Snimak jezivog oktrića jednog muškarca podelio je mišljenja pratilaca na TikTok-u
Jedan muškarac ostao je zatečen kada je tokom renoviranja kuće video šta ga je snašlo.
Našao je kutiju, a onda je sve krenulo naopako.
Muškarac koji se na TikTok-u potpisuje kao “geebeetv” objavio u nekoliko kratkih snimaka kako napreduje renoviranje stare kuće iz 1920-ih godina tokom kojeg su pronašli brojne čudne predmete.
Najviše pažnje pratilaca je privukla jeziva kutija za koju je nedostajao ključ. Na njoj je pisalo “peidiwch ar ryddhau”, što na starom velškom znači “ne otvaraj”. Uz to je drvena kutija ukrašena pentagramom.
Nedelju dana kasnije pronađen je ključ. U uglu je prilikom renoviranja uočio staro ogledalo koje se klatilo dok je hodao po podu. Iz znatiželje muškarac je čekićem razbio staklo iza kojeg je pronašao ključ za drvenu kutiju.
Radoznalost i njega i pratilaca je bila sve veća, a on je otvorio kutiju u kojoj je našao izgoreli deo ploče za “prizivanje duhova” i jedan privezak. Uz to je neko u kutiji ostavio pramen kose i još jedan ključić.
Klipovi su izazvali brojne komentare, a mnogi su napisali kako je ovo doslovno uvod u horor film. Tri snimka je pogledalo više od 70 miliona ljudi, a mnogi od njih tvrde da je sve iscenirano, dok se drugi užasavaju.
ČAČAK – Šumovita planinska staza nekad je bila jedini i najkraći put
kojim su meštani Gornje Trepče stizali do manastira Vujan. Ali po
svedčenju starih tuda je prolazio i najvoljeniji srpski patrijarh Pavle
koji je ovde proveo deo svog monaškog života i u ovoj nadeleko poznatoj
božijoj kući se izlečio od tuberkuloze 1946. godine.
“Pričali su mi da je tim putem išao peške od manstira do lekara u
banju Gornju Trepču. Mi smo kao deca ovuda prolazili i nadali se da ćemo
ga možda sresti”, priča stari meštanin sela Gornja Trepča.
Iako su mu lekari predviđali samo nekoliko meseci života, tad
iskušenik u manastiru Gojko Stojčević, a kasnije srpski patrijarh Pavle,
doživeo je isceljenje. U znak zahvalnosti ručno je izrezbario mali
drveni krst koji se i danas čuva u manastirskoj riznici kao svetinja.
U ovom šumadijskom selu ponosni su što je patrijarh ozdravio upravo
ovde i da se to ne bi zaboravilo meštani su pokrenuli inicijativu da se
staza kojom je prolazio nazove po njemu – Staza patrijarha Pavla.
“To je staza zdravlja i staza isecelenja. Siguran sam da za Srbe ima
simboličku vrednost. Treba da pratimo stazu patrijarhu Pavla i kao
pojedinci i kao narod. Sama šetnja ovuda ima lekoviti značaj i daje
mir”, kaže za RINU, meštanin Milinko Gojković.
Staza koja spaja manastir Vujan i Atomsku banju Gornju Trepču dugačka
je 4,5 kilometara i predstavlja prirodnu oazu na obroncima Vujna.
“Kad bi staza postala prohodna siguran sam da bi to još više
upotpunilo naš sadržaj i pružilo gostima nezaboravno iskustvo. Neophodno
je da se reše imovinsko pravni odnosi i onda da se krene sa radovima na
obeležavanju”, izjavio je Slavko Milenković, direktor Atomske banje
Gornja Trepča.
Ali, dok staza ne bude prohodna do manastira Vujan može se stići samo Ibarskom magistralom.
Blizanci Milica i Milan Arsenović (13) kilometrima od civilizacije
žive gorštačkim životom u planinskom selu Gornje Košlje kod Ljubovije.
Iako naočigled isti kao i njihovi vršnjaci, život blizanaca u mnogo čemu je drugačiji.
foto: Printscreen RTS
Milica i Milan ustaju u pola osam i sa ocem idu u šumu, pomažu mu da vuče drva. I tako, svakog jutra, čak i kad zaveju snegovi.
foto: Printscreen RTS
Nije im teško, roditeljima pomažu u svemu – hrane stoku, vode volove,
a potom odlaze u školu. Žao im je, kažu, što se kasno vraćaju sa
časova, jer bi mogli da pomognu i više.
foto: Printscreen RTS
Zbog toga što im niko od drugara nikada nije došao, Milica i Milan ne
slave rođendane. U šali govore da im je vuk prvi komšija a medved
najbolji prijatelj.
foto: Printscreen RTS
Osim društva i puta, na planini, kažu, imaju sve – hranu i piće, jer
na više od toga nisu se navikli. Ali jesu da budu dobra, vredna i
poštena deca.
foto: Printscreen RTS
“Pomažu nam u svakom poslu, i od stoke, doteruju ovce i zatvore ih.
Milan sa mnom ide i u šumu, Milica je malo više sa majkom oko kuće”,
kaže njihov otac Dragić Arsenović i dodaje da je veoma ponosan na decu.
Trošna kuća daleko u brdima, dva vola, 40 ovaca i njih četvoro –
bogatstvo su, kažu, koje nema cenu, jer imaju zdravlje, radost i jedni
druge.
Na selo je odlučio da se vrati jer je shvatio da to može biti isplativo zanimanje: Na selu može lepo da se živi, samo je potrebno da se razmišlja na ekonomski način
Nepregledna ravnica i obradivo zemljište jasno daju do znanja da je u Stanišiću glavni posao poljoprivreda. Kad meštane upitate s kim se može popričati o poljoprivredi u ovom mestu, svi su rekli – Nikola Đapić.
Njegovo imanje nalazi se na periferiji sela, gde se bavi ratarskom i stočarskom proizvodnjom, ali i otkupom žitarica.
Nikola na preko 200 hektara proizvodi kukuruz, soju, pšenicu i
sunocokret. Ono što je karakteristično za njega, jeste da je završio
Ekonomski fakultet u Beogradu i odlučio da se vrati u selo i tu gradi
svoju karijeru. Na selo je odlučio da se vrati jer je shvatio da to može
biti isplativo zanimanje, objavila je Agromedia.
“To mi je oduvek bila želja. Na selu može lepo da se živi, samo je potrebno da se razmišlja na ekonomski način.”, kaže Nikola.
Dodaje da mu znanje ekonomije pomaže pri određivanju pravog trenutka za prodaju robe. Često prate cene kojima su zadovoljni. I vijaju taj prosek godišnje prodaje.
S obzirom na to da se bavi stočarstvom, i da u svom posedu ima oko
700 tovljenika svinja, Nikola nam je otrkio i da li se više isplati
prodavati ratarske kulture kao sirovinu ili ih koristiti za stočnu
hranu.
“Stočarska i ratarska proizvodnja su u mojoj računici skroz odvojene.
Svaka delatnost mora da odbacuje neki profit ukoliko želite dugoročmno
da se bavite njom.”
Ovaj mladi i školovani čovek selo vidi kao mesto gde su ljudi prisniji i bliži jedni drugima nego u velikim gradovima.
“Studirao sam u Beogradu gde u zgradi komšija silazi niz stepenice i
ne javi ti se. Dok je u selu nezamislivo da se ne javite nekome starijim
ko prolazi uliom, čak i da ne znate kako se zove ili preziva.”, kaže
Nikola.
Ana Ćurčić i Zvezdan Slavnić su se našli oči u oči pa su jedno drugom sasuli sve u lice.
– Ja sam neko ko je Zvezdana voleo bezuslovno i žena sam koja mu je oprostila najgore stvari. Jako mi sada udara srce. Volela sam ga, kockao je, išla sam sa njim na kocku, ali ga nikada u tome nisam podržala. Ja sam žena koja je sve izgubila što ima. Što znači da moja deca i ja nemamo krov nad glavom. On je u “Zadrugu 6” ušao, da nama obezbedi krov nad glavom. Ja sam mu oprostila sve batine u životu, sva psihička matretiranja i zlostavljanja. Jako sam ga se plašila i jako ga se plašim. Čekala sam ga četiri godine najvernije na svetu. Ništa mi nije bilo teško da uradim za njega. Izdala ga nikad nisam, prevarila ga nikad nisam. Neću iznosti mnoge stvari, ja sam radila, ja sam zarađivala, borila se, a on je rušio. On se meni i mojoj deci us..ao u život – rekla je Ana.
– Ovo što je izgovorila, neke su gnusne laži i ja sve to isto mogu da izgovorim za nju. Ja sam došao ovde po taj novac, nisam ni razmišljati o tome da ću nešto ovako uraditi. Velika je sramota to što govori. Ne mogu da govorim o tim stvari, njeno dete je istetoviralo moje ime – rekao je Zvezdan.
– Manipulatoru, moja deca su zavolela Zvezdana, jer sam ja pričala koliko on mene voli, koliko ja njega volim. Moju decu nije gajio Zvezdan Slavnić, već ja i moj bivši suprug – rekla je Ana.
– Ja sam se možda sada ogrešio o toj deci, ali ranije ne. Ovo je patetika. Ja sam joj obajšnjavao šta i kako će da se desi, a ja ću biti loš nakon svega. Neka sam sve najgore, a sve što sam rekao se obistinilo u životu – dodao je Zvezdan.
– Ja tebe spašavam za sve, ali neću više – dodao je Filip.
– Mene on više ne zanima i prema njemu nemam dobru nameru. Imao si samo mene, pi..ko jedno – rekla je Ana.
Novi soj virusa korona pod nazivom kraken ili zvanično XBB.1.5 registrovan je i u Srbiji.
Profesor dr Branislav Tiodorović istakao je da za sada nema indikacija da kraken izaziva težu kliničku sliku, ali da sve mere koje smo primenjivali do sada, treba da primenjujemo i nadalje.
Kako je kazao dr Tiodorović, kraken se u SAD pojavio još u septembru prošle godine.
– Ova podvarijanta se veoma lako se širi i lako ga je dobiti, ne moraju se ispoljiti ni simptomi. U SAD, Australiji i Kanadi napravio je velike probleme u smislu veoma brzog širenja. U Zapadnoj Evropi najpre je zahvatio Veliku Britaniju, potom Španiju, Francusku, Nemačku, Holandiju… Imali smo mi kraken u Srbiji i ranije, samo je sada dijagnostikovan. Laboratorijski se to obradilo i objavljeno je zvanično da je reč o krakenu pre sedam ili osam dana. Sve što postoji u Evropi lako će i brzo doći kod nas – rekao je dr Branislav Tiodorović.
Kako je kazao, trenutno je na delu miks infekcija.
– Nije jedan virus u opticaju već više njih. Osim krakena koji je prisutan i mesec i po dana pre nego je potvrđen zvanično, imamo i adenoviroze i enteroviroze koje posebno kod dece prave probleme zbog dijareje, povraćanja, bolova u mišićima i zglobovima. Nažalost, toga ima i kod starijih. Imamo grupu virusa, a ovo je vreme i bakterijskih i respiratornih infekcija – streptokoknih, stafilokoknih, pneumokoknih… Ništa to nije novo i trebalo bi umiriti javnost – kaže dr Tiodorović.
On je dodao da je posebno važno voditi računa o najstarijima i deci.
– Kod dece treba pratiti stanje i pedijatri imaju mnogo posla. Visoka temperatura je prevashodno znak gripa, pa može doći i do komplikacija, jer virusi umeju da razore naš imunitet, a onda bakterije to iskoriste. Ono što je zabrinjavajuće, gledajući najnovije podatke iz kovid bolnica, je da ponovo moramo da obratimo pažnju na najstarije i one sa hroničnim bolestima. Oko 700 do 1.000 potvrđenih slučajeva imamo dnevno. Treba se i dalje oslanjati na PCR testove jer su oni pouzdaniji od antigenskih, i pokazuju i prisustvo ovog novog soja. Testiranje radimo kada je neophodno i kada lekar to preporuči – kazao je dr Tiodorović.
Ne izaziva težu kliničku sliku
Kraken ne izaziva neka teža oboljenja i po pravilu se ne spušta na pluća.
– Zadržava se na tome što simptomi liče na teži oblik prehlade. Može biti blage temperature, curenja iz nosa, bola u grlu, bola u mišićima i zglobovima. Kod starijih i onih sa komorbiditetima imamo povećan broj umrlih. Starije moramo da zaštitimo i da brinemo više o njima.
Postkovid sindrom
Postkovid sindrom, kako je kazao prof. dr Branislav Tiodorović, može trajati nekoliko meseci pa i godinu ili dve.
– Gde je pad imuniteta značajan, tu postkovid duže traje i to bez obzira na godine. Kod dijabetičara, na primer, godine nisu važne i kod njih postkovid dugo traje bilo da je reč o mlađim ili starijim osobama. Zabrinjava i činjenica da imamo više dementnih ljudi nego što smo ih imali ranije. Korona virus pogađa centralni nervni sistem i to je veoma ozbiljno. Povećan broj dementnih beleži se kod starijih ljudi, ali čudi to što su bili dobro i dobro se nosili sa koronom, ali se kasnije pojavio povećan broj demencija. To mora da se prati i neurolozi su tu najvažniji – kaže dr Branislav Tiodorović.
Kraken zaobilazi stečena antitela
Po svemu što je do sada objavljeno, kazao je dr Tidorović, kraken nema posebnih karakteristika i posledica.
– Ali, sva terapija je ostala gotovo ista kao i za ostale podvarijante. Sve mere koje smo primenjivali trebalo bi da primenjujemo i nadalje, naročito kada je reč o osetljivim grupama. Lekovi koje smo koristili su najbolji i sva istraživanja pokazuju da je njihova upotreba bila ispravna. Kraken očigledno zaobilazi antitela koja smo dobili vakcinom ili preboljevanjem. Tako stoji sada u radovima koji su objavljeni. Korona je ostavila velike posledice zbog visoke moći mutiranja, ali siguran sam da je ceo svet reagovao na najbolji mogući način. Uveren sam i u to da će svaka sledeća podvarijanta biti sve slabija. Korona će postati endemska kao grip, i vakcinisaćemo se protiv nje kao i protiv gripa, i tu pre svega mislim na starije osobe i hronične bolesnike – rekao je dr Tiodorović u emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1.
Do detalja opisala “prikazanje” u snu – dve devojčice, a potom i Bogorodicu koja joj je, kako veli, uputila ove reči
BAJINA BAŠTA – Uprkos mnogim proučavanjima ljudski snovi su još uvek veoma često obavijeni velom misterije. Nekada mogu biti romantični, nekad uznemirujući ali ono što je sanjala Snežana Pavlović iz Bajine Bašte je nesvakidašnje.
Neobičan san ovoj ženi, kako tvrdi, ukazao je mesto na kom se tačno
nalaze temelji crkve koja je nestala pre pet vekova i ne samo nje, već i
grobovi velikih junaka.
foto: RINA
– Tada sam sanjala malenu devojčicu u bordo maramici zatim je nestala
i pojavila se druga, koja je na sebi imala krunu od belog zlata u svim
bojama. Međutim, tu nije bio kraj, kada je ona nestala pojavila se
Presveta Bogorodica u zlatnoj kruni gde joj od sjaja nisi mogao videti
lik. Govorila mi je na desno uvo “ti ćeš progovoriti, nećeš slušati ko
šta priča. Moraš ići napred i pričati da se na ovom mestu napravi moj
dom” – priča Snežana za agenciju RINA.
Tada joj je u snu jasno rečeno da upravo u Bajinoj Bašti leže temelji
ogromne svetinje i kosti junaka koji su se borili za pravoslavnu veru, a
hram je sravnjen sa zemljom. O tome se i danas priča među
Bajnobaštancima, a legenda se prenosi sa kolena na koleno.
foto: RINA
– Rekli su mi da se na ovom mestu nalazi četvrta pravoslavna kapija, i
dok se ona ne otkije neće ni srpskom narodu biti bolje. Na moje pitanje
gde se nalaze ostale tri jasno su mi rekli da se prva nalazi u
Jerusalimu gde je Bog dao sina Isusa Hrista, druga je na u mestu Stobi,
gde žena po imenu Lidija, koja je prva primila da širi pravoslavlje,
treća je Herakleja kod Bitlolja i četvrta je ovde u Bajinoj Bašti a gde
je po planu bila Plaošnih na Ohridu – govori Snežana.
Da njeni snovi i te kako imaju utemeljenje u stvarnosti pokazalo se pre 13 godina kada su se pojavili arheolozi
iz Narodnog muzeja u Užicu na parceli u Bajinoj Bašti i ostali zatečeni
na tek uzoranoj njivi. Na njoj su pronašli ostatke verskog objekta.
– Samih pisanih izvora nemamo o ovom lokalitetu, ali ono što nas
čvrsto drži jeste ubeđenje da se radi o srednjevekovnom objektu iz IV
veka, gde smo pronašli fragmente počulice od segmenata srebrnog lima i
dve srebrne naušnice sa tri jagode, nalaze koji nas upućuju na vreme iz
14. veka, u vreme Tvrtka Nemanjića i Lazara Hrebeljanovića – pričali su
tada arheolozi koji su radili na iskopavanju.
foto: RINA
To je bio prvi dokaz Snežaninog sna, da na tlu Bajine Bašte postoji
nešto. Pedesetih godina, sam taj prostor bio je devastiran i svi ti
spomenici odneti su u tamponiranje puteva, a oni koji su to radili,
navodno su nesrećno završili.
Zanatlija Zoran Nikolić, vlasnik je parcele u čijoj utrobi leži za
sada 27 otrkivenih grobova i velika svetinja. On kaže da je spreman da
razgovara sa crkvenim vlastima, jer i sam želi da se viševekovna
nepravda konačno ispravi i da se tom objektu odredi značaj koji
zaslužuje.
Zoran Nikolić foto: RINA
– Moja majka je bila jedini naslednik parcele i bio sam svedok kada su vršena iskopavanja. Pronašli su 27 grobova, skeleti koji su bili veći od današnjih ljudi.
Pronađeni su i temelji koji su podilazili pod moje objekte i ja sam
želeo da se dogovorim sa crkvenim vlastima da postavimo neko obeležje da
se za to zna, ali sve je to stalo. Neke čudne stvari su se dešavale, da
su kuće u krugu ostale puste a mlad narod umro, priča Nikolić.
Među Bajnobaštancima ostaje nada da će se pojaviti čovek koji će smoći snage i sagraditi svetinju kakvu ovaj kraj zaslužuje.
Kremisimo torta je delikatesna, kremasta i ukusna, ali je i prava kalorijska bomba. Ako pazite na liniju, ne treba je pripremati baš svaki vikend, ali za rođendane i druge svečanosti može biti odličan izbor.
Sastojci:
Za jednu od dvije crne kore: ● 4 jaja, ● 4 žlice šećera, ● 1,5 žlica griza, ● 3 žlice kakaa, ● pola žličice praška za peciv Za bijelu koru: ● 6 bjelanjaka, ● 300 g šećera, ● 1 žlica griza, ● 1 žlica octa Za fil: ● 6 žumanjaka, ● 250 g šećera u prahu, ● 200 g bijele čokolade za kuhanje, ● 1 vrećica šlag kreme od vanilije, ● 50 ml mlijeka Za bijelu kremu:
Za posipanje: ● malo mljevenih lješnjaka ● mrvice čokolade
Priprema:
Crne kore:
Napomena: peku se dvije iste kore, navedeni sastojci su za jednu koru.
Mutiti jaja sa šećerom. Izmiješati prašak za pecivo s grizom, pa dodati u
smjesu jaja i šećera. Zatim dodati kakao i sve dobro izmiješati.
Kalup za pečenje promjera 25-30 cm namastiti uljem i posuti brašnom.
Staviti u zagrijanu pećnicu i peći oko 10 minuta na 180°C.
Bijela kora:
Umutiti bjelanjke sa šećerom, dodati griz i ocat, sve dobro izmiješati.
Prilikom pečenja bijela kora bi trebala ispucati i narasti, ali neka vas to ne zabrinjava.
Fil:
Umutiti šlag kremu s mlijekom. Kad je dobro umućeno, šlag kremi dodati smjesu jaja i šećera u prahu,
Zatim dodati rastopljenu bijelu čokoladu i sve dobro izmiješati.
Bijela krema:
Sastaviti sve sastojke, pa sve dugo miješati da se dobije snijeg.
Na kraju preostaje složiti tortu, i to ovim redoslijedom: crna kora – fil – bijela kora – fil- crna kora.
Nakon toga ravnomjerno izvana premazati tortu bijelom kremom, a zatim posuti s malo mljevenih lješnjaka i mrvicama čokolade.
Sastojci: Za tijesto: ● 300 g brašna ● 1 prašak za pecivo ● 150 g maslaca ● 100 g šećera ● 4 žumanca ● limunova kora Za fil: ● 4 bjelanca ● 150 g šećera ● 150 g mljevenih oraha ● 3 kašike marmelade od kajsije ● 4 velike jabuke
Priprema:
Zamijesiti tijesto, i to tako da
najprije umutite šećer i žumanca, pa onda dodajete ostale sastojke
(maslac mora biti na sobnoj temperaturi), pa ga podijeliti na dva
dijela.
Jedan dio razvući u podmazan lim za pečenje dimenzija (otprilike) 20×30 cm, a drugi dio staviti u zamrzivač.
Za fil, umutiti bjelanca sa šećerom, dodati orahe i marmeladu, pa sve lagano promiješati. Na prvi dio tijesta staviti naribane jabuke, zatim fil, a preko fila naribati drugi dio tijesta iz zamrzivača. Peći na 200 °C dok ne porumeni.
