Trudnicu, koja je šetala šumom u Francuskoj, nasmrt su izujedali psi 2019. godine. Izveštaj o njenoj smrti objavljen je u decembru 2022. godine i otkriva da je pas odgovoran za njenu smrt, po imenu Kurtis, našao utočište u odgajivačnici u Gornjoj Garoni.
Pre skoro četiri godine godine, 16. novembra 2019, 29-godišnja trudnica Elisa Pilarski pronađena je izbodena ugrizima dok je šetala šumom sa psom svog supruga, američkim pitbul terijerom po imenu Кurtis. U šestom mesecu trudnoće, Elisa je podlegla povredama.
Izveštaj objavljen u decembru navodi da je za smrt mlade žene odgovoran isključivo pas kojeg je šetala, ali navodi i da je životinja još živa i da ju je prihvatila odgajivačnica blizu Tuluza.
Elisu, koja je bila u šestom mesecu trudnoće, suprug je našao mrtvu i oblivenu krvlju u šumi Rec, 88 kilometara severno od Pariza.
Pilarski je šetala psa Kurtisa kada je napadnuta. Obdukcijom je utvrđeno da je iskrvarila između 13 i 13.30 h pošto je izujedana po rukama, nogama i glavi. Ona je delimično izujedana i nakon što je već bila mrtva.
Policija je uzela uzorke DNK grupe lovačkih pasa, koji su se u to vreme nalazili u šumi, kako bi ispitala da li su je oni napali.
Žena je pozvala supruga Elila dok je bila u šetnji i rekla da se plaši da će je napasti čopor pasa, prenela je tada TVA Nuvel. On je odmah nakon razgovora krenuo sa pariskog aerodroma, gde radi, a na lice mesta je stigao 45 minuta kasnije i zatekao unakaženo suprugino telo.
Policija je prvobitno ispitivala tezu da su je izujedali lovački psi, ali je na kraju utvrđeno da je u pitanju pas njenog supruga, jer trag ujeda odgovara njegovoj vilici.
Ponašanje dečaka ubice svakodnevno iznenađuje službena lica i zdravstvene radnike koji sa njim imaju kontakt.
Dečak (13), koji je počinio masakr u OŠ Vladislav Ribnikar na Vračaru, smatra i ponaša se kao da je pitanje trenutka kada izlazi iz klinike, odnosno kada će biti slobodan! Sve gotovo zapanjuje i činjenica da još nije tražio bilo kakav kontak niti je tražio da vidi roditelje! Njegova jedina interesovanja su kada izlazi sa klinike.
On zapravo čeka trenutak kada će biti slobodan i po svemu sudeći ubeđen je da to treba da bude ovih dana.
Drugo pitanje koje postavlja je to kakvi su utisci javnosti na zločin koji je izvršio. Tim lekara radi na utvrđivanju činjenica i stanja dečaka, koji su pretjodili monstruoznom činu, ali i tokom izvršenja.
Dečak je osumnjičeni da je ubio osam svojih drugara i radnika obezbedenja, a teško ranio još šest svojih vršnjaka i nastavnicu istorije u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru.
5 jaja 1,5 čaša šećera 1 čaša jogurta (od 2 dl, ili 200 gr jogurta) 1 čaša ulja 2 čaše brašna 1/2 kesice praška za pecivo 400 – 500 gr višanja malo prah šećera za posipanje kolača vanil šećer čaša = 2 dl Mera je casa od jogurta.
Građani su zabrinuti zbog situacije na Novom Beogradu, jer kako je rečeno veliki broj patrola je uputio se kod okretnice u Dr. Ivana Ribara.
Na Instagram nalogu 192_rs objavljen je video na kom se vidi policijska patrola koja pod rotacijom se kreće novobeogradskim bulevarima, dok građani ispod videa komentarišu kako u proteklih sat vremena veliki broj policijskih kola koja su pod rotacijom su primećena.
Najmanje 12 ljudi je poginulo, a 31 osoba je povređena, od kojih tri teško, u lančanom sudaru u južnoj turskoj provinciji Hataj, saopštili su zvaničnici, a prenose Novosti pisanje Tanjuga.
Do udesa je došlo u subotu uveče kada se kamion, nakon što je vozač izgubio kontrolu, sudario sa drugim kamionom, a potom udario u devet automobila i dva minibusa koji su bili parkirani pored puta, posle čega je izbio požar, prenosi turska državna televizija TRT.
Devojčica koju su iznosili imala je iste pantalone i boju kose kao njegova ćerka, a transportni radnik je povraćao i plakao, svedoči Borovčanin.
Otac Bojan Borovčanin, pomoćnik direktora KC Srbije za opšte poslove u bezbednost našao se na licu mesta u Urgentnom centru kada su dovozili ranjenu iz OŠ “Vladislav Ribnikar”. Kako je rekao u svojoj ispovesti zbog svega što je video prilikom dovoženja pacijenata odmah je shvatio da je u školi horor i užas. Poseban stres doživeo je videvši ranjenu devojčicu koja je bila obučena kao njegova ćerka, jer je pomislio da nju dovoze.
– Ja radim kao pomoćnik direktora KC Srbije za opšte poslove i bezbednost i dobili smo informaciju da je na Vračaru bila pucnjava i da ima dosta stradale dece i dosta ranjene dece. U tom momentu ja trčim do Urgentnog centra i posle par minuta dolazi sanitetsko vozilo sa ranjenom devojčicom – kaže Borovčanin.
Devojčica koju su iznosili imala je iste pantalone i boju kose kao njegova ćerka, a transportni radnik je povraćao i plakao, svedoči Borovčanin.
Foto: Printscreen/ Prva TV
– Prilikom iznošenja devojčice ja sam video slične pantalone i identičnu boju kose kao moja ćerka. Zaledio sam se, ali sam prišao i video da nije moje dete. Ali taj osećaj trenutak straha i bola… Kada vidite da transportni radnik koji je ušao na mesto zločina izlazi iz vozila i povraća i plače, to mi je bila prva slika da je tamo jedan horor i užas – kaže Borovčanin.
On nije bio jedini roditelj koji je tražio svoje dete.
– Pričao sam sa jednim doktorom koji je tažio svoje dete tu. Boga molite da je to dete u bolnici i da ga nađe, jer ako ga ne nađe znači da je mrtvo – kaže Borovčanin za “Prvu”.
Podsetimo, učenik (13) osnovne škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru ubio je osmoro đaka te škole i čuvara Dragana Vlahovića.
U krvavom piru koji je počeo nešto posle 8 sati ujutru tog kobnog 3. maja, dečak je ranio i šestoro dece i nastavnicu istorije, na čiji je čas upao. Nakon što su ga policijski službenici odveli, on nije pokazao ni trunku kajanja.
Od subote do ponedeljka sahranjeno je osmoro stradalih đaka, kao i njihov zaštitnik i heroj Dragan Vlahović. Stotine ljudi su se oprostili od dece i čuvara i ispratili ih na večni počinak.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Svilajncu podneće Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu krivičnu prijavu protiv četrdesetsedmogodišnje žene iz tog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.
Ona se sumnjiči da je svog devetogodišnjeg sina fotografisala kako u ruci drži bajonet, a dečak je tu fotografiju prosledio na jednu grupu gde su njegovi drugovi, uz reči pretnje.
O događaju je obavešten Centar za socijalni rad u Svilajncu.
Baš na Đurđevdan Bekira Lavrin iz Ljubljane dovela je svog slepog sina Irnesa (9) na izvor Svetinja u Bosni i Hercegovini. Umila ga je vodom sa izvora, i ono je velikim čudom progledalo i prvi put od rođenja ugledalo majku.
Dečak je počeo da plače i postavlja pitanja mami šta će svi ti ljudi oko njega. Majka se od velikog šoka onesvestila.
– Dolazila sam ovde i prošle godine da bih ga umila, jer sam čvrsto verovala da će ga ova voda izlečiti, ali Irnes tada nije hteo da izađe iz auta. Bio je slep, a sad je progledao! Neću reći da se legenda obistinila, ali ću čvrsto verovati da je ovo čudo od Boga, koga sam toliko molila da mi dete progleda. Nemojte ga darivati novcem, novac ću darivati ja onome kome je potreban, u znak zahvalnosti Bogu – govorila je prisutnima kroz suze presrećna majka.
Đurđevdanskom čudu prisustvovalo je više stotina ljudi, koji su Bekiri pomogli da se osvesti i smiri, a dete počeli da ljube i daraju novcem.
– Ovo je Božje delo. Izvor čas poteče, čas presuši, što je za čuđenje. Dečak je progledao milošću Boga, nema dileme za mene – rekao je Emir A. iz Bužima, prenosi Kurir.
I Haris Š. uveren je da je dete progledalo od lekovite izvorske vode, jer su videli da je bio dezorijentisan nakon što ga je majka umila.
– Mali Irnes, neka je živ i zdrav. Prema majčinim rečima, bio je potpuno slep. Videli smo njen šok i čuđenje. Jednoj gospođi koja ga je pitala kakva joj je boja kose na slovenačkom je rekao da joj je kosa bela, što je bila potvrda da dečak zaista vidi – kaže Haris.
Kod izvor Ibret (čudo), gde voda poteče tačno u podne, tradicionalno se svakog Đurđevdana okupi veliki broj znatiželjnika.
“Običnim” danima ta pojava je i dalje fenomen, jer voda sat vremena teče, pa izvor presuši. Ljudi vodu sipaju u flaše, umivaju se i čak obučeni kupaju.
Pisac Dušan Nedeljković, čiji sin ide u sedmi razred osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, govorio je o masakru koji je potresao Srbiju.
Kako ćemo se oporaviti od tragedije koja nas je zadesila? Šta ćemo i da li ćemo naučiti? Možemo li postati bolji ljudi i ujediniti se za dobrobit naše dece? To su jutros u jednom jutarnjem programu bila pitanja za pisca Dušana Nedeljkovića koji se u kobnu sredu 3. maja, nedugo nakon pucnjave u OŠ “Vladislav Ribnikar“, prvi uključio u program televizije K1, u emisiju “Uranak” jer je njegov sin učenik sedmog razreda ove škole.
DUŠAN NEDELJKOVIĆFOTO: PRINTSCREEN/FACEBOOK
– Sin je tog dana bio u školi. Ja sam, kako se to kaže umetnik, pa ustajem malo kasnije i probudili su me neki čudni ljudi koji me ne zovu tako rano ujutro. Po mobilnom sam provalio da se nešto dešava. I tast me je, recimo, zvao. Onda sam naleteo na ženu koja je trebalo da bude na poslu i koja je u telefon govorila: Gde, šta? Pucnjava u “Ribnikaru“… Skočio sam na električni trotinet i otišao tamo, bilo je malo policajaca i bila je užasna tišina. Ribnikar ima dva ulaza – jedan gde se sve desilo i drugi gde su klinci, i moj sin je bio na tom drugom. Moj sin je odmah znao ko je pucao. Razišla se magla ovih dana i otprilike znam sve šta se desilo, kazao je pisac.
Šta se desilo tog kobnog dana?
Nedeljković je kazao da iz svog ličnog iskustva zna da je dečak koji je napravio masakr imao takozvanu “upucanu“ ruku.
– Ja sam u JAT-u 25 godina bio instruktor za bezbednost, i “upucana“ ruka znači da je on bio žešće uvežban. Ja recimo ne bih mogao tako precizne pogotke da imam. Da izvučem neki rendom pištolj i da to uradim. Moj sin je rekao da je on jedan neprimetan dečak, oni su odeljenje pored odeljenja. On je ušao i pucao na tog jadnog čoveka iz obezbeđenja koga smo mi svi stvarno dobro znali i pogodio ga je s nekih 13 metara što je samo po sebi nenormalno. Devojčice koje su bile peti razred i koje su bile dežurne je ubio, a onda je otišao levo u kabinet istorije, pucao u profesorku, a dok je menjao šaržer neki dečaci poskakali su kroz prozore. Devojčice su se sklonile u ćošak učionice, a neki učenici su protrčali kraj njega. Jedan od dečaka ga je gurnuo i on je ležeći valjda pucao u njega, neki su meci u plafonu, to se saznalo, kazao je pisac.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Nedeljković kaže da se na sme raditi po knjizi
Treba slušati roditelje i decu, i ne insistirati na tome da krenu u školu. Predlog nas roditelja je da se taj ulaz gde se sve desilo zatvori i da sva deca ulaze na drugi ulaz. Jedna žena je juče rekla najpametniju stvar – da se više ne uključuje zvono jer zvono će ih asocirati na pucnjavu.
– Zvonilo je dok je pucao. Ajmo da pravimo pozorišne predstave, bendove, da ne govorimo o kontrolnim. Pet nedelja je do kraja godine i ja bih završio sa školskom godinom, bar za sedmake, jer osmaci ove nedelje idu na pripreme za srednju školu. Plašim se da i pored dobronamernosti svih tih ljudi da će doći neko ko će da se drži skripti i da će izazvati kontarefekat kod dece koja su ionako naježena. Trebalo bi mladi ljudi da rade s njima, koji su tek završili studije, da dođu muzičari, glumci, sportisti… Kad vidiš nekog idola, to je super. Ne smeš da pokažeš emocije pred tom decom. Zagrle me i meni se noge odseku, umesto ja njih da tešim, oni teše mene.
