wp

U Univerzitetsko kliničkom centru (UKC) u Nišu rano jutros preminuo je Zvonko Đ. (53) koji je upravljao traktorom 29. juna kada je vozilo sletelo s puta oko 16 časova, a pritom poginuo meštanin sela Jasenovik Najdan Krstić (56).

– Uprkos svim naporima lekara, pacijent Z.Đ., povređen u nesreći prilikom prevrtanja traktora, podlegao je povredama danas 3. jula u ranim jutarnjim satima, saopštiio je UKC. Ranije je ova institucija obavestila javnost da je Zvonko Đ. bio u indukovanoj komi zbog višestrukih povreda celog tela, a pre svega glave. Zvonko Đ je tog dana vozio traktor, a Najdan je bio u obližnje selo Rujnik po hleb u prodavnici. Zvonko je bio za volanom pa je povezao Najdana. Na ulasku u selo Leskovik desna prednja i zadnja guma su proklizale tako da su se survali niz padinu gde je došlo verovatno i do prevrtanja traktora.1 / 6 FOTO: KURIR.RS/M.S.

– Zvonko je bio pravi domaćin. Nije pio, čuvao je okućnicu i onda je nekako često počeo da ide u tu prodavnicu u Rujniku. On ima veliku familiju, ima čak i rođake u Australiji. Iz dobre porodice potiče. On i pokojni Najdan su se družili jer su i bili komšije – ispričali su Kuriru u selu Leskovik.

Ovo selo je pogodila velika tuga ovih dana jer svi pričaju sa žaljenjem zbog pogibije dvojice dobrih drugara.

U kući Krstića u kojoj je Najdan živeo sam, takođe smo zatekli veliku tugu, a pre svega Najdanove sestre Nadice.

Kurir.rs/M.S.

Goran Bregović, muzičar koji ima svetsku slavu i veliko bogatstvo prvi put se u javnosti prisetio detinjstva i skromnog života ali i situacije u kojoj je kako sam kaže pobio dvoje ljudi!

Mislim da očevi nisu neophodni u životu, ne zna se čemu tačno slučaj i danas to malo bolje razumem. U mom odgoju, otac je bio nevidljiv, ali je, samim tim što je bio prisutan, morao biti i neki model – počeo je svoju priču Bregović, istakavši da mu je otac bio dobar model, napominje i to da je na nesreću, bio alkoholičar.

– Zbog toga se razveo od mame. Tako je propala jedna ogromna ljubav. Imao sam deset godina, moj mlađi brat pet. Kada čoveku umre majka, to je velika katastrofa. Jer, ona je neko s kim se volite svakodnevno. Otac vam nikada na taj način ne poverava osećaje. I kada umre, vi zapravo krenete da proveravate svoj odnos sa njim. Što sam stariji, čini mi se da sve više ličim na oca. Kada se penzionisao, otac se vratio u svoje selo, u Zagorje, Sveti Petar Čvrstec. Prvih pet ili šest godina nije hteo da u kuću uvede struju. Ni vodu. Eto, nije hteo. Kada dođete kod njega, morate da razgovarate i nema televizora. Inače, u tom selu je bio jedini koji je otišao u partizane, ostali su bili u domobranima. Moja mama ga je uvek zafrkavala kako je u partizane otišao jer su tamo bile bolje ribe. Seoski pop ga je u šali nagovarao da ne ide iz sela, da ostane da kod njih umre, jer na groblju nisu imali nijednog partizana. Kuća mu je bila malo izvan sela, u nekom šumarku. Sećam se, jednom sam, vraćajući se sa neke turneje, iznenada svratio do njega; nisam se ni mogao najaviti jer nije imao telefon. Već je bio pao mrak. Pričao sam i provirio kroz prozor. Otac je sedeo za stolom, pustio tranzistor i peva. Sam. Ide pesma, a on hvata one seljačke kvarte i kvinte. Ponekad bi, sa tim svojim seljacima, svirao violinu. Često o sebi mislim na taj način. Mogu se zamisliti – ispričao je i kaže da kada razmišja o ocu shvata da bi voleo jednu stvar:

– Voleo bih da umrem kao i on. Otišao je srećan, lako. I ispunio je želju seoskog popa. U tom svom selu Sveti Petar Čvrstec kod Križevaca. Nasledio sam vinograd, ali nisam imao kada da pravim vino. Dobijao sam ga od rođaka koji su se jedno vreme brinuli o očevom vinogradu. Od tih hiljadu litara, stotinu je bila građevina, a ostatak ono domaće koje se seče kiselom vodom. Seljaci su voleli očevo vino. Kada je otac umro, dogovorio sam se sa rođakom da pazi na vinograd. Hteo sam da nastavim. Zbog oca. Rođak je krenuo da radi i da mi šalje građevinu, a za sebe je zadrživao ostatak, takav je bio dogovor. Nakon pola godine, pozvao me je i rekao da ne može dalje. Njegova žena je pokušala da se ubije, bacila se pod voz, pa eto. Otišao sam u selo da vidim tu ženu. Voz joj je otkinuo ruku. Kao bivši student filozofije gotovo profesor, krenuo sam da razgovaram o smislu života sa ženom koja je nekoliko dana ranije pokušala da se baci pod voz. Govorio sam o deci, o porodici. Svakog jutra se budim u četiri ujutro, radim do uveče i ništa ne stižem. Ništa ne stižem. To je bilo sve što je rekla. I, šta ćete onda uopšte govoriti nekome ko vam tako nešto kaže? Otišao sam. Rođak mi je ubrzo javio da je njegova žena, u sledećem pokušaju, uspela da se ubije. Obesila se. Više nije imalo smisla tražiti od njega da se bavi mojim vinogradom. Pronašao sam drugog, ali je on, nakon pola godine, dobio rak grla i umro. E, onda sam seo i izračunao: celo selo ima dvadeset kuća, a ja sam, zbog tog vinograda, za nepune dve godine uspeo da pobijem dvoje ljudi. Bolje ga ostaviti s mirom, pa kada odem u penziju, sam ću se njime pozabaviti – ispričao je Bregović.

Kaže da može sebe da vidi kako se vratio u to zagorsko selo.

– Mogao bih, da, da. I ovde u Beogradu sam na sličan način organizovan: imam svoju baštu, svoju boraniju, paradajz, šargarepu. Rečju skoro poljoprivredni proizvođač! Moj baštovan je Hercegovac, pa posadi i raštan. Evo, danas jedemo raštan. Direktno iz moje bašte! Tako je počeo i moj otac, na balkonu je sadio paradajz. Majka je umrla ranije, dok sam bio u vojsci. I ona je iz Hrvatske, iz Virovitice. Njeni Perići su poreklom iz sela Kazanci, granica Crne Gore i Hercegovine. Deda je bio Solunac i posle Prvog svetskog rata je u Slavoniji, kao nagradu, dobio neku zemlju. Kolonisti. Iz svog zavičaja su dovukli i ime sela Čemernica. Divno! Samo Crnogorci i Hercegovci mogu davati takva grozna imena selima. Kada je počeo Drugi svetski rat, moj deda je otišao u partizane, a moju babu, dva ujaka, tetku i moju mamu odveli su u Jasenovac, na vratima logora su razmenjeni za neke zarobljene Nemce. Onda su stigli u Srbiju i moja baba je ceo rat izdržavala decu tako što je švercovala duvan iz Hercegovine. Iskakala je iz voza pre nego što ude u železničku stanicu Beograd ispričao je Bregović.

Prisetio se i priče o tome kako su se njegovi roditelji upoznali:

– Posle rata, otac je ostao u vojnoj školi, u vojsci, tako su se našli u Virovitici. Kasnije, otac je dobio prvo zaposlenje u Sarajevu, u vojnoj školi, gde je predavao balistiku. Kada su se razveli, preselio se s mojim mladim bratom u Livno. Bio je tamo komandant kasarne. Posle razvoda ja sam sa majkom ostao u Sarajevu, iako sam svakoga leta išao kod oca i brata u Livno. Kasnije se moj brat doselio kod mene u Sarajevo. Tu je studirao. A mama je pomagala stvari koje druge majke možda i ne bi. Recimo, kupila mi je prvu gitaru. Iako smo živeli skromno, moja majka je imala visoke uzore: uvek joj se, recimo, sviđalo kako se oblači Jovanka Broz i nosila je punđu kao ona – završio je Bregović.

kurir.rs/skandal

Voditeljku Draganu Katić javnost godinama unazad gleda na malim ekranima. Ona je pred kamerama uvek bila nasmejana i raspoložena, pa čak i kada je doživela veliku tragediju.

Draganin bivši suprug ostavio ju je dok je bila u drugom stanju, te je blizance Bojana i Bobana odgajala sama. Ipak, kada je otac njenih sinova preminuo, voditeljka je prošla kroz težak period.

– Otac moje dece je ujutru umro, a ja sam tada morala da idem da završim sve sa njegovom bivšom suprugom, sa svojom decom, njihovom sestrom i posle toga da snimam “Nikad nije kasno”. To je moj posao, vas gledaju milioni, od vas se očekuje maksimum, ako ne možete da date maksimum, onda je bolje da se povučete i ne radite – izjavila je Dragana tada i dodala da je do smrti bio u kontaktu sa sinovima, ali da nije ispunjavao obaveze prema njima:

– Odlučila sam sama da rodim decu, njihov otac je do određenog perioda učestvovao u njihovom odrastanju, kasnije manje, ali kontakti su uvek postojali. Deca su do poslednjeg dana sa njim bila u kontaktu, tu nema zbora. Nijednog trenutka nije bio bitan moj i njegov odnos, nego samo neispunjenje njegovih obaveza prema deci, ali to smo sada zaboravili i nećemo se vraćati na nešto što je bilo i pričati o nekome ko nije prisutan, ni fizički ni mentalno na ovom svetu. To je zatvorena tema. Dok je bio prisutan, ja sam govorila kako je bilo, a onda je i on mogao da odgovori i kaže da li sam u pravu ili ne. Bio je sudski proces. On sada nije tu i ne može da odgovori na bilo šta što bih ja rekla – reklaje tada voditeljka za “Story”.

Katićeva je, inače, pre tragedije odlučila da tuži oca svoje dece za neisplaćene alimentacije.

– Kada sam donela odluku da to učinim, nas troje smo seli i obavili jedan krajnje otvoren razgovor. Objasnila sam im da sam, kao roditelj, odlučila da preko suda tražim svoja prava. Rekla sam im da mogu da budu uz mene ili ne, ali samo istinom, i da tužba jeste moja, ali da će i oni u jednom trenutku morati da se pojave kao svedoci i, pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću, daju izjave i stave svoj potpis na ono što su rekli. Traženje prava na ono što im pripada ne menja činjenice, pre svega da je to njihov otac, da je deo njihovog života i da to ne znači da će prekinuti kontakt sa njim, niti ga promeniti. Nose njegovo prezime i treba da ga prihvate onakvog kakav jeste – ispričala je Dragana za “Hello”.

Kurir.rs/Blic

Pobednik “Zadruge 5”, Dejan Dragojević nakon što je izašao iz pomenutog rijalitija vratio se u rodni Veternik gde nije bio 5 godina zbog nesuglasica sa porodicom zbog tadašnje supruge Dalile Dragojević.

On je sada na svoj Jutjub kanalu objavio snimak i pokazao svojim pratiocima šta planira da uradi sa porodičnom kućom, a proces renoviranja je uveliko počeo. Naime, on i njegovi roditelji su rešili da sobu njegove sestre Suzane pretvara u dnevni boravak nakon njene selidbe, a Dejan je učestvovao u rušenju kuće, što je i pokazao.

– Ovo je Suzanina soba, ona se udaje za 15 dana, ovo će biti dnevni boravak. Razbijamo unutra, vrata se skidaju, plakar se razbija. Keva mi ne da, kaže to je njen tata kupio pre 75 godina, prva vrata u kući, emotivno vezana, krenula plače. Kad vidiš kevine suze, teško ti bude – rekao je Dejan.

– Ja tako, na svakih par godina, dođem, slomim i odem – našalio se Dragojević, pa nastavio pokazuje radove.

– Posle kažu da ja ništa ne radim, kao on iz rijalitija… Vidite ovo, progledao mi žulj, možda i kurje oko na ruci od rada (smeh) – poručio je Dejan.

Inače, Dragojević uživa u porodičnoj kući sa mama Biljanom i bakom Rozalijom, a društvo mu povremeno pravi devojka Jovana.

Kurir.rs/Blic

Dvojica muškaraca žestoko su se potukla nasred jedne prometne ulice u Zagrebu!

Na snimku ulične tuče koji kruži društvenim mrežama vidi se krupniji muškarac bez majice koji napada drugog muškarca dok jedan prolaznik stoji sa strane i pokušava da ih razdvoji. Krupniji muškarac odmah je ščepao protivnika, oborio ga je na asfalt pored jednog parkiranog automobila, a onda počeo da mu besomučno zadaje udarce.

– Jači si, dobro, pusti, ajde – viče jedan od prolaznika koji je pokušao da prekine obračun.

Uzrok tuče za sada nije poznat.

Lokalni mediji prenose da se tuča dvojice muškaraca dogodila u nedelju popodne u Preradovićevoj ulici u Zagrebu.

Jedna devojka za portal 24sata navodi da su se muškarci posvađali u kafiću.

– Prvo su urlali i gurali se ispred kafića. Onda su otišli ​​na ulicu gde su se mlatili. To je sve trajalo dvadesetak minuta. Neki su pokušali da ih razdvoje. A onda su samo prestali. Sami su se smirili i zajedno vratili u kafić – ispričala je žena.

Zagrebačka policija je navela da nije dobila dojavu o tuči.

(Kurir.rs)

Niška policija po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu uhapsila je dvojicu muškaraca zbog sumnje da su učestvovali u tuči u Ulici Đuke Dinić u kojoj je jedan Nišlija zadobio teške telesne povrede – prelom lobanje i dvostruki prelom vilice.

Do svađe i tuče došlo je danas oko 14 časova ispred jedne menjačnice preko puta Glavne autobuske stanice. Na mesto obračuna, po rečima građana, za kratko vreme stiglo je desetak policajaca koji su priveli dvojicu osumnjičenih.

– Do verbalne rasprave došlo je u menjačnici a potom se sukob nastavio ispred lokala gde je došlo do fizičkog obračuna. Jedna osoba je zadobila teške telesne povrede – prelom lobanje i dvostruki prelom vilice sa dislokacijom. On je prevezen u Urgentni centar Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu radi ukazivanja pomoći i lečenja. Zadržana su dvojica muškaraca zbog sumnje da su počinili krivično delo nanošenja teške telesne povrede u sticaju sa nasilničkim ponašanjem – rekao je portparol Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Vladimir Stanojević.

Udaran i rukama i nogama?

U ovom trenutku, zvanično još uvek nije poznato zbog čega je došlo do svađe i tuče, kao i da li ima još osumnjičenih za nanošenje teških povreda Nišliji koji je hospitalizovan. Prema do sada poznatim informacijama, on je zadobio udarce rukama, ali se ne isključuje da je u tuči zadobio i udarce nogama, s obzirom na težinu povreda.

Policija je u prisustvu osnovnog javnog tužioca izvršila uviđaj na licu mesta i radi na rasvetljavanju svih okolnosti događaja.

Kurir.rs/Blic

Zorica P. majka Kristine P. i Milana P., mladog policajca iz Dubone kod Mladenovca, koji su brutalno ubijeni u rafalnoj paljbi pomahnitalog U. B. koji je počinio maskar 4. maja u Duboni i Malom Orašju gde je pobio devetoro mladih i njih 13 ranio, oglasila se na društvenim mrežama povodom dva meseca od zločian.

– Dva meseca je prošlo otkako je monstrum ubio moja dva anđela i još uvek ništa nije rešeno povodom toga. Policija čuva njegove bližnje i žive normalnim životom – napisala je neutešna majka, koja je potom dodala da ih je posetila majka osumnjičenog, čija porodica inače živi u istom selu Duboni.

– Majka posle popodnevne dremke izlazi iz kuće pospana, jer smo je mi prekinuli i dolazi kod mene da pravda ubicu. Deda koji nije ni saslušan priča da je ubica sve njih tukao, snaja ga ućutkuje da to ne govori pred nama – napisala je.

Neutešna majka onda je navela i da majka osumnjičenog U. B. navodno izaziva porodice ožalošćenih.

– Traži da je mi ubijemo i podmeće se mom suprugu da je udari da bi on otišao u zatvor. Policija će imati 24 sata da reši šta će sa njima jer mi nemamo mira ni jedan sekund. Ukoliko ne odreguje država na naš apel moraćemo da organizujemo ljude iz Dubone i Malog Orašja i da rešimo na drugačiji način. Jer ne mogu da podnesem da živim u istom selu sa ubicama – zaključila je majka mladog policajca i jedva punoletne devojke.

Podsetimo, kobnog dana U. B. (21) je iz kuće u Šepšinu uzeo “kalašnjikov” i prvo se kolima odvezao do Malog Orašja, gde se zaustavio kod spomenika i tu ubio pet mladića koji su bili okupljeni oko logorske vrate slaveći đurđevdanski uranak. Nakon toga, otišao je od centra Dubone i upucao brata i sestru i njihovog druga, dok je ostale okupljene povredio.

(Kurir.rs)

orodicu Demše iz Zemuna zadesila je velika tragedija. Za četvrtak 10. oktobar zakazano je rušenje njihove kuće na Gardošu, u kojoj generacijama žive od 1930. godine, a istog dana trebalo bi da sahrane Sašu Demše, sina, oca, brata i dedu, stuba porodice koji je juče preminuo!

U kući žive četiri generacije, a od početka renoviranja kule na Gardošu, uz koju se nalazi njihov dom, ne mogu mirno da spavaju. Zbog radova i jedinog direktnog ulaza u njihov dom koji je zatvoren, jer je u sudskom sporu, nemaju drugačiji prilaz svojoj kući sem kroz kafanu koja se nalazi tik uz kuću. Međutim, kada je kafana zatvorena, ona su prinuđeni da u svoj dom ulaze – merdevinama!

Kristina, ćerka pokojnog Saše, ima dvoje male dece, bebu od osam meseci i dečaka od dve godine.

– Ne možemo normalno da uđemo u svoju kuću, nego moramo da silazimo niz strme stepenice, ili pak merdevine. Na kraju stepenica iz kafane, kao alternativa, nalaze se dve gajbice koje su postavljene kako bi se lakše spuštali i ulazili u sopstveno dvorište – priča Kristina.

 *Stepenice kao ulaz u kuću porodice Demše

FOTO: NEMANJA JOVANOVIĆ / RAS SRBIJA

Svakim korakom, međutim, rizikuju da se okliznu, padnu i povrede se, što im je najmanje potrebno u ovako teškim trenucima.

Plac na kome živi porodica Demše dugi niz godina, jednim delom je potpuno legalizovan i postoji potrebna dokumentacija kako bi se to dokazalo, dok je drugi deo sporan.

– Drugi deo placa je u procesu legalizacije i poseduje drugog suvlasnika, te sam više puta pokušavala do njega da dođem kako bismo rešili konkretan problem. Međutim i posle godinu dana nisam uspela da nađem čoveka koji navodno poseduje deo placa, a bez njega ne možemo da dobijemo potpunu legalizaciju objekta – rekla je Kristina.

Sada im je zbog nepotpune legalizacije, rušenje kuće zakazano za četvrtak 10. oktobar.

Njegova majka je dalje potvrdila da je njen sin u “ozbiljnom stanju” psihički i fizički.

Nestali mladić iz Hjustona navodno je pronađen živ u subotu sa posekotinama i modricama po celom telu nakon što je nestao kao tinejdžer pre osam godina, rekli su lokalni zvaničnici i porodica, prenose američki mediji.

Teksaški centar za nestala lica saopštio je da se Rudi Farijas (25), koji je prijavljen kao nestala osoba 2015. kada je imao 17 godina, konačno vratio svojoj porodici.

Farias je nestao dok je šetao svoja dva psa u blizini porodične kuće. Centar je saopštio da su se psi tog dana vratili kući, ali Farijas nije. Mladić je sada u bolnici nakon što su ga prolaznici uočili onesvešćenog ispred crkve, rekla je njegova majka i dodala da ima posekotine i modrice na glavi. 

Patio je od depresije i PTSP-a

Njegova majka je dalje potvrdila da je njen sin u “ozbiljnom stanju” psihički i fizički, ali je bila zahvalna što se vratio. U vreme njegovog nestanka, Farias je patio od depresije, PTSP-a i anksioznosti, izvestio je Tekas EkuSearch 2015. godine.

“Moguće je da je dezorijentisan jer nije uzimao lekove”, saopštila je ta organizacija dok su pokrenuli potragu za Fariasom. Nekoliko godina pre nego što je nestao, njegov brat je poginuo u sudaru motocikla, rekla je porodica 2015.

“Gledao je kako njegov brat koji mu je bio najbolji prijatelj umire pred njim”, rekla je 2015. Brenda Paradajz, privatni detektiv kojeg je unajmila porodica.

“Ovo je bilo čudo”

Direktor Tekas EkuSearch Tim Miler rekao je: “Kako se to dogodilo? Verujemo u čuda i ovo je sigurno bilo čudo”, rekao je Miler. “Ne mogu čak ni da vam kažem koliko smo puta tražili i koliko je tragova i saveta došlo i jednostavno su nestali i odjednom – ovo.” 

Miler je takođe rekao da su mnoga pitanja otvorena sada kada se Farias vratio.

“Postoji mnogo toga da se istraži da se vidi šta se dogodilo, gde se dogodilo, kako se dogodilo”, rekao je on.

Dečak-ubica (13), koji je napravio masakr u OŠ ” Vladislav Ribnikar”, smešten je sam u sobi s toaletom na psihijatrijskoj klinici.

On se nalazi pod posebnim bezbednosnim merama koje sprovode MUP Srbije i Klinički centar. Bolnica funkcioniše u vanrednim uslovima sličnim zatvoru dok ga psihijatri i psiholozi ispituju nakon nezapamćenog zločina koji je izvršio 3. maja, prema informacijama iz izvora Srpskog telegrafa.

Dečak-monstrum je smešten u zadnjem delu klinike, na prvom spratu, na odeljenju za autizam, gledano iz glavnog ulaza klinike. U sobi s njim su stalno prisutna dva inspektora u civilu koji ga nadziru, kako saznaje Republika.

Jasno je utvrđeno ko, osim policajaca, sme da komunicira s dečakom.

– U sobu dečaka ulaze samo tri lekara koja sve informacije o njemu čuvaju u strogoj tajnosti čak i od kolega u klinici. Kao i lekari, i inspektori su obavezani da informacije o ponašanju i boravku maloletnog ubice ne šire dalje – kaže izvor Republike.

Bivši obaveštajac Boža Spasić tumači da je mali monstrum upravo zbog svojih godina tu smešten.

– Izdvojen je na tu lokaciju, u bolnicu u kojoj se nalaze izolovane prostorije, s koncepcijom ustanove u zatvorskom režimu. To je prostor u kom se nalazi visokozaštićena ličnost. Režim je isti kao i u Centralnom zatvoru, čuvaju ga zatvorski čuvari u civilu. Obučeni su tako jer je to bolnica. Verovatno u prostoriji u kojoj se nalazi postoji video i audio nadzor. Njemu prilazi lekarsko osoblje koje je neophodno u njegovom lečenju, a ono je svedeno na minimum da bi on imao kontakt samo s određenim brojem osoba. Tu su oni koji su neophodni za njegovu negu i hranu. On jede istu hranu koju jedu u bolnici. Tu ne može niko da uđe, a takođe ne postoji ni varijanta da neko uđe u zonu zaštićenog prostora – objašnjava Spasić funkcionisanje bezbednosnih prstenova.

Boža Spasić navodi da se čak i službena lica koja čuvaju Kostu podvrgavaju tehničkoj kontroli.

– Mi smo imali veliki broj takvih slučajeva, kada se radilo o ubicama koje su uhapšene ili takođe i psihopata koje su počinile krivično delo. Oni se smeštaju van zatvorskih jedinica, u klinike koje imaju prostore za tu namenu. Ovde se bolnica koristi kao zatvor, kao pritvorska jedinica, s posebnim, najstrožim, režimom koji postoji u našem sistemu.

Dečaku-monstrumu porodica dostavlja odeću i dozvoljene predmete preko osoblja bolnice.

– Klinika u kojoj se nalazi nema uslove da mu bude obezbeđen izlazak u šetnju i tako će biti sve dok je na ispitivanju – izričit je izvor iz bolnice.

Zbog dečaka-ubice se apsolutno čitava klinika drži pod ključem i budnim okom srpske policije, koja je raspoređena oko bolnice. Režim rada zbog danonoćnog prisustva policije i doktorima i medicinskom osoblju diktira drugačije uslove rada.

Za svaki ulazak roditelji malih pacijenata moraju da traže dozvolu zaposlenih i prolaze rigoroznu kontrolu da bi sve funkcionisalo besprekorno u uslovima koje diktira obezbeđivanje dečaka-ubice.

Policijske snage su na svakom koraku, na prilazima, u parku, na parkingu, kao i u bolnici.

U opsadnom stanju

 – Mislim da i unutra po holovima ima inspektora u civilu koji motre na svakog ko im uđe u vidokrug. Na taj način se sprečava da mladi monstrum dobije bilo kakvu informaciju spolja – ispričao je za Republiku roditelj jednog 10-godišnjeg pacijenta.

On kaže da je primetio da je u međuvremenu čak i na staklena vrata hodnika u kojem je soba dečaka ubice postavljena folija koja zaklanja vidik.

Pored policije, na vratima klinike stoji bolnički čuvar i otključava i zaključava vrata. Njemu se obraćaju i doktori za ulazak, a osim njega, u pojasu opsade bolnice učestvuje i medicinski kadar.

Policijski automobil 24 sata stoji kod rampe i patrola motri na sve ulaze, a sa zadnje strane zgrade nadziru prozore sobe maloletnog ubice. Na svim vratima i prozorima su rešetke.

Jedan od roditelja mališana koji se leči u ovoj bolnici pojasnio nam je proceduru ulaska.

– Svako ko dođe do vrata bolnice, mora da ide na šalter na koji ga obezbeđenje usmeri gde se evidentira njegov ulazak. Zatim pozivaju medicinsku sestru s traženog odeljenja, koja precizno mora znati da li ste došli u posetu ili da nešto ostavite za dete, neke potrepštine, ili idete kod lekara. Ona onda silazi po vas i sprovodi vas gde treba, prema njihovim pravilima, daleko strožim nego ranije, pre dolaska dečaka ubice na posmatranje – otkriva sagovornik Republike.

Podsetimo, učenik sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar”, 3. maja je prvi od 57 hitaca iz pištolja ispalio odmah po ulasku u školu, u svima omiljenog čuvara Dragana Vlahovića, koji je krenuo ka njemu da bi zaštitio đake. Maloletni monstrum je zatim ubio dve dežurne učenice, pa onda devojčicu koja je, čuvši pucnjavu, izašla iz toaleta.

Rafale je ispalio potom u svom 7/2, gde je ubio još petoro dece. Teško je ranio nastavnicu istorije i još šestoro dece, od kojih je jedna devojčica izgubila bitku za život 15. maja.