wp

Kako samo dva jaja mogu napraviti čudo od kolača

Potrebno je:

• 2 jaja
• 12 kašika šećera
• 12 kašika mleka
• 3 kašike ulja
• 2 kašike kakaa
• 14 kašika brašna
• 1 prašak za pecivo

Preliv:

• 700 ml mleka
• 4 kašike šećera + 1 vanilin šećer
• 200 gr čokolade
• 200-250 gr maslaca ili margarina
• 200 gr ml. oraha
• po želji malo ruma
• 2 kašike kakaa

Priprema:

Umutiti mikserom jaja sa šećerom, dodati mleko, ulje i brašno kakao prašak za  pecivo prosejano i sve izjednačiti. Pleh premazati uljem i posuti brašnom i isipati testo i izravnati. Peći na 200 stepeni 25 minuta. Ohladiti biskvit pa ga izvaditi i preseći na pola da se hladi. 

U mleko staviti šečer, vanilu čokoladu i maslac  kao i dve kašike kakaa izmešane sa mlakom vodom. Ostaviti da vri na tihoj vatri 15 minuta pa dodati mlevene orahe i po želji rum. 

Malo prohladiti. Jedan deo biskvita ostaviti u plehu tako da sečeni deo bude odozgo. Sipati pola fila malo protrestipa staviti drugi deo takodje sa sečenin delom odozgo. Sipati ostatak čokolade. 

Možete posuti seckanim orasima ili šlagom kad se potpuno ohladi. Ovo još niste jeli. Vaši nepci će vrištati koliko je dobro.

Dinastija sa pravom nosi epitet kraljice torti, jer je bogata sa orasima i puno čokoladnog krema

SASTOJCI:

Za koru:

• 10 belanaca srednje veličine
• 250 g šećera
• 1 kašika limunovog soka
• 2 kašike brašna
• 1 mala kašika praška za pecivo
• 200 g seckanih oraha
• 100 g suvog grožđa

Za fil:

• 10 žumanaca
• 100 g šećera u prahu
• 200 g otopljene čokolade
• 250 g putera
• 500 ml mleka
• 50 g šećera
• 1 kašika gustina
• 1 kesica pudinga od vanile (od 40 gr)
• 1 kesica šlaga od vanile

Za dekoraciju:

• 250 ml slatke pavlake
• malo seckanih oraha i čokolade, po želji

PRIPREMA:

Za kore: 

Belanca i limunov sok dobro umutite i postepeno dodajite šećer. Suvo grožđe potopite u vodu i malo ruma, pa ocedite i sitno iseckajte. Dodajte im brašno i prašak za pecivo, pa promešajte.

U orahe dodajte suvo grožđe sa brašnom i promešajte. U tu smesu dodajte i malo šnea, sjedinite, pa dodajte i ostatak šnea i laganim pokretima sve sjedinite.

Smesu sipajte u pleh dimenzija 42×34 cm, koji ste obložili pek papirom. Poravnajte i pecite na 160°C, 15- 20 min.

Ohladite, pa po dužini isecite na 3 jednaka dela, ostavite papir na koricama jer će vam posle poslužiti da ih lakše prinesete na tacnu dok budete slagali kolač.
 

Za fil: 

U mleko sipajte 50 g šećera, zatim u posudi pomešajte puding i gustin, pa sipajte 2 kutlače mleka i lepo promešajte. Ostalo mleko sa šećerom stavite da proključa. U ključalo mlijeko dodajte razmućeni puding i na srednje jakoj vatri kuvajte dok se puding ne zgusne. Ohladite ga.

Žumanca umutite sa šećerom u prahu, pa ih skuvajte na pari, nakon 3-4 minuta kuvanja na tihoj vatri, uzmite mikser i nastavite da mutite dok ne posvetle. Ohladite ih.

U ohlađena žumanca dodajte puding i mikserom kratko sjedinite. Puter, omekšan na sobnoj temperaturi kratko mutite, pa mu dodajte 2/3 fila, sjedinite, pa dodajte i otopljenu čokoladu, sve promešajte i stavite u frižider na sat vremena. U preostalu 1/3 fila dodajte šlag (prah iz kesice) i mutite dok se malo ne zgusne. I tu smesu stavite u frižider na sat vremena.

Kada se ohladi kratko umutite čokoladni fil i slažite tortu.

Na tacnu stavite jednu koru, premažite sa malo žutog fila, zatim debeli sloj čokoladnog fila, pa ide kora i ponavljate postupak dok ne potrošite sve sastojke. Na kraju je celu je premažite čokoladnim filom. Tortu stavite u frižider na pola sata, pa je ukrasite umućenim šlagom.

Zašili su joj rane. Veći deo tela joj je u zavojima, ide na previjanje i kontrole. Sada se plaši da dođe kod mene, strah je savladao.

Samo da mi unuka bude dobro, da joj ne ostanu neke posledice – ovako počinje svoju priču, za „Novosti“, Trivko Simeunović (67) iz Dobrodola nadomak Iriga, koji je uspeo iz čeljusti pomahnitala dva komšijska psa, da spase unuku Tamaru (14) i od njene rođene sestre dvogodišnju ćerku.

Trivko koji je i sam u toj borbi zadobio višebrojne ujede, razderotine i modrice po telu, svaki dan ide na previjanje, kaže da nije ljut na komšiju, vlasnika pasa, kao i da ga neće sudski goniti po privatnoj tužbi, jer čovek ima četvoro dece i ne želi da im hleb uzima iz usta.

Deda Trivko kaže da su mu stresne slike pred očima i posle pet dana od incidenta.

– Ležao sam u sobi i gledao televiziju. Unuka Tamara je sa svojom sestričinom krenula do prodavnice. Kako su izašle na ulicu, začuo kao galop konja, a onda vriska – priseća se Trivko.

Deda je istrčao na ulicu i ne sluteći da će ugledati tako strašnu scenu. Devojčica je uspela da odgurne sestričinu, a ona se borila sa psima dok su je grizli po telu.

– Odmah sam skočio i legao preko nje, samo da je zaštitim. I Tamara je nekako uspela da pobegne, a ja sam nastavio i dalje da se borim sa njima, dok su me ujedali – priča Trivko dodajući da u tom trenutku nije imao ko da ga odbrani, jer u ulici živi uglavnom starije stanovništvo. – U jednom momentu setio sam se, kažu kada te pas napadne treba zauzeti čučeći položaj i to sam uradio, a oni su tada pobegli. Odvezli su nas u Klinički centar Vojvodine u Novi Sad i tamo zbrinuli. Dvogodišnjakinja ima nekoliko ogrebotina, ali Tamara ima ugrize po stomaku, rukama, leđima.

Trivko kaže, komšija čiji su ih psi napali, dolazi kod njega, a obilazi i njegovu unuku. Veterinarska inspekcija svaki dan posmatra pse, koji su sada na lancu u boksu.

Meštani Dobrodola su u nekoliko navrata opominjali vlasnika pasa da oni napadaju. Međutim, on ih veže nekoliko dana, a kada ih pusti, životinje budu još gore.

On je opisao najemotivnije trenutke iz njihovog zajedničkog života i dirljivim rečima joj pokazao koliko je voli

Samo u slučaju da sutra nisam svestan onoga što radiš. Kada lepiš beleške na vrata, kako ja ne bih pobrkao kupatilo i kuhinju.

Kada uspeš da me nasmeješ, nakon što obujem cipele bez čarapa. Kada pokušavaš da održiš razgovor, iako se izgubim u svakoj rečenici. Kada mi polako priđeš i šapneš ime jednog unučeta na uho. Kada nežno odgovoriš na moje napade besa, kao da se nešto buni protiv ove stvari u meni koja me preuzima.Zauvek tvoj, T.A.M.R”

Za te i mnoge druge stvari. Samo u slučaju da se sutra ne sećam tvog imena ili mog. Samo u slučaju da sutra ne mogu da ti kažem hvala. Samo u slučaju da ne mogu zadnji put da ti kažem da te volim!Julijin muž je oboleo od Alchajmerove bolesti i nije se osećao dobro već duži period. Napisao je ovu dirljivu poruku u svetlom trenutku svesti, kako bi podsetio svoju suprugu koliko je voli, iako to ne može da joj pokaže.

Majka joj je na samrti otrkila istinu koja joj je zagorčala život. 

Dok je moja voljena mama ležala na samrtnoj postelji, okrenula se prema meni i rekla: „Luis, moram nešto da ti kažem“. Pogled na njenom licu rekao mi je da je u pitanju nešto ozbiljno. Tvoj tata nije tvoj biološki otac. Usvojio te je kad si imala tri godine“, rekla je majka svojoj ćerki Luis (48).

Nije mogla da veruje šta čuje. Bila je izvan sebe i htela je da pobegne, ali ju je majka držala za ruku, odlučna da nastavi da govori dok još može.

– Jedne noći, kad sam imala 21 godinu, vraćala sam se kući s posla i neznanac me silovao, što je rezultiralo trudnoćom. Žao mi je što ti ranije nisam rekla istinu, ali nisam znala kako. Uvek sam se osećala krivom što krijem to od tebe i nadam se da ćeš moći da mi oprostiš – ispričala joj je majka.

Otkriće ju je obuzelo. Povukla se i pobegla iz sobe. Trudeći se da diše, osećala je kao da joj se ceo svet ruši. Ali nije bilo vremena za raspad.

– Kad sam se pribrala, vratila sam se uz krevet svoje mame i zajedno sa sestrama Amber i Lusi, bila uz nju dok je udisala poslednje uzdahe. Milujući je po glavi, rekla sam joj „U redu je, mama“. I s tim, ona je preminula – ispričala je Luis.

Dodaje da je bila ošamućena od šoka i tuge. Pogledala je prema Amber, a ona joj je klimnula. U tom trenutku je shvatila da ona zna strašnu istinu. Amber je majka ispričala istinu još pre nekoliko godina, i iako je htela to da kaže Luis, majka ju je preklinjala da to ne čini. Luis je počela da plače toliko jako da je mislila da nikad neće prestati.

Sledećih nekoliko dana za nju su bili užasni. Njene sestre su organizovale majčin pogreb jer ona nije mogla da se nosi sa svime. Narednih meseci je shvatila da je uvek razmišljala o svom ocu, koji je umro deset godina ranije.

– Izgledam mnogo drugačije od svojih sestara i odrastajući, tata je uvek bio malo ravnodušniji prema meni. Imala sam privilegovan odgoj na mnogo načina, imala sam sve što sam mogla da poželim u materijalnom smislu, a ipak uvek sam se osećala odvojeno od ostatka svoje porodice. Moja mama i sestre bi igrale šašave igre i smejale se zajedno, a ja nisam razumela njihov humor – prisetila se Luis.

Njen život je bio turbulentan. Njen otac je bio fizički nasilan prema njenoj mami, i iako nikad nije udario nju ni njene sestre, kaže da su svedočile kako odguruje i udara mamu.

Nakon nekoliko izuzetno loših svađa, morali su da odu od kuće i budu kod prijatelja, ali njihova mama se uvek vraćala. Tvrdi da je između nje i oca uvek postojalo neko ogorčenje i volela bi da je bila dovoljno snažna da ga napusti.

– Živeli smo u strahu od tatinog temperamenta. Čak i sitne stvari poput saobraćajne gužve bi izazvale snažan bes u njemu. Moje sestre su mogle da ga smire na način na koji ja nisam. No mama i ja smo imale sjajan odnos. Dok su Amber i Lusi bile vrlo bliske po godinama i provodile puno vremena zajedno, ako nisam čitala u svojoj sobi, bila bih s njom – ispričala je.

Kad je imala 17 godina, otišla je iz kuće i preselila se u London, gde je studirala i radila. Iako ju je majka molila da ne odlazi, njen otac se složio da je dovoljno stara da se sama snađe. Kad je otišla od kuće, viđala je oca još manje. Dok ju je mama često posećivala, tata je to činio retko.

– Kad je umro, zapravo nisam znala šta da mislim. Deo mene je bio tužan, a deo je odahnuo. Nakon očeve smrti, majka se zbližila s mojim sestrama, posebno s Amber, i često ih je posećivala. Ponekad sam bila malo zavidna zbog njihovog odnosa. Život u Londonu nije uvek bio lagan i tokom mojih 20-ih i 30-ih, bilo je vremena kad sam bila poprilično depresivna – rekla je.

Radila je u socijalnoj službi, a posao je često bio stresan. Iako je volela da pomaže ljudima, to je značilo da se bavi onima koji su beskućnici ili zavisnici od droga. Dala je sve od sebe da uzima antidepresive, redovno vežba, jede zdravo i okruži se pozitivnim ljudima.

– Istina o ocu me je pogodila. Nedugo nakon što je moja mama umrla, „zalutala sam“ na jako mračno mesto. Uzela sam kreditnu karticu i ludo trošila, u nekoliko meseci sam nagomilala dug od više hiljada funti. Šoping je bio jedina stvar uz koju sam privremeno zaboravljala na bol – ispričala je Luis

Konačno je otišla na pregled kod psihologa i psihoterapeuta koji su joj dijagnostikovali bipolarni poremećaj, depresiju, anksioznost i psihozu. Saznanje da je neko napao moju majku koju je obožavala, nanelo joj je toliko bola i krivice

– Godinama se osećala kao da nije zaslužila da postoji. Dugo sam morala da idem na terapije kako bih shvatila da to nije istina. Sada sam starija i pronašla sam svoj mir. Shvatila sam da je moj otac na svoj način pokušao da bude dobar otac. Usvojio me, finansijski me podržavao i čak je pokušao da mi pronađe posao – kaže.

Takođe je srećna što je bliska sa svojim mlađim sestrama, koje su bile uz nju u veoma teškim razdobljima. Za svoju mamu ne oseća ništa drugo osim ljubavi i saosećanje.

– Znam da me je sigurno jako volela, ako me je nakon toga zadržala. U 1970-im život samohranih majki bio je vrlo drugačiji, a njena porodica je nije podržavala. Ipak, njena ljubav prema meni je bila toliko velika da se suočila s nečim toliko teškim .

Ljubomir je u više nego emotivnom pismu upućenom svojim sinovima postavio jedno prosto pitanje.

Ceo život trčimo, za karijerom, novcem, boljoj budućnosti, a u tom trčanju, često zaboravimo na one koji su nam davali vetar u jedra i pružali ruke kada nam je to bilo najpotrebnije – roditelje.Upravo zato pismo jednog oca iz Srbije, čita se sa ogromnom knedlom u grlu i suzama na obrazima. Ljubomir, u više nego emotivnom pismu, pita svoje sinove prosto pitanje – gde su? Gde su danas, kada je on star i udovac, željan razgovora sa svojim sinovima, koji zbog neminovnosti života u moderno doba, sudeći po njegovoj priči, imaju vremena za sve, sem za njega.

Ljubomirovo pismo objavljeno na portalu „Politike“, prenosimo vam u celosti:

„Gde ste? Dokle ste stigli?

Čekam. Dolazili ste i do sada iz daleka i ja sam vam zahvalan. Čekam da zastanete, opet. Na kratko. Uvek žurite. Treba da se odmorite. I da se vidimo.

Da se zagrlimo. Vi osećate, vi znate da je očevo sunce na zalasku. Da se njegova svetlost gasi. Da se tama bliži. Jer ja, zbog duboke starosti, očekujem da odem u večni san. Vreme mi je.

Zato vam se obraćam, sinovi moji. Nastali iz mene i majke, iz naše krvi, duha i duše. Ne zaboravite to nikad. Dok živite.

Sinovi. Vi ovuda, gde sada boravim, prolazite. Nemojte proći a da me ne obiđete. Znam, vi žurite svojoj porodici u zagrljaj. Neka je srećno. Tako treba.

Ali, sinovi, vi satima vozite i jurite. Ne stajete. Kraj svog oca prolazite. Zastanite. Da me za trenutak vidite i zagrlite. Da mi osmeh podarite, staračku dušu ozarite. I da se odmorite. Sinovi, stanite i ovog puta. Poželeo sam vas. A ja samujem.

Voljena vaša majka, dična moja supruga, rano ode. Ode da se nikad ne vrati. Ode na večni počinak. Ostadosmo da tugujemo. Stalno su mi na umu vaše reči upućene meni, da ne vredi plakati, ni suze liti, jer mi ne možemo našu majku, moju suprugu, iz trajnog sna vratiti.

Sinovi, zastanite radi viđenja, pozdrava, zagrljaja.

Zastanite. Čeka vas neutešni otac Ljubomir“.

Ljudi su pričali da je sahranjen sa bogatstvom, Srbija ne pamti bizarniji slučaj.

Nepoznati razbojnici raskopali su grob biznismena Aleksandra Jankovića (64), zvanog Hina, na groblju u Bačkom Petrovom Selu, jer su čuli glasine da je sahranjen sa gomilom novca, nakita i dukata.

Razbojnici su, međutim, ostali praznih šaka jer u sanduku nisu našli ništa, pa su ostavili uništen i oskrnavljen grob za sobom i pobegli.

Mihajlo Janković, sin preminulog Aleksandra, ispričao je da je njegov otac preminuo pre pet nedelja, krajem februara, i da je i ubrzo zatim sahranjen na lokalnom groblju u Bačkom Petrovom Selu.– Prošle sedmice pozvali su me iz komunalnog preduzeća koje brine o groblju i javili mi da je grob mog oca raskopan. Kako su mi rekli, čuvar groblja je zatekao oskrnavljen grob, pa je odmah zvao svoje nadređene, a oni su obavestili policiju – rekao je Mihajlo i dodao:

– Odmah samotišao na groblje i tamo sam zatekao inspektore koji su obavljali uviđaj. Video sam da je grob otkopan i da je jedan deo očevog sanduka otvoren. Poklopac je bio podbočen nekom daskom, kako se ne bi zatvorio. Policajci su mi posle rekli da su pljačkaši izvukli jastuk ispod očeve glave i odneli ga, verovatno su mislili da je u jastuku bilo zašiveno nekakvo blago, što je obična glupost – rekao je Mihajlo.

Prema njegovim rečima, njegov otac je bio uspešan preduzetnik, imao je nekoliko kuća, kao i tri firme koje su uspešno poslovale trgujući perjem i tekstilnom robom.

– Moj otac je bio imućan i svi su to znali u ovom kraju.Verovatno je zbog toga počela da kruži priča po selu da je sahranjen sa velikim bogatstvom. Te priče su čak stigle i do mene, ali to naravno nije tačno. Međutim, kad jednom krene neki trač, niko ga više ne može zaustaviti. Čak i oni koji su u početku znali da je to izmišljotina, posle izvesnog vremena počnu da se pitaju da ipak nismo sahranili oca sa nekakvim blagom. Ljudi su čudo – priča očajni sin pokojnika.

– Vest o skrnavljenju groba me je veoma uznemirila. Teško mi je palo što sam sahranio oca, koji nije bio u poodmaklim godinama, a sad mu je još neko i oskrnavio večnu kuću. Zlotvori ga ne puštaju ni da počiva u miru. Nadam se da će razbojnici vrlo brzo biti uhapšeni i da će celo Bačko Petrovo Selo konačno shvatiti da moj otac nije sahranjen s blagom, već kao i svako drugi. Očev grob smo opet sredili i nadam se da mu niko više neće narušavati večni mir – napominje Mihajlo.

Uzrok njegove smrti nije saopšten.

U australijskom gradiću Kuber pidi doogodila se nezapamćena tragedija kada je Elizabet Ilić pronašla telo mrtvog sina Gorana Ilića (34) i umrla samo tri dana kasnije od tuge, navode lokalne novine „Coober Pedy Regional Times“.

Ilić, 34-godišnji muškarac srpskog porekla, preminuo je 12. novembra. Bio je omiljen meštanin u malom južnoaustralijskom gradu, 850 kilometara severno od Adelaide, sa samo 2.000 stanovnika.

– Imao je prirodan šarm, bio je lepo vaspitan i pristojan – navode njegove komšije.

Uzrok njegove smrti nije saopšten.

Samo tri dana nakon njegove smrti, mesto je potresla smrt njegove majke.

– U ranim jutarnjim satima, Elizabet Ilić se probudila sa bolovima u grudima i pozvala svoje prijatelje u pomoć. Pozvana je hitna pomoć, ali je umrla u bolnici nekoliko sati kasnije. Elizabet Ilić je imala istoriju srčanih problema i veruje se da je uzrok srčanog udara bila tuga zbog smrti njenog sina – zaključuju komšije

“Vino teče iz drveta”! – bio je prvi utisak.

Neobičan prizor u šumi u Srbiji zabeležio je jedan drvoseča i objavio snimak na društvenoj mreži Tiktok. Kako se vidi, iz zasečenog drveta cera curi tečnost crvene boje, pa zbog toga podseća na vino.

U komentarima korisnici ove društvene mreže napisali su da je reč o čudu te da drvo krvari, a mnogi su ovo povezali sa pravoslavljem i verom i pisali „amin“.

– Ne znam zašto, ali mislim da kad se to desi da ne bi trebalo da nastavite da sečete! – pisali su ispod snimka.

Međutim, bilo je i onih koji su upućeni u ovakve pojave i objasnili da je najverovatnije reč o drvetu cer.

To je voda u drvetu što je i normalno kod cera, da srce počne da truli i izbacuje crvenu vodu kao da je krv, objasnili su.

Stručnjaci slične pojave u prirodi objašnjavaju činjenicom da se korenje drveta najverovatnije nalazi na sezonskom frontu vodoizvorišta. Zatim, vodu iz stabla najčešće uzrokuju obilne padavine, koje preplave podvodne izvore, pa dodatni pritisak potisne vodu na površinu, uz korenje drveća.

Inače, cer je vrsta visokog listopadnog drveta iz roda hrastova. Među lokalnim stanovništvom nekada se za ovo drvo može čuti i naziv grm. Kod nas se Cer javlja u većem broju kserotermnih i mezotermnih šuma, najčešće u zajednici sa sladunom. Čest je i u izdanačkim šumama istočne Srbije.

Telo dečaka pronađeno je 25. februara 1957. godine umotano u ćebe u kartonskoj kutiji, a punih 65 godina policija nije uspela da indentifikuje dečaka čije se telo vodilo pod šifrom „dečak u kutiji“.

Policija je na konferenciji za medije sada objavila identitet dečaka, kao i neke druge detalje.Vlasti su dečaka identifikovale kao Džozepa Augustusa Zarelija. NJegov datum rođenja je 13. januara 1953. godine.

Policija kaže da su detektivski rad i DNK analiza pomogli da saznaju ime dečaka koji je generacijama bio poznat kao „Dečak u kutiji“.

Detetovo golo telo sa modricama pronađeno je 25. februara 1957. u šumovitom delu kvarta Foks Čejs u ​​Filadelfiji.

NJegov slučaj je najstarije nerešeno ubistvo u gradu.

U blizini tela pronađena je muška kapa od kraljevsko plavog somota, za koju policija veruje da je možda bila vezana za ubicu. Ćebe od flanela, nedavno oprano i popravljeno, kojim je telo dečaka bilo prekriveno, takođe nudi još jedan trag.

Dečakova fotografija je postavljena na poster i bila je oblepljena po celom gradu dok je policija radila na identifikaciji i hvatanju njegovog ubice.

Već šest decenija, nadgrobni spomenik žrtve jednostavno ga identifikuje kao „nepoznato dete Amerike“, a policija se nada da bi sa njegovim identitetom i dalje mogla biti podignuta krivična prijava.

Detektivi su tražili i odbacili hiljade tragova – da je mađarska izbeglica, dečak koji je kidnapovan ispred supermarketa na Long Ajlendu 1955. godine, kao i da je neko od razne druge nestale dece.

Takođe, istražili su par putujućih karnevalskih radnika i porodicu koja je upravljala obližnjim hraniteljskim domom, ali su ih isključili kao osumnjičene.