Ma, šta vam je ljudi? Nisam izvukla sedmicu. Samo sam kod svojih u Leskovcu.

Ovako pričaju prodavci sa jedne tezge na pijaci na Banovom brdu gde je danas vladala prava euforija, a sve zbog srećnog dobitnika koji je uplatio tiket na obližnjem kiosku i osvojio neverovatnih tri miliona evra!

Srećni dobitnik Loto sedmice, koji je svoj listić uplatio na pijaci na Banovom brdu, još je anoniman, a potraga za njim već dobija šaljive obrise. Prolaznici i prodavci na ovoj pijaci već zbijaju šale na račun dobitnika, jedni prebrojavaju ko danas nije došao na posao, a drugi osluškuju da li se iz nekog obližnjeg stana čuje muzika ili oseća miris roštilja.

– Sumnjamo na koleginicu koja danas nije otvorila tezgu – kroz šalu su rekli na jednoj tezgi.

Prodavci dodaju da su pozvali koleginicu, ali da im je rekla da je samo otišla na nekoliko dana kod svojih u Leskovac.

– Šok je to. Od velikih para boli glava – rekao je jedan prolaznik.

– Ja ne igram. Jednom sam u životu uplatio i nikada više, ali možda ću baš sad probati i to na ovoj trafici ovde, naravno – dodao je drugi prolaznik.

– Čak i kad bih dobila milione ne bih mogla da zatvorim svoju tezgu. Prodavala bih, tačnije, više poklanjala svoje voće i povrće, a ostatak novca “krckala” do kraja života – dodaje kroz smeh jedna od prodavačica.

Pijaca je danas živnula više nego obično jer osim redovnih mušterija posećuju je i znatiželjni sugrađani kako bi videli srećno mesto. Usput će verovatno nešto i pazariti tako da je Loto srećka donela sreću i prodavcima.

Pošto kiosk i nije baš na tako prometnom mestu, ostaje tajna da li je srećni dobitnik ipak bio samo u prolazu, te kako kažu neki prodavci “izašao iz auta i samo usput uplatio loto srećku” ili je čovek iz komšiluka, ovde sa Čukarice, nagađaju drugi.

U Sopotu je uhapšena 30-godišnja Ć. R. zbog sumnje da je ubola nožem mlađeg muškarca F. K. (21).

Prema saznanjima, napad nožem desio se juče u Sopotu u večernjim satima.

U jednom ugostiteljskom objektu u ovoj beogradskoj opštini, u Ulici kneza Miloša, najpre je došlo do svađe, a potom i do oružanog obračuna.

Tom prilikom, mladiću je naneta povreda u predelu ruke.

Potom mu je ukazana pomoć u Domu zdravlja u Sopotu, pa u Urgentnom centru u Beogradu. Konstatovane su mu lake telesne povrede, a policija je uhapsila osumnjičenu i podnela krivičnu prijavu protiv nje.

Zlata Petrović gostovala je kod voditelja Ivana Gajića u Pulsu Srbije gde se dotakla mnogih znaimljivosti iz svog života.

U toku svog razgovora voditelj je najavio jedno uključenje koju je Zlatu ostavilo u šoku. Naime, njen mlađi sin Jovan Pejić bio je veliko iznenađenje emisije. On je tom prilikom otkrio koliko mu znači njegova majka.

– Moja majka reaguje bolje na pozitivnije stvari nego ja sam. Nesumnjam da je iznenađena i pozdrav za nju i za Ivana. Ona je žena, majka, kraljica. Čak i kada nešto u životu pogrešim ona me izvede na pravi put. Smatram da je ona stvarno emotivna majka i voleo bih da imam takvu ženu sutra, da nauči moje dete sve ono što je moja majka mene – rekao je Jovan.

Reči su bile toliko dirljive da se Zlata slomila i briznula u plač.

– Trenutno još nisam našao devojku koja bi pre svega mogla da pokrije te neke moje kriterijume. Moja majka je jedna stvarno jaka žena, a mi muškarci se plašimo malo tih jakih žena. Ona se jako namučila u životu, pa izbog nas. Stvarno je lav od čoveka. Ona zna da bude temperamentna, mada to je ta emocija. Ko nije temperamentnan nema te emocije u sebi – rekao je Jovan.

On se potom osvrnuo i na sam odnos njegove majke i oca, ali i odnos sa bratom.

– Otac i majka stvarno dobro komuniciraju i druže se. Ona bi za njega dala poslednju kap krvi kao što bi i on za nju. Isto i sa Hasanom, to je otac Mikija, on ima stvarno najbolju dušu. Ne daj Bože da se nekome nešto desi on bi prvi doleteo. Sa Mikijem imam perfektan odnos i to je zbog naše majke. Hteo bih mojoj majci da poručim da je najviše volim na svetu – istakao je.

Neverovatne scene na aerodromu u Melburnu odakle je Novak Đoković napustio Australiju… Isto mesto kao i prošle godine, a dešavanja potpuno različita.

Ostalo nam je svima u sećanju kako prošle godine policijci ispraćaju Novaka sa aerodroma, kada je doneta odluka o deportaciji. Sada se sve potpuno okrenulo.

Policijaci su i sada bili tu, ali da pomognu da Novak dođe do terminala. 

Tu je bilo i dosta srpskih zastava, ali i veliki broj turista koji su oduševljeni time što vide Novaka poželeli da dobiju fotografiju za uspomenu.

Kako se sve okrenulo za samo 365 dana… Aerodrom gde je bio lišen slobode, sada je postalo mesto gde ga obožavaju.

Primetno je da je Đoković bio dobro raspoložen i da se trudio da izađe u susret obožavaocima.

Do novog viđenja na istom mestu. Nadamo se da će za tačno 365 dana Novak ponovo kretati iz Melburna put Evrope.

Sastojci:

Kora: (x3)

• 3 bjelanjka
• 3 žlice šećera
• 50 g mljevenih lješnjaka ili oraha
• 1/2 žlice brašna

Krema:

• 1 l mlijeka
• 9 žumanjaka
• 100 g šećera
• 3 žlice brašna
• 3 pudinga od vanilije
• 300 g mliječne čokolade sa sjeckanim lješnjacima
• 300 g bijele čokolade
• 250 g margarina

• 1/2 l vrhnja za šlag

Priprema:

Kore:
Od navedenih sastojaka umutiti smjesu i ispeći tri kore. (Od sastojaka koji su na popisu pravi se jedna kora. Prema trome, za tri kore ide ukupno tri puta više sastojaka – 9 bjelanaca, 9 žlica ećera…)

Krema:
Žumanjke, šećer, brašno i pudinge skuhati u mlijeku i podijeliti na dva dijela.
U jedan dio dodati čokoladu s lješnjacima, u drugi bijelu čokolade.
Miješati dok se čokolada ne otopi.
Kad se kreme ohlade, u svaku dodati po jednu polovicu margarina i mazati kore.

Završni postupak:
Redoslijed kora i krema možete kombinirati po želji. Torta na slici složena je ovim redoslijedom: kora – svijetla krema – kora – tamna krema – kora – svijetla krema.

Na kraju od slatkog vrhnja napravite šlag i stvaite ga kao zadnji sloj.

Tortu možete ukrasiti po želji.

KAJMAK BAKLAVA: Probajte jedan stari, dobri desert, otgnut od zaborava

Odličan kolač koji će se posebno svidjeti ljubiteljima tradicionalnih, domaćih poslastica!

Sastojci:

• 300 g gotovih kora
• 3 jaja
• 150 g griza
• 200 g slatkog kajmaka
• 60 g šećera
• malo kore i soka od limuna
• 100 g maslaca

Za preljev (agdu):

• 400 g šećera
• 4 dl vode

Priprema:

Prvo da razjasnimo što je slatki kajmak… Dobije se tako da se sloj masnoće skida s ukuhanog mlijeka. U ovom slučaju, s ukuhanog mlijeka “pojačanog” slatkim vrhnjem. Najbolje je koristiti masnije mlijeko (npr. 3,5 % mliječne masti) i u njega dodti slatko vrhnje od 38 % mliječne masti. Kuhati na laganoj vatri dok se ne pojavi deblji sloj kajmaka. Pustiti da se ohladi, skinuti kajmak, pa ponoviti postupak 3-4 puta.

Za pripremu baklave korsititi tepsiju dimenzija cca 20×30 cm. Kore za baklavu prepoloviti, tako će njihove dimenzije otprilike odgovarati dimenzijama tepsije. U ovom slučaju u pakiranju je bilo 8 kora, dakle – 16 nakon što su prepolovljene, pa je u skladu s tim napisan ovaj recept, ali ga nije teško prilagoditi i paketu koji ima koju koru više ili manje.

Maslac (koji će se koristiti za premazivanje kora) otopiti na laganoj vatri.
U dubljoj posudi umuti fil od kajmaka, šećera, griza i žumanjaka. Bjelanjke umutiti u čvrst snijeg i dodati u smjesu sa kajmakom, pa sve dobro sjediniti.

Tepsiju premazati istopljenim maslacem i početi slagati:
Na dno tepsije staviti 7 kora, svaku premazati istopljenim maslacem, a sedmu premazati polovinom fila.
Zatim staviti dvije kore, svaku premazati maslacem, a zatim staviti preostalu polovinu fila.
Nakon topga staviti preostalih sedam kora, premazujući svaku otopljenim maslacem.

Baklavu izrezati, oštrim nožem, premaati maslacem i peći na 200 °C 35 do 40 minuta, odnosno dok ne dobije lijepu boju. Ako vam je pećnica jaka, malo smanjite temperaturu.

Za preljev (agdu) staviti vodu i šećer da provrije. Od trenutka kad počne vriti, vriti, treba da vrije 3 min.

Pečenu baklavu ostaviti da se malo ohladi i zaliti mlakim preljevom. Obavezno mlako na mlako, nikako vruće ili hladno.

Napomena:
Za pripremu slatkog kajmaka potrebno je 1,5 litar mlijeka s 3,5 % masnoce i 1 litar slatkog vrhnja s 38 % mliječne masti!

Slomljena od bola zbog gubitka oca.

Voditeljka “Slagalice” Marija Veljković podelila je na svom Instagram profilu tužne vesti da je umro njen otac Mirko Veljković.

– Volim te. Odmori se. I zagrli mi i reci da mi nedostaje svakoga dana. Tvoja Marče – napisala je Marija na Instagramu.

Inače, Mirko Veljković bio je poznati ortoped primarijus doktor, a koliko je bio cenjen kao čovek i lekar govore i komentari ispod Marijine objave.

– Moje saučešće tebi i tvojoj mami. Divan otac, suprug, deka, komšija, a pre svega bio je odličan doktor. Neka ga anđeli čuvaju – bio je samo jedan od komentara.

Čuveni španski pisac Huan Manuel de Prada oduševio je javnost riječima kojim je opisao srpskog tenisera, Novaka Đokovića. Huan Manuel de Prada i Rafael Nadal su zemljaci, ali to ga nije spriječilo da stavi Srbina na pijadestal! Napisao je tekst “No-Vac No-Covid” u kome je odao priznanje Novaku Đokoviću za sve što je učinio na terenu, ali i van njega.

Njegov uspjeh i podvig oduševio je španskog pisca.

“Godinu dana nakon što je postao legenda, Novak Đoković (No-Vac No-Covid za prijatelje) postao je najuspješniji teniser u istoriji. Uradio je to u Australiji, da bi božja pravda ljepše zasijala. A kao šlag na tortu, na tribinama je bio genocidni filantrop Bil Gejts. Đoković, koji je preuzeo ulogu univerzalnog žrtvenog jarca pred pokornom kukavičkom generacijom, nagrađen je za svu patnju koju je doživio” piše Prada.

Potom dodaje:

“Nakon nadmoćne pobjede, pokazao je na glavu, srce i m**a, podigao je pogled ka nebu i zahvalio se Bogu. Zatim se zagrlio sa prijateljima i porodicom i rasplakao se. Ali Đoković nije imitirao one ‘peglače gaćica’ koji pred kamerama plaču za svako sr**je, već je izbjegavao kamere, kako ga ne bi snimili dok plače.

U tom vapaju predstavljeni smo svi mi koji smo pretrpjeli progon i maltretiranje u posljednjih nekoliko godina – svi mi koji smo stigmatizovani od strane medija, maltretirani od strane vladara i gledani sa sumnjom od strane prijatelja i porodice. Hvala ti za svaku tvoju dragocjenu suzu, Nole. Nijedna nije slučajno prolivena”, završio je de Prada, prenosi 

Ana ne može da veruje šta je Slavnić pita!

Milan Milošević je nedavno dao otkaz i prekinuo saradnju sa Pink televizijom. Veliki šef nije poslao zvanično obaveštenje zadrugarima kako bi ih obavestio zašto se Milan više ne pojavljuje u Beloj kući. 

Zadrugari su počeli da nagađaju zašto Milan više ne vodi emisije. Neke od informacija koje su se počele da kruže među rijaliti učesnicima su morbidne. Zvezdan Slavnić je pitao svoju bivšu nevenčanu suprugu, Anu Ćurčić, da li je istina da je Milan poginuo. On je bio vidno uznemiren i molio je da mu prenese informaciju iz spoljnog sveta. Ona zna da to nije istina, s obzirom na to da se nedavno uselila u Belu kuću, ali joj je zabranjeno da bilo šta od informacija iz spoljnog sveta unosi u rijaliti.

– Da li je moguće da je stvarno poginuo? – pitao je Zvezdan.

– Ko bre? – iznenadila se Ana.

– Milan? – pitao je Zvezdan.

– Koji Milan? – nije bilo jasno Ani.

– Milan voditelj – rekao je Zvezdan.

– Šta ti mene pitaš? – iznenadila se Ana.

– Da li je moguće da je stvarno poginuo i da ga zato nema? – pitao je Zvezdan

– Ko je bre poginuo? Ma daj, ne lupaj – iznrervirala se Ana.

– Samo da znam da nije poginuo – rekao je Zvezdan vidno uznemiren. 

Podsećamo, Milan se nakon odlaska sa Pink televizije oglasio i otkrio zašto je dao otkaz: 

– Glavni razlog odlaska sa “Pinka” je nezadovoljstvo koje se nakupilo. Doneo sam odluku u trenutku kada je to bilo najbolje za mene. Rešio sam i presekao. Imao sam nekoliko dana za razmišljanje i nisam se dvoumio. Dao sam otkaz Milici Mitrović. Presabrao sam, shvatio sam da je odluka koju sam doneo najbolja za mene – rekao je Milan i dodao:

– Mnogo aspekata je uticalo, između ostalog od 2017. godine ne spavam. Zdravstveno stanje mi je narušeno, ali ništa od toga nije konkretan razlog. Izgubio sam svoj život, radio sam i živeo samo za posao. Kada to sve stavim po strani, osetio sam da nisam deo te priče i da treba da odem. Projekat “Zadruga” sam bio ja. Trista posto sam davao sebe za rijaliti, što su mi potvrdili i moji nadređeni. Moj maksimum je doprineo tome da svaka emisija bude najgledanija – istakao je Milošević. za “Blic”

Srbin koji je nekoliko puta okušao sreću van domovine podelio je svoje iskustvo o životu onih koji su u potrazi za boljim životom rodni kraj zamenili za tuđinu. Iskustvo Viktora Veličkovića prenosimo u celosti:

“Jedan od tužnijih momenata u životu jeste onaj kada svoj dotadašnji život pakujete u nekoliko kofera, napuštate sve svoje i odlazite u nadi da će tuđe Sunce da vas ogreje jače od onog vašeg iz domovine. I mnogi ne znaju kako vam je kad odete, zašto plačete svaki put kad čujete “Lepo je doć u svoju čaršiju, lepo je imat svoju avliju, malu ali ipak dragu i majku na kućnom pragu da te dočeka” i koliko biste želeli da se vratite, ali vam ponos ne da, iako vam ne teče med i mleko, a pare tek ne berete na granama.

Možda je u neka zlatna vremena moglo da se ode u inostranstvo i zaradi novac za jednu kuću sa lavovima u rodnom mestu, danas teško da naši preko mogu da prespoje prvi i poslednji u mesecu rasterećeno. I zato vas pitam – zašto to sebi radite? Zašto za male pare živite daleko od porodice, prijatelja, svog jezika i te avlije za kojom plačete u nekim balkanskim birtijama u kojima se konobarice vaćare sa sredovečnim muškarcima-gastarbajterima da im izvuku koji evro bakšiša više? Je l’ zbog toga da selo misli da ste uspeli u životu, da vam se dive kad dođete i govore da ste se spasili bede i pune vam ego bez ideje kako živite u tuđini dok oni ovde divane sa kumovima, drugovima i komšijama?

Da ne bude da pričam napamet, sam sam imao dva puta priliku da odem odavde – prvi put kao gospodin-čovek sa stipendijom Karlovog univerziteta da studiram u Češkoj – otišao i vratio se za kraće od mesec dana. Ok, bio sam klinac, nezreo, propustio priliku. Drugi put sam otišao na work&travel u Njujork, konobarisao od jutra do sutra i vozio dostave. Super iskustvo, ali jedva sam čekao da se vratim kući posle pet meseci. A vratio sam se sa 10 kila manje i pečatima na bradi od stresa.

No, nebitan sam ja, nego samo da svom stavu dam legitimitet.

Život na rate i lizing na nemački način

Nedavno sam bio kod rođene sestre koja živi u Frankurtu. Tamo je već četiri godine. Živi sa verenikom, barem je našla ljubav svog života tamo i lepo joj je. I hvala Bogu planira da se vrati sa njim jednog dana, jer je i on čovek sa Balkana. Ali, ona je snalažljiva i spretna. I sreća da je tako. Meni je život koji se tamo vodi bio jako tužan. Prosto, jedan pasji život. A zašto? Pa, zato što uglavnom radite poslove koje puritanci i arijevci rođeni Nemci ne žele da rade, vi mislite da vas plaćaju dostojanstveno, a to je za njihove standarde ipak prebedno.

I tako, niti brata, niti druga u blizini, radiš pet ili šest dana od jutra do sutra da bi taj sedmi otišao u neku kafanu da čuješ naš jezik ili pesmu. A to su šupe od lokala, blago rečeno, tu se pije, kocka, penje na šankove i grli i cmače sa konobaricama, razuzdano ponaša u svakom smislu, jer – to je jedini dan za izduvavanje ventila.

Sve je na lizing, sve je na rate, ide se iz kredita u kredit i ima možda malo samo mirniji san. Ako nemate košmare, kao osoba iz sledećeg primera. Naime, kad sam već otišao da obiđem sestru, obiđoh i jednu baba-teku koja u rodnom selu letos uradila novu fasadu i PVC stolariju, a u Nemačkoj joj isključili struju.

I posle pitam – za čije babe zdravlje se mučite tamo? Ok, daleko je i ovde od bajnog, i da – jeste tamo mnogo uređeniji sistem, ali često nemate vidnu i opipljivu materijalnu dobit, nemate ni emocionalnu ispunjenost, kod lekara vučete prevodioca bukvalno, preživljavate umesto da živite, a onda naručujete džek i kolu kad dođete ovde, govorite “ja, ja” umesto “da” i “halo” umesto “zdravo”, jer, ako vam već nije lepo u životu, neka drugi misle.

I da, kad budete navodili kako vam je zapravo super u Nemačkama, napišite i koji posao radite i za koji novac. Da vam puca kičma na bauštelima može i ovde, i kod nas danas građevinari zarađuju više od lekara. I nije ovo nikakav PR za bolji život u Srbiji, navodim činjenice o “obećanim zemljama” i “američkim snovima” koji na javi izgledaju mnogo gore nego dok i sanjate.

I još jedna stvar na kraju – ovo neka bude moj manifest, ne moje soljenje pameti. Ako odlazite, odite kad imate jako dobar razlog. Ako vam je već duhovno uskraćeno tamo, bar materijalno nek se isplati.

A sad, dragi moji u tuđini, adio, i ko zna gde, i ko zna kad…”