wp

Devojčici je intravenozno data sedacija za naizgled jednostavan zahvat

Nezapamćena tragedija dogodila se u četvrtak uveče u Bukureštu, kada je dvogodišnja devojčica umrla tokom posete zubaru.

Devojčici je intravenozno data sedacija za naizgled jednostavan zahvat. Reanimirana je dva sata, ali bez rezultata. Roditelji su optužili lekare da su odlučili da izvrše medicinski zahvat, iako je devojčica prethodno testirana, a rezultati su pokazali probleme sa jetrom.

Nakon smrti, telo devoјčice јe prebačeno u Institut za sudsku medicinu, a sudski stručnjaci su јutros obavili obdukciјu. Nakon završetka postupka, otkrili su da јe devoјčica patila od “složene hronične prethodne patologiјe”.

Predstavnici Tužilaštva pri Bukureškom tribunalu izdali su saopštenje u koјem su konstatovali izјave forenzičkih stručnjaka.

“Dana 13.11.2025. godine, policaјci iz Generalne policiјske direkciјe Bukurešta obavešteni su da јe dvogodišnja maloletna devojčica, koјa se nalazila u privatnoј stomatološkoј ordinaciјi zbog medicinskog zahvata koјi јe uključivao davanje anesteziјe, doživela kardiorespiratorni zastoј tokom intervenciјe”, saopšteno je.

Šta kažu njeni roditelji

Otac devojčice je rekao da je njegova supruga obavestila zubara da su neki nalazi testova njihove ćerke pokazivali rezultate izvan referentne granice, ali da im je ipak rečeno da može da se obavi procedura. Objasnio je da je njegova ćerka trebalo da ima dva tretmana kanala korena, za šta je majka dala pismeni pristanak.

“Poslala je poruku zubaru na Whatsapp-u i pitala da li bi bolje bolje da se otkaže intervencija, ali je doktor rekao da ne treba i da je sve u redu. Moja žena je zatim potpisala pristanak”, ispričao je neutešni otac.

Objasnio je da su prethodno uradili testove na devojčici, koje je njegova supruga poslala zubaru, a koji su pokazali da su “neke vrednosti jetre šest puta veće od dozvoljene”.

“Rekao joj je da je razgovarao sa anesteziologom i da je odgovorio da je u redu, da može da dođe, da to nikako ne utiče na te više vrednosti. Posle 20 minuta nakon što ju je uspavao, ćerka je ušla u kardio-respiratorni zastoj, a on nas je tek posle sat vremena obavestio i hitnu pomoć isto, došla je posle sat i po vremena”, rekao je otac.

Istakao je da njima nije bilo dozvoljeno da uđu u ordinaciju sa ćerkicom.

“Ubili su je”, optužio je otac zubare, precizirajući da, osim trenutnih testova, devojčica nije imala drugih zdravstvenih problema.

Ministar zdravlja Aleksandru Rogobete upozorio je da svaka hirurška intervencija i svaka opšta anestezija mogu imati “određene neželjene efekte u određenim okolnostima”. Rogobete je rekao da nije dobio nikakve žalbe na ovu privatnu kliniku.

Istraga se nastavlja.

Žika Jakšić je jedno od najprepoznatljivijih lica medijske i muzičke scene Balkana. Njegov put pokazuje kako upornost, talent i harizma mogu oblikovati dugogodišnju i uspješnu karijeru.

Rođen 6. februara 1964. godine, Žika je postao simbol kvaliteta i kreativnosti u domaćoj muzičkoj i televizijskoj industriji. Njegov doprinos se ogleda u brojnim projektima koji su obilježili generacije, a njegov uticaj širi se i izvan granica Srbije. Kroz svoj rad oblikovao je muzičku scenu, pomogao mladim talentima i ostavio neizbrisiv trag na medijskom prostoru Balkana.

Profesionalnu karijeru započeo je u popularnoj grupi ‘Ritam Srca’, koja je tokom 1980-ih i 1990-ih godina privlačila pažnju publike širom regiona. Kao ključni član grupe, Žika je snimio četiri albuma, kreirajući prepoznatljiv zvuk i stil koji su postali zaštitni znak grupe. Njihovi hitovi i danas uživaju veliku popularnost, a pjesme poput “Pusti, pusti modu” i “Ne dam te, ne dam” i dalje su omiljene među fanovima. Ovaj period bio je temelj za njegov kasniji solo razvoj i profesionalni rast.

Jedan od najistaknutijih aspekata njegove ličnosti je harizma i jedinstveni smisao za humor. Kroz brojne televizijske emisije, poput “Veče sa Žikom” i “Nikad nije kasno”, Žika je stvorio prijatnu atmosferu koja je privlačila gledaoce svih generacija. Njegova sposobnost improvizacije i emotivna povezanost s publikom učinile su ga jednim od najvoljenijih medijskih lica na Balkanu.

Iako danas slavan i uspješan, Žika se suočavao s mnogim životnim izazovima prije nego što je postao poznat. Radio je razne poslove, od čišćenja bazena do amaterskog DJ-inga, kako bi preživio i ostvario svoje snove. Ova faza života oblikovala je njegov karakter, disciplinu i izdržljivost, a mnogi mladi umjetnici danas ga smatraju inspiracijom.

Žikina karijera ima veliki uticaj na muzičku scenu, jer je kroz svoj rad pomogao mnogim talentovanim ljudima da otkriju svoj potencijal. Njegova posvećenost promociji mladih umjetnika stvorila je kreativno i podržavajuće okruženje koje omogućava umjetnicima da razviju svoje vještine. Ovaj doprinos potvrđuje njegovu ulogu ne samo kao voditelja i producenta, već i kao mentora i uzora novim generacijama.

Inspirativna priča Žike Jakšića pokazuje da se uz trud, upornost i posvećenost mogu prevazići prepreke i ostvariti snovi. Njegova harizma, humor i profesionalizam učinili su ga simbolom borbe, izdržljivosti i kreativnosti. Kroz godine je pokazao da talenat, radna etika i emocionalna inteligencija čine razliku u svijetu medija i muzike, ostavljajući dubok trag u istoriji regionalne scene.

Prvi put ovaj datum će biti obeležen bez Rajka Šerifovića.

Pevačica Marija Šerifović suočila se sa velikim gubitkom, ovog ponedeljka, 10. novembra. 

Ostala je bez oca Rajka Šerifovića, koji je preminuo nakon kratke i teške bolesti. 

Šerifović je pre dva dana sahranjen u svom rodnom Kragujevcu, a na večni počinak su ga ispratile kćerka, sin Danijel i bivša supruga Verica Šerifović. 

Poslednji put u javnosti Rajko se pojavio na koncertu Marije Šerifović u martu ove godine. 

Mariji Šerifović danas je 41. rođendan i prvi koji će proslaviti bez oca.

Pevačica se ove godine nije oglasila povodom ovog dana, kao što je inače činila na društvenim mrežama.

– Dragi tata, opraštamo se od tebe, ali znaj da je sve vredno truda i da ćeš nam nedostajati – pisalo je u oproštajnom govoru koji je sastavila Marija. Marija Šerifović / Izvor: Antonio Ahel/ATA Images

– Nedostajaćeš svojoj omiljenoj pevačici, svojoj Verici, iako to ona nikada neće priznati. Danas tata želim da znaš da sam sve uspela da razumem, ništa ti tata ne zameram, želim da znaš da ostaneš da živiš uz mene i u meni jer si ti moj dragi tata. Tata, tamo gde si sada baci pogled na nas, zapali crveni malboro, i znaj da je sve vredelo. Zagrli mog strica, onu malu gospođu, moju baku, a tvoju majku koja nas je sve volela. Voli te tvoja ćerka Marija, sin Danijel, unuk Mario i tvoja omiljena pevacica Verica – piše u oproštajnom govoru koji je Marija namenila Rajku.

Na snimcima i fotografijama sa lica mesta vidi se beli automobil koji je završio na travnatoj padini, naslonjen na ogradu, dok je oko njega okupljen veći broj ljudi koji pokušavaju da pomognu povređenima. Prema rečima očevidaca, nekoliko osoba našlo se ispod vozila, ali su uz pomoć prolaznika uspeli da se izvuku.

Stvari prodavaca razbacane su po trotoaru – ljudi trče, dozivaju jedni druge i pokušavaju da podignu prednji deo automobila.

Hitna pomoć i policija su brzo stigle na teren i ukazale pomoć povređenima. Saobraćaj u ovom delu Banjice je usporen, a tačan uzrok nesreće još uvek se utvrđuje.

Dan čitanjatestamenta bio je siv i hladan — baš kao i moje raspoloženje. Sedeli smo u skučenoj kancelariji notara: ja, moj stariji brat Igor i njegova samodovoljna supruga Svetlana. Vazduh je bio gust od prećutanih emocija i neizgovorene napetosti.

Oduvek sam znala da sam “nemila ćerka”. Nikada mi to nisu rekli otvoreno, ali sam osetila. Roditelji su mi kupovali haljine, slavili rođendane, plaćali školovanje — ali sve to je delovalo mehanično, bez topline. Prava, bezuslovna ljubav bila je rezervisana za Igora.

Foto: Shutterstock

Bratovo sunce i moje senke

Sećam se jedne davne epizode: oboje smo razbili šolje iz maminog omiljenog seta. On slučajno — ja zato što sam se okliznula. Njega su mazili i smeškali mu se. Mene su izgrdili i kaznili da perem sudove nedelju dana. Igor je bio njihovo prvenče, njihova nada, njihov ponos.
Njegovi padovi su bili “dečje greške”, a moji uspesi – “podrazumevani”. Sve što sam postigla smatralo se obavezom, nikada vredno divljenja.

Godine brige i tihe ogorčenosti

Kada su roditelji ostarili i razboleli se, razlika među nama postala je bolno očigledna. Dve godine sam živela između posla, porodice i bolničkih mirisa u njihovom stanu. Moj muž Andrej me je podržavao koliko je mogao, dok nije i sam posustao.

Igor se pojavljivao povremeno – u skupom odelu, sa osmehom i buketom egzotičnog voća. Posle pola sata otišao bi na “hitne poslove”, a moji roditelji bi posle njegovih poseta sijali od ponosa.

Foto: Shutterstock

Nepravda na papiru

Kada su oboje preminuli, sve formalnosti pale su na mene. Igor je održao patetičan govor na sahrani, obrisao suzu – i ponovo nestao. A onda, nekoliko nedelja kasnije, došao je trenutak testamenta.

Notar je monotonim glasom čitao:

Stan u centru – Igoru.

Vikendica sa placem – Igoru.

Auto, garaža, štednja – Igoru.

A meni?

“Alinni, mojoj ćerki, zavetujem stari kovčeg moje majke koji se čuva na vikendici. Neka je podseća na korene.”

Tišina je ispunila prostoriju. Svetlana je jedva prikrila podrugljiv osmeh, a Igor me pogledao pogledom punim lažnog sažaljenja. Potpisala sam papire i izašla bez reči. Na vetru, koji mi je šibao lice, suze su same potekle. To nije bio gubitak nasledstva – bio je to poslednji dokaz da ljubav roditelja nikada nisam imala.

Foto: Shutterstock

Kovčeg kao simbol poniženja

Nekoliko dana kasnije, Igor me je pozvao:

“Aline, hoćeš li pokupiti svoj kovčeg? Težak je, smeta, radnici bi mogli da ga bace.”

Pristala sam.

Ogroman drveni kovčeg unet je u naš stan i zauzeo pola hodnika. Mome mužu je smetao, ali meni je postao nemi svedok mog bola. Svako veče bih sedela kraj njega, setno se prisećajući bake Anje – jedine osobe koja me je istinski volela.

Bakino nasleđe

Baka me je učila da pečem pite, da verujem u dobro i da nikome ne dozvolim da mi pomrači srce. Umrla je kad sam imala petnaest. Kovčeg je bio njen. Oduvek sam želela da znam šta je unutra.

Jednog dana sam odlučila da ga otvorim. Stari katanci su popustili uz škripež, a unutra me je dočekao miris lavande i vremena koje je stalo. U njemu su bile klupka vune, bakin šal, moje dečje slike i crteži – sve ono što su moji roditelji davno bacili. Baka je sve to sačuvala.

I taman kad sam htela da zatvorim kovčeg, primetila sam nešto čudno – dno je bilo deblje nego što bi trebalo. Otkopčala sam tkaninu i otkrila lažno dno.

Foto: Shutterstock

Tajna na dnu kovčega

Ispod je ležala fascikla sa natpisom: „Mojoj pametnoj Alini“.
Unutra – stari papiri, sertifikati, akcije nekog „Industrijskog investicionog fonda“, i pismo.

“Draga unuko, svet je često nepravedan, ali ti imaš pamet i srce. Ovo su akcije koje je tvoj deda dobio u fabrici, kada nije bilo para. Čuvala sam ih za tebe, jer znam da ćeš ih jednom znati iskoristiti. Ne hvali se. Budi mudra. Tvoja baka Anja.”

Drhtavih ruku sam potražila ime kompanije na internetu. Firme je i dalje postojala – i bila jedna od najvećih u industriji. Nakon konverzije akcija, njihova vrednost iznosila je desetine miliona dolara.

Svet mi se zavrteo. Kovčeg, simbol mog poniženja, postao je kovčeg mog spasenja.

Novo poglavlje života

Sutradan sam otišla kod advokata. Nakon pažljivog pregleda, potvrdio je:

“Sve je autentično, gospođo Dmitrijevna. Vi ste bogata žena.”

Kupila sam vreme, ćutala pred svima, čak i pred mužem. Naučila sam da upravljam novcem, angažovala finansijske savetnike, i korak po korak izgradila novi život.
Kupila sam prostran stan, obezbedila budućnost svom sinu. Kada sam sve otkrila mužu, zagrlio me i rekao: “Tvoja baka je znala kome može da veruje.”

Konačna pravda

Naravno, vest o mom uspehu nije mogla ostati tajna. Ubrzo me je nazvao Igor. U glasu mu je bilo lažne nežnosti:

“Seko, čuo sam da si dobro. Možeš li mi pomoći? U dugovima sam…”

Rekla sam da ću mu pomoći – bez kamate, bez vraćanja, ali da dođe lično po novac.

Sutradan su on i Svetlana došli. Obišli su moj luksuzni stan, ćutke i zavidno. Posela sam ih i rekla: “Novac ćete dobiti, ali prvo želim nešto da vidite.”

Uvela sam ih u kabinet. Na postolju, pod mekim svetlom, stajao je onaj stari bakin kovčeg – sada uglačan, obnovljen, kao simbol svega što sam preživela.

“Prepoznaješ ga?” – pitala sam.

“Naravno”, promrmljao je Igor.

“Iz njega je počeo moj novi život”, rekla sam mirno. “I, znaš… sada više ne boli.”

Pouka

Baka mi je ostavila mnogo više od bogatstva — ostavila mi je dostojanstvo, veru u sebe i dokaz da se pravda, kad-tad, uvek pojavi. Jer ponekad, ono što izgleda kao najmanje nasledstvo, krije najveće blago.

Automobil je pronađen ispred Planinarskog doma nadomak Suve planine

Misterija nestanka farmaceuta Milana Đorđevića iz Niša i dalje zbunjuje njegovu porodicu, prijatelje i istražne organe. Istraga i dalje traje, ali novih detalja nema. Majka Marica Đorđević i dalje ne gubi nadu da će saznati istinu o nestanku njenog sina.

Neutešna majka Milana Đorđevića nedavno je govorila i za Kurir televiziju. Kako je tada rekla, pred sam nestanak Milan se poverio bratu i kumu da ima neki problem.

“Bratu i kumu je rekao da ima neki problem, a da će im reći tek kada ga reši, a šta je taj problem, to što je pobegao? Tada je po izlasku iz kuće bio na parkingu kako bi ušao u automobil kada je poveo dva žustra razgovora. Ja sam to prijavila, a rekli su mi da je to bio razgovor sa šeficom. Međutim, ko tako razgovara sa šeficom” rekla je neutešna majka Milana Đorđevića pred kamerama Kurir televizije.

Automobil je pronađen ispred Planinarskog doma nadomak Suve planine, a u vozilu su bili svi lični predmeti. Policija, helikopteri, psi, svi su tražili njegov trag, ali dosad nije pronađen.

Dva moguća scenarija

Bratislav Timotijević, nekadašnji inspektor, rekao je da postoje dve varijante u ovom slučaju:

– Ona u koju i dalje verujem jeste da je on i dalje negde živ ili sakriven. Dešavalo se da u slučajnim racijama, godinu ili dve od nestanka, pronađemo tu osobu. Dešavalo se čak da ne žele da se jave svojima, pa ih zateknemo sa totalno novom porodicom i životom. Verujem u to, ali ne smem da isključimo priču o otmici ili ubistvu. Deluje da je ipak Milan u nekoj dubokoj ilegali i čeka da prestanu svi razlogi zbog kojih je morao da se udalji, pa će se eventualno javiti.

Gosti u studiju Kurir televizije koji su se bavili temom nestanka ljudi, bili su Mladen Radulović, novinar, Maja Jovanović, predsednica Nacionalne asocijacije za podršku i Braca Zdravković, privatni detektiv.

Prema rečima Maje Jovanović, ovaj nestanak je, kako kaže, željeni, budući da su mu dokumenta ostala u kolima.

– Moguće je otići i ne ostaviti trag. Osoba koja ciljano ostavi svoja dokumenta, sasvim sigurno nije oteta, deluje da je na takav način odlučio da kaže “ja sam svesno nestao” i mislim da je ovo željeni nestanak. Ovo je lična odluka. Ne bih se bazirala na prinudu, ucenu ili to da je otet. Setite se izvesne Biljane koja je svoja lična dokumenta ostavila na trafici i nestala i do danas ne znamo gde je ona. To nije odlučeno u trenutku, to je dugo planiran cilj – rekla je Maja Jovanović.

“Milan je svesno ostavio trag”

Braca Zdravković podvlači da je Milan Đorđević svesno ostavio tragove koji bi mogli biti ključni za rešavanje misterije njegovog nestanka:

– On je svesno ostavio trag. Lična dokumenta su i te kako jasan trag i poruka. Poruka je da se zna da je on hteo da pobegne od sebe, identiteta. On je zrela i školovana osoba, otišao je u planinu i nije nemoguća misija nestati na Suvoj planini, to je jedna od najsurovijih planina Srbije. Puna je jama, kao da ste u Dinaridima, dakle puna je uvala, pećina i veoma je opasna za kretanje ako ne poznajete tu planinu. Puna je i divljih zveri, pogotovo vukova, pa čovek može da nestane i da se nikada ne pronađe. Tamo postoje jame po par stotina metara duboke, možda je i tamo upao – kaže Zdravković.

Sve dok se osoba vodi kao nestala za njom se traga, kaže Mladen Radulović i dodaje da se osoba tek posle 10 godina od nestanka, zakonski može proglasiti mrtvom.

Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi dan Svetih Vrača Kozme i Damjana – svetitelja i nebeskih lekara koji su besplatno isceljivali bolesne.

Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci.

Iako u kalendar nisu upisani crvenim slovom, veliki broj porodica sutra slavi Svete Vrače.

Bog im je u mladosti dao dar da leče ljude zato su ceo život posvetili isceljivanju bolesnih, nikada ne uzevši novac od njih, zbog čega ih nazivaju i “Bezsrebrenici”.

Među pacijentima nisu pravili razliku po nacionalnosti i veri.

Jedino što su tražili za uzvrat da ime Hristovo ne izgovaraju uludo, čak i ako ne žele da prihvate hrišćanstvo.

Sveti Vrači su slava lekara tako da se današnji dan posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, jer se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.

Brojne crkve i manastiri nose ime Svetih Vrača Kozme i Damjana među njima su one na Zlataru, u Beogradu, Kikindi, Futogu, u gornjem toku Rasine, kod Niške Banje…

Među njima je Zočiste manastir na KiM koji se spominje prvi put 1327.

Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.

Po narodnom verovanju, ovaj dan posebno je dobar za molitvu za ozdravljenje.

Sveti Vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno one na velikim visinama.

Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće, a ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

Telo ženske osobe pronađeno je juče oko podneva u zgradi u Beogradu, u neposrednoj blizini kontejnera.

Policiju su pozvali uplašeni građani koji su otkrili telo.

Ekipa Hitne pomoći, koja je odmah stigla na lice mesta, mogla je samo da konstatuje smrt.

Prema prvim informacijama, na telu žene nisu vidljive povrede koje bi ukazivale na nasilnu smrt.

O slučaju je obavešteno Više javno tužilaštvo koje je naredilo da se uradi obdukcija u utvrdi identitet žene.

Komšije: Spavala je kod kontejnera

Jedan od komšija izjavio je novinarima da je reč o ženi koja je, kako se pretpostavlja, bila beskućnik.

Prema njegovim rečima, ona je često dolazila noću i spavala u delu pored kontejnera koji se naziva smećara.

Naš sagovornik tvrdi da žena ima oko 60 godina.

Telo žene nađeno je u zgradi gde stoje kontejneri na Novom Beogradu.

Uskoro opširnije…

Dugogodišnji mukotrpan rad je nestao za jedno veče.

Bivši teniser Slobodan Boba Živojinović je dugogodišnji suprug Lepe Brene, sa kojom ima dva sina Viktora i Stefana.

Njihova ljubav je čarobna priča koja se prepričava iz generacije u generaciju.

Opstali su i pored svih nedaća koje su ih kroz život pratile, a Boba je jednom prilikom svog gostovanja u emisiji “Šta sam tebi i ko sam sebi” otkrio detalj za koji javnost nije znala, a vezan je za osnivanje produkcije “Grand” i peh koji su doživeli.

“Osnovao sam ‘Grand’ produkciju za dve nedelje, ali sam tada već imao bazu, sa novcem koji sam zaradio. Nakon par meseci izgoreo nam je studio, sve što smo uložili preko noći je nestalo. I onda je došao kod mene Saša Popović i pitao me šta sad da radimo, a ja sam mu rekao napravićemo još bolji i veći, što se i dogodilo. Moram da odam priznanje Saši on je napravio medijski sjajnu stvar”, pričao je Boba Živojinović pre par godina.

Osvrnuo se i na brak sa Lepom Brenom i interesantno se našalio na temu njihovog odnosa.

“Ja sam muž Lepe Brene ceo život. Još kad sam bio mali, meni je mama puštala Lepu Brenu i ja sam se tako uspavljivao”.

Boba Živojinović je tada otkrio tajnu uspešnog braka i ko je zapravo šef u kući.

“Žena je glava kuće i to Brena zna. Uživamo, volimo se, poštujemo se. Od kako se sve ovo desilo sa koronom mi bukvalno provodimo 24 časa zajedno. Naš odnos je postao još jači. U braku mora da postoji poštovanje i kompromis”, objasnio je Boba i poslao poruku svim ljudima.

Izvor: espreso.co.rs

Nisu mene gađali, nego nekog tamo, a ono samo proletelo pored mene.

Folker Ljuba Aličić često je pevao na svadbama na kojima se uzima ozbiljan novac, međutim, na ovim manifestacijama, nisu retke ni neprijatne situacije.

– Moja prva svadba romska je bila u Italiji u Milanu. Bilo je to pre 35 godina. Bilo je tu svašta. Ja sam bio jedina zvezda tu. Jednom se desilo, mi pevamo svadbu kad usred svadbe sazna se da mlada nije nevina. Odjednom počnu da sevaju noževi i viljuške. Svi osakaćeni i fajront. Ja gledam mladoženju, a on sedi i razbija pivske flaše – ispričao je Ljuba.

To se desilo prvog dana, a svadba je trebalo da traje dva.

– Rekli su nam – odmah bežite u hotel, nema više svirke. Posle tri sata dolazi gazda i kaže – Ljubo, ustajte, mlada je nevina idemo da se veselimo, ispričao je Aličić koji tvrdi da niko od pevača ne odbija romske svadbe, upravo zbog enormnog bakšiša.

– Koliko je ko plaćen, to ne znam. Inače, najskuplja romska svadba je bila jedne godine u Francuskoj. Bila je tada Lepa Brena, Šaban Šaulić, Zorica Brunclik… Bili su svi sa estrade. Tad su, doduše, bili franci, ali kad bi se sad prevelo u evre, cela svadba je bila oko tri miliona evra, kaže Aličić koji potom ističe da su romske svadbe na visokom nivou.

– Ti ljudi znaju da se vesele, daju veliki bakšiš. Takvih svadbi nema u Srbiji jer narod više ima novca po Italiji, Francuskoj, Austriji. Ja retko pevam svadbe po Srbiji. Retkost je da bude bogata u Srbiji, ispričao je Ljuba pa otkrio da je jednom prilikom umalo mogao da bude pogođen pikslom u glavu.

– Moglo je jednom da se desi da fasujem, ali sam izbegao. Nisu mene gađali, nego nekog tamo, a ono samo proletelo pored mene. Sećam se da su jednom Vericu Šerifović pogodili pikslom u lice. Baš joj je bilo oteklo.

“Nadu Topčagić su terali da ljušti krompir i da pravi salatu. Rekli da mora. Jedva sam je spasao”, pričao je Ljuba, prenosi “Kurir”.

Izvor: espreso.co.rs