiku“ pod rediteljskom palicom Sergeja Dančenka, Marija Antonovna u „Revizoru“ u režiji Georgija Tovstonogova.

Društveno aktivna

Tenjakova nije ostajala nema na društvena pitanja. Gostovala je na talasima Radija Sloboda, a 2012. godine potpisala je javno pismo u znak podrške članicama grupe Pussy Riot, tada uhapšenim zbog performansa u hramu Hrista Spasitelja. Tokom 2022, nakon što je režiser Kirill Serebrenikov uklonjen sa pozorišnog repertoara usled političkih pritisaka, Tenjakova je sa scene izgovorila njegovo ime — gest koji je odjeknuo u kulturnoj javnosti.

Postavljala je standarde gotovo nedostižne, a nužne kao orijentire.

Narodna umetnica Rusije, Natalija Tenjakova preminula je u 81. godini života. Vest o njenoj smrti potvrdio je čuveni MHAT (Moskovski hudožestveni teatar), čija je bila članica od 1988. godine.

„Ona je postavljala standarde — kako u umetnosti, tako i u životu. Standarde gotovo nedostižne, ali nužne kao orijentir“, navodi se u saopštenju čuvenog pozorišta.

Život posvećen pozorištu

Natalija Tenjakova rođena je 1944. godine u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu). Završila je Lenjingradski državni institut za teatar, muziku i kinematografiju, gde je studirala na klasi poznatog pedagoga Borisa Zona.

Svoju karijeru započela je u Lenjingradskom Lenkom teatru, a potom je prešla u Veliki dramski teatar Georgija Tovstonogova. Godine 1978, nakon što je njen suprug, glumac Sergej Jurjski, pao u nemilost tadašnjih vlasti, bračni par se preselio u Moskvu.

Život posvećen pozorištu

Natalija Tenjakova rođena je 1944. godine u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu). Završila je Lenjingradski državni institut za teatar, muziku i kinematografiju, gde je studirala na klasi poznatog pedagoga Borisa Zona.

Svoju karijeru započela je u Lenjingradskom Lenkom teatru, a potom je prešla u Veliki dramski teatar Georgija Tovstonogova. Godine 1978, nakon što je njen suprug, glumac Sergej Jurjski, pao u nemilost tadašnjih vlasti, bračni par se preselio u Moskvu.

U tihom polumraku bolničke sobe, šahovski majstor poslednji put je posetio svoju voljenu ćerku, noseći naslovne strane knjiga koje su zajedno stvarali.

Potnati publicista Dimitrije Bjelica podelio je duboko emotivnu priču o poslednjem susretu sa svojom ćerkom, književnicom Isidorom Bjelicom, koja je preminula 5. avgusta 2020. godine u 53. godini života. 

U trenutku kada je posetio bolnicu „Sveti Sava“, Bjelica je sa sobom poneo naslovne strane tri knjige koje su tek bile završene 

– „Videli smo ceo svet 2“, „Tri magične Isidore“ i „Njegoš i crnogorske princeze“. Želeo je da sa ćerkom podeli radosnu vest o zajedničkom stvaralaštvu, ali Isidora, nažalost, više nije bila svesna. Isidora Bjelica, Lav Pajkić / Izvor: Srbija Danas

– Poslednjeg dana boravka u bolnici “Sveti Sava” poneo sam naslovne strane tri nove naše knjige “Videli smo ceo svet 2”, “Tri magične Isidore” i “Njegoš i crnogorske princeze”. Ljubazno osoblje mi je dozvolilo da uđem, medicinska sestra je pokušala da je probudi. Rekla je: “Isi, došao ti je tata da vidiš vaše nove knjige od preko 200 knjiga.” Nije se probudila. Zbogom, najbolja ćerko na svetu! Tvoj tata Bjeli, sa kojim si obišla svet celi – napisao je Dimitrije. 

Bol i sećanje na Isidoru deli i njen sin Lav Pajkić, koji je u nekoliko navrata govorio o poslednjim mesecima života svoje majke. 

– Poslednja tri meseca njenog života su nam svima u porodici najteže pala. Ali ona je bila veliki borac i heroj i uspela je da izgura maksimalno. Nastavićemo po njenoj želji da širimo ljubav, koju je i sama promovisala. Verovatno neke stvari neću moći da radim kao ranije, koje sam radio dok je bilo nje, ali mi je rano da govorim o tome, jer se sve tek desilo – rekao je Lav kroz suze. 

Dimitrije Bjelica je svojoj ćerki posvetio i posebnu pesmu u formi akrostiha, izražavajući duboku ljubav, bol i poštovanje. Ovaj literarni omaž još jednom oslikava snažnu povezanost oca i ćerke, ali i trajnu inspiraciju koju je Isidora ostavila iza sebe. 

Isidora Bjelica, spisateljica, kolumnistkinja i javna ličnost, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti i kulturi, a sećanje na nju živi kroz reči, knjige i srca njenih najmilijih.

Pojavio se novi snimak superćelijske oluje koja je pogodila Podgoricu.

Na snimku se jasno vidi pristup gradu sa strane Dinosa, dok se nad Podgoricom nadvija superćelijska oluja. Kamera beleži dramatične promene vremenskih uslova kako se vozilo približava centru grada.

U pojedinim delovima najvećeg grada u Crnoj Gori zabeležani su obilna kiša i grad.

Deo grmljavinskog sistema sručio se sa Lovćena, donoseći obilne padavine i grmljavinske oluje na šire područje Boke Kotorske. Najteže će biti pogođen Kotor, dok će oluja sa pljuskovima i grmljavinom sa Rumije zahvatiti delove primorja u okolini Bara i Sutomora.

Pored Crne Gore, grmljavinsko nevreme tokom ovog popodneva zahvatilo je i mnoge delove Hercegovine, posebno šire oblasti oko Mostara i Trebinja. Očekuje se da će se vremenski uslovi postepeno smirivati pred kraj dana, odnosno u večernjim časovima, piše Telegraf.

Rekonstrukcija nestanka dvogodišnje Danke Ilić, kojoj se svaki trag gubi 26. marta prošle godine u Banjskom Polju, trajala je više od šest i po sati. Na terenu su bili majka nestale devojčice, kao i osumnjičeni za njenu smrt. Umesto deteta, korišćena je lutka, što je izazvalo pažnju prisutnih i otvorilo pitanja o verodostojnosti celog procesa.

Mogućnost da saznaju više detalja imali su gledaoci “Crne hronike” u ekskluzivnom intervjuu sa advokatom Milinkom Jovanovićem, braniocem jednog od osumnjičenih, Radoslava Dragijevića.

Vidi galerijuRekonstrukcija Danka Ilić Foto: Petar Aleksić

– Rekonstrukcija ima pre svega za cilj da proveri dokazne radnje, dokaze koji su izvedeni u dosadašnjoj fazi postupka. Smatram da je mnogo doprinela da se utvrdi da bukvalno ni jednim jedinim dokazom nije dokazano da je bilo ko od okrivljenih, a ne samo moj branjenik Radoslav, izvršio bilo koje krivično delo – rekao je Jovanović.

Govoreći o lutki koja je korišćena kao zamena za dete, advokat je istakao:

– Jeste, bila je lutka. Iako je lutka neodgovarajuće veličine, po meni to nije mnogo bitno.

Na pitanje o ponašanju majke nestale Danke, Ivane Ilić, Jovanović je rekao da ga je iznenadilo.

Foto: Petar Aleksić

– Njeno ponašanje je za mene zapanjujuće i začuđujuće iz prostog razloga. Ukoliko je majci, koja je pre svega mlada, dete navodno ubijeno, da ga nema, da se vodi postupak, mislim da majka treba biti u takvoj žalosti da ne zna za sebe. U konkretnom slučaju, prilikom saslušanja 16. maja i danas kad je bila rekonstrukcija, majka se ponašala sasvim normalno, kao što vi i ja sada vodimo ovaj razgovor.

Otac nestale devojčice, prema rečima Jovanovića, nije bio prisutan na rekonstrukciji.

– Video sam ga u automobilu. Inače na rekonstrukciji nije bio prisutan. Ja sam predložio da i on bude prisutan i da da izjavu i pokaže šta je i kada video, ali nije učestvovao.

Foto: Kurir Televizija

Govoreći o ponašanju osumnjičenih, Radoslavljevog sina i Srđana Jankovića, Jovanović je naveo da su delovali sigurno i dosledno.

– Oni su se ponašali samouvereno, logično, kada su davali iskaze i kada su pokazivali na licu mesta ko je gde bio i šta je radio. Bili su toliko samouvereni da im čovek treba verovati, jer nema apsolutno odstupanja. A bili su u odvojenim ćelijama, nisu imali šanse da se dogovore.

Prema njihovim iskazima, kako navodi advokat:

– Pokazali su da su došli ispred Dankino dvorišta i kuće njenog deke i bake. Okrenuli su tu automobil i urinirali su jedan i drugi. Nakon toga su seli u auto i nastavili put. Negirali su bilo kakvu povezanost sa nestankom deteta. Logično bi bilo da se izađe, da se uzorkuje zemlja, da se izvrši analiza i utvrdi od koga potiče urin i da li su zaista urinirali. Strahovito veliki propusti su učinjeni i zbog toga ovaj postupak dugo traje.

O daljim koracima, Jovanović kaže:

– Treba i drugi deo rekonstrukcije da se obavi na Starobanjskom putu. Nakon toga će javni tužilac odlučiti šta će uraditi. Da li će nastaviti sa dokaznim radnjama, ostati pri optužnici koju je podigao ili izvršiti neke izmene, mi branioci to ne možemo da znamo.

Kurir.rs

Dečak tinejdžerskog uzrasta iznenada je preminuo nakon što se probudio sa simptomima brzo napredujuće bolesti. Vilijam Hend, koji je imao samo 14 godina, bio je “poznat po svom zaraznom smehu” i “duhovitim šalama”, navodi se u čitulji. Njegov otac, takođe po imenu Vil Hend, napisao je na Fejsbuku:

“Danas nas je probudio pre pet ujutru, bilo je jasno da mu nije dobro. Sve se brzo zakomplikovalo i Bog ga je pozvao sebi.”

Vilijam iz Grinvila, Južna Karolina, preminuo je od “ozbiljne bakterijske infekcije” poznate kao meningokokcemija.

Meningokokcemija je retka, ali opasna po život

Bakterija koja je izaziva, Neisseria meningitidis, uništava krvne sudove kada dospe u krvotok.

“To sprečava krv da dopre do organa i tkiva, što izaziva simptome poput hladnih ruku i stopala, jakih bolova u mišićima i bledila ili promene boje kože”, navodi Klinika Mejo.

Ozbiljne bolesti izazvane ovom bakterijom spadaju u invazivne meningokokne bolesti i mogu dovesti do meningitisa (zapaljenja mozga i kičmene moždine), sepse ili oba istovremeno (meningokokne sepse).

Vil, strastveni košarkaš, imao je meningokoknu sepsu, potvrdila je njegova majka Megan za Fox Carolina.

Nisu opisani svi njegovi simptomi, ali tipično uključuju: visoku temperaturu, povraćanje, glavobolju i osip koji može biti crvene ili ljubičaste boje.

“Zovemo to petehijalni osip jer izgleda kao da su kapilari pukli ispod kože. To nije osip kakav biste inače imali kod virusnih infekcija. Ako pritisnete prstom na njega, osip ne nestaje.” rekla je doktorka.

Oko jedan od deset ljudi nosi bakteriju N. meningitidis u grlu bez ikakvih simptoma. Međutim, nosioci je mogu preneti bliskim kontaktom, poput kijanja, kašljanja ili ljubljenja.

Prema podacima organizacije Meningitis Research, “samo mali broj ljudi koji su izloženi meningokoknoj bakteriji zaista i oboli od meningitisa”.

Foto: Facebook/Will Hand

Bolest najčešće pogađa decu i mlade

Postoje vakcine koje štite od nekih vrsta meningitisa, pri čemu je virusni meningitis najčešći, dok je bakterijski meningitis ređi, ali opasniji. Dr Burč je upozorila na to koliko brzo bolest može da se razvije:

“Infekcija se razvija jako brzo, i kada jednom krene, ponekad je izuzetno teško spasiti osobu zaraženu bakterijom.”

Vilijam — koji je imao troje braće i sestara: Emi Ris (15), Logana (12) i Redigera (8) — ostaće upamćen kao dečak sa “raspuštenom kosom, velikim osmehom i sportskim duhom”.

Foto: Shutterstock

U čitulji piše:

“Njegov odlazak ostavlja prazninu koju ništa ne može ispuniti, ali njegov vedri duh, brzi osmeh i zarazna energija živeće zauvek u srcima svih koji su ga poznavali, čak i nakratko. Vil je bio svetla tačka u danu mnogih ljudi — podjednako sportista, zabavljač, ljubitelj muzike i veran prijatelj. Njegovi saigrači, treneri i drugari znali su ga kao osobu koja uvek pokreće atmosferu — spreman sa pričom, često malo ulepšanom, uvek uz osmeh.

Vil je bio poznat kao đak sa svim peticama, što je dokaz njegove inteligencije, radoznalosti i povremenih naleta koncentracije između šala.

Van učionice i sportskog terena, bio je poznat po svom zaraznom osmehu, duhovitim dosetkama među prijateljima i neponovljivom daru da obične trenutke pretvori u nezaboravne uspomene.”

(Ona.rs/TheSun)

Preminuo poznati šahista i pisac.

Dimitrije Bjelica, otac Isidore Bjelice, preminuo je u 89. godini.

Dimitrije je bio poznati šahista, novinar i pisac.

U Ginisovoj knjizi rekorda se nalaze dva njegova rekorda: šahovska simultanka na 312 tabli, održana u Subotici 1997. godine i simultanka na slepo koju je odigrao iste godine u mestu Herceg-Novi u Crnoj Gori.

Dimitrije Bjelica bio je jedan od najplodnijih šahovskih pisaca na svetu. Autor je više od 80 knjiga koje su doživele čak 180 izdanja, kao i više od 70 video i CD izdanja. Pored toga, osmislio je i realizovao pet televizijskih serija posvećenih šahu.

okom svoje bogate karijere, Bjelica je objavio na hiljade članaka u raznim novinama i časopisima, pišući o svim aspektima šahovskog sveta. Bio je stalni dopisnik brojnih uglednih međunarodnih listova, među kojima se izdvaja londonski “Times”. Intervjuisao je gotovo sve najznačajnije svetske šahiste, a više od pola veka prisustvovao je najvažnijim šahovskim događajima širom Evrope.

Godine 1967. na Majorci, zajedno sa Horheom Puigom, pokrenuo je inicijativu za dodelu Šahovskog Oskara. Nakon Puigove smrti, Bjelica je preuzeo vođenje ove prestižne nagrade. Najčešći dobitnici tzv. “Belog (zlatnog) Oskara” bili su Anatolij Karpov i Borislav Ivkov.

(Informer)

Nakon vesti koja je potresla čitav Sandžak – da je iznenada preminuo Rijad Šabić, brigadir iz Breze, samo nekoliko sedmica pre zakazanog venčanja – oglasila se i njegova verenica, Novopazarka Hena Ćurkić. Njene reči, objavljene na društvenim mrežama, presecaju dušu i ostavljaju bez daha.

“Prerano si me napustio… Uvek sam govorila da za sve postoji rešenje i da ćemo sve u životu rešiti. Nestrpljivo sam čekala 9. avgust, dan naše svadbe, šta god da se dešavalo, ja sam tebe već gledala kao svog muža, svog saputnika i videla sam ceo svoj život samo s tobom”, započela je Hena svoju objavu, uz zajedničku crno-belu fotografiju sa Rijadom u svečanim svadbenim odelima, kao da je sudbina želela da makar na slici budu zajedno onako kako su planirali u stvarnosti.

Planovi su bili veliki, snovi još veći. Ljubav koja je počela na Omladinskoj radnoj akciji “ORA Novi Pazar 2024”, gde su se Hena i Rijad upoznali, doživela je ono što su mnogi nazvali najlepšom pričom iz tog perioda – prosidbu pred celom brigadom, pesmu, aplauze, radost. Venčanje je bilo zakazano za 9. avgust, pozivnice poslate, devojačko veče održano.

“Preteško mi je i nedostaješ mi neopisivo. Čekaj me! Volim te”,  završava Hena, ostavljajući bez reči sve koji su pročitali njenu objavu. Bol, nema i sveprisutna, izlazi iz svakog reda. Njene reči više nisu samo lični oproštaj – one postaju kolektivni krik svih koji znaju šta znači voleti, planirati i izgubiti.

Na objavljenim fotografijama vidi se njihova ljubav, dostojanstvo i sreća, sada zarobljeni u vremenu. Na jednoj plešu zagrljeni, na drugoj se smeju, u svečanim tradicionalnim nošnjama. Vremenski, sve je stalo – ali emocije su glasnije nego ikad.

Sandžak tuguje s Henom. Tuguje Breza i Bosna. Tuguje cela ORA zajednica. A Henina poruka, iako bolna, ostaje kao svedočanstvo da prava ljubav ne prestaje ni smrću.

(Telegraf.rs/sandžakdanas)

Podstanar pucao u stanodavca nakon rasprave zbog kirije.

Stefan H. (52) iz Bona dugo je živeo u iznajmljenom stanu u Nemačkoj, a nakon što navodno nije plaćao kiriju u poslednjih nekoliko meseci, stanodavac je planirao da ga izbaci zbog čega je došlo do fizičkog obračuna.

Spor oko stana umalo se završio smrću stanodavca, a od utorka, Stefan H. (52) je na sudu u Bonu zbog nanošenja teških telesnih povreda njegovom stanodavcu.

Žrtva i Stefan su dali različite iskaze o tome kako se zločin dogodio, piše Bild.

Naime, Stefan je bio podstanar čak 21 godinu, ali u poslednjih nekoliko meseci je izostalo plaćanje kirije zbog čega je stanodavac želeo da ga iseli. 

Inače, muškarac je kupio stan od prethodnog vlasnika samo nekoliko meseci pre ovog incidenta kada je shvatio da Stefan ne želi da mu plaća kiriju.

Kada se stanodavac pojavio u stanu Stefana H. 10. avgusta prošle godine, izbila je svađa između dvojice muškaraca, navodi se u optužnici. 

Navodno, Stefan H. je izvadio vazdušni pištolj iz svog automobila. Uperio je oružje, napunjeno kuglicama, u grudi stanodavca i povukao obarač sa udaljenosti od oko dva metra.

Metak je probio grudi stanodavca, pogodio perikardijum, a odatle je kroz glavnu arteriju putovao do desnog bubrega, gde je blokirao arteriju.