wp

Učiteljica Lusijana Morgado Seri Tešeira (42) poginula je, a njen sedmogodišnji sin teško povređen, nakon što su u zabavnom ski parku u Sao Paulu u Brazilu ispali iz kabine.

Kako piše Miror, majka je na licu mesta preminula i trenutno se čekaju rezultati obdukcije, a sin je prebačen u bolnicu.

Tematski park u kojem se desila nesreća biće zatvoren do kraja vikenda.

Sporna staza za sankanje, dugačka 350 metara, opisana je na veb stranici parka kao „avantura koja se ne može propustiti“, a korisnici mogu da biraju između običnih staza i staza sa preprekama.

Mnogi su se od voljene učiteljice pozdravili putem društvenih mreža.

Kada je u pitanju Jelena Bačić Alimpić je poznata srpska spasiteljica i autorka nekoliko romana koja se nedavno ostvarila i u lozi bake, a njena porodica postala je bogatija za još jednu članicu koju su nazvali Mila. Svaki svoj dan Jelena od njenog rođenja nastoji iskoristiti u okruženju svoje porodice, a kako je i sama navela na svoju ćerk je izuzetno ponosna.

Iako je u proteklom periodu imala mnogo dobrih vijesti za saopštiti, spasiteljica se nedavno oglasila na svojim socijalniznim mrežama gdje je objavila sliku na kojoj možemo da vidimo da joj je povrijeđena ruka zbog čega će morati da ide na operaciju. Kako je objasnila u nastavku svoje objave imala je jendu jako besmislenu situaciju.

“Vrag odnio žurbu. Znate za one momente kada niste fokusirani i apsolutno sve radite mehanički? E pa tako, žurila sam i nisam obraćala pažnju na stepenice koje su se nalazile ispred mene, promašila sam jedan stepenik i pala. Tom prilikom polomila sam nadlaktica a sada su uslijedili teški bolovi sa kojima je popraćen ovaj kiseli osmijeh na mom licu.” – napisala je Jelena u svom obraćanju.

akođer, navodi se da ta operacija se potrefila na dan Vaskrsa, a najteže će joj biti što neće moći da zagrli svoju unuku koja je također jako uzbuđena zbog nadolazećih praznika. Jelena nije sigurno da li će operacija da bude obavljena u subotu ili u nedjelju, ali najavljeno je tako. Unuku je željela da obasipa sa zagrljajima ali nije sigurna da li će to moći. U komentarima se mogu pronaći mnogobrojne poruke podrške i lijepe želje za brzim oporavkom, sigurni smo da je ovaj problem poremetio sve planove Jelene, a mnogi su izrazili zabrinutost zbog toga što će možda osjećati posljedice i nakon operacije s obzirom na njen posao.

Prva reakcija javnosti kada se doznalo da je Snežana Đurišić uplovila u vezu sa doktorom ginekologije Vanjom Miloševićem bila je vrlo burna. Pitali su se mnogi kako je estradna umetnica uspela tako brzo da zaboravi supruga, koji je iznenada preminuo, a bilo je i onih koji nisu videli budućnost njene veze sa lekarom. Kraj veze Snežane Đurišić i Vanje Miloševića nije se obistinio u vremenskom periodu kada se prognoziralo, ipak od tog momenta kreće medijski brodolom za pevačicu i njenog izabranika.

Gotovo da ne prođe dan da se o njihovom odnosu ne govori, vrlo često može se čuti kako je Vanja Snežanu prevario sa mlađom i lepšom, na šta ona nikada nije reagovala. Umela je Snežana eventualno putem Instagrama da pojasni stanje stvari i otkrije pravu istinu, a ta platforma, omiljena mnogima, postala je mesto na kom ona rado komunicira sa publikom.

Snežanine objave uglavnom se odnose na promociju nastupa ili pak muzičkog takmičenja “Zvezde Granda” u kom žirira, a neretko ona sa fanovima deli i privatne objave, među kojima fotografije ćerke, sina i njihovih naslednika, što je učinila i danas.

Ona je, naime, sa pratiocima podelila slike iz Pariza gde se trenutno nalazi sa ćerkom, njenim sinom i naslednicom. Kratko ispod opisa fotografija napisala je: “Moje bogatstvo“.  Usledili su ubrzo komentari fanova, među kojima su uglavnom bile pohvale, naravno bilo je i onih koji su se zloslutno zapitali da li je to došao kraj veze Snežane Đurišić i Vanje Miloševića kada je u grad ljubavi ona otišla sama, tačnije sa unucima i ćerkom.

Na Veliki petak Isusu Hrist je razapet na krastu na Golgoti i taj dan se smatra jedan od najtužnijih u hrušćanstu. Provodi se u strogom postu i bez ikakvog veselja. Crkva se seća događaja od trenutka kada je Isus izveden pred sud Pontija Pilata, pa sve do momenta kada je skinut sa krsta i položen u grob koji su čuvali vojnici kako bi sprečili da neko ukrade telo.

Ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, a u nekim krajevima običaj je da se vernici posle celivanja provlače ispod.

Originalna Plaštanica Gospoda Isusa Hrista je platno, satkano od lana sa primesama pamuka. U nju su učenici Gospodnji zajedno sa Josifom Arimatejskim zavili telo Isusa Hrista odmah po skidanju njegovom sa Krsta. U prvim vekovima hrišćani su je tajno čuvali, a kad su prestali progoni hrišćana nju su čuvali vizantijski imperatori i dugo nije pokazivana narodu.

Na Veliki petak crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Ne rade se poslovi u polju i kući.

Ovaj dan u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, pa se tada ne radi ništa od kućnih, niti od poljskih poslova. Danas ne uzimajte igle i eksere… stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i “Raspeti petak”, pa se veruje da danas ne valja dirati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”. Zbog toga danas obućari i krojači ne rade.

Na Veliki petak se tradicionalno farbaju uskršnja jaja i to rano ujutru ili najkasnije do podneva. Prvo jaje predstavlja čuvarkući i obavezno se farba u crvenu boju.

Sa druge strane, veruje se da je ovaj dan najbolji sa kalemljenje voća. Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.

Takođe, kuću bi trebalo malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, jer, prema predanju, sa njom odlazi i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

Narodna verovanja kažu da na ovaj praznik ne treba jesti koprive i ne pije se vino, jer se smatra da ono predstavlja krv Isusua Hrista.

Otkako je ušla u “Zadrugu 6” da se obračuna s nevernim nevenčanim suprugom Zvezdanom Slavnićem, Ana Ćurčić tvrdi da ima džokera, kojim može ponovo da ga vrati na “koledž”. Iako su svi mislili da su pitanju pisma koja joj je slao iz zatvora, a koja je nedavno medijima pokazala Anina drugarica Milena Kačavenda, zapravo je reč o šok-snimku koji ona čuva u sefu i čeka znak da ga objavi.

Navodno, na snimku koji Ana poseduje vidi se kako drogirani Zvezdan priča o krivičnim delima koja je počinio, a kako među njima ima i nekih za koja nikad nije osuđen niti je odgovarao, mogao bi da zaglavi i doživotnu robiju.

– Ana stalno najavljuje tog džokera i kako će ga iskoristiti krajem maja. Zašto baš tad, ne znam jer rijaliti traje do jula, ali znam da misli na snimak koji njena kuma Milena Kačavenda čuva na sigurnom mestu, u svom sefu – otkriva izvor za Star.

– Na tom snimku Zvezdan prvo puši marihuanu, a onda govori o nelegalnim radnjama i čemu je sve prisustvovao, kao i koja je krivična dela izvršio, te uspeo da izbegne zatvor. Taj snimak je Ana dala kumi Mileni pred ulazak u rijaliti, ali joj je rekla da ne sme nikome govoriti o tome dok joj ne da znak. Tada joj je objasnila da je to njen džoker i kada ustane za stolom i kaže: “Milena, vreme je za džokera“, tada može taj snimak da pusti u javnost i to će stvarno biti Zvezdanov kraj jer posle toga može samo pravac na robiju. Zbog toga Kačavenda nijednom nije spomenula da ima snimak jer se drži dogovora s Ćurčićkom. Koliko znam, snimak je nastao kada su njih dvoje igrali igru istine pre dve godine, pa su se snimali telefonom iz zezanja, ali je Ana sačuvala taj snimak iako je Zvezdanu rekla da ga je obrisala iz telefona. Kao da je predosetila da će joj zatrebati jednog dana. Anu u celoj situaciji koči to što razmišlja o Zvezdanovoj majci i ćerki Sari jer ne želi da nju okrive kada Slavnić ponovo završi u zatvoru, ali mislim da neće imati drugog izbora ako ovako nastavi da se ponaša prema njoj. Za ta krivična dela može da dobije i do 15 godina zatvora. Moka će doživeti šok kada vidi taj snimak jer ni on ne zna šta je sve njegov sin radio, ali se izvukao da ne odgovara.

Sudeći po svemu ovome, Ćurčićeva verovatno namerno nije htela odmah da ispuca svog keca iz rukava, već Slavnića drži na tankom ledu do pred kraj rijalitija, kada planira i konačno da ga diskvalifikuje pre finala.

Jasno je da će, ukoliko Ana odluči da pusti ovakav snimak u javnost, policija reagovati po hitnom postupku, a država odmah pokrenuti postupak protiv Zvezdana.

Jedan od najboljih jugoslovenskih automobilsta ikada, Tihomir Filipović, preminuo je u Zagrebu u 68. godini.

Tihomir Filipović je vrhunac svoje karijere dostigao osamdesetih godina prošlog veka kada je bio redovan učesnik brdske trke na Lovćenu, a držao je rekord na toj stazi šest godina.

Kako navode mediji, sjajni sportista preminuo je nakon teške bolesti.

Javnost će ga pamtiti po tome što je bio višestruki prvak Jugoslavije u automobilizmu, a 1990. godine je postao prvi hrvatski vozač koji je učestvovao na Dakar reliju.

Tihomir Filipović je karijeru završio 1994. godine u Grobniku.

Za 3 kore treba 9 belanaca, 12 kasika secera, 3 kasike brasna, 3 kasike kakao, 150 gr oraha. Ja sam pekla pojedinacno u kalup 24 precnika. Fil- 500 ml mleka, 10 kasika secera, 9 zumanca, 4 kasike brasna. Skuvati kao puding. Kad se ohladi dodati 200 gr margarina. Sve lepo sjediniti i ostaviti u frizideru pola sata da se fil jos bolje stegne. Zatim filovati tortu iznutra i spolja. Ako zelite glazuru od cokolade istopite 150 gr cokolade, 6 kasika ulja i 2 kasike mleka pa tim preliti tortu.

Kora 4 belanceta. 4 kašike šećera 100 gr mlrvenih oraha 1,1/2 kašike brašna. Tako 3 kore. Grilijaž 300 gr šećera i 2 kašike margarina rastopiti i brzo preliti preko korice. Preko toga preliti čokoladu(150 gr) rastopljenu sa 1/2 margarina. Korice spajati filom 12 žumanceta i 2 cela jaja skuvati sa 15 kašika šećera. Kad se ohladi sjediniti sa 1 margarinom. Odozgo čokolada. Prijatno!!!

Nekadašnji menadžer i prijatelj pokojnog Nina Rešića, Nermin Ademović jedan je od retkih koji zna brojne njegove tajne i koji je uz pevača bio do njegovog poslednjeg trenutka.

“Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bijeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba. Sećam se kao sad, 18. oktobra primam sms poruku sa sadržajem: ‘Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza’. Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bijeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svežeg vazduha”, pričao je Ademović.

“Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22 sata mu je već bilo jako loše i ja sam rekao Nino idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju. Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bijeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje. Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo: ‘Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju ali nije reagovao’, i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto”, ispričao je Nermin.

“Ujutro nas je zvala Dragana Mirković i rekla da će i ona kupiti jedan venac, mnogo nas je ljudi zvalo da pita da li je to istina. Znam da je taj dan u Bijeljinu došao i njegov brat Dejan kao i Sandra. U subotu rano ujutro smo Ninu povezli prema Bosanskoj Dubici gde će biti sahrana, iz Zagreba je stigao i njegov stric i rekao da će se sahrana obaviti po islamskim običajima”, dodao je on i nastavio:

“Veliku ulogu u svemu ovome igra i njegov dnevnik u koji je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i hteo da dam njegovoj kćerci Ameli koja je živela u Americi, ali kako ona nije htela doći po njega ja sam ga vratio Nebojši i ne znam šta se kasnije desilo sa njim. Posle sam hteo da objavim cd sa njegovim pesmama koje je nameravao da izda ali sam odustao od toga jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari”, završava Ademović.

Nino Rešić je rođen 22.janaura 1964. godine u Bosanskoj Dubici, snimio je 15 albuma. Nino sa nama nije od 18/19. oktobra 2007. godine kada je iznenada preminuo. Nino je bio čovek koji je palio i žario folk estradom devedesetih godina.

Pravoslavni hrišćani, koji se pridržavaju (staro)julijanskog kalendara, obeležavaju danas Veliki četvrtak. Hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a danas je prilika da se i najveći grešnici razreše greha.

U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Mirovarenje

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao “Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova”.

Zatim je uzeo čašu vina i dodao, “Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha”.

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Običaji

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja. Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan. Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.

Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.

U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje. “čuvarkuću” deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.

Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova “čuvarkuća” se zove “strašnik”. Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a “strašnik” se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.

Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi. Ovoga dana služi crkva. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za dušu umrlih. Na Veliki se čertvrtak ne radi.

Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor više monografija o selima tog kraja i knjige “Zanati stare Jagodine”, kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima “da se svane u groblje”. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.

Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stavljaju ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspe kažu: “Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.“ Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati.