wp

Suzana Jovanović potvrdila je da njena kćerka ulazi u novo životno poglavlje, a vijest o vjenčanju stigla je u vrijeme kada porodica još pokušava da pronađe ravnotežu nakon teškog gubitka. Umjesto velike javne pompe, u prvom planu ostaju mir, bliskost i osjećaj da se život, i nakon najtežih trenutaka, nastavlja kroz odluke najbližih.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Ova porodična vijest dobija dodatnu težinu upravo zbog okolnosti u kojima je izgovorena. Kada se u jednom domu u kratkom vremenu izmijene bol i nada, svaka nova informacija o zajedništvu i planovima za budućnost nosi više od obične privatne obavijesti. Zato najava vjenčanja nije doživljena samo kao lični korak jedne mlade žene, nego i kao trenutak u kojem se porodica okuplja oko nečega što podsjeća na kontinuitet života.

Suzana je o svemu govorila mirno i bez potrebe da od te teme pravi predstavu. Upravo u toj odmjerenosti vidi se način na koji porodica pokušava da sačuva dostojanstvo i privatnost, iako interesovanje javnosti postoji. Nije riječ o događaju koji je zamišljen kao spektakl, nego o intimnom koraku koji ima svoje mjesto unutar porodičnog života i odnosa koji su već ranije izgrađeni.

Prema onome što je otkrila, budući zet nije osoba koja tek ulazi u njihov krug. Iz njenog tona može se razumjeti da je riječ o vezi koja je porodici poznata i koja već ima određenu bliskost sa najbližima. To cijeloj priči daje topliji okvir, jer se brak ne doživljava kao nagla promjena, nego kao prirodan nastavak odnosa koji je već prihvaćen i prepoznat u porodičnom okruženju.

Porodica između tuge i novog početka

U ovoj priči vjenčanje nije samo najava jedne svečanosti. Ono je i znak da porodica, uprkos nedavnom gubitku, pokušava da uspostavi novu ravnotežu. Takvi trenuci često imaju dublji emotivni sloj od onoga što se vidi spolja, jer nisu važni samo zbog planiranog datuma ili ceremonije, nego zato što podsjećaju da porodični život ide dalje, i kada je obilježen bolom.

U tom smislu, najava braka dobija značenje koje nadilazi običnu porodičnu vijest. Ona postaje znak okupljanja, ali i način da se svakodnevica ponovo organizuje oko nečeg životnog i stabilnog. Kada se u domu u kojem je nedavno bilo tuge pojavi razlog za radost, to ne briše prethodne dane, ali mijenja ton budućih.

Upravo zato ovakve vijesti u porodicama koje su prošle kroz težak period često imaju jaču emocionalnu snagu nego što se na prvi pogled čini.

Vijest o njegovoj smrti i dalje je prisutna u razgovorima onih koji su bili bliski porodici, ali i u širem prostoru javnosti, gdje se ovakvi događaji brzo pretvore u temu koja nosi mnogo više emocije nego informacija. U centru nije tek saopštenje o gubitku, nego bol koja ostaje nakon što se ugase svi kratki valovi pažnje i kada porodica ostane sama sa onim što se ne može popraviti.

Priča o Nerminu Handžiću zato se ne čita samo kao još jedna tužna vijest, nego i kao podsjetnik koliko je teško kada odlazak mladog čovjeka prekine svakodnevicu koja je do tada imala svoj ritam, planove i očekivanja. U takvim okolnostima svaka rečenica djeluje premalo, a svaki pokušaj objašnjenja ostaje nedovršen pred onim što porodica prolazi iza zatvorenih vrata.

U izvornoj priči posebno je naglašeno da su posljednji trenuci bili obojeni velikom emotivnom napetošću i brigom ljudi oko njega. Upravo zbog toga je reakcija majke Viki dobila centralno mjesto, jer je njena tuga, kako se navodi, postala najvidljiviji znak porodične tragedije. Rečenica “dijete moje, mladosti moja” sažela je bol u formu koju je javnost lako zapamtila, ali teško do kraja osjetila.

Takva bol se ne iscrpljuje u jednom danu. Ona traje kroz šutnju, kroz pogled koji zastane na praznom mjestu i kroz naviku da se neko očekuje u prostoriji u kojoj ga više nema. Kada se izgubi mlada osoba, porodica ne tuguje samo za čovjekom, nego i za svim onim što je tek trebalo doći: razgovorima, susretima, planovima i običnim danima koji su odjednom postali prošlost.

U ovoj priči, upravo je ta ljudska dimenzija snažnije od svega izašla u prvi plan. Nije riječ o detaljima koji bi bili važni izvan porodičnog kruga, nego o načinu na koji se jedna majka suočava s nenadoknadivim gubitkom. Prema navodima, Viki Handžić je potpuno slomljena, a svaka nova informacija o njenom sinu samo dodatno produbljuje osjećaj praznine.

Takvi trenuci često se ne mogu prenijeti bez osjećaja zadrške, jer bol porodice nije nešto što se može urediti u jednu kratku vijest. Ipak, sama činjenica da je priča snažno odjeknula govori koliko je ljudi prepoznalo univerzalnost gubitka: bez obzira na to ko je osoba, smrt mladog čovjeka uvijek ostavlja isti osjećaj prekida i nevjerice.

Majčina bol koja je postala središte priče

U trenucima kada tragedija dođe naglo, javnost najčešće prvo vidi ishod, a tek naknadno počinje naslućivati koliko je put do tog ishoda bio težak za one koji su uz osobu bili do kraja. Kod porodice Handžić, međutim, u prvi plan nije došla samo vijest o smrti, nego i slika majke koja ne može smiriti svoju tugu. Upravo ta slika je priču učinila snažnijom od običnog izvještaja.

Emotivni lom roditelja nakon smrti djeteta ima težinu koju je teško opisati bez opštih mjesta, a ovdje je taj lom, prema dostupnim navodima, postao potpuno vidljiv. Riječ je o boli koja ne dolazi samo iz trenutka gubitka, već i iz svega onoga što se s tim gubitkom prekida: brige, svakodnevice, navike da se nekome javite ili da od nekoga dobijete poruku koja više neće stići.Ključne informacije

– Smrt Nermina Handžića izazvala je duboku tugu u porodici i među bliskim ljudima.
– Njegova majka Viki, prema navodima, teško podnosi trenutke nakon gubitka.
– Posebnu težinu dobila je njena emotivna poruka: “dijete moje, mladosti moja”.
– Priča je otvorila i širi osjećaj tuge zbog iznenadnog prekida mladog života.

U ovakvim danima porodica obično prolazi kroz faze koje spoljašnji posmatrač rijetko može da razumije u potpunosti. Jednog trenutka sve je svedeno na formalnosti, a već sljedećeg ostaje samo potreba da se izdrži još jedan sat. Upravo zato su ovakve tragedije toliko teške: ne završavaju se objavom vijesti, nego počinju onda kada medijska pažnja utihne.

Moguća trudnoća Radojke Rade Jovanović već danima izaziva brojne komentare u Beloj kući, a dilema bi konačno trebalo da bude razrešena večeras, 5. oktobra.

Rada je sa Milanom Popovim, sinom pevačice Stoje Novaković, imala nezaštićene odnose, a nakon što je počela da oseća mučnine, posumnjala je da je u drugom stanju.

Radojka večeras radi test za trudnoću

Višednevnom iščekivanju trebalo bi da dođe kraj večeras, kada će Milan Milošević doneti test za trudnoću. Radojka će tada uraditi test i saznati da li su simptomi zbog kojih je zabrinuta povezani sa trudnoćom.

Tako bi konačno trebalo da bude poznato da li će Stoja dobiti još jedno unuče i da li će u rijalitiju stići još jedna beba.

“Nećemo biti zajedno bila ona u drugom stanju ili ne”

Podsetimo, Milan Popov je prethodno razgovarao sa Darkom Tanasijevićem upravo o mogućnosti da je Radojka trudna. Tom prilikom priznao je da je izgubio poverenje u nju i izneo sumnje u njene tvrdnje.

– Desilo se to da smo saznali za Radojku i tebe i za tu sumnju da je ona trudna. Zbog čega si uveren da ona laže i da folira? – pitao je Darko.

– Počelo je sve sa jednom laži, ona nije znala ko sam ja, mi smo u karantinu pričali o tome kako je ona veliki fan moje majke. Ma znala je ona itekako. Nije samo to, izgubio sam poverenje u tu osobu. Nećemo biti zajedno bila ona u drugom stanju ili ne, ali ja ne bežim od odgovornosti. Nisam ja tu cilj, cilj je da ostane što duže, ja sam bonus – rekao je Milan.

“Akcija će biti sprovedena u 34 evropske zemlje članice organizacije ROADPOL (evropska mreža saobraćajnih policija)”, naveo je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u pisanoj izjavi

U Srbiji će od danas do 11. oktobra, kao deo međunarodne akcije “Fokus na putu”, pažnja biti usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja u slučajevima kada se nepropisno koriste mobilni telefoni tokom vožnje i prilikom prelaska kolovoza.

“Akcija će biti sprovedena u 34 evropske zemlje članice organizacije ROADPOL (evropska mreža saobraćajnih policija)”, naveo je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u pisanoj izjavi.

On je upozorio da korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje značajno povećava rizik od nastanka saobraćajne nezgode – prema dostupnim istraživanjima, od četiri pa do čak 20 puta, navodeći da takvo ponašanje predstavlja jedan od značajnih problema bezbednosti saobraćaja.

“Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko pet odsto pešaka nepropisno koristi mobilni telefon ili slušalice prilikom prelaska kolovoza, dok se procenat vozača koji nepropisno koriste mobilni telefon tokom vožnje kreće od pet do deset odsto, u zavisnosti od vrste vozila”, rekao je Dačić.

Apelovao je na učesnike u saobraćaju da, radi očuvanja sopstvene bezbednosti i bezbednosti drugih učesnika, tokom učešća u saobraćaju ne koriste mobilne telefone, slušalice i druge uređaje na način koji dovodi do odvraćanja pažnje i ometanja bezbednog učešća u saobraćaju.

Mnogi građani možda ni ne znaju da ih novac i dalje čeka na računu, iako je isplata zvanično završena.

Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara zvanično je završena 25. septembra, ali građani koji novac još nisu podigli nisu automatski ostali bez njega. Sredstva za deo korisnika i dalje se nalaze na računima, a ključna stvar je da rok za njihovo podizanje nije isti za sve.

Upravo zato građani koji nisu sigurni da li im je novac uplaćen, gde se nalazi ili koliko još vremena imaju, treba da provere po kom osnovu su ostvarili pravo na pomoć.

Novac nije propao, ali postoji važan rok

Najvažnija razlika odnosi se na način na koji je ostvareno pravo na 6.000 dinara.

Građani koji su se za pomoć prijavili preko portala Uprave za trezor imaju godinu dana od dana uplate da podignu novac.

Prema informacijama Ministarstva finansija, posebni namenski računi za ovu grupu biće ugašeni 1. septembra 2027. godine, što praktično predstavlja krajnji rok za raspolaganje novcem koji se na njima nalazi.

Sa druge strane, potpuno drugačije pravilo važi za građane koji pravo na 6.000 dinara ostvaruju preko Akcionarskog fonda – za njih ne postoji rok za podizanje sredstava.

Ukratko:

prijava preko Uprave za trezor – postoji rok za podizanje novca;

pravo preko Akcionarskog fonda – nema vremenskog ograničenja za podizanje sredstava.

Zbog toga je važno prvo utvrditi kojoj grupi pripadate.

Kako da proverite da li vas čeka 6.000 dinara?

Građani koji nisu sigurni da li su ostvarili pravo na pomoć status su mogli da provere preko portala Uprave za trezor.

Sistem prilikom provere pokazuje da li je osoba nosilac prava iz Akcionarskog fonda, da li je bilo potrebno da se prijavi za pomoć, kao i, u zavisnosti od konkretnog slučaja, u kojoj banci se nalazi račun na koji su sredstva uplaćena.

Za građane koji su se prijavili preko Trezora, a nisu imali odgovarajući račun, novac je uplaćen na poseban namenski račun u Banci Poštanska štedionica.

Takav račun otvaran je automatski upravo za potrebe isplate pomoći, a za podizanje novca potrebna je važeća lična karta.

Niste podneli prijavu? To ne znači da nemate pravo na novac

Jedna od mogućih nedoumica jeste da li građanin može da dobije 6.000 dinara iako se nije sam prijavio.

Odgovor je – da, ukoliko pripada određenoj kategoriji korisnika.

Oko 4,8 miliona lica imalo je status nosioca prava iz Akcionarskog fonda, a u ovu kategoriju ulaze i slučajevi u kojima pravo prelazi na zakonske naslednike.

Penzioneri i korisnici socijalne pomoći takođe nisu morali posebno da se prijavljuju za ovu isplatu.

Zbog toga izostanak prijave sam po sebi ne znači da novac nije uplaćen. Građanima koji nisu pratili postupak od početka najvažnije je da provere svoj status pre nego što zaključe da nemaju pravo na 6.000 dinara.

Šta ako je nosilac prava preminuo?

Posebna pravila postoje kada je reč o sredstvima koja pripadaju nosiocima prava iz Akcionarskog fonda koji su u međuvremenu preminuli.

U takvim slučajevima novac ne propada, već pravo na njega mogu imati zakonski naslednici.

Prema navodima Ministarstva finansija, među ukupnim brojem nosilaca prava nalaze se i preminule osobe, dok sredstva koja im pripadaju mogu preuzeti njihovi zakonski naslednici.

Procedura se zato razlikuje od one koja važi za građane koji su se lično prijavljivali za pomoć.

Naslednicima je potrebno odgovarajuće ostavinsko rešenje i lična karta, dok se status prava može proveriti preko portala Uprave za trezor.

Milioni građana obuhvaćeni isplatom

Prema podacima Ministarstva finansija, pravo na jednokratnu naknadu od 6.000 dinara ostvaruje oko 7,1 milion lica.

U ovaj broj uračunati su i nosioci prava iz Akcionarskog fonda i građani koji su prijavu podneli preko Uprave za trezor.

Prvog dana realizovano je oko 5,4 miliona isplata, dok se preko portala Uprave za trezor za pomoć prijavilo približno 1,75 miliona građana.

To pokazuje da veliki broj korisnika nije ni morao da prolazi kroz klasičan postupak prijavljivanja.

Niste podigli 6.000 dinara? Ovo je najvažnije da proverite

Završetak isplate, dakle, ne znači nužno i da je prošla mogućnost da dođete do novca.

Ako ste se prijavljivali preko Uprave za trezor, sredstva vas mogu i dalje čekati na računu, ali morate voditi računa o roku za njihovo podizanje.

Ako ste pravo ostvarili preko Akcionarskog fonda, vremensko ograničenje za podizanje novca ne postoji.

Zato građani koji svojih 6.000 dinara još nisu podigli treba najpre da provere po kom osnovu su ostvarili pravo, na kom računu se sredstva nalaze i koji rok se odnosi upravo na njih.

Novac, dakle, nije automatski “nestao” završetkom isplate – za mnoge građane on i dalje čeka na računu.

Јedna osoba јe stradala, a druga јe povređena prilikom prevrtanja kvada u ataru sela Vrćenovica, na teritoriјi opštine Aleksinac.

Prema dostupnim informaciјama, kvad se prevrnuo u šumi, a vozilo i јedna od osoba nalazili su se oko 20 metara ispod šumskog puta. Ekipa Hitne medicinske pomoći konstatovala јe smrt јedne osobe, dok јe druga povređena osoba privatnim vozilom prevezena u Hitnu medicinsku pomoć u Aleksincu.

Nakon završenog uviđaјa, vatrogasci-spasioci izvukli su telo stradale osobe do glavnog puta, gde јe predato nadležnoј službi. Na mestu nesreće bili su pripadnici policiјe, ekipa Hitne medicinske pomoći, uviđaјna ekipa i nadležne službe. Okolnosti pod koјima јe došlo do prevrtanja kvada utvrđuјu se, prenosi “snagajuga.rs”.

Prema dostupnim informaciјama, kvad se prevrnuo u šumi, a vozilo i јedna od osoba nalazili su se oko 20 metara ispod šumskog puta. Ekipa Hitne medicinske pomoći konstatovala јe smrt јedne osobe, dok јe druga povređena osoba privatnim vozilom prevezena u Hitnu medicinsku pomoć u Aleksincu.

Nakon završenog uviđaјa, vatrogasci-spasioci izvukli su telo stradale osobe do glavnog puta, gde јe predato nadležnoј službi. Na mestu nesreće bili su pripadnici policiјe, ekipa Hitne medicinske pomoći, uviđaјna ekipa i nadležne službe. Okolnosti pod koјima јe došlo do prevrtanja kvada utvrđuјu se, prenosi “snagajuga.rs”.

Sokolac je danas zavijen u crno nakon što je u saobraćajnoj nesreći na Glasinačkom polju stradao muškarac iz Sokoca Marinko Lopatić, otac petoro dece.

Sokolac je danas zavijen u crno nakon što je u saobraćajnoj nesreći na Glasinačkom polju stradao muškarac iz Sokoca Marinko Lopatić, otac petoro dece.

Strahinja Bašević, načelnik opštine Sokolac, na svom zvaničnom Fejsbuk profilu oprostio se od tragično stradalog sugrađanina.

– Sa velikom tugom primio sam vest da se jutros za naš grad desila jedna velika tragedija, gubitak mladog čoveka iza koga je ostalo petoro dece. Pet života koji će odrastati sa prazninom koju ništa ne može nadoknaditi – naveo je Bašević i dodao:

– Kao čovek i roditelj, porodici, rodbini i prijateljima upućujem najdublje saučešće.

– Počivaj u miru, druže. Neka ti je laka crna zemlja – napisao je Bašević.

Kako se saznaje, tragično stradali Marinko Lopatić bio je otac četiri devojčice i sina, kojeg je dobio u junu ove godine.

U Beogradu je jutros, u 71. godini preminuo Miroslav Živković, dugogodišnji radnik RTS-a, slikar i direktor Istorijskog muzeja Srbije od 2012. do 2014. godine.

Miroslav Živković je bio član Likovnog saveta RTS-a i jedan od osnivača Galerije.

Među njegovim najznačajnijim projektima bila je velika multimedijalna izložba i dokumentarni film “Milunka Savić – heroina Velikog rata”, predstavljeni širom Srbije.

Vreme i mesto sahrane Miroslava Živkovića biće naknadno saopšteni.

U Bosni i Hercegovini održavaju se opšti izbori na kojima građani biraju vlast na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou, a birališta su zatvorena u 19 časova.

Glasanje na opštim izborima u Bosni i Hercegovini završeno je u 19 časova, a izborni dan obeležili su problemi sa novim tehnologijama uvedenim na biračka mesta i niža izlaznost u pojedinim delovima zemlje u odnosu na izbore 2022. godine.

Na nekoliko biračkih mesta glasanje će biti produženo zbog kašnjenja prilikom otvaranja, dok birači koji su se u trenutku zatvaranja već nalazili na biračkom mestu imaju pravo da glasaju.

Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, do 17 časova glasalo je 1.097.589 birača, odnosno 32,20 odsto upisanih na redovnim biračkim mestima.

U Republici Srpskoj izlaznost je do tog trenutka iznosila 37,28 odsto, dok je u Federaciji BiH glasalo 30,03 odsto birača. U Brčko distriktu izlaznost je bila 29,77 odsto.

U pojedinim gradovima Republike Srpske zabeležen je manji odziv birača nego na opštim izborima održanim 2022. godine.

Pravo glasa na izborima imalo je oko 3,4 miliona birača u Bosni i Hercegovini, kao i približno 48.000 birača registrovanih izvan zemlje. Prema podacima objavljenim do 17 časova, izlaznost birača izvan BiH iznosila je 1,11 odsto.

Prvi preliminarni rezultati

Prema prvim podacima SNSD-a, kandidat te stranke za predsednika Republike Srpske Savo Minić ima oko 11.000 glasova više od kandidata SDS-a Branka Blanuše.

Prve informacije stigle su i iz trke za srpskog člana Predsedništva BiH. Prema podacima SNSD-a, njihov kandidat Željka Cvijanović ima oko 15.000 glasova više od drugoplasiranog kandidata SDS-a Marinka Božovića, dok je Nebojša Vukanović, prema tim informacijama, na poslednjem mestu.

Istovremeno, prema rezultatima koje su objavili mediji u Federaciji BiH, na veoma malom uzorku prebrojanih glasova Darijana Filipović ima blagu prednost u trci za hrvatskog člana Predsedništva BiH.

U trci za bošnjačkog člana Predsedništva, nakon nešto više od 3.000 prebrojanih glasova, Denis Bećirović nalazi se ispred Bakira Izetbegovića.

Reč je o prvim preliminarnim i nezvaničnim podacima, prikupljenim na malom uzorku, dok zvanični rezultati Centralne izborne komisije BiH još nisu objavljeni.

Preliminarni rezultati za Predsedništvo BiH

Za srpskog člana:

• Željka Cvijanović 213.812 glasova
• Marinko Božović 102.877
• Nebojša Vukanović 67.707

Za bošnjačkog člana:

• Denis Bećirović 164.369 glasova
• Bakir Izetbegović 148.036
• Semir Efendić 110.530
• Fahrudin Radončić 9.320

Za hrvatskog člana:

• Darijana Filipović 92.854 glasova
• Slaven Kovačević 55.475
• Zdenko Lučić 44.345

Cvijanović: Ova pobeda je kruna

Novi-stari srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović zahvalila je biračima u Republici Srpskoj i poručila da je ova pobeda kruna SNSD-a.

“Ova pobeda je kruna, pogotovo gledajući kako su nas optuživali tokom prethodnih godina da su neki drugi pokradeni. Sada se pokazalo da je SNSD snaga Republike Srpske”, poručila je Cvijanović.

SDA ubedljivo vodi za Parlament FBiH

Prema preliminarnim rezultatima, nakon 89,45 odsto prebrojanih glasova za Parlament Federacije BiH, SDA je osvojila najviše glasova, 212.506, odnosno 30,63 odsto.

Na drugom mestu je SDP sa 105.959 glasova ili 15,27 odsto, dok je koalicija predvođena HDZ-om BiH treća sa 96.380 glasova, odnosno 13,89 odsto.

SBiH ima 8,97 odsto podrške, koalicija NiP-SDBiH-SPUBiH 6,51 odsto, a koalicija “Željko Komšić – Za građansku državu” 6,03 odsto.

NES BiH sa partnerima osvojio je 4,04 odsto, a Naša stranka 3,84 odsto glasova. Koalicija HDZ 1990 trenutno je na 3,39 odsto, dok ostale stranke imaju manji udeo glasova.

Dodik objavio sliku sa Minićem

Milorad Dodik poručio je nakon zatvaranja birališta u BiH da situacija liči na pobedu kandidata SNSD-a Save Minića.