wp

Ono što je sve zaprepastilo jeste da je Kosta Kecmanović, a policija je za to našla i dokaze, ovaj zločin planirao čitavih mesec dana i do detalja ga razradio.

On je tokom tog perioda sačinio spisak za likvidaciju, nacrtao mapu upada u školu, napravo četiri molotovljeva koktela, a malo pre zločina je iz sefa uzeo i dva očeva pištolja, za koje je Vladimir Kecmanović imao uredne dozvole.

Na konferenciji za štampu, koja je održana posle zločina, prikazan je i spisak za likvidaciju koji je Kosta napisao, ali i mapa upada, međutim, jedna stvar je svima promakla, ali bezbednjacima nije.

Naime, bilo je uočljivo da je spisak pisan pisanom ćirilicom, a mapa na engleskom i da se čini da neka slova nije pisao dečak ubica.

Bezbednjacima to nije promaklo i za sada se razmatraju dve teorije. Prva, koja je manje verovatna, da je Kosti neko pomogao da sastavi spisak, što znači da je imao saučenika, i druga, verovatnija, da je dečak ubica podvojena ličnost.

Posle konsultacija sa lekarima i drugim stručnjacima i detaljnog ispitivanja svih činjica, policija je gotovo odbacila teoriju da je Kecmanović imao saučesnika u ovom nezapamćenom zločinu, već da je upravo zbog poremećaja ličnosti, se odlučio na masakr.

Podvojena ličnost, odvojena ličnost, dvostruka ličnost, višestruka ličnost ili disocijativni poremećaj ličnosti su različiti nazivi za isto psihičko stanje koje predstavlja jedan od najtežih poremećaja u psihijatriji.

Kao što i samo ime kaže, podvojena ličnost znači da je u pitanju postojanje više različitih vrsta ličnosti kod jedne osobe. Svaka ličnost je drugačija i javlja se u drugo vreme, a kada se javi preuzme glavnu ulogu u mišljenju, emocijama, stavovima i ponašanju osobe.

Sve ovo se i uklapa u sve ono što su Kostini poznanici o njemu govorili – on je u javnosti bio dobro dete, odlikaš, “štreber” kako su ga zvali, povučen, neko ko nikad nije pravio probleme… Sa druge strane, on je svojom hladnokrvnošu posle zločina zaprepastio i policiju i socijalne radnike i pshijatre.

Nije pokazivao ni trunku kajanja, čak je rekao da mu je žao što više ljudi nije pobio. Bez ikakve empatije prema žrtvama, govorio o tome kako je dugo pripremao zločin, kao i kako je razradio plan i zbog čega, radnici CZSR nisu mogli da sakriju zaprepašćenje.

– Njima nije bilo dobro dok su ga slušali – kaže izvor.

Kako dalje objašnjava, posebno jezivo je bilo kada je dečak izgovorio “da mu ni najmanje nije žao ubijenih drugova”.

– Uživao sam dok sam slušao njihove krike. Meni je žao što nisam pobio sve ljude sa spiska, ali kada sam izašao u dvorište da promenim šaržer, ispao mi je ranac sa Molotovljevim koktelima, a njih sam hteo da bacim kako policija ne bi mogla da uđe u školu dok ne završim započeto. Onda sam se uspaničio i shvatio sam da je najbolje da pozovem policiju. Spustio sam pištolj i pozvao – navodno je detaljno opisao zločin.

Ono što je naročito šokiralo radnike CZSR tokom razgovora sa maloletnikom, jeste i to što je on praktično priznao da je na neki način uživao u zločinu, da ne samo da ga je svesno planirao, nego ga je i hteo.

– Dečak je priznao da je često gledao kriminalističke filmove, serije, ali i dokumentarce o masovnim ubistvima, čak i onim u školama. Naročito je bio opsednut dokumentarcem “Američka tragedija”, u kom se prikazuje kako majke žrtava pate, ali i kako majka ubice pati zbog onoga što je njeno dete počinilo. Taj dokumentarac je gledao više puta i poistovećivao je majku ubice sa svojom majkom.

Sve ovo, kaže naš izvor iz policije, ukazuje da su u Kosti živela zaista “dva dečaka”, jedan za javnost, a drugi, duboko bolestan i monstruozan.

Podvojena ličnost i deca  – uzroci i posledice

Stručnjaci smatraju da je glavni uzrok podvojene ličnosti teško traumatsko i stresno iskustvo iz djetinjstva. Podvojena ličnost kod dece započinje dosta rano, a najčešće je u pitanju bilo seksualno ili fizičko zlostavljanje koje se pokazalo kao uzrok kod nešto manje od 60% slučajeva podvojenih ličnosti.

Trauma je trajala neko vreme u detinjstvu i često se ponavljala, a roditelji su obično bili ili zlostavljači ili pasivni pojedinci koji se nisu zanimali za stanje deteta. Nažalost, deca s takvim odrastanjem teško prihvataju postojeću sliku o sebi zato što se boje nekih delova prošlosti koji su im još previše strašni.

Najčešće im je teško da priznaju sebi šta se sve dogodilo te takve traume potiskuju kako ih ne bi proganjale.

Simptomi podvojene ličnosti često izgledaju zastrašujuće i mnogi ne razumeju kako neka osoba na trenutak može predstavljati jednu ličnost, a na trenutak drugu.

Simptomi podvojenosti 

– depersonalizacija (osećaj nestvarnosti i izdvojenosti od vlastitog tela i psihe)
– derealizacija (poznata okruženja i ljudi više nisu poznati)
– nejasne i neshvatljive promene ponašanja
– brze emocionalne promene
– stalne promene u mišljenjima i stavovima
– nedostatak svesti o samom sebi
– otežana orijentacija u vremenu i prostoru
– manjak uvida u vlastiti život i stanje
– nedostatak samopoštovanja i povučenost
– izbegavanje pričanja o problemima
– pričanje o sebi u trećem licu jednine
– suicidalne misli i pokušaji samoubistva
– samopovređivanje

Osobe koje imaju podvojenu ličnost najčešće čuju glasove koje oni doživljavaju kao unutrašnje  razgovore između više osoba koje se obraćaju bolesniku

Zbog ovakvih naizgled slušnih halucinacija, osobi se često dijagnostikuje psihoza ili čak šizofrenija koja se često naziva i rascep ličnosti.

Međutim, glasovi koje bolesnici čuju kod poremećaja podvojene ličnosti nemaju iste karakteristike kao glasovi koji se javljaju kod psihotičnih poremećaja.

Kosta Kecmanović (13) ubio je 8 drugara iz škole i pripadnika obezbeđenja u sredu.

Zločin kakav se u Srbiji ne pamti dogodio se u sredu 3. maja kada je učenik sedmog razreda Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” Kosta Kecmanović upucao iz vatrenog oružja 8 učenika i čuvara škole i ranio 7 drugih.

Kako smo i ranije pisali, Kosta je iz imućne i poznate beogradske porodice, sin poznatog radiologa Vladimira Kecmanovića, dok mu se majka bavi istraživačkim radom na Biološkom fakultetu. 

Na slici iz njenog kabineta vidi se poruka:” Volim te, mama”.

Malo Orašje na večni počinak ispraća  petoro nastradale dece  koje je u krvavom pohodu u četvrtak monstruozno ubio Uroš Božić (21) na igralištu nedaleko od centra sela. Opelo nastradalima održano je u Crkvi Svetog apostola Vatrolomeja. Povorka stotine prijatelja, drugara uputila se ka seoskom groblju na kojem će mali anđeli biti sahranjeni. 

Školski drugari nedaleko od Crkvene porte Svetog apostola Vatrolomeja, na igralištu škole okupili su se da na večni počinak isprate svoje drugare.  Na igralištu su i brojni članovi nastradalih porodica koji uz jecaje i plač pričaju sa drugarima.  Reči dece koje paraju srca svih prisutnih su “Da ne mogu da poveruju da nema anđela sa kojima su do pre dva dana nerazdvojni”.

Slika sa sahrane u Malom Orašju potresla je mnoge, naime pet kovčega poređani su jedan pored drugog, a porodice nastradalih su potpuno slomljene od bola.

Podsetimo, Uroš je krvavi pohod počeo u Malom Orašju, tada je izašao je iz kola i ispalio rafal oko grupe okupljenih koja je sedela oko logorske vatre na pikniku. Meci koje je Uroš ispalio umrtili su petoro okupljene dece.

Na instagram profilu “serbialive_beograd_rezerva” objavljen je video zapis na kojem možemo videti veliki broj patrola u Dr. Ivana Ribara na Novom Beogradu.

Za sada nema informacija o tome šta je u pitanju i kakvu akciju sprovodi policija.

“Pre 10 minuta… veliki broj patrola u Dr Ivana Ribara. Idu ka savskom nasipu i uputili se ka šumi. Izgledalo je kao da nekoga jure.”, stoji u objavi na ovom Instagram profilu.

Pogledajte video:

Ubistvo u školi na Vračaru počinio je dečak (13) iz očevog pištolja, za kog se ispostavilo da kod sebe ima čak pet pušaka i dva pištolja, posle čega je i uhapšen. Kosta Kecmanović je u času napada imao i četiri molotovljeva koktela, a na mestu zločina je pronađeno 57 čaura, šest metaka i četiri okvira.

U momentu hapšenja Uroš Blažić (21), čiji je zločin označen kao teroristički čin, pronađene su četiri ručne bombe, više kutija sa pištoljskom municijom, više komada puščane municije, okvir za pištolj, dva okvira najverovatnije za automatsku pušku, nosač optike, kao i automatska puška bez fabričkog broja, navedeno je u saopštenju policije.

Između ta dva zločina, koja su odnela 17 života, desile su se još neke pretnje plastičnim oružjem, kao i stvarni napadi pravim: na više lokacija u Beogradu, u Kragujevcu, Novom Sadu, neimenovanom mestu u Vojvodini, Obrenovcu, Nišu, Leskovcu.

Odakle toliko oružje? Čak mesec dana za predaju

Posle svega građani su šokirano ponavljali pitanje – odakle toliko oružja? Neki su se prisetili scena iz svog detinjstva, kada je odrastajući u velikim kućama sa tri generacije, oružje bilo dostupno svima, ali većini zabranjeno. To je, sećaju se, bila jedina, ali delotvorna mera.

Korisnik društvenih mreža objavio je fotografiju dedine puške na zidu uz obrazloženje da je bio bio vaspitan da je ne uzima. Danas puška mora da se čuva, ali deca ne moraju da se vaspitavaju, zaključio je.

– Znao se red – reagovali su mnogi. Tim povodom je školski psiholog Branka Tišma kazala da su mere države jedno, a vaspitavanje drugo, te da se moraju dopunjavati.

– Mere države ne znače bez usađivanja vrednosti – opominje navodeći da bi efekat preduzetog bio potpun samo u slučaju da se posveti obema stavkama.

Ponavlja da se deci moraju postaviti granice, da se oružje mora obezbediti i učiniti nedostupnim, ali da je vaspitavanje prvo. Ističe da se među decom prečesto čuje – ja želim, ja volim, te da se u postavljanju granica mora biti dosledan.

Šta je Vlada preduzela?

Vlada Srbije juče je usvojila mere kako bi se sprečilo da se događaji od srede i četvrtka ponove. Zakon o oružju i municiji biće pripremljen po hitnom postupku. To bi značilo da se pooštre uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja. Za one koji ih ne ispune, dodaju, boće predviđen obavezan otkup.

U juče izdatom saopštenju dodaju i da je cilj da se broj kratkog vatrenog oružja, u posedu pravnih i fizičkih lica, smanji za devedeset procenata.

Biće predviđene obavezne provere lica kojima je dozvoljeno posedovanje oružja (uključujući i lovačko oružje): lekarski, psihijatriski i psihološki pregled, kao i obavezan test na psihoaktivne supstance. Ove provere biće vršene na šest meseci i na godinu dana.

– MUP će takođe razmotriti potrebu pooštravanja uslova za posedovanje lovačkog oružja – dodaju u saopštenju. Jedna od mera biće moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja. Navodi se i mogućnost uvođenja moratorijuma na izdavanje dozvola za držanje i nošenje lovačkog oružja na dve godine.

Jedna od mera je i poziv vlasnicima nelegalnog oružja i eksplozivnih naprava da ga u roku od mesec dana predaju bez posledica, a predviđene su i oštrije kazne za nepoštovanje zakona.

Sve to dolazi nakon što je u danima žalosti za ubijenima pronađen arsenal oružja pri rukama obojice masovnih ubica – trinaestogodišnjeg K. K. i 21-godišnjeg U. B.

Takmičare “Zadruge” je kao i ceo region strašno potresla informacija o tragično nastradaloj deci u Srbiji.

Tim povodom odlučili su da odaju počast preminulima i pruže podršku njihovim ožalošćenim porodicama.

Zadrugari su se okupili u ekonomskom dvorišu i okačili plakat na ogradu. Na njemu su napisali “počivajte u miru” i pored nacrtali tužan emotikon, a ispod su se svi redom potpisivali.

Privatni detektiv, Braca Zdravković, gostovao je u “Novom vikend jutru” kod Jovane Jeremić.

On je šokirao sve u studiju izjavom da je odmah nakon emisije na jutjub kanalu koja je bila posvećena masovnom ubici Kosti K., dobio poziv koji je ostavio sve bez teksta.

– Radim emisije za potrebe jutjub kanala sa ekipom. Javio mi se dečko iz Bihaća, dao mi je puno ime i prezime i rekao je prvo da je oduševljen emisijom, što sam uradio za malog Kostu. I rekao mi je molim te pošto sam tvoj fan da uradiš emisiju i o meni jer planiram da pobijem celo svoje odeljenje jer me maltretiraju godinama – rekao je Braca na opšte zaprepašćenje svih u studiju.

On je rekao da je odmah te pretnje prijavio bihaćkoj policiji.

– Oni su uradili pretres stana, našli automatsku pušku, dve bombe pištolj. Našli su oružje kod njega, to je bilo pre par dana. Ja sam odmah posle šest sati pustio emisiju – naveo je on.

– Dobro si odreagovao da si odmah prijavio to – rekla je Jovana Jeremić.

– Ja sarađujem sa policijom u celom regionu. Ne bih mogao da radim ovaj posao da ne shvatam da je policija jedina merodavna koja može da sprovodi službene radnje – naveo je detektiv.

– On bi sto posto uradio nešto – rekla je na kraju šokirana Jovana.

Talentovani klavijaturista Andrija Č. kog je u sredu u krvavom pohodu ubio Kosta Kecmanović sedeo je u školskoj klupi levo od ubice.

Na fotografijama zabeleženim u sedmom dva, na koje se kobnog dana ostrvio mali ubica, vidi se i da se Andrija Č. talentovani mladi klavijaturista sedeo u školskoj klupi koja se nalazila levo od Koste.

Fotografije Koste Kecmanovića i odeljenja u kom je napravio pokolj, kruže društvenim mrežama, a na njima se vidi dečak, koji je u sredu u OŠ “Vladislav Ribnikar” odneo devet života, i ranio još sedmoro u naizgled običnom “školskom” raspoloženju.

Na fotografijama se vidi kako je naizgled bezbrižno sedeo pored školskih drugara na koje je posle bez zadrške i osećaja kajanja pucao.

Podsetimo, Kosta je u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na beogradskoj opštini Vračar, u sredu u 8.42 časa, pucao i ubio osmoro đaka, 7 devojčica i jednog dečaka, i radnika obezbeđenja, a ranio šestoro dece i jednu nastavnicu.

Ono što je sve zaprepastilo jeste da je Kosta Kecmanović, a policija je za to našla i dokaze, ovaj zločin planirao čitavih mesec dana i do detalja ga razradio.

On je tokom tog perioda sačinio spisak za likvidaciju, nacrtao mapu upada u školu, napravo četiri molotovljeva koktela, a malo pre zločina je iz sefa uzeo i dva očeva pištolja, za koje je Vladimir Kecmanović imao uredne dozvole.

NA SPISAK STAVLJAO SVE BOLJE OD SEBE

Kako kažu deca i roditelji iz Kecmanovićeve škole, on nije mogao da podnese da u svemu ne bude broj jedan.

Masovni ubica Kosta Kecmanović (13) napravio je spisak za likvidaciju školskih drugova iz OŠ “Vladislav Ribnikar” po tačno određenom parametru. Nije, međutim, birao one koji su se prema njemu loše ophodili, već, kako saznaje Republika, po tome što su svi oni u nečemu bili bolji od njega.

Naime, pošto je imao ekstremno visoke ambicije, te nije mogao da podnese da nije u svemu prvi i najbolji. Tako je, primera radi, ubio dečka koji je trebalo da bude đak generacije i koji je bio virtuoz na klaviru (i Kosta je pohađao muzičku školu), devojčicu koja je bila izraziti odbojkaški talenat, drugu koja se isticala kao balerina i tako redom… Neki sa spiska su se spasli, ali i kod svih njih, takođe, postoji nešto po čemu su se izdvajali.

PO SVAKOM MERILU

Na spisku se, kao što rekosmo, našao Andrija Čikić, koji je bio veoma uspešan, dobitnik više prvih nagrada na nacionalnim i međunarodnim muzičkim takmičenjima. Nastupao je na više koncerata, a bio je besprekorno talentovan i za fotografiju. Bilo je gotovo izvesno da će biti proglašen za đaka generacije. Njega je bezumni monstrum ubio među prvima.

Mina Zirojević, ekspert Instituta za uporedno pravo i međunarodno priznati stručnjak za terorizam, igrom slučaja je članica saveta roditelja u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Ona za Srpski telegraf ističe da se među decom priča da je baš to ko je od Koste uspešniji na bilo kom polju bio jedan od važnih kriterijuma kod pravljenja spiska smrti.

– To je ono što se trenutno priča među decom i roditeljima. Dečak je očigledno patio od toga da bude najbolji. Evo, upravo mali Andrija, koji je stradao, bio je veoma uspešno dete po svakom merilu – priča naša sagovornica.

Na Adi Ciganliji, kod golf terena večeras je iz vatrenog oružja upucan muškarac u stomak.

Hitna pomoć je oko 21.45 časova dobila poziv.

Osumnjičeni je navodno pobegao skuterom sa lica mesta.

Lekarska ekipa reanimira upucanog čoveka.

Kako Kurir saznaje, na Adi Ciganliji večeras je iz vatrenog oružja ranjen Stefan D. (28)!

Podsetimo, na Adi Ciganliji, kod golf terena večeras je iz vatrenog oružja upucan muškarac u stomak. Hitna pomoć je oko 21.45 časova dobila poziv, a napadač je pobego sa lica mesta!

Kako saznajemo, ranjeni Stefan D. je kik-bokser, a poznat je policiji po izvršenju najtežih krivičnih dela.

Istragu napada vode tužilac Višeg javnog tužilastva u Beogradu i policija.

(Kurir.rs)

Znam ga od rođenja, zajedno su nam se družila deca. Ništa nije ukazivalo na to da može da se dogodi ovakva tragedija. Ko je tu sad kriv? Stalno se pitam zašto, zašto i zašto? Šta mu se dogodilo”, kaže komšinica dečaka ubice (13) koji je u svom krvavom pohodu u OŠ “Vladislav Ribnikar” ubio osmoro dece i čuvara Dragana Vlahovića.

Stan u kom živi porodica dečaka ubice udaljena je oko 500 metara od osnovne škole gde se u sredu u jutarnjim satima dogodio krvavi pohod.

Tri sličice iz crtanih filmova

Na vratima stana dečakove porodice zalepljene su tri sličice iz animiranih filmova i pločica s prezimenom na ćirilici. Ništa ne ukazuje kako je upravo iza tih vrata dečak poslednjih mesec dana kovao svoj pakleni plan i da je upravo s tog mesta izašao s oružjem i papirom sa imenima vršnjaka koje želi da likvidira.

Prva komšinica porodice, koja je s njima išla na letovanja, a njega voli kao svoje dete, kaže da nije mogla da veruje kad je čula šta se desilo.

– Kad sam čula šta se dogodilo nije mi ni na kraj pameti bilo, ma ni u najcrnjim mislima, da se ovo dogodilo jednoj finoj porodici. Zove me komšinica, plače, vrišti. Kaže to što si sada čula je napravio. Bila sam u pidžami, nisam imala snage niti da navučem trenerku i odem tamo do njih – priseća se žena kojoj unuk ide u istu školu u kojoj se dogodio krvavi masakr.

– Razbolela sam se od tuge i jada. Znam ga od rođenja. Ma da ga vidite, zgodan je, visok, lep dečko, pametan, odličan učenik. Natprosečan je u svakom pogledu, na svim školskim takmičenjima je pobeđivao. Igrao je i košarku. Bio je pomalo ćutljiv, ali ni njegovi roditelji nisu ljudi od puno reči. Znala sam da pitam njegovog oca znajući da idu u tu streljanu: ‘Vlado, pa zar vam nije dosta rata, zašto to oružje imate?‘ – kaže ona za Slobodnu Dalmaciju.

Na pitanje kakvi su roditelji, odgovora:

– Ma krasni, fini, skromni ljudi… Tata je doktor, radiolog, jedan od naših najpoznatijih doktora, mama je profesorka, predaje biologiju na fakultetu. Zajedno su nam se družila deca. Ma ništa nije ukazivalo na to da može da se dogodi ovakva tragedija. Ko je tu sad kriv? Možda otac što ga je vodio tamo u tu streljanu i navukao na to – pita se ona?

Sumnja da će se porodica ikad više vratiti na ovu adresu.

Na pitanje da, ako dečak ubica jednom bude na slobodi i vidi ga u zgradi hoće li strahovati od njega, kaže:

– Ja neću! Ja se neću plašiti. Ne…

Još nekoliko komšija iz zgrade se slažu u jednom: ovakvu nezapamćenu tragediju s njegove strane nisu ni u snu zamišljali.

– To je jedna fina porodica, nezamislivo je što su dočekali. Dečak bi se uvek lepo pozdravio, ponudio bi se da mi nosi kese iz kupovine kad bi me video u liftu, u šoku smo svi, šta da vam kažem – kaže jedan gospodin i dodaje.

– Bio je izuzetno miran, poput devojčice. Spreman svima pomoći. Do juče nisam znao da mu je tata imao oružje. Nisam mogao ni da zamislim da je vodio malog u streljanu – zaključio je jedan od prvih komšija.

(Kurir.rs / Slobodna Dalmacija)