wp

Stanari zgrade u kojoj je jutros buknuo požar u kom je nastradalo četvoro dece u Novom Pazaru, za Kurir kažu da su scene bile potresne.

Požar je, podsetimo, buknuo oko 7 sati u Ulici 12. Srpske brigade u Novom Pazaru, u porodičnom stanu gde je porodica živela poslednjih godinu dana i to navodno zbog grejalice na kojoj se sušio veš.

– Probudile su nas sirene Hitne pomoći, vatrogasci i policija i kad smo pokušali da iazađemo iz zgrade, vatrogasci su nam rekli da se vratimo u stan jer se dogodio požar i da ima stradalih – kaže jedan od žitelja zgrade i dodaje:

– Osetio se jak miris paljevine i crni gusti dim u celoj zgradi. Ubrzo su nam rekli i gde je izbio požar.

Komšije dodaju da su zanemele kada su sazanali da su deca stradala.

– Čuli smo da je troje dece bilo potpuno ugljenisano, dok je četvrto preminulo u bolnici u Pazaru. Naježili smo se, kolika tragedija nas je zadesila. Komšinica je slučajno prolazila pored zgrade i videla oca dečice kako gori na tereasi – kaže komšija i dodaje:

– Čovek je živ goreo, vatra mu je bila na telu! Dozivao je pomoć, a pokušao je i da otvori vrata terase kako bi došao do svoje dece i spasio ih, ali nažalost nije uspeo, i pošto je i sam goreo skočio je sa terase.

Neko od slučajnih prolaznika je utrčao u zgradu i pokušao da pomogne nesrećnim ljudima, a cela scena je jezivo delovala.

– Otac, inače poreklom iz Egipta zadobio je teške opekotine i on je hitno transportovan za Beograd, dok je majka dečice, inače rođena Pazarka zadobila lakše povrede i nalazi se u pazarskoj bolnici – kaže komšija i dodaje:

– Porodica se u zgradu doselila pre godinu dana, a čuli smo da im je stan kupio njen ujak. Skućili su se tu, i bili su pomalo zatvoreni, a pričali su isključivo na engleskom. Povređena žena je najbolji student na medicini, ali nije još uvek završila za doktora, mislim da je to ostavila po strani zbog dece.

– Ova tragedija što im se dogodila je zaista nezapamćena, i molimo se da oni prežive, a kako će da žive s tim da su izgubili decu, zaista ne znam – kaže komšinica i dodaje:

– Poslednji put dečicu sam videla prekjuče kada su mi mahali, a njihova majka mi se tada ljubazno javila i pitala kako sam. Udelila mi je tada i kompliment kako sam se lepo sredila.

Naši sagovornici kažu i da je porodica planirala da proda taj stan i odseli se.

– Povređena je jednom prilikom komšiji rekla da bi želela da proda stan, a on joj je rekao kada to bude želela da učini, da mu se obrati jer bi ga on kupio, Eto, možda je sudbina tako htela, da su se možda preselili bili bi živi. Prokleta sudbina – kaže komšinica, dok druga dodaje:

– Ne znam čime su se bavili, ali znam da su po ceo dan bili u kući, a nastardala deca nisu išla u vrtić, nego su ih roditelji čuvali. Dvoje dece su blizanci, jedno je beba, a najstarije ima pet godina.

(Kurir.rs – B. T.)

Vlasnica prodavnice obuće Sanja M. (47) iz Pirota koju je, kako se sumnja, brutalno iz pištolja ubio Miroslav M. (55), bivši emotivni partner, inače, vlasnik menjačnice, nedavno je raskinula vezu, što je mogući motiv ovog zločina.

Zločin u Pitotu se dogodio jutros nasred ulice, dok je nesrećna žena razgovarala telefon i kupovala voće.

– Sumnja se da ubica nije mogao da se pomiri s činjenicom da ga je Sanja M. ostavila nakon dugogodišnje torture i nasilja koje je doživela od njega, pa je nastavio da je proganja – kaže naš izvor iz istrage i dodaje:

– Žrtva je bukvalno učinila sve da se skloni od nasilnika, ali je on pratio, pretio, tukao i to su svi u gradu znali. Ne znam kada je tačno stavila tačku na njihovu vezu, ali je to verovatno bilo nedavno, čim ju je sad ubio.

Na društvenim mrežama prijatelji Sanje M. se oprašataju od nje, uz potresbne reči.

– Počivaj u miru, draga prijateljice – stoji ispode jedne Sanjine fotografije.

(Kurir.rs – B .T.)

Željko Nikolić, gitarista i osnivač benda “Roze poze“, preminuo je noćas u 66. godini, pišu domaći mediji.

Prema nezvaničnim informacijama, Nikolić je stradao u požaru.

Nikolić, koji je u periodu od 1976. do 1980. svirao u grupi Raše Đelmaša “Zebra” – je Roze Poze formirao sredinom osamdesetih sa tekstopiscem Vladom Čalićem.

Članovi grupe su za svoj početak rada smatrali 1989. godinu kada se pojavio maksi singl sa četiri pesme, nazvan “Daj gol”.

Željko NikolićFoto: Facebook/Printscreen/Zeljko Nikolic

Godinu dana kasnije objavili su svoj prvi LP. Ta ploča doživela je kultni status kod najšire publike, posebno navijačke.

Pesma “Daj gol” pevana je na svim sportskom manifestacijama.

Do 1995. su snimili četiri albuma, a onda napravili pauzu, do 2010. godine, kada su objavili svoj peti album, “Ko je rek’o rokenrol?”, koga sami autori smatraju vrhuncem karijere grupe u autorskom i izvođačkom smislu.

Brak Brene i Bobe odoleva svim iskušenjima

O njihovoj ljubavi mnogi maštaju. U skladnom braku su 32 godine, a čini se da se svakog dana vole još više. Lepa Brena i Boba Živojinović žive ljubavnu bajku otkako su se upoznali, a sreću su im uvećali naslednici Stefan i Viktor.

Bivši teniser, danas uspešni preduzetnik i folk diva nikada nisu davali povoda da se u medijima spekuliše o njihovom odnosu. Brak Brene i Bobe je jedan od najstabilnijih na javnoj sceni, i uspešno odoleva svim iskušenjima.

Rajko Ristić

Tako je nedavno pevačica uslikana kako ulazi u jednu privatnu kliniku, bez muža kao podrške pa su odmah krenule kuloarske priče kako je i kod njih došlo do prezasićenja i da im je brak u krizi.

Foto: Rajko Ristić

Kad je Lepa Brena pre neki dan uhvaćena u društvu zgodnog dase, koji se uplašio foto-aparata i odmah maskirao da mu ne vidimo lice, krenule su priče.

Deda Novaka Đokovića progovorio o porodičnim tajnama

Pored tenisa, prvi reket sveta, kao što je svima poznato, najviše pažnje posvećuje svojoj porodici, te smo često bili u prilici da čujemo kako u javnosti govori o svom pokojnom dedi Vladimiru, ocu Srđana Đokovića, kojem je posle smrti posvetio i pobedu kada je igrao protiv Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova. Njih dvojica bili su jako bliski i povezani, pa je najboljem teniseru sveta dugo trebalo da preboli taj nedostatak posle njegove smrti, navodi “Ekskluziv.rs”, dok je deda Novaka Đokovića sa majčine strane, i te kako ponosan na svog najstarijeg unuka, te ne propušta nijedan njegov meč preko malih ekrana.

Naime, Dijanin otac, Zdenko Zagar, živi sam na Čukarici i Đokoviće ne viđa često, a u jednom intervjuu od pre nekoliko godina, kako saznaje “Scandal”, bez zadrške je govorio o porodičnim odnosima.

– Ovde nema nikoga osim mene, knjiga i fotografija na zidu. Deca su otišla na svoju stranu. Od prve supruge, Dijanine majke sam razveden, a druga supruga živela je sa mnom, ali je preminula 2017. godine, i od tada sam sam. Zbog toga mi svako društvo prija – rekao je Zdenko u svojoj ispovesti i dodao da ga jako pogađa kada čuje zlonamerne komentare na račun Novaka:

– Ceo život se bavim sportom i znam da je fizička aktivnost jako bitna, a pogotovo ako uneseš malo dobre volje i tako ćeš pobediti ono što ne valja. Ja sam ove godine prisustvovao turniru i nemam koronu (smeh). Unuk dobio, dedu zaobišla. Ja ne znam zbog čega ga stalno osuđuju. Po meni je to prljavo razmišljanje, nažalost. Jedini povod i razlog da se baci ljaga na njega je to što je Srbin. Da, da.  Zato što je on Srbin iz tamo neke nedođije, jer ne znaju gde je ta Srbija i Beograd. Bolji je i čuveniji od svih njih što vređaju, eto. Sve se objašnjava u tri reči. Sve to smeta Nadalu, Federeru i još dvadesetorici koji su ispod njega. A da ne govorim o onima ostalima. Ja neću da komentarišem te bljuvotine. Teško je sve to i treba ignorisati – rekao je deda Novaka Đokovića i dodao da Nole ima puno pravo da se predstavlja kao Srbin, iako po majčinoj strani ima hrvatske krvi.

– Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla. O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se pradstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome – istakao je Zdenko koji je, kako piše “Scandal”, dodao da mu porodica Đoković brani da se oglašava:

– Ja bih vrlo rado pristao, ali porodica mi brani da se oglašavam. Ne znam šta im smeta kad ja sve lepo pričam i kažem onako kako jeste, ali oni ne dozvoljavaju i jako se ljute kad se oglasim – rekao je Zdenko koji je svojevremeno rekao par reči i o njihovim porodičnim odnosima:

– Svašta se izdešavalo u našim porodičnim odnosima. Nisam mnogo učestvovao u Novakovom odrastanju. Pre nego što je rođen, ja sam četiri godine bio u Prištini. Bivša supruga i deca su živeli u Beogradu, a ja tamo. Dolazio sam vikendom. Posle sam se razveo od bivše žene, pa sam bio prinuđen da se malo distanciram od svoje porodice. Kontakrirao sam ja njih, ali to nije bilo to. Dijana je mene krivila za razvod, i to ne može da oprosti mi. Ja smatram da je za razvod uvek potrebno dvoje. Koliko je muškarac kriv, toliko je i žena kriva- Žao mi je što je sve tako ispalo – ispričao je tada, prema pisanju “Scandala”, u emotivnoj ispovesti deda Novaka Đokovića i istakao šta misli o Srđanu Đokoviću:

NOVI PAZAR – Četvoro dece izgorelo je u požaru dok su njihovi roditelji teško povređeni i nalaze se na Intenzivnoj nezi Opšte bolnice u Novom Pazaru, potvrđeno je za A1 iz policije.

Požar se dogodio oko 7 sati, u ulici 12. srpske brigade u blizini restorana “Meto”. Na lice mesta su odmah došle jedinice vatrogasne službe, hitne i policije.

Svo četvoro mališana je nastradalo. Jedno je davalo znake života ali je izgubilo borbu, tako da su lekari mogli samo da konstatuju smrt.

Otac nastradale dece je teško povređen, na 45 odsto površine tela ima opekotine drugog, trećeg i četvrtog stepena. Povređena žena je takođe u teškom stanju, gde joj 18 odsto tela u opekotinama drugog i trećeg stepena.

Kako se saznaje, otac dece je Egipćanin, a majka Bošnjakinja.

Otac je preko terase pokušao da uđe u sobu kod dece, ali nije uspeo da probije vrata koja su se zaglavila.

Kurir.rs/Sandžak danas

Hitna pomoć mogla je samo da konstatuje smrt dece.

Četvoro dece starosti od šest meseci do pet godina ugušilo se dimom u naselju Jalija u Novom Pazaru, kada je u stanu na prvom spratu zgrade izbio požar.

Prema nezvaničnim informacijama, četvoro mališana pronađeno je mrtvo u stanu.

Otac nastradale dece je teško povređen, na 45 odsto površine tela ima opekotine drugog, trećeg i četvrtog stepena. Povređena žena je takođe u teškom stanju – 18 odsto njenog tela je u opekotinama drugog i trećeg stepena.

Dva slučajna prolaznika su primetila požar i, zajedno sa komšijama, krenula u pomoć, ali zbog jake vatre nisu mogli da priđu dovoljno blizu.

– Video sam požar, otvorio sam vrata i video dva momka kako trče gore. Vatra je bila u hodniku. Razbili smo staklo da uzmemo aparat za gašenje i otišli gore. Vatrogasna, Hitna pomoć i policija su došli brzo – rekao je jedan od očevidaca požara.

Da su nam rekli da dete ima rak, bili bismo srećni. Da, baš tako – srećni. Za rak i ima leka, a za dijagnozu naše Lucije nije ga bilo. Trebalo je da čekamo da oslepi, ogluvi, gledamo kako ne može da prohoda, biva mentalno oštećena i brzo umre. Ili probamo eksperimentalni lek od koga odmah može da umre. Dileme nije bilo – priča za Kurir Milena Petković iz Užica, majka Lucije Lojanice, kojoj je sa 15 meseci tog 31. januara 2017. potvrđena strašna i retka dijagnoza mukopolisaharidoza tip 1.

Muku nisu krili, otvorili su se se prema svetu, a i svet prema njima. Te tako od dr Gorana Čuturila iz Tiršove čuju da je na nekom seminaru od dr Japa Jana Bulensa iz Holandije saznao da ima nekih naznaka leku. Dao im je vizitkartu.

Nedugo potom krenuli su kod čarobnjaka Jana. Da, baš to je doktor koji je pravio tamo neke skupove i podskupove, sabirao, oduzimao kako bi načinio čarobnu formulu za Lulu Lo. Tako je malenoj Luciji ime u romanu koj je pet godina kasnije napisala njena mama. U “Iskrici sreće” mešaju se java i fikcija, Zemlja i Saturn, Dečja bolnica “Vilhelmina” i kraljevstvo dobre Vilhelmine… Sve vreme Mimi Pek iliti Milena i devojčicin otac Dako Lo vode dugu bitku sa izaslanicima zle kraljice Maje. Ulog je život malene Lulu Lo.

Početkom avgusta 2017. Lucija je legla u poznatu bolnicu na eksperimentalnu metodu transplantacije matičnih ćelija od nepoznatog donora.

– Nije imala ni dve godine, ali sve sam joj pričala, ništa nisam krila: „Ti si bolesna, sada idemo da te izlečimo. Stavićemo ti dobre leptiriće, jer imaš loše crviće…“ I zato Lucija na Holandiju gleda kao na avanturu – veli Milena.

A avantura je bila duga i neizvesna. Otišli su na šest meseci. Ostali bezmalo dve godine. Eksperiment je to. Uostalom, Milena je i potpisala da prihvata da dete možda neće preživeti. Jer crvi mogu da pojedu leptiriće – postojala je opasnost da Lucijine ćelije, kao oni mali pakmeni iz video-igrice, pojedu ćelije donora.

– Skoro dve godine živeli smo u selu Zaist, na pet kilometara od Utrehta. Do bolnice smo sve troje išli biciklom, jer Lucija nije smela ni u autobus, market… U kući smo nosili maske, tri puta dnevno dezinfikovala sam kuhinju jer joj je imuni sistem bio ravan nuli – seća se Milena.

„Leptirići“ su ubačeni 25. avgusta 2017.

– Nakon transplantacije usledile su i komplikacije. A kako i ne bi kad je hemioterpija bila najblaža terapija koju je primala. Promenjena joj je krvna grupa, što je uobičajeno kod takvih procedura.

Milena je bila dovoljno hrabra da sama svojoj devojčici ošiša kike i obrije glavu. Ali je prethodno isekla i svoju dugu kosu.

– Od brijanja glave napravila sam žurku. Radila sam to dok su Ramonsi vrištali s gramofona. Postale smo pank rokerke – seća se Milena.

Borba je tekla i kroz igru šarenih perli. Za bezmalo dve godine nizale su se i nizale – plavo-bele za uvođenje u anesteziju, ljubičaste za menjanje zavoja, crvene za vađenje krvi iz vene…

I kako sve to preživeti.

– Da sam ja bila u pitanju, rešila bih da taj mali ostatak života živim najbolje što umem. Ali to je bio život našeg deteta. Poraz nije opcija. Bolest morate potpuno da prihvatite, kao deo sebe. I sve to vreme život ne sme da stane. Nijednog momenta nismo bili tužna, očajna porodica – ističe Milena.

U tom držanju za slamku išla je i na koncert Rolingstonsa u Amsterdam 30. septembra 2017. Ukrali su joj mali crveni kišobran od 3,99 evra. Prvi koji je kupila u Holandiji, jer tu je glupo biti bez kišobrana. Tako realan život u ludom vremenu:

– Na „You can’t always get what you want“ dobro sam se isplakala.

Kako ne poludeti

I kako ne poludeti…

– Pisanje je bilo ventil, način da preživim. Stavljala sam sve na papir. Bajkoviti deo sam pisala za Luciju, da pročita kad poraste. Tek pet godina kasnije izašao je roman. Nisam smela da objavim rukopis, izlažete se previše, krenuće komentari… Nije lako posle svega – priča.

Hrabra devojčica je danas ravna svojim vršnjacima.

– Najvažnije je da bolest ne može da se vrati. Ostale su joj nogice u iks, al’ radimo vežbe, i malo sporije hoda. Mentalno nema problema. Krenula je u prvi razred. Da mi je neko te 2017. rekao da će krenuti u redovnu školu i u svemu pratiti svoje vršnjake, ne bih poverovala – tvrdi Milena.

Lucija nije pročitala roman.

– Tek uči ćirilicu. Ostavila sam jednu knjigu na posebnom mestu. Čekamo da nauči latinicu…

Svakog 25. avgusta Milena pravi tortu, duva balone – slavi se Lucijin drugi rođendan.

– Moramo da cenimo zdravlje, te floskule koje stalno slušamo. Moramo svakog jutra da budemo zahvalni na tome što smo zdravi i što su zdravi svi koje volimo. Sve je drugo nadogradnja. Verujte mi…

Teško

Šta je mukopolisaharidoza

l Mukopolisaharidoza (MPS) retka je metabolička bolest koja nastaje zbog nedostatka lizosomskih enzima koji učestvuju u razgradnji glikozaminoglikana (GAG), tj. šećernih lanaca u proteine i jednostavnije molekule. Tokom vremena, produkti nerazgrađenih GAG skupljaju se u ćelijama, krvi i vezivnim tkivima, što rezultira stalnim, progresivnim oštećenjem ćelija te se menja izgled, funkcionisanje organa i sistema, a nastaje i mentalnom retardacija u slučaju tipa 1. Nasledna je bolest po definiciji, a roditelji mogu nositi gen, a da to i ne znaju.

Kurir.rs

Pronašli smo odličan recept da napravite kroasane koji su bolji i ukusniji od onih iz pekare.

Maslac će im dati posebnu mekoću i ukus, a vi ćete uživati u svakom zalogaju.

Idealni su za doručak ili večeru, možete neutralno da ih jede bez ičega, ili da raznim namazima napravite slatku ili slanu kombinaciju.

Sastojci:

500 g brašna
pakovanje suvog kvasca
1 kašika soli
1 kašičica šećera
250 ml mleka
80 ml ulja
100 ml jogurta
150 g putera

Priprema:

U dublju činiju stavite brašno, so i šećer, pa dobro promešajte. U toplo mleko sipajte kvasac pa dobro izmešajte kako bi se rastvorio bez grudvica. Sipajte u brašno zajedno sa uljem i jogurtom. Testo dobro mesite najmanje 10 minuta. Pokrijte ga krpom i ostavite da odmori oko sat vremena. Razvicute ga na debljinu oko 2 centimetra. Po testu izrendajte omekšan puter, pa ga još jednom premesite. Razvijte ga još jednom u veliki krug debljine oko 1 cm. Testo isecite na jednake trouglove, pa svaki zarolajte. Kroasane ređajte na pleh obložen pek papirom. Stavite ih u hladnu rernu, pa je uključite na 200 stepeni i kada se zagreje pecite ih još oko 10-15 minuta.

Bez kuhanja i pečenja, sve je gotovo za manje od deset minuta. A rezultat je savršena, ukusna i osvježavajuća krem torta!

Sastojci:

• 500 g mascarpone sira
• 400 ml vrhnja za šlag
• 160 g crnog krem namaza
• 160 g bijelog krema namaza
• 360 g petit keksa
• čokoladne mrvice za ukrašavanje

Priprema:

Umutiti vrhnje za šlag (mora biti hladno, da bi se lijepo umutilo), dodati mascarpone sir, pa još malo miksati da se sjediniti.
Smjesu podijeliti na dva dijela, pa u jedan dio dodati crni, a u drugi bijeli krem za mazanje.
Fil je gotov, sada je na redu slaganje torte.
Keks umakati u vodu, mlijeko ili sok, po želji, pa poredati jedan red na dno dubljeg pleha.
Zatim staviti polovinu bijelog fila, pa još jedan red natopljenog keksa, pa polovina crnog fila.
Ponoviti postupak sa ostatkom krema i keksa.
Završiti crnim filom i odozgo posuti čokoladnim mrvicama.
Tortu stavite u frižider da se hladi nekoliko sati. Najbolje je da odstoji cijelu noć.

Ako vam se žuri, stavite je u zamrzivač na sat vremena.

Napomena: Umjesto mascarponea, možete upotrijebiti i neki drugi kremasti neslani sir.