Srbija i dalje u šoku zbog vesti koja nas je jutros zatekla, a izjava bake stradalog mališana cepa srce.
Dečja igra je ovoga puta odnela jedan nevini život. Sedmogodišnji mališan je izgubio život tokom bezazlene igre sa svojim drugarima, a po prvi put su se, povodom ovog događaja, oglasile komšije, kako i dečakova baka.
U Srbiji se vesti brzo šire, a mnoge komšije su pohrlile da izjave saučešće i podele tugu sa porodicom nastradalog dečaka. On je sa majkom, sestrom i dva brata došao u posetu baki i deki u Vranje, gde su i ranije dolazili i gde se i ranije ovaj dečak igrao na istim gredama od kojih je nastradao.
Jedna od najbližih komšinica, čula je kasno sinoć buku, koju su napravile grede kada su se stropoštale na mališana.
– Ovde se desilo, bila je ponoć oko pola 12 sati. Mislila sma da su neka kola udarila, šokirana sam bila kad sam izašla vidim dete tu, krvari, to je bio užas. Dever mi trči u susret, kažem molim te uhvati dete da se rasvesti, on je bio živ, dve grede su bile preko njega. Nisam videla kako se to desilo samo sam čula buku kad je to palo na njega, nisam znala gde idem. Oni su gosti kod babe i dede. Bila su deca tu, skakala, građa je ispred kuće, mi pravimo krov. Kad je došao policajac kaže Je li tvoje dete?”, “ne dao Bog kažem” – izjavila je skrhana komšinica, pored čije kuće se dogodila tragedija, pokazivajući prstom na mesto nesreće, ne mogavši da obuzda suze.
Svi članovi njegove porodice, osim oca, nalaze se u kući, govore komšije, dodajući da su svi ukućani toliko potreseni i izbezumljeni, da ne mogu ni reč da izuste, ipak, na vrata porodične kuće izašla je baka poginulog dečaka, smogavši snage da podeli sa narodom svoju tugu.
– Pa znate kako, on je otišao da se igra sa decom. Otišao je, popeo se na grede i kako se okliznuo, ne znam šta je radio, a tu je jedna gvozdena šahta i tu se možda udario i ovamo grede, i to se tako desilo. Nismo mislili da će tako nešto da se desi ali eto, tragedija, tuga, bol. Bilo je dete zdravo, ništa mu nije falilo – kroz gorke suze izjavila je baka.
Baka je ostala bez sedmogodišnjeg unuka, sestra i braća bez milog brata, a majka bez svoga čeda. Jedva stavši na noge, majka je rekla da je sina odvraćala od igre, govorivši mu “Nemoj, sine, kasno je.“, ipak, dete kao dete, nije poslušao, nije znao za bolje. Nedugo zatim, nosilac loših vesti zakucao je na vrata.
– Došao je jedan dečko i rekao mi tvoje dete je palo. Kako palo i ja sam trčala kad sam videla, on je pao, bio je sav krvav, odvezen je u PTO – izustila je nekako majka, nakon čega više nije mogla da govori.
– Otac mu je otišao da radi “u maline” da zaradi neki dinar, da zaradi za decu – rekla je potresena baka, sklanjajući dečakovu skrhanu majku.
– Otac je na putu i ne zna da mu je sin stradao. Nismo mogli da mu kažemo istinu, ne znam šta će da mu se desi, on putuje, on misli da je dete u bolnici zbog povraćanja. Kada dođe, odlučiće gde će da bude sahranjen njegov sin. On, moj unuk, je uvek dolazio kod mene, tu su već nedelju dana. Nije se igrao tamo na gredama do sinoć, ni jedno veče i eto, nesreća, tragedija – zaključila je baka i zamolila novinare i komšije da ih puste da u miru tuguju, što su svi okupljeni odmah nakon toga učinili.
