Kineske vlasti evakuisale su danas hiljade ljudi, zatvorile škole i otkazale letove dok se jaka tropska oluja, koja je već donela obilnu kišu delovima ostrva Hajnan, približava južnoj obali Kine.
Na snimcima kineskih medija vidi se oboreno drveće i metalna ograda na gradilištu u popularnom letovalištu Sanija na Hajnanu, prenela je agencija AP.
Sve škole, gradilišta i turističke atrakcije u tom letovalištu su zatvorene, a letovi na aerodromu obustavljeni, javila je kineska agencija Sinhua.
Desetočlana posada spasena je tokom noći sa jednog teretnog broda koji je poslao poziv u pomoć dok su talasi dostizali visinu od tri metra.
Tropska oluja Vutip donela je i vetar čiji udari su dostizali brzinu od 108 kilometara na sat dok se kretala severozapadno od obala ostrva Hajnan.
Predviđa se da će oluja krenuti na severoistok i udariti u kopno u subotu u podne, u blizini granice između provincije Guangdong i regiona Guangsi.
Guangdong je aktivirao spasilačke brodove i helikoptere, a preko 49.000 ribarskih čamaca i brodova vratilo se u luku.
Lokalna meteorološka služba predvidela je obilnu kišu kao i moguća tornada.
Voditelj “Radija S”, Ivan Milovanović, danas je na Košutnjaku doživeo pravu nezgodu kada je, poput pravog heroja, spasio život maloj veverici koju je napala, ni manje ni više, nego vrana.
Ivan je bez razmišljanja pritrčao i u par poteza uspeo da otera besnu vranu. Međutim, od malene veverice je umesto zahvalnosti dobio ujed koji ga je odveo pravo u Dom zdravlja.
Kako prenose mediji, Ivan je injekciju protiv besnila u Domu zdravlja uspeo da dobije tek u 6 popodne, dok je za to vreme njegova “drugarica” imala adekvatan, povlašćeni tretman. Na samo jedan poziv, ekipa Veterine Beograd izašla je na lice mesta, zbrinula povređenu vevericu kao pravog pacijenta i odvezla je na oporavak.
Veverica će narednih dana biti pod nadzorom, a potom i udomljena.
Ono što je tamo zatekla – ostaće zauvek urezano u njeno sećanje
Da ljubav ne poznaje granice, nacije, ni predrasude, najbolje pokazuje priča Anđele Savić, mlade Srpkinje koja se zaljubila u Albanca – i odlučila da prati svoje srce, iako su svi bili protiv nje.
Njena porodica, posebno majka, teško je prihvatila tu vezu. Suze, rasprave i tihi pogledi puni razočaranja obeležili su dane pred Anđelin odlazak. Ipak, ona je odlučila da ga poseti, uprkos svemu – i svakome.
“Rekla mi je da ne idem. Da nije sigurno. Da ne znam šta me tamo čeka. Ali ja sam znala da moram da ga vidim”, piše Anđela u svom blogu.
Njihova ljubav, kako kaže, od početka je bila zabranjena. Roditelji sa obe strane nisu gledali blagonaklono na vezu dvoje mladih ljudi koji dolaze iz naroda s teškom istorijom. Ali ni Anđela, ni njen momak nisu želeli da se predaju.
Ono što je tamo zatekla – ostaće zauvek urezano u njeno sećanje. Njena ispovest, koju vam prenosimo u celosti, otkriva koliko je teško voleti kada vas svet ne razume. Ali i koliko je ta ljubav – prava.
“Tri nedelje. Tri nedelje sam vodila rat sa mojom mamom kada sam joj saopštila da želim da posetim dečka koji živi u Albaniji. A zašto? Zbog nekih glupih predrasuda. Činjenica da je on proveo više od mesec dana u Beogradu nije bila dovoljna. Strah je bio jači. Važno je napomenuti da on nikada nije bio problem. Bio je kolateralna šteta.
Albanijafoto: Bruno Morandi / robertharding / Profimedia
Pravi problem je ta apstraktna zemlja u kojoj Srbima vade organe. To ne radi on, a ni njegovi roditelji, nego neko nepoznat, tamo negde. Odletela sam u tu ozloglašenu zemlju i stigla sam oko ponoći, bila sam pomalo zbunjena, a jedino što sam znala da izgovorim na albanskom jeziku je “mirmrama”, što znači dobro veče.
Sela sam u autobus, putovala sam kroz Prištinu, a onda sam se i sastala sa njim, glavnim glumcem u mom životu. Na autobuskoj stanici su nas svi pozdravljali na srpskom i albanskom jeziku.
Nisam mogla da ne primetim promenu. Ljudi su bili srećni, niko ne brine o tome odakle ste, mladi pokušavaju da promene naše zatrovane odnose. Veruju u to da svi Srbi znaju ruski jezik. Ispostavilo se da sam ja jedina među njima koja ne zna ni jednu jedinu reč. S druge strane, i mi mislimo da su svi Albanci muslimani, tamnog tona i crne kose, a to definitivno nije istina.
Prištinafoto: EPA/ VALDRIN XHEMAJ, Ilustracija
Ja ne mogu da pričam o prevazilaženju predrasuda jer ih ja nikada nisam ni imala. Što se tiče moje porodice, pošto sam se vratila živa i u jednom komadu, svaki moj sledeći odlazak u Albaniju bio je manje stresan. Umesto da pokušavamo da ubedimo nekoga i uverimo ga u ono u šta ne žele verovati, najbolje je da im samo pokažemo kako stvari zapravo mogu biti lepe.
Citiraću majku mog dečka koja je prokomentarisala strah moje majke: Zar ne gledaju vesti? Mi živimo mirno! A zatim je zastala i rekla: O, da.. oni gledaju.
Ljudi su prilično isti, a ono što stvara distancu između njih nisu kilometri, nego naracije koje se nameću.”
Dve najopasnije otrovnice koje žive na teritoriji naše zemlje su poskok i šarka
Vladica Stanković, čuveni hvatač zmija u Srbiji, objavio je nesvakidašnji snimak. Kako se na njemu može videti, jedan maleni pas neprestano laje i usmerava ih ga leglu zmija koje su se nastanile tik pored njegove kućice u dvorištu.
Vladica prilazi i ostaje u šoku. Jednim hvatom izvlači dve poduže zmijurine. Čak ni on ne krije iznenađenje.
Ovih dana zmije nisu retkost ni u gradovima.
Dve najopasnije otrovnice koje žive na teritoriji naše zemlje su poskok i šarka. Vladica Stanković iz Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine “Poskok” ispričao je za Telegraf da se u Beogradu i okolini otrovnice ne mogu sresti, ali da se mogu videti i na jugu Srbije.
“To su predeli i okolina Pirota, Jagodine, Prokuplja, Zaječara… Treća otrovnica, planinski šargan se jako retko viđa, a i ako se sretne to su reoni na Kosovu i Metohiji i na Šar planini”, kazao je Stanković u izjavi za Telegraf.
Sin prijavio da je ubio majku – bila je poštovana naučnica, a umrla u tišini i strahu.
Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.
U noći između 27. i 28. januara 2025. godine dogodilo se jedno od najpotresnijih porodičnih ubistava koje je zgrozilo celu Srbiju – dvadesettrogodišnji mladić brutalno je ubio svoju majku, uglednu doktorku nauka i antropološkinju, u porodičnoj kući na Voždovcu.
Telo žene (62), zaposlenu na Institutu društvenih nauka, policija je zatekla u spavaćoj sobi sa teškim povredama vrata i oka, oko tri sata ujutru. Tragedija je otkrivena kada je mladić sam došao u policijsku stanicu i priznao zločin – bez navođenja motiva.Ubijena doktorka nauka / Izvor: idn.org.rs
Odmah nakon priznanja, određeno mu je zadržavanje do 48 sati, ali je ubrzo utvrđeno da nije sposoban da iznosi odbranu, te je smešten u specijalnu psihijatrijsku ustanovu “Dr Laza Lazarević”.
Godinama je trpela nasilje, ali ga nikada nije prijavila
Kako su tada ispričali komšije, majka osumnjičenog godinama je trpela porodično nasilje, ali nikada nije želela da prijavi sina. Iako su svedočili zlostavljanju, susedi su ćutali – sve dok nije bilo prekasno.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu zbog krivičnog dela teškog ubistva, a tužilac je predložio da se mladiću odredi smeštaj u zdravstvenu ustanovu radi medicinskog veštačenja, budući da nije sposoban da prati krivični postupak ni da razume njegove posledice.
Tragedija koja postavlja ozbiljna pitanja
Ova tragedija ostavila je dubok trag u akademskoj zajednici, ali i među građanima, jer je ponovo pokrenula pitanja porodičnog nasilja, mentalnog zdravlja i institucionalne zaštite žrtava. Nažalost, još jedan život je ugašen jer su svi – uključujući i samu žrtvu – predugo ćutali.
Prva ispovest Mirjane, majke koja je ostala bez troje dece i supruga u nesreći kod Raške.
“Moj život je stao tog 21. septembra kada sam izgubila celu porodicu. Sećam se koliko smo tog dana bili srećni i radovali se što ćemo dan provesti svi zajedno, jer je moj muž došao sa vojnih vežbi za vikend. To jutro smo se dogovorili da idemo u manastir Studenicu. Ništa nije slutilo na tragediju.”
Ovim rečima započinje bolnu ispovest Mirjana Lazović, jedina preživela iz automobila preko kojeg je 21. septembra 2024. godine prešlo borbeno vozilo “PASARS”, kojim je upravljao pijani vojnik iz Niša. Skoro godinu dana kasnije, doneta je presuda, vozač je osuđen na 12 godina zatvora, ali njenih najvoljenijih više nema – stradalo je troje mališana Lana (10), Luka (7) i Mila (1), njen suprug Danijel (33), kao i njena komšinica i drugarica Dijana Kutlašić.
Mirjana ju je pozvala na put do manastira Studenica ne sluteći da će se jedno porodično putovanje pretvoriti u najgori dan u njenom životu.
– Moju Dijanu volela sam i doživljavala kao sestru, bile smo toliko bliske da sam je drage volje pozvala da ide sa nama na put, ne sluteći da nešto može da krene po zlu – priča sagovornica “Blica”.
Mirjanina sećanja na taj kobni dan i dalje su živa i bole. Hrabro, po prvi put od nesreće, smogla je snage da javnosti ispriča kako joj je se jedan radostan dan sa porodicom, pretvorio u najgori dan u životu.
Na putu prema Kraljevu, seća se, taj dan su bile velike gužve, zbog čega je njen suprug Danijel vozio polako.
– Danijel je vozio polako i vrlo oprezno, a onda sam odjednom ugledala ispred nas veliko vojno vozilo, kako u punoj brzini ide ka nama. Stigla sam samo da vrisnem, poslednje reči mog muža bile su “Polako, polako” – pričala je kroz suze Mirjana.
Ne prođe dan da ne misli na svoje najmilije koje je taj dan izgubila. Najmlađa Mila imala je samo godinu i po dana.
– Lana, moja najstarija ćerka imala je 10 godina i bila je četvrti razred. Moj sin Luka imao je sedam godina i bio je đak prvak. Najmlađa od svih bila je Mila, moja beba od godinu i po dana… Razmišljala sam da je upišem u vrtić, ali mi je bilo žao da se rano odvajamo, nisam slutila da će se ikada desiti da se rastanemo zauvek – priča neutešna majka.
Danijel bio vojnik, sa porodicom poginuo zbog kolege vojnika
Njen suprug, Danijel Lazović, bio je vojnik u Vojsci Srbije. Sjajan muž, otac, prijatelj, životni saputnik, opisuje uplakana Mirjana.
– Danijel je bio divan muž, izuzetan otac, najbolji čovek kog sam poznavala. Ceo život je posvetio porodici, radio je i živeo za nas, kao i mi za njega. On je bio vojnik pod ugovorom, u mirovnoj misiji je proveo više od šest meseci. Pored toga, radio je i privatno, borio se da bi nama sve obezbedio, da bismo kupili kuću – priča Mirjana za “Blic”.
Svaki dan je za nju borba – kako kaže, svaki je teži i bol ne jenjava.
– Svakog dana mi je sve teže. Nemam volju za životom, izgubila sam sve na svetu. Moj život je stao tog 21. septembra kada sam izgubila celu porodicu – iskrena je Mirjana.
Podsetimo, vozač borbenog vozila “PASARS” i pripadnik Vojske Srbije, prešao je u drugu kolovoznu traku i pregazio automobil koji se kretao iz suprotnog smera. U teškoj nesreći poginuli su Danijel, njegova deca Lana (10), Luka (7) i beba od godinu i po dana, kao i njihova komšinica Dijana. Mirjana je jedina preživela.
Vozač osuđen na 12 godina
Vojnik iz Niša pred Višim sudom u Kraljevu osuđen je na 12 godina zatvora, zbog nesreće koju je izazvao pod dejstvom alkohola.
Okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja vozilom “B” i “C” kategorije.
Borbenim vozilom upravljao pijan
Veštačenjem je utvrđeno da je okrivljeni u trenutku nesreće imao 0.37 promila alkohola, koji je konzumirao neposredno pre nesreće.
Okrivljeni je u svojoj odbrani priznao krivicu za nesreću, ali negirao da je konzumirao alkohol tog dana, već veče pre.
Svratili na pumpu da kupe pivo
Snimci sa nadzornih kamera pokazali su da su vojnici svratili na pumpu i kupili pivo.
Oni su na svedočenju naveli da su kupili, ali da ga nisu pili tokom vožnje. Policija tokom uviđaja nije pronašla pivo u borbenom vozilu.
Novaković Stoja nikad dosad nije bila svrstavana u tabor,ljudi koje možemo nazvati štekarama, ali nakon priče jednog od njenih saradnika, koji je insistirao na anonimnosti, pevačici preti neslavno prvo mesto u kategoriji najvećih “estradnih štekara”. Pre dve godine za Kurir je bliski saradnik pevačice otkrio koliko Stoja čuva svaki dinar.
– Stoja čuva bukvalno svaki dinar. Štedi gde može i koliko god može. Iako godinama važi za jednu od najtraženijih pevačica u dijaspori, ona mnogo vodi računa o tome da sve troškove svede na minimum. Posebno kad je u inostranstvu. Izbegava ručkove i večere po luksuznim restoranima, pa tako kada putuje negde u Evropu i ide kombijem sa svojim muzičarima, ona iz Srbije nosi i svoju hranu. Cela jedna torba joj je samo sa hranom za taj vikend gde ide da peva. Ona obožava pred nastup da pravi sendviče, pa nosi i toster i puno pašteta, samo to jede kad je u dijaspori – ispričao nam je njen saradnik na početku, a onda se prisetio i neprijatnosti koju je Stoja doživela u Italiji, i to upravo zbog svoje štednje. Tada je malo falilo da bude izbačena iz hotela.
Vidi galerijuStoja Novaković Foto: ATA images, Printscreen/Instagram, Print Screen
– Po običaju, pravila je sendviče u tosteru, koji svuda nosi sa sobom. Kako je bila u žurbi i sređivala se da krene, ona je zaboravila na njih i ti sendviči su počeli da gore, kuljao je dim iz tostera. Cela soba je za nekoliko minuta bila u dimu i, kako su hoteli opremljeni detektorima za dim, odmah se upalio alarm. To je jako uznemirilo sve goste hotela, koji su se jako uplašili, pa su odmah reagovali i zaposleni. Kada su ušli u sobu i zatekli ugljenisane sendviče i zbunjenu Stoju, koja je stajala pored njih, objasnili su joj da je to strogo zabranjeno i zahtevali su od nje da odmah napusti hotel zbog kršenja reda. Ona se tada uspaničila i ljudima s recepcije objašnjavala da nije imala lošu nameru i da joj se prvi put desilo da joj zagore sendviči. Molila je da je ne izbace iz hotela jer je već trebalo da krene na nastup i da posle nema gde da prespava. Nekako je uspela da ih odobrovolji, pa je ipak ostala u hotelu, a na njenu sreću, nije bilo nikakve štete. Naravno, već prvom sledećom prilikom opet je sa sobom ponela toster i na tost hleb mazala paštete,koje najviše voli da jede- završava naš sagovornik.
Poznato je da pevačica već nekoliko godina ne daje izjave za medije, pa smo tako i ovog puta ostali uskraćeni za njen komentar na naša saznanja.
Čarli Votson nije dobio ovu životnu bitkuSlušaj vest01:59
Veoma tužne vesti stigle su nam iz Škotske.
Čarli Votson, 20-godišnji fudbaler koji je nastupao za Triv Rovers, preminuo je posle duge i teške bolesti. On je izgubio bitku sa rakom koji je bio u četvrtoj fazi, ali se Votson borio kao lav do samog kraja i ostao je u sportu do poslednjeg trenutka.
Svojovremeno je organizovana i humanitarna akcija na osnovu njegove borbe sa rakom, a sredstva su bila namenjena za istraživanja.
Posle tragedije oglasila se i njegova majka Amanda koja je poslala emotivnu poruku.
– Ponosni smo na borbu koju je naš dečko Čarli vodio. Porodica je slomljena, a on nikada nije shvatio koliko je njegov uticaj na ljude širom sveta bio veliki. Uvek će biti sa nama – istakla je ona.
Oglasio se i klub za koji je igrao, Triv Rovers.
– Čarli je bio više od fudbalera. Bio je ratnik i istinska inspiracija i svako ko ga je poznavao bio je privilegovan. Snaga, odlučnost i srce na terenu i van njega su ga odlikoval, a njegov gubitak reči ne mogu da nadoknade – stoji u saopštenju.
Foto: Printscreen / Twitter / ThreaveRoversFC
Votson je igrao i za Kvin of Saut koji je takođe poslao emotivnu poruku.
– Čarli nije bio samo fantastičan fudbaler, već i što je još važnije, izuzetna osoba. Bio je vredan i talentovan, i svi su ga voleli. Borio se hrabro do samog kraja i inspirisao je druge hrabrošću u odlučnošću – istakli su iz ovog kluba.
Otac Ave Karabatić, Ivica Karabatić sahranjen je juče, 12. juna, u rodnom mestu u Hrvatskoj.
Avin otac je iznenada preminuo u Beogradu 27. maja u 59. godini nakon srčanog udara, a starleta se javno požalila da nema novca da očevo telo transportuje u Hrvatsku i sahrani ga.
Kada je uspela da sakupi novčana sredstva za transport tela u Hrvatsku, poslednji ispraćaj Ivice Karabatića održan je juče, 12. juna 2025. godine, na mesnom mesnom groblju Dvornica u Rogoznici.ava karabatić / Izvor: ATA images
Porodica i prijatelji okupili su se kako bi ga ispratili na večni počinak, a Ava je neutešno plakala kraj očevog kovčega sve vreme držeći njegovu sliku u rukama. Sahranjen je uz pesmu Olivera Dragojevića “Trag u beskraju”.
– Tata, bio si iskren, dobre duše i uvek svoj, plešući kroz život u vlastitom ritmu, uz note koji si sam stvarao. Tužnim srcem javljamo da nas je dana 27. maja 2025. u 17.30 napustio voljeni Ivica Karabatić – piše na njegovoj umrlici.
Nakon smrti oca, Ava je donela veoma važnu odluku. S obzirom na to da je u teškoj finansijskoj situaciji i da nema krov nad glavom, Karabatićeva je prihvatila pomoć jedne žene i odlučila da se preseli kod nje u Sloveniju.
Putnički avion kompanije Air India srušio se u četvrtak u stambeno naselje u Ahmedabadu, neposredno nakon poletanja sa tamošnjeg aerodroma.
Pet članova jedne porodice iz Bansvare u Radžastanu nalazi se među žrtvama katastrofalne avionske nesreće koja se dogodila u Ahmedabadu u četvrtak. Avion, sa 242 putnika i članova posade, srušio se nekoliko trenutaka nakon poletanja, a do sada je potvrđeno da je samo jedna osoba preživela.
Poginuli iz Bansvare identifikovani su kao Pratik Džoši, njegova supruga Komi Vjas, njihovi blizanci Pradjut i Nakul, i njihova najstarija ćerka Miraja, piše India Today.
Neposredno pre poletanja oni su napravili zajednički selfi u avionu, piše Economic Times.
Dr Pratik Džoši živeo je u Londonu šest godina, gradeći karijeru i budućnost. Njegova supruga, dr Komi Vjas, ugledna lekarka u bolnici Pacific u Udajpuru, dala je otkaz samo dva dana pre puta, spremna da se preseli i trajno ujedini porodicu. Njihova deca—blizanci Nakul i Pradjut, stari pet godina, i ćerka Miraja, stara osam godina—bila su uzbuđena zbog novog života u inostranstvu.
Stradala porodica / Izvor: FOTO Društvene mreže
Prema izveštaju NDTV-a, portparol bolnice Pacific rekao je: “Komi je nedavno dala otkaz kako bi se pridružila suprugu u Londonu.”
Komšije i prijatelji kažu da je par bio cenjen ne samo zbog profesionalnih postignuća, već i zbog svoje topline i progresivnih vrednosti. “Ceo grad tuguje”, rekao je blizak porodični prijatelj za News18, opisujući ih kao “topao, ambiciozan par koji je želeo najbolje za svoju decu”.
Porodica je, kako se navodi, putovala zajedno kada se nesrećni avion kompanije Air India, na letu AI171, srušio u kompleks medicinskog fakulteta u oblasti Meghaninagar u Ahmedabadu i zapalio.
Svedoci su izjavili da je Boing izgledao nestabilno u vazduhu pre nego što je naglo pao, srušivši se samo nekoliko trenutaka nakon poletanja sa Međunarodnog aerodroma Sardara Valabhbaja Patela. Ovo je jedna od najsmrtonosnijih avionskih nesreća u istoriji Indije.
