wp

Njihova ljubav bila je toliko snažna da su je svi u malom bosanskom mestu upamtili – govorili su da su “najlepši par u Jugoslaviji”. Ali sudbina je imala druge planove. Rat ih je brutalno razdvojio, a kada su se nakon 35 godina ponovo sreli, jedno je već imalo porodicu, a drugo – samo jednu ruku i srce puno uspomena.

“Bili smo deca kada smo se upoznali, ali smo oduvek izgledali kao da smo stvoreni jedno za drugo. Gde god da smo se pojavili, ljudi su govorili: “Ovo dvoje, kao iz filma.” I zaista, ljubav između mene i Edina bila je snažna, mladalačka, iskrena, čista. Živeli smo u jednom malom mestu u Bosni, a u to vreme ceo svet nam je bio otvoren.

Zajedno smo završili srednju školu, zajedno se smejali, plakali, maštali. O braku smo pričali još pre nego što smo napunili osamnaest. Nismo stigli ni da se verimo kako dolikuje. Došao je rat.

Bilo je to kao da ti neko preko noći iščupa dušu iz tela. Sve se promenilo. Ljudi su nestajali, granate su padale, komšije su postajale stranci. Edin je otišao da se bori. Meni su roditelji, u strahu, rekli: “Pakuj se, idemo u Srbiju, ovde više nema života.” Nisam ni znala kako da mu javim. Ostala sam bez glasa, bez puta, bez načina da saznam da li je živ. Godine su prolazile, prezime sam promenila – ali njega nikada nisam zaboravila
U Srbiji sam pokušavala da živim, da se priviknem, da preživim. Udala sam se. Bio je to dobar čovek, ali moje srce nije bilo celo. Dala sam sve od sebe da budem dobra supruga, dobra majka. Preselili smo se u Kragujevac, ovde sam stvorila dom, porodicu. Prezime sam uzela muževo, a sa prošlošću sam se trudila da se pomirim. Samo… nikada nisam zaboravila Edina.

Njihova ljubav bila je toliko snažna da su je svi u malom bosanskom mestu upamtili – govorili su da su “najlepši par u Jugoslaviji”. Ali sudbina je imala druge planove. Rat ih je brutalno razdvojio, a kada su se nakon 35 godina ponovo sreli, jedno je već imalo porodicu, a drugo – samo jednu ruku i srce puno uspomena.

“Bili smo deca kada smo se upoznali, ali smo oduvek izgledali kao da smo stvoreni jedno za drugo. Gde god da smo se pojavili, ljudi su govorili: “Ovo dvoje, kao iz filma.” I zaista, ljubav između mene i Edina bila je snažna, mladalačka, iskrena, čista. Živeli smo u jednom malom mestu u Bosni, a u to vreme ceo svet nam je bio otvoren.

Zajedno smo završili srednju školu, zajedno se smejali, plakali, maštali. O braku smo pričali još pre nego što smo napunili osamnaest. Nismo stigli ni da se verimo kako dolikuje. Došao je rat.

Bilo je to kao da ti neko preko noći iščupa dušu iz tela. Sve se promenilo. Ljudi su nestajali, granate su padale, komšije su postajale stranci. Edin je otišao da se bori. Meni su roditelji, u strahu, rekli: “Pakuj se, idemo u Srbiju, ovde više nema života.” Nisam ni znala kako da mu javim. Ostala sam bez glasa, bez puta, bez načina da saznam da li je živ.

Godine su prolazile, prezime sam promenila – ali njega nikada nisam zaboravila
U Srbiji sam pokušavala da živim, da se priviknem, da preživim. Udala sam se. Bio je to dobar čovek, ali moje srce nije bilo celo. Dala sam sve od sebe da budem dobra supruga, dobra majka. Preselili smo se u Kragujevac, ovde sam stvorila dom, porodicu. Prezime sam uzela muževo, a sa prošlošću sam se trudila da se pomirim. Samo… nikada nisam zaboravila Edina.

Ponekad bih uveče, kad svi zaspu, gledala u stari album. Naša slika – on u sakou koji sam mu sama sašila, ja sa punđom i osmehom do ušiju.

“Traži te neki čovek bez ruke” – srce mi je stalo

Prošlo je 35 godina. Jednog popodneva, dok sam u kuhinji mesila hleb, muž je ušao i rekao mi tihim, zbunjenim glasom:

“Traži te neki čovek. Kaže da nema ruku… i da te dugo traži.”

U tom trenutku sam znala. Nisam morala da čujem ime. Znala sam – to je on. Edin.

Drhtavim rukama sam sela. Srce mi je udaralo kao da hoće napolje. Suze su same krenule.

Muž me je samo gledao. Rekla sam mu: “To je čovek kojeg sam volela pre rata. Nestao je, mislila sam da je mrtav.”

Bio je tih, ali nije rekao ni jednu ružnu reč. Samo je klimnuo glavom. Bilo je jasno, i znao je duboko u sebi, da je moje srce pripadalo nekome drugom, koga život nije dozvolio da zaboravim.

“Traži te neki čovek bez ruke” – srce mi je stalo

Prošlo je 35 godina. Jednog popodneva, dok sam u kuhinji mesila hleb, muž je ušao i rekao mi tihim, zbunjenim glasom:

“Traži te neki čovek. Kaže da nema ruku… i da te dugo traži.”

U tom trenutku sam znala. Nisam morala da čujem ime. Znala sam – to je on. Edin.

Drhtavim rukama sam sela. Srce mi je udaralo kao da hoće napolje. Suze su same krenule.

Muž me je samo gledao. Rekla sam mu: “To je čovek kojeg sam volela pre rata. Nestao je, mislila sam da je mrtav.”

Bio je tih, ali nije rekao ni jednu ružnu reč. Samo je klimnuo glavom. Bilo je jasno, i znao je duboko u sebi, da je moje srce pripadalo nekome drugom, koga život nije dozvolio da zaboravim.

Plakali smo. Bez reči, bez pitanja. Samo smo sedeli jedno pored drugog. Nije bilo važno što je prošlo 35 godina, što nas je život odvukao na različite strane, što imamo druge živote. Važno je bilo da se to jedno “zbogom”, koje nikada nismo izgovorili, konačno dogodilo – ili možda novo “zdravo”.

Da li bih mu se vratila?

Ne znam. Imam porodicu, unuke, život koji sam izgradila. On je sada sam. Ponekad se čujemo, napišemo pismo, pošaljemo staru sliku. Ništa nepristojno, ništa što bi povredilo naše sadašnje živote – samo uspomene.

Ali znam jedno – niko me nikada nije voleo kao Edin. I niko me nikada nije pogledao onako kako me on gleda i sada, bez ijedne reči.

A to se pamti ceo život.”

Stanovnici Šajahanpura na sjeveru Indije čuli su tokom večeri krike djeteta.

U tom trenutku temperatura je već bila pala na tri stepena. Brzo su je otkopali i odveli u bolnicu u kojoj je njeno stanje stabilizovano.

U hladnoj zemlji je provela otprilike tri sata. Darmendra Kumar je igrom slučaja prvi čuo bebin krik.

– Prolazio sam blizu ribnjaka oko pola sedam uveče kad sam čuo bebu kako plače. Njeni krici su me doveli do mjesta gdje je bila zakopana. Brzo sam iskopao zemlju i našao je živu – kaže Kumar.

Dijete je odveo u obližnju državnu bolnicu i obavestio policiju.

snimka-zaslona-2023-07-23-161826

– To je tako okrutno delo. Ne mogu da vjerujem da neko može da ostavi bebu na ovako hladnom vremenu – dodaje Kumar.

Policijska istraga je otkrila da su otac (30) i majka (28) sahranili svoje trećerođeno dijete zajedno sa dva rođaka i to po nalogu lokalnog šamana koji je tvrdio da je beba zaposednuta zlim duhovima. Policija je saopštila da su pored oca uhapšeni tetka i teča i šaman dok se majka nalazi u bekstvu.

– Bebu je sahranila tetka nakon što su je roditelji djeteta zamolili da to učini. Na ovaj korak su se odlučili na nagovor tantrika koji je tvrdio da je djevojčica opsednuta i da njeno prisustvo u kući može da im svima uništi život – saopštila je policija.

Tantrik je praktikant tantre koja je još jedna grana hinduističkih i budističkih sistema verovanja. Tantra je širok pojam koji obuhvata mnoge teorije i tekstove o metodama i praksi vere.

Na internetu se pojavio uznemirujući snimak mladićevog skoka sa mosta u Dunav, koji se nažalost završio tragedijom.

Prema pisanju medija, sve se dogodilo u utorak poslijepodne, kada je Tudor (23) želio da snimi skakanje sa mosta zarad lajkova na TikToku.

Naime, on je skočio sa 25 metara visine u Dunav, dok je njegov drugar sve snimio. Nažalost, umjesto toga snimio je njegovu smrt.

Na internetu se pojavio snimak kobnog podviga, na kojem vidi kako mladić skače u rijeku, ali iz nje ne izranja. Njegov drugar je počeo da vrišti kada je shvatio šta se dešava…

Tragedija se dogodila nedaleko od mjesta gdje se Dunav uliva u Crno more.

Prema riječima zvaničnika, Tudor je skočio sa tolike velike visine, kao da se bacio sa 10. sprata. Spasioci su poslije nekih 15 minuta pronašli njegovo tijelo, na sedam metara dubine, a tri ronioca su ga izvukla na obalu.

Petogodišnji dječak po imenu Luk Ruehlman rekao je svojoj majci da je u prošlom životu bio žena, ali i da je poginuo u požaru, u šta ona u početku nije vjerovala.

Međutim, dječakovo ponašanje i razmišljanje u periodu koji je uslijedio, natjeralo ju je da više razmisli o tome.

Erika Ruehlman kaže da je sve počelo kada je njen sinčić Luk napunio dve godine. Tada je prvi put pomenuo ženu po imenu Pam. Iznenađena, pitala je sina ko je Pam. Dečak se okrenuo i rekao joj:

– Ja. Ali onda sam umro i otišao u raj. Ja sam vidio Boga. Gurnuo me je na Zemlju. Bio sam ponovo dijete. Onda si mi dala ime Luk.

Luk je takođe kasnije pričao o vozovima kojima je putovao u Čikagu.

„Kada sam bio djevojčica imao sam crnu kosu“

Ruehlmanovi ništa nisu razumjeli. Živjeli su u Sinsinatiju, Ohajo, i nikada nisu odveli sina u Čikago. Štaviše, nisu poznavali nikoga po imenu Pam. Erika je odlučila da to provjeri. Ubrzo je pročitala o Pam Robinson, Afroamerikanki koja je poginula u požaru u hotelu Pakstor 1993. godine u Čikagu. Luk se očigledno sjeća plamena i činjenice da je iskočio iz zapaljene zgrade. Nekoliko trenutaka kasnije, sreo je Boga. Erika ističe da se njen sin seća mnogih čudnih detalja iz svog prošlog života. Prema riječima njegove majke, on ih nije mogao sam izmisliti.

Starleta Viktorija Viki Mitrović, koju je šira javnost upamtila po skandalima koje je pravila u rijalitiju “Zadruga” se porodila.

Ona je održavala trudnoću u tajnosti, daleko od javnosti i medija, a sada se oglasila na svom Instagram profilu.

Viki je sada dobila je drugo dete, a na pomenutoj društvenoj mreži objavila je prvu fotografiju nakon porođaja.

Foto: Printscreen

Ona je sada pokazala kako drži bebu na grudima, a u opisu fotografije kratko je napisala: “Laku noć”.

Podsetimo, tokom boravka u rijalitiju Viki je tokom boravka u “Zadruzi” zatrudnela sa tadašnjim partnerom Markom Osmakčićem. Njihova veza bila je jedna od najturbulentnijih koju je javnost do tada videla na malim ekranima. Ona je prekinula trudnoću, a Marko je kasnije izašao iz rijalitija zbog prevare njegovog oca koji je produkciji poslao pismo u kom je pisalo da je preminuo i da bi Marko trebao da se vrati u svoj dom kako bi prisustvovao sahrani.

Viki je takođe govorila da se bavila najstarijim zanatom, ali posle je to porekla.

– Priznala sam u jednom trenutku da se bavim prostitucijom, jer su krenule priče da sam ovakva ili onakva. Naravno, šalila sam se na svoj račun. I znam da mi to nije trebalo. Samim tim što sam to priznala, svi su povezali da se bavim prostitucijom – istakla je jednom prilikom Viktorija.

U večernjim satima, meštane u okolini Požege u Hrvatskoj uznemirila je pojava nepoznatog objekta na nebu.

Na fotografijama se vidi kugla jarko crvene boje koja se, prema snimku, naglo spušta ili čak pada ka tlu.

 Objekat ostavlja za sobom svetlosni trag, a zatim nestaje iza horizonta.

Vatrogasci su izjavili da nisu primili dojavu o požaru, ali su potvrdili da su videli kako se leteća kugla spušta ka zemlji.

Snimak je zabeležen oko 22 časa, a istovremeno je na sajtu Potresi.hr više korisnika prijavilo kratkotrajno podrhtavanje tla. Za sada nije potvrđeno da li postoji direktna povezanost između ove dve pojave, pšiše 24sata.hr.

Na društvenim mrežama povela se rasprava: neki korisnici tvrde da je moguće reč o brodskoj signalnoj raketi, dok drugi nagađaju da se možda radilo o meteoru ili delu satelita koji je ušao u atmosferu. Neki pominju čak i vanzemaljce…

“Je l’ neko čuo neki duboki tutanj oko 22 časa? Nije se ništa treslo, samo neki duboki zvuk 1–2 sekunde”, piše u jednom od komentara.

“I te kako je i treslo i tutnjalo! Strašno”, piše u drugom komentaru.

Stručnjak za eksplozivne materije, koga je kontaktirao portal 034portal.hr, isključio je mogućnost da bi brodska signalna raketa mogla izazvati bilo kakvo podrhtavanje tla, a posebno ne u meri u kojoj su ga večeras osetili brojni građani na udaljenostima većim od nekoliko kilometara…

Stravična saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo Benjamin Spahović desila se, po svemu sudeći, nemarom vozača automobila koji je skrenuo na njegov motor.

Benjamin Benjo Spahović (28) iz Sarajeva preminuo je nakon što je zadobio teške povrede u saobraćajnoj nesreći na Skenderiji, Sarajevu. Nesreća se dogodila 26. maja, a Spahović je nakon sudara hitno prevezen u bolnicu gde su se lekari danima borili za njegov život.

Benjamin, brat popularnog MMA borca Tome Spahovića, javnosti je poznat i kao učesnik rijaliti programa “Parovi” koji se emitovao na “Happy” televiziji, a generalno je bio prisutan u javnosti preko društvenih mreža gde se govorilo o njegovom potencijalno učešću i u rijalitiju “Elita”Kristijan Golubović i Benjamin Spahović / Izvor: Instagram printscreen

Skoro mesec dana posle nesreće u kojoj je Spahović tragično nastradao, njegov otac Izo Spahović objavio je jezivi snimak nesreće u kojoj je Benjamin izgubio život.

Na snimku se jasno vidi i ono na šta je ukazivao njegov brat Tomo – da je vozač automobila nepropisno skrenuo u pokušaju da se okrene na prometnom putu i tom prilikom udario nesrećnog Spahovića koji gotovo da nije imao nikakve šanse da izbegne sudar.

Sin Lepe Brene i Bobe Živojinovića, Viktor Živojinović, obožava da kuva što je u više navrata isticao kako on tako i njegova majka.

Viktor neretko za članove porodice sprema specijalitete, a sada je na društvenim mrežama podelio fotografiju iz kuhinje koja je mnoge nasmejala.

Naime, Viktor je zabeležio trenutak u kuhinji, a dok je on dinstao i mešao crni luk, na glavu mu se popeo papagaj. On je stavio malo povrća na varjaču i podigao je kako bi krilati ljubimac uživao.

Foto: Printscreen

– Kuvanje sa Jolly – napisao je on.

Kurir / Blic

Jutros oko 7 časova u jezeru Petnja, kod Sibinja, nedaleko od Slavonskog Broda, pronađeno je telo nepoznate osobe.

Nakon što je telo izvučeno, u toku je uviđaj na licu mesta i identifikacija osobe, saopštila je Policijska uprava Brod-posavska.

Iako identitet još nije utvrđen, zajedno sa policijom na terenu su i pripadnici HGSS-a, koji su lokalnim medijima potvrdili da ovim tragičnim završetkom obustavljaju potragu za devetnaestogodišnjim dečakom, koji je nestao u ponedeljak.

Devetnaestogodišnjak se odvojio od grupe sa kojom je bio na popularnom mestu za piknik u blizini jezera Petnja. Nakon što je primljena prijava o njegovom nestanku, pokrenuta je potraga. Potragu je otežao brdovit teren i dubina akumulacije. Korišćen je i dron sa termokamerom.

Signal mobilnog telefona nestalog mladića izgubljen je u području Završja, blizu jezera i poslednje lokacije gde je viđen.

Akademski slikar Željko Dragićević tragično je nastradao u 46. godini na Dunavu, u beogradskom naselju Višnjica. Njegovo telo je policija našla na sprudu na koji je kobnog popodneva, prema rečima bliskog prijatelja, otišao sa četkicom i platnom kako bi, kao i obično, slikao. 

– Sedeo sam u vikendici nedaleko od tog spruda, sreda je bila dan kao i svaki drugi, Željko je poneo platno, četkice, boje, ma sve… Bio je odlično raspoložen, pre toga smo popili kafu. Rekao mi je da treba da završava još neke slike i da će to uraditi tog popodneva. Mahnuo sam mu s terase i otišao u kuću da prilegnem. Kasnije me probudio sin koji je samo rekao: “Našli su Željka mrtvog” – priseća se prijatelj koji je u šoku i neverici zbog tragedije koja se dogodila. 

Prijatelj kaže da Željko nikada nije prilazio previše vodi.

Foto: Jovana Simić

– Kad god bih ga video da slika, nikad nije sedeo blizu vode, uvek je bio nekako na sredini tog spruda – kaže naš sagovornik. 

On dodaje da je Željko poslednjih dana radio na slici koju je, upravo, trebalo njemu da preda kako bi mu ukrasila enterijer kućice na Dunavu. Slika je, kaže prijatelj, bila spremna, i Željko je planirao da je u petak preda.

– Gledao sam ga pre neki dan kako sedi i slika baš tu sliku. Kazao mi je: “Ovu da staviš tačno iznad stola, da gleda na vodu.” Obasjavao je to platno kao dete igračku, svaki detalj, svaki talas, svaki prozor… Trebalo je da mi je donese u petak – priča naš sagovornik.

Na ovom sprudu je nađeno Željkovo telo Foto: Jovana Simić

Prijatelji i komšije imaju za Željka samo reči hvale. Navode da je to bio čovek koji nije umeo da kaže “ne”, čovek koje je pomagao svima!

– O njemu mogu da kažem samo tri reči: pošten, vredan i korektan! Uvek je svima pomagao, radio je šta je stigao, nije prezao od teških fizičkih poslova, pomagao je lokalcima oko grubih građevinskih radova, ali je i radio ono što najviše voleo, slikao – kaže za Kurir Željkov prijatelj koji kaže da je policija tokom uviđaja na obali našla platno i četkicu kojom je Željko radio i dodaje:

– Ma nema osobe kojoj Željko nije pomogao! Ako je nekom nešto trebalo, on bi prvi dolazio da pomogne. Ako vidi da si tužan ne pita, samo donese piće i sedne. Ako se nešto nosi, popravlja, seli, eto njega sa zavrnutim rukavima. Nikad nije rekao: “Ne mogu” – kaže prijatelj.

Željko je, kako dalje priča njegov prijatelj, najviše vremena provodio u stolarskoj radnji s kojom je sarađivao:

– On je za njih slikao, a onda bi slike prodavali zajedničkim snagama. Bio je veoma cenjen i poštovan među komšijama i niko od nas ne može da se pomiri s činjenicom da ga više nema! Kao da je Dunav odneo i deo nas. Ali, znam da će Željko živeti kroz sve nas kojima je pomogao i kroz svaku sliku koju je napravio – zaključuje prijatelj.

Vidi galerijuŽeljko Dragićević Foto: Jovana Simić

Akademski slikar Željko Dragićević nastradao je u sredu na Dunavu kada se pod zasad nerazjašnjenim okolnostima navodno okliznuo i upao u reku. Okolnosti smrti još nisu razjašnjene, telo je poslato na obdukciju.

Željko Dragićević je bio slobodan umetnik, a kako je isticao u intervjuima, svoj umetnički pravac je definisao kao “potragu za samim sobom“.