wp

Užasna nesreća

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se oko 16 sati dogodila u Italiji povređeno je više od 60 osoba, javlja Sky TG24.

Nesreća se dogodila na regionalnom putu 71 u blizini Kalbenzana, u opštini Subiano, provincija Areco, piše telegraf.rs.

Učestvovali su turistički autobus, kombi i četiri automobila. Jedan od povređenih, prevezen je helikopterom u Firencu.

Povređenim turistima pomoć je ukazana na licu mjesta i u hitnoj pomoći u Arecu.

Na lice mjesta stigli su vatrogasci, brojna vozila hitne pomoći, helikopter i nekoliko karabinjerskih patrola.

Pored osobe prevezene u Firencu vazdušnim putem, još tri su prebačene u hitnu pomoć u Arecu.

Trenutno nije poznato kako je došlo do nesreće.

Katarina G. koja je pronađena mrtva u zamrzivaču u kući svog vanbračnog partnera Dalibora D. u leskovačkom selu Pečenjevce, je ugušena.

Kako se saznaje, obdukcija je pokazala da je Dalibor nesrećnu ženu najpre brutalno pretukao, a zatim je ugušio.

– Na njenom telu uočene su brojne povrede nanete pesnicama, ima ih oko četrdesetak. Uzrok smrti je gušenje, na njenom vratu uočeni su tragovi koji ukazuju da je Dalibor stezao oko vrata dok nije preminula – navode izvori upoznati sa ovim slučajem.

Zločin je policiji prijavila rodbina osumnjičenog, pa je policija juče rano ujutro stigla u kuću Dalibora D.

– Oko šest ujutro su obavili prvu pretragu, nisu našli ništa što bi potvrdilo da se dogodilo ubistvo. Sve su prevrnuli, ali tela nije bilo. Otvarali su i zamrzivač, ni tamo isprva ništa nisu uočili. Oko podneva su ponovili pretragu, povadili kese iz zamrzivača i na dnu pronašli leš – navode izvori.

Leskovačka policija intenzivno traga za Daliborom D. koji je nakon ubistva pobegao.

Dalibor Demirović Foto: Društvene Mreže

U njegovoj kući zatekli smo Daliborovu majku Esmu i oca Dragana koje policija čuva jer, kako kažu, strahuju da bi oni mogli da budu sledeće žrtve sinovljevo krvavog pira

– Ne znam zašto je Dalibor ubio Kaću ali se nikada nisu slagali. Vukli su se pet, šest godina s poslednjih godinu dana boravili su na spratu naše kuće. Stalno su se svađali, ona je toliko vikala da su i komšije čule. Stalno su prijavljivali jedno drugo policiji, ma oboje su bili neuračunljivi. Međutim, začudo, tog dana se nije čulo ništa pa ne znam na koji je način – priča očajna žena.

Kako kaže, ona se vratila da njive kada je Dalibor došao u roditeljski deo kuće i tražio mlađeg brata Dalibora.

– Nismo se posećivali iako smo živeli u istoj kući baš zbog takvog njihovog ponašanja pa mi ne bilo čudno kada je došao. Pitao je za brat, kazala sam mu da se još nije vratio iz grada. Verujem da je pratio njegovo kretanje jer je ponovo došao čim je Dalibor ušao u kuću. Kazao mu je da pođe sa njim da mu nešto pokaže. Denis se popeo na sprat i u sobi video Kaćine noge, bila je mrtva.Dalibor mu je kazao: – Vidi šta sam uradio! – nastavlja Esma.

Kaže da u dalje nije imala pojma o zločinu jer joj je Denis samo kazao da se pakuju i da idu iz kuće

– Otišli smo u Bojnik kod moje ćerke, tek tamo mi ne zet rekao šta je Dalibor uradio. Mnogo sam se potresla, unuci su me pitali šta mi je s ja sam im kazala da me voli glava da ih ne traumiram. Mnogo se plašimo, ako Dalibor nešto sebi učini, neka ga ali strahuje da i nas ne napadne. Kad je ovo uradio, vidimo da je spreman na sve – zaključuje ova žena.

Nju je u toplom domu sačekala porodica, a atmosferu je prenela u svojoj klolumni.

Nakon što je dane provela u bolničkom krevetu, književnica Vedrana Rudan konačno je puštena kući.

Nju je u toplom domu sačekala porodica, a atmosferu je prenela u svojoj klolumni.

– Pozvali smo decu na ručak. Imamo šestero dece. Ivančica se motala oko stola, mačke Koko i Pepica su se izgubile. Ležala sam na kauču dok su uživali u ručku. Muž je bio kuvar, sin je ispekao fantastične princeze, drugi je sin doneo vino.

Najlepši ručak u mom životu.

Dok sam gutala kašu od rižinog brašna kuvanu u mleku od badema, vrtela sam stare filmove. Ova plavokosa, lepa žena srednjih godina nekad je bila devojčica.

“Gospođo”, rekao mi je davno besni sused, “vaša kći svaki dan lupa na moja vrata.”

Razljutio me. “Vi i ne poznajete moju ćerku, ima petnaest godina, nije dete.

Nekoliko dana kasnije čula sam topot na stepenicama. Kći je provalila u stan, sused za njom. “To je ona, to je ona”, urlikao je.

Moja se kći tresla. “Oprostite, gospodine, previše sam ljuta, maknite se sa vrata, ne želim da gledate, prebiću je.” “Tako treba s njima, remen je iz raja pobegao.”

Zaključala sam vrata pa smo se ludo smejale ni danas ne znam čemu.

Za stolom je bio i sin, jedan od najlepših muškaraca koga sam u životu srela. Nije moj sin, iako jest. On je, pred trideset i pet godina s mojom kćerkom kroz roletne gađao prolaznike vodenim bombama i jajima dok smo njegov otac i ja sedeli u boravku i bili srećni da nam se deca ne mlate nego uče u tišini.

Jednom je jedno od te dece otišlo na rođendan prijatelju čiji telefonski broj nismo znali. Vratilo se idućeg dana u dva popodne.

U međuvremenu smo zvali policiju, bolnice, mrtvačnicu. Kad je ušao u kuću samo je rekao, zaspao sam. Nisam ga mogla ubiti, već je tada bio visok dva metra.

I muž i ja smo godinama gledali unapred. Ja sam se pitala u u kakva će se čudovišta pretvoriti naša deca. Propalice bez škole, pijanci, narkomani… Kako se odgajaju deca, pitali smo se decenijama.Oglas

I sad taj ručak, najsrećniji dan u mom životu.

Nije nam teško palo kad su se svi povukli na terasu, troje puše na naš užas, mi smo s psom ostali da sedimo pokraj peći.

Petoro odraslih stranaca smejalo se ko zna čemu, nismo osetili potrebu da im se priključimo, nismo se osećali isključenima. Muž je Ivančici krišom davao keksiće, a onda ju je zgrabila naša unuka.

Rekla sam mužu, ovo je najlepši ručak u mom životu.

“Zašto?” Preko trideset godina živimo skupa, dvoje smo potpuno različitih ljudi. Kad su otišli ja sam ih nakon pola sata nazvala i bila srećna što su svi došli živi doma. Moj je muž gladio leđa mačkama. On misli da je normalno imati toliko normalne dece.”

“Gotovo sam nepokretna”

Inače, Vedrana Rudan (75) vodi borbu sa opakom bolešću, a nedavno se oglasila i otkrila da se pored zdravstvenog susrela sa još jednim problemom.

– Gotovo sam nepokretna. Opsednuta sam strahom da neću platiti neki račun na vreme, da će me izbaciti iz kuće. Zato me užasnulo kada sam shvatila da zbog ‘sistemske greške’ više preko telefona ne mogu ništa da platim. Nad*oksala sam se morfijumom i jedva otišla do poslovnice. Jako simpatična gospođa se trudila, lupala po tastaturi, a onda mi rekla da nema pojma o čemu se radi i da pozovem korisničku službu.

– Preko dva telefona sam ukucavala sve moguće brojeve. Naslušala sam se Na lepom, plavom Dunavu toliko da će mi se želudac dizati danima na ime Štrausa. Ne mogu da verujem da su svi operateri zauzeti. Očito su svi pomrli. Nažalost, nemam snage da te lopove pošaljem u tri lepe i odšetam u neki drugi brlog – napisala je ona.

Mladen Mijatović veoma je aktivan na društvenim mrežama, pa je sada podelio video u kom se vidi kako se nalazi u bolnici.

Kako je voditelj objasnio u opisu objave on je došao na redovnu kontrolu, jer je jako bitno voditi računa o svom zdravlju.

– Došao sam danas preventivno, da bih očuvao svoje zdravlje, jer su prevetnivni pregledi najbitniji za zdrav život. A, pritom imam veliko poverenje u srpske lekare za koje smatram da su šampioni sveta – naglasio je.

Profesor mu je rekao da će odraditi kariovaskularni pregled.

Mladen Mijatović o susretu sa Deom

Podsetimo, Mladen je nakon raskida sa Deom Đurđević, pronašao novu ljubav, ali svoju izabranicu još nije predstavio javnosti.

– To je sve normalno, to je deo života, deo posla, bivša devojka, kao bivša devojka, potpuno je to normalno i razumljivo. Civilizovani smo ljudi, kao i sa svakom bivšom devojkom funkcionišem sasvim u normalnim odnosima. Svako radi svoj posao, ja sam isključivo fokusiran na posao i ono što radim i za šta sam plaćen, tako da sve drugo me ne dotiče i sve priče koje se pričaju me ne dotiču. Nisam zainteresovan za njih i fokusiran sam isključivo na posao i na druženje sa iskrenim i pravim prijateljima.

Kurir.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je sve ljude koji se danas budu okupili u Pionirskom parku, na platou ispred Skupštine Srbije da budu mirni i pokažu odgovornost i poštovanje prema političkim protivnicima.

“Uspeli smo da izdržimo više od godinu dana terora, da nijedan čovek nije stradao. Zamalo su ubili Milana Bogdanovića, srećom čovek je preživeo, ali mi to ne smemo dalje da dozvolimo. To su strašno važne stvari za nas i ja verujem da ljudi to razumeju i vi. Zato je moja molba danas organizatorima svim ljudima koji će da se skupe u Pionirskom parku na platou ispred Skupštine – samo mirno uz poštovanje prema političkim protivnicima i uz pruženu ruku političkim protivnicima”, rekao je Vučić za TV Informer.

Istakao je da su to sve naše sestre i braća, naši ljudi.

“Neki suviše gledaju ove manipulatore koji bi želeli da izazovu sukobe zato što više ne znaju ko je urednik, ko je direktor, ko je vlasnik, ko nije, ili je svako svakog podkradao pa se međusobno gone i tuže i tako dalje. Njihova stvar. Mi moramo da pokažemo zrelost. Mi moramo da pokažemo pristojnost. Mi moramo da pokažemo da smo drugačiji i ovo je moj vapaj prema toj strani, prema većinskoj strani, da ona pokaže odgovornost”, poručio je Vučić.

Srbi sa Kosova i Metohije, koji već osmi dan pešače ka Novom Sadu na veliki narodni skup protiv blokada, trebalo bi da stignu oko 17.00 časova ispred Doma Narodne skupštine, gde će ih dočekati građani.

Predsednik SNS i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević je objavio na svom instagram nalogu: 5. novembar, 17 časova, Narodna Skupština Republike Srbije – Braćo i sestre dobrodošli u vaš Beograd”.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U Višem sudu u Beogradu danas je tokom parničnog postupka protiv Miljane i Vladimira Kecmanovića prikazan snimak iz streljane na kojem se vidi kako je maloletnik, koji je izvršio masovno ubistvo u školi, vežbao pucanje iz pištolja.

Ovaj parnični postupak, koji je danas okončan, vodio se po tužbi ranjenog dečaka, odnosno njegovih roditelja kao zakonskih zastupnika.

Dokaz koji je prikazan u sudnici je predložila punomoćnik Kecmanovića Marina Ivelja, jer, kako je navela, on dokazuje da je maloletnog učenika obučavao instruktor streljane, a ne otac Vladimir Kecmanović.

Instruktor je inače sklopio sporazum sa tužilaštvom i za krivično delo davanje lažnog iskaza osuđen je na pet meseci kućnog zatvora.

Na snimcima iz streljane se vidi maloletnik u boksu kako puca, a čuje se muškarac, za kog su punomoćnici rekli da je instruktor, koji mu govori kako da drži ruke, koleno i prste na pištolju.

U jednom trenutku se čuje upozorenje instruktora dečaku-ubici: “Nemoj stavljati prst na obarač ukoliko nisi spreman na opaljenje”.

Punomoćnik tužitelja porodice ranjenog dečaka je rekao da je pored ovoga Vladimir Kecmanović obučavao svog sina da puca, kao i da je bio u streljani dok je maloletnik vežbao pucanje sa instruktorom, i da bez njegovog odobrenja instruktor ne bi mogao da obučava maloletnika.

S druge strane, Ivelja je navela da je Vladimir Kecmanović sina obučavao da puca iz vazdušnog, a ne vatrenog oružja i da ih je, kada su hteli da napuste streljanu, zaustavio instruktor i predložio da ga obučava za vatreno oružje.

Punomoćnik tužitelja je na kraju predložio sudu da usvoji tužbu u potpunosti, dok je Ivelja predložila da je odbije.

Sudija je danas zaključio javnu raspravu, a presuda će biti naknadno objavljena.

Ova tužba je podneta za naknadu nematerijalne štete usled fizičkog bola, pretrpljenog straha i psihičkog bola.

Sud će odlučivati o tužbi i tek po okončanju parničnog postupka doneti odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev porodice, ili ga eventualno odbija.

Ovo je poslednji parnični postupak koji se vodi protiv porodice Kecmanović. Ukupno se vodilo pet parničnih postupaka, od kojih su tri prvostepeno presuđena, po tužbi 27 članova porodice ubijenih, po tužbi ranjene nastavnice i po tužbi ranjenog dečaka.

Pored ovih postupaka, prvostepeno je okončan i krivični, prema kojem je Vladimir Kecmanović za izvršenje krivičnih dela teško delo protiv opšte sigurnosti i zlostavljanje i zanemarivanje maloletnog lica osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 14 i po godina, dok je njegova supruga Miljana Kecmanović za izvršenje krivičnog dela zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica osuđena na maksimalnu kaznu zatvora od tri godine.

Instruktor u streljani u kojoj je maloletnik vežbao je za krivično delo davanje lažnog iskaza osuđen na kaznu zatvora od 15 meseci.

Apelacioni sud u Beogradu je u junu održao sednicu na kojoj su žalbe izneli advokati i tužilac.

Maloletnik je krivično neodgovoran jer u trenutku masakra nije navršio 14 godina.

Kao što smo ranije pisali, prema zvaničnim poslednjim podacima, u stravičnom požaru poginulo je 11 ljudi.

Jasmin Jahić, starešina Profesionalne vatrogasne jedinice Grada Tuzla za “Avaz” je pričao o sinoćnjoj intervenciji u Domu penzionera u Tuzli i opisao teške trenutke kroz koje su prolazili hrabri vatrogasci, ali i svi ostali pripadnici službi koje su priskočile u pomoć.

– Bilo je jako teško i potresno, probijali smo se pored stradalih. Čak i povređeni vatrogasci su tek nakon odrađenog posla potražili medicinsku pomoć kada ih je popustio adrenalin. Radimo dok ne padnemo, niko ne pita postoji li umor – rekao je Jahić.

Kako je rekao, nakon dojave o intervenciji u Domu penzionera u Tuzli, vatrogasci su izašli na lice mesta i utvrdili da će biti potrebe za još vatrogasaca.

– Oni koji su bili slobodni pozvani su da se odazovu na posao. Kod ovakvih objekata je specifično jer imamo dosta korisnika koji su teško pokretni, odnosno nepokretni skroz. Akcenat je bio na evakuciji unesrećenih, a uporedo je vršeno gašenje požara. Ovom prilikom bi se zahvalio našim kolegama iz Ministarstva unutrašnjih poslova koji su nesebično pružili pomoć pri evakuaciji. Tu je bilo i medicinsko osoblje iz Službe hitne pomoći koje je na licu mesta, po mojim saznanjima, uspešno na licu mesta izvršilo reanimaciju tri lica – kazao je Jahić.

Na jednom spratu je bilo oko 30-ak štićenika, na drugom isto tako, pa je bilo potrebno izvršiti evakuaciju oko 60 štićenika.

– Naglasio bi da je desetak vatrogasaca zatražilo stručnu medicinsku pomoć, dok je pet zadržano na daljem medicinskom lečenju u bolnici u Slavinovićima. Njihovo stanje je stabilno, nadam se da će ubrzo biti pušteni na kućno lečenje. Jedva veoma teška intervencija, ali mi vatrogasci se uvek pripremamo i vežbamo takve situacije. Konkretno, jednu vežbu smo imali na samom Domu penzionera tako da je ova intervencija rezultat toga – objasnio je Jahić.

Iako su vatrogasci bili spremni da odgovore na ovakvu zahtevnu situaciju, tehnički je sve bilo uvežbano, ipak, s ljudske strane, nije jednostavno svedočiti panici uplašenih ljudi, na kraju i smrtnim slučajevima.

– Kad imamo intervencije sa smrtnim ishodom, vrlo je teško svoja osećanja potisnuti kako bi uradili svoj posao, ali tako mora biti. Nakon takvih intervencija mi obavljamo razgovore da prevaziđemo naše psihičko stanje da bi bili spremni za iduću. Mislim da su građani zadovoljni našim radom, da smo odgovorili stručno i profesionalno. Moram da naglasim da je ova intervencija bila na sedmom spratu pa je vršen ulazak u sami objekat, dolazak na lice mesta gde gori – dodao je Jahić.

Nakon gašenja usledile su brojne procedure tako da su pripadnici službi ostali do ranih jutarnjih sati te već danas nastavili s dužnostima.

Nakon stravičnog požara u Domu penzionera u Tuzli u kojem je prema posljednjim informacijama poginulo deset osoba, a više od dvadeset povrijeđeno, oglasio se i pjevač Mirza Selimović.

Njegova oštra poruka izazvala je snažne reakcije na društvenim mrežama.

– Ne znam više da li smo dotakli dno, ali svaka nova vijest pokaže da se to dno može još više kopati… Večerašnja tragedija u Domu penzionera u Tuzli i pitaj Boga koliko izgubljenih života i uništenih porodica – napisao je.

Pjevač je naveo da je stanje u Domu penzionera godinama bilo alarmantno, ali se, kako tvrdi, nadležni nisu bavili poboljšanjem uslova niti sigurnosti.

– Ne znam da li znate na šta liči taj dom penzionera… Sramota- dodao je.

Selimović je posebno istakao moralni sunovrat društva, podsjećajući na nedavni slučaj podvođenja maloljetnih djevojčica u kojem su osumnjičeni bili i ljudi iz sistema – oni koji bi trebali štititi društvo.

– Političari, policajci, pa čak i profesori podvodili djevojčice od 14 godina. Okruženi smo monstrumima! Ovo više nije samo sramota. Ovo je moralni i svaki drugi sunovrat. Nema opravdanja, nema ‘ali’, nema relativizacije. Ovo su monstrumi u odijelima, s diplomama i značkama – naveo je Selimović.

Pozvao je građane da dignu glas.

– Ako i sada ostanemo tihi, postajemo saučesnici. Vrijeme je da se prodrma svaka institucija koja je duboko trula iznutra. Jer ovo nije incident. Ovo je simptom trulog sistema koji već godinama ubija vlastitu djecu, a nama potura priče o nacionalizmu, truje nas i pravi od nas ovce koje treba da bleje i budu u torovima. Sjašite više – oštro je poručio.

Fudbalski trener Mladen Žižović u ponedjeljak naveče preminuo je tokom utakmice u Lučanima između Mladosti i Radničkog.

Imao je svega 45 godine i bio je jedan od najomiljenijih sportskih radnika u BiH. 

Sada je poznato gdje će mu biti posljednje počivalište. Biće sahranjen u četvrtak na gradskom groblju Pučile u Bijeljini nakon opijela u 13 sati u crkvi Svetog Đorđa. 

Rođen je 27. decembra 1980. godine u Rogatici. Igrao je za brojne klubove: Radnik Bijeljina, Rudar Ugljevik, Zrinjski Mostar, Tirana, Borac Banja Luka i Mladost Rogatica, a jedno vrijeme je bio i reprezentativac BiH. 

Vrlo brzo se bacio u trenerske vode. Sjajno je predvodio Radnik (2017-2019) odakle je otišao u Zrinjski. Potom je bio trener Slobode, da bi onda preuzeo Borac s kojim je pisao istoriju. 

Žižović je postao prvi trener koji je Borac uveo u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja, a nakon toga i u osminu finala Konferencijske lige. Borac je tada odigrao 18 evropskih utakmica i ispisao najljepše stranice u istoriji kluba, a sve pod vođstvom Žižovića. Dugo će se pamtiti onaj dvomeč plej-ofa za osminu finala protiv Olimpije kada su Banjalučani prošli u osminu finala gdje su kasnije eliminisani od Rapida, prenose Nezavisne. 

Žižović je ove sezone u julu napustio klupu Borca poslije neočekivanog i šokantnog ispadanja od Santa Kolome u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije. Prije nekoliko dana postao je trener Radničkog iz Kragujevca kojeg je nažalost vodio u svega dvije utakmice. 

Jožef Bodo većinu svog života proveo je pomažući drugima, onim slabijima, starima i nemoćnima, ali i onima koji se bore za život. Nije ni slutio da će uslediti i njegova borba za život i da će upravo u toj svojoj borbi izgubiti. Jožef Bodo, poznatiji kao Jole bio je dobrovoljni vatrogasac u malom vojvođanskom selu Ruski Krstur koji je poginuo 23. oktobra 2025. godine prilikom intervencije u selu Lalić.

Koncentrisani do poslednjeg trenutka, tu noć borili su se sa vatrenom stihijom na više frontova u opštini Odžaci koju je dodatno razbuktao, brže nego ikad, jak vetar. Kada su je pobedili i odbranili velike površine, nije ih preplavio osećaj ponosa, sreće, umora kao što je to slučaj svaki put, već samo jak bol i osećaj tuge. Shvatili su da su izgibili velikog prijatelja, kolegu i dobrog čoveka Joleta. Otišao je kao što je i živeo u prvoj borbenoj liniji, stavljajući uvek druge ispred sebe i uvek žrtvujući sopstvenu bezbednost.

Kroz život je, kažu, išao uvek srcem, ono je uvek prepoznavalo ranjive, učinio je mnogo dobrih dela i o njima nije voleo da govori, ali to veče, dok se srcem probijao kroz vatru, izdalo ga je, kao da se umorilo i samo stalo. Iznenada je pao i umro na licu mesta, srce mu je stalo dok je radio ono što je najviše voleo.

Početak akcije

Kako govore njegove kolege, Jole je uvek prvi ulazio u vozilo i kretao u nepoznato, bez razmišljanja. I to veče usledio je poziv za hitnu akciju.

– Na poziv komandira VSJ Odžaci u 17:32 da im je potrebna pomoć u gašenju požara u Ratkovu izlazimo sa teren sa jedim vozilom i dva vatrogasca, nakon gašenja tog požara, nastavljamo gašenje požara u ataru ogromne površine između Odžaka i Ratkova. Intervencija trajala dva sata 25 minuta. Dok smo gasili na jednoj strani, na drugoj smo izgubili prijatelja vatrogasca Jožefa Bodoa – saopštilo je DVD Karavukovo.

Kažu da je uvek bio spreman da pomogne.

– On je bio član Dobrovoljnog Vatrogasnog društva Ruski Krstur, nama je pomogao kada smo tražili pomoć pre dve godine i od tada imamo izuzetnu saradnju i prijateljstvo sa njim. Ja sam lično imao jednu intervenciju zajedno sa Joletom. Naša dva Društva ne pripadaju istoj Opštini, ali u nekim izuzetnim situacijama su se intervencije preklapale. Ja imam samo reči hvale za njega kao vatrogasca i kao čoveka – kaže za Telegraf.rs njegov kolega iz Karavukova.