wp

Zbog sukoba oko parking mesta uhapšena je jedna osoba koja se dovodi u vezu sa pokušajem ubistva na Trnju.

“Danas, 8. aprila oko 11 sati, na području Trnja, u Strojarskoj ulici, nakon verbalnog sukoba u saobraćaju, zbog načina parkiranja automobila 42-godišnjaka, tada nepoznata muška osoba je oštrim predmetom teško ozledila 42-godišnjaka.

Lekarska pomoć muškarcu pružena je u Kliničkom bolničkom centru Zagreb gde je utvrđeno da je teško povređen i da mu je ukazana medicinska pomoć”, navodi se u saopštenju policije.

Već nakon nekoliko sati, kao rezultat intenzivnih mera i radnji zagrebačke policije, u cilju pronalaženja počinitelja policijski službenici su uhapsili 67-godišnjeg državljanina Hrvatske koji se dovodi u vezu s opisanim krivičnim delom. Istraga se nastavlja – objavila je policija.

Kurir.rs/Indeks

S.I. (61) uhapšen je danas zbog sumnje da je sinoć u Belom potoku pokušao da ubije tri mmuškarca, a kako saznaje Kurir, on je već robijao zbog ubistva iz 2002. godne!

Naime, juče se sve dogodilo kod kafane “Konoba pod Avalom”, a jedan od trojice muškaraca je pokušao da ukrade betonsku ukrasnu česmu koja se nalazila izložena pored puta.

– S.I. je na njih prvo krenuo motkom, a onda je izvukao pištolj i zapucao na njih – kaže izvor Kurira i dodaje:

– On je ranije bio u zatvoru zbog ubistva studenta Miloša Georgijevića (24), koje se dogodilo 17. novembra 2002. godine na Voždovcu.1 / 3 FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Kako se tada pisalo, ubijeni Miloš se družio sa sinom S.I., a on je sumnjao da ovaj loše utiče na njega i otišao je kod Miloša u stan da sa njim razgovara.

– Za ono što je usledilo postojalo je nekoliko verzija. Prema jednoj, Miloš i još nekoliko momaka su ga napali, pa je on u samoodbrani zapucao – podseća izvor Kurira.

I njegov sin je menjao iskaz i na kraju izjavio da je ceo slučaj napakovan njegovom ocu.

Kurir.rs – D.A.

Poslednja nedelja do Vaskrsa je nedelje strogih uzdržavanja i posta. Zbog toga je važno da znate koji su to pravoslavni običaji koji vas već od sutra čekaju.

Strasnim ponedeljkom počinje poslednja nedelja do Uskrsa, i te dane do velikog hriščanskog praznika bi trebalo provesti u strogom postu, molitivi i pokajanju. A evo kakvi vas sve pravoslavi običaji očekuju, koji donose blagostanje i mir u dom.

Strasni ili veliki ponedeljak

Ovim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.

Naziv “strasna”, ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.

Ova nedelja ima i naziv “zavalita”, kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima. U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

Veliki četvrtak

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko. Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

Veliki petak

Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i “petak stradanja”, a podrazumeva najstrožiji post.

Farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u Leskovačkoj kotlini, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima love se zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.

Velika subota

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota, jer opominje na na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razolg leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.

Vaskrs

Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Način utvrđivanja uskršnjeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine, piše Stvar ukusa.

Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hrišćane koji slave Vaskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj što po jevrejskom računjanu Pashe, mogu da budu i dva Uskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Vaskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prolećne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom računanju praznika, dok je katoličanstvo odlučilo da odstupi od ovog pravila u XVI veku.

Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog “praznika nad praznicima”, običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa “Hristos vaskrse”, na šta vam oni odgovaraju “Vaistinu vaskrse”!

Domaće jelo u kojem se zdušno uživa svakako je vranjanska tarana na đuveču:

Potrebno je:

Za taranu:

• 1 jaje
• 2-3 kašike mineralne vode
• prsohvat soli i brašno po potrebi da bi testo bilo srednje čvrstine

Za đuveč:

• 1 kg.pilećeg mesa
• 2 glavice luka
• 2 ljute papričice
• 2 paprike
• 1 šargarepa
• 2-3 paradajza

Priprema: Piletinu stavite u lonac sa vodom da se dobro obari. Dok se piletina kuva vi napravite taranu. Zamesite testo od mineralne vode, jajeta, soli i brašna. Razvucite tanko i isecite na trake. Ostavite taranu da se suši na sobnoj temperaturi.

Prodinstajte crni luk, papričice, rendanu šargarepu, sitno seckanu papriku i paradajz. Piletinu izvadite iz vode i poređajte po tepsiji. U vodu u kojoj se kuvala pletina, skuvajte taranu. Skuvanu taranu stavite preko piletine, a onda preko svega toga prelijte dinstano povrće. Nalijte bujon od kuvanja i zapecite u rerni oko 20 minuta na 200 stepeni Celzijusa.

Dizanje testa je važan korak u pečenju hleba i peciva tokom kojeg se aktivira kvasac u testu. Za vreme fermentacije stanice kvasca u dizanom testu troše ugljenehidrate i izbacuju ugljen dioksid, plin koji uzrokuje širenje, odnosno dizanje testa.

Termin dizanje može se odnositi na bilo koju fazu fermentacije, od one prve, kad sastojke rukama udružimo u kuglu i mesimo da nastane glatko testo, do konačnog dizanja, koje se događa nakon oblikovanja testa, odnosno neposredno pre pečenja, piše Index.hr.

Zašto je dizanje testa važno?

Ako se testu ne dopusti dizanje, kvasac ne može otpustiti ugljen dioksid, a gluten se neće rastegnuti da zadrži mehuriće vazduha. Dizanje je bitan deo pečenja hleba i raznih peciva koja se oslanjaju na kvasac za stvaranje vazdušnih džepova.

Na optimalnoj sobnoj temperaturi, od 22 do 25 stupnjeva, zamešano dizano testo od oko kilograma brašna dizaće se oko 45 minuta, a važno je da ga pokrijete čistom kuhinjskom krpom i ne dirate i ne tresete tokom dizanja.

Takođe, nemojte premeštati posudu u kojoj je testo i odmaknite je od vrata ili prozora, odnosno od bilo kakvog izvora vazduha i promene temperature. Stavite je negde gde nikome neće smetati i gde će se moći nesmetano dizati.

Zato idući put bez žurbe – ako imate malo strpljenja, testo će vam vratiti višestruko svojom mekoćom.

Naša pjevačica Dona Ares dugo se borila sa rakom i do poslednjeg daha nije gubila nadu u život.

Prije nekoliko godina napustila nas je pjevačica Dona Ares, koja se borila sa opakom bolešću. Ona je postala sinonim za hrabrost i pokazala kako izgleda borba za život.

Uprkos tome što nikada nije odustajala od života, čini se da je život odustao od nje. Napustila nas je 2. oktobra, 2017. godine kada je imala 41 godinu. Pjevačica je u 39. godini saznala da boluje od teškog oblika karcinoma, a onda je krenula njena borba

Dva puta je uspjela da pobijedi bolest, ali bi se ona svaki put vraćala. Treći put bio je koban po nju. Inspirisana teškom borbom sa opakom bolešću, Dona je napisala knjigu “Soba za nikoga” koja je predstavljala njenu ispovijest.

Njena borba praćena je od samog početka, svi su mislili da će se izvući, da će preživjeti tu opaku bolest, ali nažalost to se nije desilo. U jednom gostovanju u jednoj emisiji, Dona je otkrila zbog čega misli da je dobila rak.

– Znam da će me napasti svi, ali ja mislilm da je mene lično otrovalo mlijeko – rekla je pjevačica.

Do posljednjeg dana bila je vedrog duha i nasmijana, a na društvenim mrežama dijelila je svoja osjećanja.

– Još uvijek sam dobro!!! Podnošljivo je, iako već osjećam i vidim, uostalom, kako polako blijedim – napisala je tada Dona, koja je ubrzo zatim preminula.

Pet dana prije smrti postavila je još jednu fotografiju na svoj Instagram. Postavila je sliku prije opake bolesti, na kojoj je izgledala najbolje i napisala – Voli vas vaša Dona Ares.

– Vjerujte mi da vremenom ne postaje lakše, samo teže, i jedino što me održava jesu hrabrost i snaga koju nam je ostavila. Ko god kaže da vrijeme liječi bol – laže. Živim tako što tugu čuvam isključivo za sebe. Preteško je i svaki novi dan je teži. Kada je shvatila da dolazi njen kraj i da ne može dalje, nama koji smo ostali iza nje očitala je lekciju i poručila: ‘Do posljednjeg trena morate biti jaki, boriti se svakog dana iz početka.’ Naravno, mi se trudimo da ispunimo njenu želju – rekla je Donina majka svojevremeno za “Avaz”.

Sastojci:

• 120 g ovsenih pahuljica
• 250 ml mleka
• 3 banane
• 2 jajeta
• 50 g kako praha
• 1 prašak za pecivo
• prstohvat soli
• kašičica ekstralta vanile

Za preliv:

• 100 g crne čokolade
• 3 supene kašike mleka

Priprema:

Ovsene pahuljice prelijte zagrejanim mlekom, dobro promešajte i ostavite 15 minuta. Banane izgnječite, pa im dodajte cela jaja i dobro sjedinite. Potom dodajte kakao, prašak za pecivo i ekstrakt vanile, a potom sve dobro promešajte. U smesu od banana dodajte ovsene pahuljice i ponovo sve sjedinite. Činiju za pečenje premažite sa malo putera, a zatim izlijte dobijenu smesu. Rernu zagrejte na 180 stepeni i pecite kolač oko 40-45 minuta. Čokoladu rastopite sa mlekom, pa je ravnomerno prelijte preko pečenog kolača. Kada se prohladi isecite ga na kocke i služite.

Saša Matić otkrio bolnu istinu, ovo mu je zauvek promenilo život

Srce je zauvek slomljeno! Saša Matić kroz suze poručio: Život me je prerano odvojio od brata

Iako danas važi za jednog od omiljenih pevača čija je svaka pesma postala veliki hit, detinjstvo Saše Matića nije bilo nimalo lako. Gostujući u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” popularni pevač otkrio je pravu istinu o odnosu sa bratom Dejanom, a potom se osvrnuo na odnos sa roditeljima, ali i na trenutak koji mu je zauvek promenio život. 

– Kaže Zoran, tata, hajde da složimo sad taj džemper, majicu i ja to uradim, a on „Ne valja”, ja onda sve ponovo – počeo je priču Saša Matić kome je razdvajanje od brata Dejana veoma teško palo.

– Dejan i ja smo u samom detinjstvu jako slični bili i onda nas je posle valjda život odveo na različite strane i to je bio jedini period života gde sam ja da kažem bio malo više tužan, da ne kažem nesrećan – kaže pevač i dodaje:

– Moj brat živi u Beču sa familijom, karijera mu funkcioniše odavde, ali oni žive tamo – zaključio je Saša Matić.

Podsećanja radi, Saša i Dejan Matić odrasli su u Drvaru, a za detinjstvo ih vežu najlepše uspomene.

– Rođeni smo u Bihaću, odrasli smo u Drvaru. Mislim da smo imali najlepše detinjstvo, uvek smo bili okruženi društvom. Bili smo omiljeni u društvu. Roditelji su nas tako usmeravali. Mi u stvari sve možemo, tako su nas roditelji usmeravali. Ja smatram da smo imali najlepše detinjstvo. Bio sam šaljivdžija od malena. Kada smo upisali muzičku gimnaziju, trojica drugara su se pobili ko će da sedi sa nama. Bili smo duhoviti – otkrio je pevač jednom prilikom, pa dodao:

– Roditelji su želeli da budemo pijaniste. Svirao sam klavir najbolje na svetu. Kad navežbam to je bila interpretacija za visoku ocenu. Roditelji su nas učili da budemo samostalni. Bili su stroži nego što je trebalo, ali to je bolje. Nije bilo šanse da se leže uveče, a da sam ja razbacao stvari. Znalo se gde se slaže šta, gde šta ide. Imali smo kućni red koji smo poštovali. Tata je radio po terenu, pa je 1989. otišao u Švajcarsku, nije bio tu. A kad je tu on nam sve poremeti. Ako smo navikli da spavamo u podne, kad on dođe ustaje se u 9. Kad dođe na odmor, naše prvo pitanje je bilo ‘Kad odlaziš?’ – zaključio je.

Milica Kemez doživela je šok u prilikom gostovanja u emisiji “Magazin in”.

EKipa nekadašnjih učesnika Zadruge gostovala je u novoj epizodi emisije “Magazin in” u kojoj su komentarisali brojne teme i aktuelnosti.

Među gostima bila je Milica Kemez koja je doživela pravi šok usred emisije. Pravo iznenađenje desilo se na polovini emisije, kada je Stefan Milošević Panda doneo papire i uručio ih Milici, koja nije znala o čemu se radi, kao i niko drugi u studiju. Onda je usledilo objašnjenje zbog kojeg su svi zanemeli:

“To je ugovor… ulaziš u Zadrugu. Potpiši i možeš da ideš”, rekao je Panda.

Milica je šokirano gledala i čitala ugovor, i ništa joj nije bilo jasno. Rečeno joj je da odmah mora da napusti snimanje emisije i da je u obavezi da se priključi Zadrugarima istog trenutka.

“Ali, ja ne želim da uđem u Zadrugu… ne znam o čemu se ovde radi”, zbunjeno je gledala u papire i goste.

Atmosfera je već dovedena do usijanja, a eksplodirala je kada je Panda rekao da je sve ovo prvoaprilaska šala i da Milica, ipak, ne ide nigde.

Nenad Trivković, čije je telo, prema prvim informacijama, pronađeno na obali Dunava, dao je, kako se sumnja, zaštitni prsluk svojim prijateljima.

Na obali Dunava kod Rafinerije Pančevo u subotu je pronađeno telo muškarca. Prema prvim i nezvaničnim informacijama, reč je o Nenadu Trivkoviću, koji je 18. marta nestao sa još dvojicom prijatelja, kad im se prevrnuo čamac na ovoj reci kod Pančevačkog mosta. 

Nenad je bio neplivač, a kako se sumnja, skinuo je zaštitni prsluk kako bi ga podelio sa prijateljima Milošem Markovićem i Milanom Nikolićem nakon što im se prevrnuo čamac. Na osnovu fotografija, koje su prijatelji objavljivali na društvenim mrežama, može da se izvuče zaključak da je Nenad uvek nosio zaštitni prsluk kad se nalazio na čamcu.

Ranije je supruga Miloša Markovića, Sofija iznela pretpostavku da Milan i njen suprug nisu želeli da ostave Nenada samog nakon što im e prevrnuo čamac, pošto je bio neplivač. “Oni su ostali da se drže za brod. Mi mislimo da je neplivač imao prsluk, da se možda uspaničio. Oni nisu odmah krenuli da plivaju za ovim drugarom, verovatno zato što nisu hteli da ostave neplivača tu, jer on možda nije hteo da se odvoji od čamca i dalje se gubi svaki trag“, kazala je ranije Sofija.

Podsetimo, Milan Nikolić, Miloš Marković i Nenad Trivković nestali su nakon što im se 18. marta uveče prevrnuo čamac kojim su se vraćali sa izleta sa Bele Stene. U čamcu sa njima nalazio se i Mane K. koji je uspeo da prepliva reku i da izađe na obalu. U prvoj kući na koju je naišao potražio je pomoć.