Propušteni pozivi i poruke bez odgovora naterali su braću 26-godišnje Ivane Krivokapić da se upute ka njenom stanu i provere gde im je sestra. Kada su došli do stana na Zvezdari zvonili su ali niko nije otvarao vrata, koja su bila zaključana.
– Oni su svoju sestru videli kroz prozor kako leži na krevetu, a pored nje je bio telefon na koji nisu mogli da je dobiju. Odmah su pozvali policiju – rekla je Dijana Antonijević, novinarka Kurira.
Po dolasku na lice mesta policija je videla Ivanu koja nepomično leži podignute majice i otkopčanih pantalona. Na Ivaninom telu policajci su uočili modre povrede na vratu, ozlede podlaktice, usana, oka, ali i prstiju na šaci. Ivanino telo je potpom poslato na obdukciju.
– Konačni rezultati obdukcije pokazali su da je devojka ugušena da joj je stavljana ruka preko nosa i usta, da se branila da joj je tako onemogućano disanje, da se branila da od toga ima povrede po rukama – navela je Antonijević.
Na licu mesta pronađeni su i drugi DNK tragovi koji su ukazivali na to da je u kobnom trenutku u stanu bila i druga osoba. U istoj prostoriji pronađena su dva lančića, koja su po svemu sudeći bila strgnuta s njenog vrata, a ključ od stana je, kako se sumnja, izvršilac poneo sa sobom.
Tužilaštvo se oglasilo odmah posle obdukcije i reklo je da je prvi osumnjičen za njeno ubistvo Jetmir Gočaj koga je ona smatrala najverovatnije prijateljem i kome je prema saopštenju tužilaštva pružila utočište u svom stanu tokom njegovog boravka u Beogradu – istakla je Antonijević.
Šta je motiv za ubistvo 26-godišnje studentkinje Ivane Krivokapić?
– Ovo je sigurno ubistvo iz niskih pobuda, ubistvo iz strasti. Sam način izvršenja ukazuje na jedno afektno stanje koje je postojalo na strani izvršioca krivičnog dela tako da sve to ukazuje na umešanost njenog ljubavnog partnera u ovaj ceo nemili događaj – rekao je Ratomir Antonović, sa Fakulteta za pravo, bezbednost i menadžment “Konstantin Veliki”.
Srpska policija je 18. januara raspisala poternicu za crnogorcem albanskog porekla Jetmirom Gočajem, koji je nakon Ivanine smrti otišao iz Srbije, a za koga se sumnja da je u noći 26. decembra bio u njenom stanu. Kako je Kurir preneo, Gočaj je nakon što je polcija pronašla Ivanino telo objavio fejsbuk status:
“Anđele moj. Čisto ne mogu da vjerujem da se tebi ovo desilo. Bices u mom srcu zauvjek. Neka ti je crna zemlja laka duso moja. R.I.P Ivana Krivokapic”.
Ovaj status je dodatno probudio sumnju kod Ivaninih najbližih da je Gočaj odgovoran za njenu smrt.
Posle mesec ipo dana od Ivanine smrti, njen otac Slobodan Krivokapić obratio se medijima putem fejsbuk statusa:
“Dragi moji prijatelji I sa ovih virtuelnih strana ali I vi iz stvarnog zivota. Proslo je mnogo dana, za mene , svaki dan mi je kao vjecnost, nijesam stigao da vam se svima zahvalim na pruzenoj ruci I pomoci I razumijevanju zbog nase tragedije. Svako jutro I svako vece mi pocinju I zavrsavaju se samo sa jednom mislju… Zelim sa vama ovom prilikom da podijelim jednu pricu, pricu posvecenoj mojoj Ivani a napisala su je djeca sa kojima je dijelila knjigu, ocene ,radost, tugu , zivot… Napisana je prije mjesec I po dana, Tek sad Sam smogao snage da vam je napisem…Ja se ovom prilikom iz sveg srca zahvaljujem toj dragoj djeci.
Priču su nazvali “Ivanina pesma”:
“…Kažu nam ti si otišla Ali ne to nije istina Ivana ovo si nam slagala! Vratićeš se ti i nastaviti da se smeješ Onako zvonko, jako, Toliko da svi krenemo U horu, Kako je uvek bilo. Čini mi se da je svet okovan tugom, Da zemlja besni za najboljim drugom… Čini mi se, vreme na satu unazad teče; Pogledah u kalendar pa srce presta’ da me peče… Vreme me baci do nekog izbledelog petka O, hajdemo ispočetka… Na hodniku baš našeg fakulteta, Čujem zvonki glas kroz masu silueta ,,Zaboravila sam da je danas predaja iz maketa!“ Dajem ti čačkalice, malo žice i lepka… Onako kako to obično biva sa poznanicima, koji se prepoznaju, A par tajni ih dele da postanu nešto više, Lica se smeše, kao da znaju, Upamtiću tempo kojim duša ti diše Tako je sve krenulo… Tebi je napraviti maketu bilo i suviše lako. Dok sam ja na svojoj dugo radila, tebi je trebalo 10ak minuta, Kao da si je do tada napravila milion puta… ,,Da li se nešto može dodati?“, asistent pita Kažeš: ,,Da i ne. Da li se nešto može oduzeti? Da i ne“ Gledaš ti, gleda asistent i gledam ja sa strane. Progovori ,,Desetka“ (,a tebi dah zastane) Ja u čudu, smejem se, moja je dobila 7cu i malo sam besna, Prestaje da te drži mesto i kao da ti je prostorija tesna. Tada nisam shvatila ali sada znam. Tvoj život bio je poput te makete. Moglo se svašta nešto i dodati i oduzeti Ali na kraju opet ništa. Trebali ste da je vidite i Ivanu i maketu Čista 10ka ali nije bilo tu nekog reda Bilo je svega I lepog i tužnog i ružnog i srećnog Svega! Ali bilo je stvarno Pogledam u kalendar opet i više nije petak I sada sam besna ali ovaj put istinski, Jer se desilo nešto Što niko nije očekivao. Nešto što nisi zaslužila. I pitamo se da li je moglo drukčije. Znate, ona je imala divnog glasa. Pevala jer je kaže tako je navikla kod kuće sa svojima Znala je tekst svake pesme Pravi mali džuboks! Plesala bachatu, Ma svaki ples je znala! I činilo se da je ništa ne plaši jer je Želela i volela toliko toga, Da joj je svaka planina bila mala. I zašto nam Pobogu nisi rekla? Čini se, odlaze uvek oni koji su najviša srca dotakli. Šta mi drugo ostaje nego da te pustim I pamtim, Jer uvek puštaš one koje voliš Ali ih držiš u srcu i sećaš se. I boli, ali voliš i srećan si što si ih imao. Ti nisi ovih nekoliko strofa… ti si knjiga Nedovršena. Ili neka daleka zemlja kao Norveška Koju si toliko volela. I znamo da ovo nije kraj, Ovo je samo prelazak U neku drugu formu. Sada si negde na lepšem Dalje od svih nas, ali Bliže Bogu. Hvala ti što si bila deo mog, Deo naših života. Bila si drugarica, sestra, rođaka, ćerka I uvek ćeš biti u našim srcima. Nisi zaboravljena. Živećeš večno u nama, Setićemo se kroz igru i pesmu I Paliću ti sveću na svakog Svetog Kozma i Damjana, Našu izabranu porodičnu slavu Jer smo porodica. Zbogom za sada Naša Ivana.”
“Oprostite mi na trenutku slabosti, oprostite I ne zamjerite, nijesam od vas mnogima odgovarao, nemam snage a ni volje za razgovore , ali ovu pricu ,osjecam da sam vam je duzam pokazati, vama koji ste voljeli nasu Ivanu, hvala ovoj djeci na ovim rijecima jos jednom.”
Ivana je mogla da bude nečija ćerka, sestra, tetka, majka i baka. Tome svedoči podatak da je šest žena je ubijeno u Srbiji od početka godine, za samo mesec i po dana. U poređenju sa prethodnom godinom, kada je za prva dva meseca ubijena jedna žena, crna statistika skočila je šest puta.
