wp

Advokati Veljko Delibašić i Viktor Gostiljac otkrili su kolike kazne prete počiniocu masakra u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

Pravno posmatrano, jedan ubica je dete, drugi mlađi punoletnik. Ubica iz Mladenovca Uroš Blažić koji je ubio osam osoba i ranio još 14 ljudi nema 21 godinu i pred zakonom je mlađi punoletnik koji ne može da dobije najstrožu kaznu doživotne robije ili 40 godina zatvora. Ni dečak koji je očevim oružjem počinio masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” i ubio osmoro dece iz svog razreda, kao i čuvara i uz to ranio još sedam osoba nije krivično odgovoran. Njegov otac negirao je krivicu pred tužiocem.

Kakve kazne ih očekuju za dva višestruka ubistva u Beogradu i Mladenovcu? Prema rečima advokata Viktora Gostiljca, u slučaju oca dečaka će biti izrazito teško dokazati krivicu delo ugrožavanja opšte sigurnosti koje mu se stavlja na teret.

– S obzirom na to da je saslušavan na okolnosti da je vodio sina u streljanu, to nisu apsolutno elementi ovog krivičnog dela. Potpuno je jasno da ne može biti govora o ovom krivičnom delu. Krivično delo ugoržavanja opšte sigurnosti čini onaj ko poplavom, požarom, eksplozijom ili nekom drugom opšte opasnom radnjom dovede u pitanje život i telo neke osobe. To što je ovaj čovek uradio nije to. Ovde samo može biti govora o tome da li je on na propisan način držao oružje. Ukoliko se ustanovi da nije, on za to može da odgovara prekršajno – objasnio je Gostiljac na televiziji K1.

Podsetimo, advokatica oca dečaka rekla je da je njen klijent držao oružje prema propisima.

Advokat Gostiljac kazao je i da smatra da je mera određivanja pritvora od 30 dana “alibi potez tužilaštva“.

– Pritvor mu je određen po tački 2 i 3 što znači da ne utiče na svedoke, što je u redu, a tačka 3 odnosi se na to da ne ponovi delo u kratkom vremenskom periodu. Ne postoji način da se ta okolnost u ovom slučaju ponovi. Određen mu je pritvor, jer javnost ne može da shvati i prihvati da baš niko nije u zatvoru posle jedne ovakve tragedije. Ja apsolutno mogu da prihvatim da niko nije u zatvoru, jer je u jednoj državi najvažniji zakon. To je ono što i mi kao advokati imamo kao svoje jedino oružje. Ako zakon tako kaže, tako je”.

Pravda i pravo

Prema rečima Viktora Gostiljca, ovde nije stvar u tome da li neko treba da odgovara, već u jednoj zakonskoj smetnji u odnosu na određene kategorije lica.

– Ovde govorimo o detetu i zakon u takvim slučajevima kaže da se na njega ne primenjuje Krivični zakon. Da li je to pravedno? Kroz stotine i stotine godina razvoja krivičnog prava ljudi koji se time bave došli su do zaključka da dete u tom slučaju ne može biti krivično odgovorno. U Americi imate krivično delo doprinos maloletničkoj delikvenciji, roditelja recimo, pa može odgovarati, ali tu se traži kriminalna namera roditelja. Ili imate u pojedinim zemljama zakon o odgovornosti roditelja za krivična dela koja počine njihova deca. Mi takve zakone nemamo. Jedan od osnovnih postulata našeg Krivičnog zakona i krivičnog prava uopšte je individualna odgovornost – u granicama svog umišljaja za svoja dela i ne može se odgovarati za drugoga. Pravda je jedan filozofski pojam i možda ga najmanje ima u sudnicima, ali ako se pravda poklopi sa zakonitošću, onda smo mi pravnici završili svoj posao. Ali to nije uvek nužno tako – kazao je Gostiljac na televiziji K1.

Krivični zakon je jasan i precizan

Advokat Veljko Delibašić kazao je da je zakon vrlo jasan i vrlo precizan.

– Mi kao društvo nismo bili pripremljeni na to da može da se dogodi ovakav monstruozni zločin. U tom kontekstu očekuje se da monstruma koji je izvršio takav zločin možemo da odstranimo iz našeg društva što bi bilo jedino i pravedno i normalno. Međutim, Krivični zakonik je vrlo precizan i zna se na koga se odnosi. Ove mere koje sada predlažemo i zagovaramo mislim da nije dobro donositi u ovakvom trenutku, jer postupamo pod emocijama i emotivno smo spremni da donesemo rešenja koja će se vrlo brzo pokazati kao pogrešna. Spuštanje granice sa 14 na 12 godina ništa neće doneti – smatra Delibašić.

– U tom slučaju i kada bi se dogodio ovakav zločin ponovo, primenjivale bi se vaspitne mere, dakle to ne bi bila kazna za ovakvog monstruma. Primenjivale bi se krivične sankcije za maloletnike, dakle – vaspitna mera. Ne kažnjava se nego dobija vaspitnu meru, a najgora bi bila vaspitno-popravni dom u trajanju od šest meseci do 4 godine. Postoje socijalne ustanove za smeštaj dece koja su se neadekvatno ponašala, ustanove za vaspitanje, vrlo slične popravno-vaspitnom domu, ali je za popravno – vaspitni dom potrebno da je izvršeno neko delo, a s obzirom na uzrast učinilaca.

– Zakonodavac je imao u vidu lakša krivična dela za popravno-vaspitni dom, niko nije imao u vidu ovako monstruozne zločine. Da je imao, verovatno bi predvideo neke strože sankcije – kazao je Delibašić u “Uranku”. 

Na pitanje šta bi se dogodilo da Delibašića na ulici opljačka desetogodišnje dete, advokat je kazao:

– Da me opljačka na ulici ne bi snosio krivičnu odgovornost, već bi se obavestio centar za socijalni rad koji bi primenjivao odgovarajuće mere u cilju prevaspitanja i poboljšanja ponašanja. Bila bi to zaštita u odnosu na to dete, jer bi se smatralo da njegovo ponašanje nije adekvatno. 14 do 16 godina je granica za vaspitno-popravni dom, a za decu od 16 do 18 godina, u najekstremnijim slučajevima može biti izrečen i maloletnički zatvor. Za decu mlađu od 14 godina ne postoji vođenje bilo kakvog krivičnog postupka, a nema ni prekršajnog postupka. Takav nam je zakon i državni organi moraju da se pridržavaju zakona.

Gostiljac je na ovu temu kazao da su do 14 godina to deca pod nadzorom svojih roditelja.

– Eventualno centar za socijalni rad ima svoje mere koje može preduzeti: razgovor, nadzor nad porodicom, edukacija. Desetogodišnjak može drugu da ukrade pernicu i za to ne možete pokretati krivični postupak i zvati policiju, već pokušati da detetu objasnite štetnost toga i edukacijom da od njega napravite ispravnog građanina. Policija je organ reda i poziva se da bi se neki događaj među maloletnicima registrovao, na primer u slučaju vršnjačkog nasilja koje je pod posebnom prismotrom. Policija sastavi zapisnik i predaje ga nadležnima na dalje postupanje, a nadležan je centar za socijalni rad.

Koji zakon se odnosi na dečaka?

Veljko Delibašić kazao je da se u ovom trenutku na njega primenjuje Zakon o zaštiti lica sa duševnim smetnjama.

– Otišao je u psihijatrijsku ustanovu, izvršen je pregled, i njegova majka je dala saglasnost da tamo bude smešten. I bez te saglasnosti možda bi mogao da i prinudno bude tamo smešten. Nakon prvog zadržavanja sud u vanparničnom postupku produžava tu meru tri do šest meseci uz saglasnost, ali u ovim ekstremnim slučajevima kao što je ovaj, moglo bi i bez saglasnosti majke da produži meru, s tim što sud na svaka tri meseca preispituje svoju odluku da li može da bude zadržan. Psihijatar će izvršiti pregled – kaže Delibašić.

– Ako psihijatar smatra da postoji neka duševna smetnja koja opravdava zadržavanje – odrediće zadržavanje bez obzira na saglasnost roditelja. Onda će se skupiti konzilijum od najmanje dva psihijatra i još jednog lekara i onda će oni odlučiti da li treba da ga zadrže ili ne. Ako oni to odluče, onda u nastavku priče odlučuje sud koji na bazi tih mišljenja odlučuje da li ga zadržava ili ne. U redovnoj proceduri je potrebna ili saglasnost tog pacijenta ili njegovog zakonskog zastupnika. U ekstremnim situacijama, kada ugrožava sopstveni ili život i zdravlje drugih ljudi, može i bez te saglasnosti biti zadržan bez obzira na godine. Sada se primenjuje ta procedura. Šta je tu najveći problem? Šta ako on nema nikakve duševne smetnje, ako nije bolestan? A najverovatnije da nije s obzirom na način na koji se ponašao. Verovatno i nije bolestan. Ako nije bolestan, onda ni taj Zakon ne možete da primenite na njega. U tom slučaju, nažalost, dečak ide kući. Naše društvo nije bilo spremno na ovakav zločin i nije predvidelo mehanizam kako da takvog monstruma izopštimo iz našeg društva – kazao je advokat Veljko Delibašić.

Viktor Gostiljac kazao je da je to odluka lekarske struke.

– Nije dobro da se javnosti šalju nedorečene i nejasne poruke i da se tako dodatno uvodi zbunjenost. Čuli smo od predsednika da on neće izaći nikada. Nama koji se time bavimo je odmah jasno da to niko ne može u ovom trenutku znati. Ako se sada pokušava pronaći neki model da se on smesti u neku ustanovu jer defakto postoji opasnost da on i dalje predstavlja opasnost po druge, on treba da bude izopšten iz zajednice na jedno određeno vreme. Opet, zakon je takav da se vrši revizija tih mera, ali u ovom trenutku niko ne može to da vam kaže. Treba biti oprezan. Ja imam utisak da će on biti lud neko vreme – kazao je ironično advokat na televiziji K1 u razgovoru sa Jovanom Joksimović.

– Mi branimo zakon, a ako postoje loša i nepravična rešenja, zakonodavac će to registrovati, pokrenuti određene procedure i to se može promeniti. To će onda važiti za sve buduće slučajeve ali ne i za ovaj sada. Država i u najtežim trenucima mora da zadrži sve svoje odlike, a jedna od najvažnijih je zakonitost. Ako nema zakona onda je sve ad hoc i možemo da damo i adresu tog dečaka pošto vidim da jedino to još nije objavljeno i da ljudi idu tamo da ga čereče. Ali to je onda zakon linča i onda država prestaje da bude država. Ljutnja i stanje šoka je rezervisano za građane, mi smo ti koji smo ljuti. To osećanje nije rezervisano za nadležne organe. Od njih mora da stigne poruka da znamo kuda idemo i šta se radi dalje.

Gostiljac je podsetio i na činjenicu da je Gavrilu Principu falilo 20 dana do punoletstva i da zato nije dobio smrtnu kaznu. “U onakvom trenutku. Tada je policija tvrdila da je napunio 18, a sud im nije verovao i to je proverio. Našao je spise iz Srpske pravoslavne crkve i zato što nije imao 18 godina nije dobio smrtnu kaznu. To je pravna država”.

Doživotna “ludnica” za dečaka?

Delibašić je kazao da bi najbolje bilo da on ostane doživotno u ludnici i narodu treba objasniti šta je to.

– To je zatvorena psihijatrijska ustanova koju narod zove ludnica i neka to bude poruka koja se šalje. Jer ovako šaljemo poruku monstrumima tog uzrasta da mogu da rade šta hoće i da neće imati posledica. Želja svih nas jeste da on ostane u ludnici zauvek ali ako se budemo striktno pridržavali zakona, a mislim da to moramo da radimo, onda postoji velika verovatnoća da se to neće desiti ako nije lud. Mora postojati neko duševno oboljenje koje opravdava zadržavanje u duševnoj ustanovi, a to će reći lekari, ne možemo mi da kažemo. Reč je nesporno o monstrumu ali prema njemu krivično pravo ne može da reaguje – istakao je advokat Veljko Delibašić.

Nakon stravičnih događaja od prošle nedelje, masakra u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i u tri sela kod Mladenovca, čiji je tužni bilans 17 mrtvih i više od dvadeset povređenih (najviše dece i mladih), a koje su počinili dečak od 13 i mladić od 20 godina, Srbija je zanemela. Stanje šoka zamenila je neverica – kako je moguće da dva tako mlada bića, jedan dečak i jedan jedva punoletan mladić, počine tako stavične zločine?

Stručnjaci iz svih oblasti medicine, prava, pa i vojne taktike pokušavaju da odgonetnu šta ih je to podstaklo, šta je u glavi deteta od 13 godina koje je u stanju da sa takvom preciznošću izvede ovakav zločin. O njegovom psihološkom profilu i stanju svesti jedino mogu da govore stručnjaci za veštačenje, tim psihijatara i psihologa pod čijom je prismotrom 24 sata.

Pitanje koje nakon ove tragedije svi postavljaju, posebno roditelji, jeste – koliko zaista poznajemo svoju decu? Na ovu temu je na društvenim mrežama govorila jedna mama, koja je u podugačkom tekstu koji bukvalno svi dele na Fejsbuku objasnila da ne treba porediti nekadašnje školovanje i odnose između đaka sa današnjim.

“Deca koja su danas uplašena i tužna naša su deca. Deca koja su danas besna naša su deca. Mi o svojoj deci ne znamo ništa. Ponavljajte kao mantru, lekovito je: ja o svom detetu ne znam ništa.

Ako i dalje verujete da “vi najbolje poznajete svoje dete” – tim stavom potvrđujete koliko nemate pojma o pojmu. Ne možete shvatiti sa kakvom mukom neki prosvetni radnik na nekim otvorenim vratima sluša takve što “najbolje poznaju svoje dete”. Jer on gleda vaše dete u drugom socijalnom kontekstu o kom vi, izvinite što vređam vaša roditeljska osećanja – nemate pojma.

A nemate pojma jer vam deca ne govore deseti deo onog kroz šta prolaze. I to nema nikakve veze sa ljubavlju. Nemaju kapacitet da vam objasne kroz šta prolaze, u socijalnom kontekstu u kom je nasilje potpuno normalizovano.

I ne, nemojte slučajno biti dovoljno glupi da pomislite – pa tako je bilo i kad sam ja odrastao. Samo mi poverujte da je neuporedivo. Dugo sam se time, po nesreći, bavila. Neuporedivo je. Vaša iskustva iz vašeg detinjstva i tinejdžerskog doba su ništavna, irelevatna. Zaboravite ih. Ona vam neće pomoći da razumete ko vam je dete niti u kakvoj sredini živi kad napusti kuću”, kaže ova mama.

Po njenim rečima, danas svaki učenik ima jednu od ove četiri uloge:

nasilnik,

žrtva,

posmatrač,

pomagač.

A njena deca, njih troje, pripadaju svakoj od poslednje tri grupe.

“Prvo pitanje koje sebi postavljate glasi – kojoj grupi moje dete pripada? Ne znate? Savetujem da saznate što pre”, piše mama u tekstu koji je postao viralan na mrežama.

Po njenim rečima, pomagača je najmanje, a rešenje i spas za sve nas, za celokupno društvo jeste upravo da njih bude najviše.

Da li je to zaista tako i kako naučiti decu da se suprotstave nasilnicima i stanu u odbranu “slabijih”, kao i da li je danas to uopšte pametno, govorile su u Jutarnjem programnu na TV Prva Jugoslava Zajić, specijalni pedagog i psihoterapeut i Dušica Stamenković, vaspitač.

Jugoslava kaže da ne bi baš svrstala svu decu u četiri kategorije, ali da one mogu da pomognu da razaznamo kojoj grupi dete naginje i koje karakteristike ispoljava.

“U jednom detetu se može naći i pomagač i žrtva. Isto tako, neko može da bude pomagač, a kasnije posmatrač. I neko može da bude žrtva, pa da postane nasilnik. Zato ne možemo tako da precizno da se držimo da je u jednom detetu baš jedna osobina, funkcija”, napominje pedagoškinja.

Svi roditelji misle da svoju decu vaspitavaju tako da budu pomagači. Koliko je u realnosti tako?

“Nijedan roditelj ne želi dete koje će biti nasilnik. A koliko smo doveli da bude pomagač, to je pitanje. Istakla bih da je bitno da podržimo pomagače”, kaže pedagoškinja i dodaje da se u medijima češće priča o devijantnom ponašanju koje nekako “odzvoni” u javnosti, dok ono drugo, dobro, empatično, požrtvovano… ne dobija istu pažnju.

“Ovo prvo se više čuje nego kada neko bude heroj. Imamo mnogo heroja o kojima ne pričamo. Na taj način kada istaknemo decu koja su učinila neko dobro delo, tako ćemo podstrekavati i taj vid ponašanja”, kaže dr Zajić.

Treba mu pružiti podršku

Ono što smo imali prilike da vidimo poslednjih dana, a to je da su neka deca na društvenim mrežama podržala učenika koji je izveo masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Pitanje je da šta je bitnije za pravilan razvoj deteta, da ga podrže vršnjaci ili roditelji, jer ako roditelji pohvale dete koje je pomagač, nekoga ko brani slabije od sebe, da li mu je to dovoljno ili ono čeka podršku svojih vršnjaka, da ne bude ismejan od njihove strane? Je li to bolji, efikasniji način da se ovaj broj pomagača umnoži?

“Naravno da je važno da ima podršku svojih vršnjaka. Ali svaki vršnjak dolazi iz porodice, okruženja, gde je neko ponašanje dominantno. Svakako, imaćemo one koji neće podržati ili će ćutati, nasmejati se i podržati neki drugi vid ponašanja, neki negativniji, Ali, to ne znači da se slažu sa tim, već ima veze sa pitanjem koliko će istupiti u tome. Zato imamo nastavnike, tu drugu liniju prevaspitavanja koji će istaći te mlade ljude koji su učinili dobra dela”, kaže psihološkinja i poziva roditelje da se “osnaže” i potraže pomoć ako ne znaju kako da podstaknu svoju decu da budu pomagači”, objašnjava dr Jugoslava.

Nekada se dešava da je dete pomagač, ali ne može fizički da nastupi, njegova podrška i pomoć su verbalnog tipa, ono ima hrabrosti da prijavi da postoji problem. Takvu decu obično u kolektivima nazivaju “tužibabama”.

“Svaki roditelj kaže: ‘Ja poznajem svoje dete’. Ja poznajem svoje dete kada je sa mnom, kada je u kući, Ali ja ne znam kako funkcioniše kada je u parkiću, kada je u grupi van moje podrške, van moje zaštite. Tako da je neophodna saradnja sa učiteljima. Taj odnos je jako važan”, kaže Dušica Stamenković.

Psiholog i vaspitačica ističu da je važno slušati decu, ne samo pričati s njima.

“Moramo da ih posmatramo, da vidimo kako reaguju na neke stvari, šta je fokus njihovog interesovanja, šta gledaju… Da im pričamo neke događaje iz vremena kad smo i mi bili deca, da im približimo tu ideju… Što više da im postavljamo pitanja, ali da to ne bude informativno: ‘šta ste radili danas, kako je bilo u školi?'”, kaže psiholog ističući da je važno da se pronađe način da se dete otvori. Približavanje je najvažnije na svakodnevnom nivou.

Kako da roditelj zna da mu je dete sve reklo?

“To nikako ne može da zna. Deca imaju svoje tajne“, kaže psiholog Zajić i dodaje da kroz crteže, iznenadne reakcije… može mnogo toga da se otkrije.

“Šta dete govori kad se igra, koje rečenice izgovara… To je jako važno. Tu možemo mnogo da saznamo. Tako vidimo kako prihvata događaje, kako se suočava sa kriznim situacijama. Tu je roditelj važan da da podstrek i pomogne da se otvori da vidi kako će dalje u svet.”

Najviše posmatrača

Po rečima mame čiji tekst je postao viralan na mrežama, najviše je posmatrača.

“Ne znam da li je tako. Ali, moramo da budemo posmatrači da bismo bili pomagači. U takvom vremenu živimo, obično ljudi kažu: ‘bolje budi po strani, nemoj da se mešaš’. Uvek su bila teška vremena. I danas će neko reći da je teže, ali zapravo je drugačije. Roditelji moraju da se nose sa konsekvencama. ‘Ćuti, gledaj svoja posla’, tako smo rekli detetu da ne obraća pažnju na svet oko sebe. A da bismo bili u ulozi pomagača i gledali i da nas neko ne ugrozi, moramo da budemo svesni sveta oko sebe”, podseća dr Jugoslava.

A kako proceniti situaciju? Kako da dete zna da li može da pomogne, a bez rizika da će biti i ono povređeno?

“To je nešto o čemu treba da se razgovara, da bi dete u datoj situaciji moglo da prepozna da li će da pomogne, da odbrani, da zaštiti i na koji način da to uradi. Da li će on sam učestvovati, da li će otići i obavestiti nekog da je neko ugrožen i da mu treba pomoć”, navodi psihološkinja vrste pomoći koja može da se u takvim situacijama pruži.

“Deca svakoga dana saznaju, oni moraju prvo da budu posmatrači. Važno je da se razgovara, da dete kaže šta je videlo, a roditelj je taj koji treba da mu postavi pitanje kako se osećalo u tom trenutku, šta bi on uradio itd…”

“Više se glorifikuju i vidljiviji su nasilnici jer vole tu dominaciju, glasni su… Manje primećujemo nekog ko je pomagač”, ističu i psihološkinja i vaspitačica.

Na pitanje da li je moguće da roditelj i okolina, nisu svesni da dete nekog maltretira ili da trpi maltretiranje.

“Dete uči ono što živi. Mi sopstvenim primerom vaspitavamo decu”, rekla je vaspitačica.

Protiv dečaka M.Š. iz Novog Sada, učenika šestog razreda OŠ “Jozef Fatila” biće podneta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje panike i nereda među svojim vršnjacima. On je kako se sumnja napisao zastrašujuće poruke pretnje svojim vršnjacima podržavajući dečaka ubicu sa Vračara i poručio da će “probati da završi, pa šta bude neka bude”.

Prema informacijama koje posedujemo, jezive pretnje su otkrivene nakon što je školski pedagog prijavio je školskom policajcu da je M.Š. učenik šestog razreda na viber grupi učenika škole napisao poruku:. On je hteo da završi gejm, probaću i ja sutra, šta bude neka bude”.

Prema informacijama koje posedujemo, školski policajac je odmah reagovao i obavestio zamenika Višeg tužilaštva koji se izjasnio da je u pitanju krivično delo izazivanje panike i nereda i biće mu pisana krivična prijava.

R. B. (55), otac masovnog ubice U. B. (21) iz Mladenovca, uhapšen je u saradnji VJT u Smederevu, VJT u Beogradu i Uprave kriminalističke policije zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Policija je pretresom stana i drugih prostorija koje osumnjičeni koristi u okolini Mladenovca pronašla i oduzela dve vojne dozvole za pušku karabin sa optikom i za revolver, pištolj sa dva okvira, dve optike za lovačku pušku, revolver, nekoliko stotina komada municije različitog kalibra, kao i jednu ručno pravljenu napravu sa mogućnošću okidanja.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

VIDEO POGLEDAJTE OVDE

Hapšenje oca masovnog ubice iz Mladenovca

Podsetimo, pomahnitali U. B. kobnog dana, tačnije u četvrtak uveče, otišao je iz svoje kuće, koja se nalazi u selu gde Šepšin do mesta Malo Orašje kako bi počinio masakr navodno jer su u tom selu pričali loše o njegovoj porodici, kada nikog nije zatekao u centru sela u povratku kod spomenika izrešetao tinejdžere koji su slavili đurđevdanski uranak od kojih je pet umrlo usled zadobijenih povreda,a sedmoro ih je ranjeno.

(Kurir.rs)

Strašni detalji saslušanja masovnog ubice iz Dubone.

Uroš Blažić (21) koji je osumnjičen da je u noći između 4. i 5. maja ubio osam osoba, a pokušao da ubije još 12 ljudi na saslušanju u tužilaštvu izneo je niz jezivih pokušaja da se odbrani.

Blažić je na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu ispričao šta je prethodilo krvavom piru, ali i do detalja kako je izvršio zločin. 

Ubica iz Mladenovca naveo je da je u žrtve u Malom Orašju ispalio dva kundaka municije (oko 60 metaka), pa da je nastavio da puca u ljude na koje je naišao u Duboni, a potom i u grupicu koja je sedela u školi i to zato što nisu hteli da mu se izvine?! Na saslušanju ubica je izneo zastrašujuću odbranu – da je hteo da pokaže da sa njim nema šale i zezanja!

Takođe, kako saznaje “Blic” rekao je i da je znao za ubistvo u školi na Vračaru, ali da taj slučaj nije imao uticaj na njegovu odluku niti je bio okidač da ubije osmoro sugrađana.

– On je ispričao da je imao površne kontakte sa meštanima Malog Orašja i Dubone. Da je neke poznavao, a neke ne. Takođe je rekao da je svojevremeno igrao fudbal sa Milanom Panićem policajcem kojeg je ubio. Rekao je da meštani Dubone i Malog Orašja nisu imali dobro mišljenje o njemu i njegovoj porodici i da je u njihovom ponašanju osećao podsmeh, ruganje i ismevanje – kaže njihov izvor.

Čuo sam da pričaju loše o meni

U svojoj gnusnoj odbrani ubica iz Mladenovca rekao je da do 4. maja nije intenzivno razmišljao o masakru, a kao motiv svog jezivog čina naveo je da je “dok je prolazio pored škole čuo da ljudi pričaju nešto loše o njemu i njegovoj porodici”.

– On je ispričao da je bio pun besa i da je otišao u svoju kuću u Šepšin odakle je uzeo pušku, pištolj, veću količinu municije i bombe. Napunio je nekoliko okvira i otišao u Malo Orašje gde je zatekao veću grupu ljudi kako sedi, prošao pored njih peške. Navodno je bio bez puške tada. Tvrdi da mu je neko navodno nešto dobacio, a onda je ušao u kola uzeo pušku koja je bila podešena na rafalnu paljbu i krenuo da puca na ljude. Kaže da ne zna koliko je ispalio municije, već da je imao slepljena dva kundaka (to je oko 60 metaka) – kaže izvor “Blica” upoznat sa slučajem.

Blažić je tada ubio pet osoba, mladiće koji su se okupili kako bi proslavili to što je jedan od njih postao ujak.

Blažić je tada, kako je ispričao u Tužilaštvu ponovo seo u kola i uputio se ka Duboni. Ispričao je i da je video ubijene i ranjene na zemlji u Malom Orašju, da je znao da ima i živih, ali nije čuo njihove jauke.

Pucao u ljude koji su popravljali kapiju

U Duboni je, kako je rekao, naišao na četiri osobe koje su popravljale kapiju i pucao je u njih bez reči. Ceo okvir je ispalio ka njima.

Ponovo je seo u kola. Rekao je da je znao, tj video je ubijene i ranjene na zemlji, a znao je da ima i živih, ali nije čuo njihove jauke. Tada je krenuo ka Duboni i tamo naišao na četiri osobe koje su popravljale kapiju i on je pucao u njih bez ikakve reči, tvrdio je ubica iz Mladenovca na saslušanju.

– Kako je rekao ceo okvir je ispalio ka njima. Direktno je zanišanio u njih i u tom trenutku je još jedan čovek izašao iz kuće. Pucao je i u njega. Video je da su pali na zemlju, sem tog petog što je izašao iz kuće. Samo je nastavio dalje ka školi – priča sagovornik.

Blažić je, kako je ispričao na saslušanju u tužilaštvu, nakon ove dve pucnjave otišao do školskog dvorišta u Duboni. Auto je zaustavio nasred ulice, stavio novi okvir na pušku i krenuo da puca na grupu ljudi koji su sedeli na dve klupice. On je pucao nasumično na sve njih.

– Rekao je da mu je bila namera mu se izvinu. Međutim, preplašeni ljudi gledali su ga, kako je opisao ubica sa nevericom. Blažić je tada ubio troje ljudi i više ranio. Tada je utrčao u svoj auto i daje se u beg – kaže sagovornik upoznat sa slučajem.

Tada su ubijeni: policajac Milan P., njegova sestra Kristina P. kao i njihov prijatelj (25).

Policija Republike Srpske identifikovala je lice koje je u komentaru na Jutjubu napisalo “Banja Luko očekuj masakr”, a saslušan je i otac maloletnika.

“Policijski službenici MUP-a Republike Srpske identifikovali su lice koje koristi kanal pod nazivom “Chad” na društvenoj mreži Youtube, a koje je ispod video objave koja se odnosi na nedavnu tragediju u osnovnoj školi u Beogradu, postavilo komentar koji glasi:”Banja Luko očekuj masak”, piše u saopštenju MUP-a.

O događaju je obaviješten dežurni tužilac OJT Banjaluka koji je delo kvalifikovao kao Ugrožavanje sigurnosti.

“Policijski službenici Odeljenja za visokotehnološki kriminalitet Uprave kriminalističke policije MUP-a u PU Banjaluka su u svojstv svedoka na navedene okolnosti saslušali A.P. oca maloletnog lica, te su od istog oduzeti predmeti izvršenja gore navedenog dela”, stoji u saopštenju.

U vezi sa navedenim, OJT Banjaluka biće dostavljen izvještaj o preduzetim merama i radnjama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srpske apeluje na roditelje da obrate pažnju na aktivnosti dece na internetu, posebno na njihove objave i komentare koji se odnose na nedavne tragične događaje u Srbiji, a koji mogu izazvati uznemirenost građana.

BEOGRAD – Beogradska policija uhapsila je R. B., oca U.B. (21), osumnjičenog za masakr u Mladenovcu, koji je u krvavom piru u tri tamošnja sela – Malo Orašje, Dubona i Šepšin, ubio osmoro žitelja. Njegova najmlađa žrtva je dečak od 15 godina

Uhapšeni otac bivši je pripadnik Vojske Srbije i njemu je određeno zadržavanje do 48 časova. Njegovom sinu, koji se sumnjiči za osmostruko ubistvo, određen je pritvor do 30 dana.

Predaja nelegalnog oružja bez sankcija traje do 8. juna, a nadležni apeluju da oni koji imaju mine i bombe pozovu policiju da po njih dođe

Nakon dva masakra koja su se prošle nedelje desila u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru i u okolini Mladenovca, Ministarstvo unutrašnjih poslova i juče je ponovo pozvalo građane da predaju neregistrovano oružje i municiju u najbližu policijsku stanicu.

Akcija razoružavanja Srbije počela je u ponedeljak i trajaće do 8. juna, a samo prvog dana predato je čak 1.500 komada nelegalnog oružja, 50.000 metaka, preko 100 bombi, zolja i drugog oružja, saopštio je MUP.

Nadležni ističu da pored neregistrovanog oružja i municije građani mogu vraćati i svoje registrovano oružje ukoliko im nije potrebno ili ne žele da ga drže. Podsetimo, u Srbiji, kako je ranije saopšteno, građani trenutno poseduju više od 766.665 komada oružja, od čega 232.310 pištolja i revolvera.

U javnosti je otvorena i neformalna rasprava o tome treba li podići i porez na registrovano oružje koje su vlasnici u obavezi da plaćaju jednom godišnje. Iznos ovog poreza usklađuje se s godišnjom inflacijom, a prema podacima iz najnovijih izmena Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, trenutno porez za automatsku pušku iznosi 17.280 dinara, za poluautomatsku 6.930, oružje za ličnu bezbednost kategorije B (u koju spada svako vatreno oružje kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima osim onog iz kategorije A i C i konvertibilno oružje) za koje je izdata isprava za držanje 4.680 dinara, oružje za ličnu bezbednost kategorije B za koje je izdata isprava za držanje i nošenje oružja (uključujući i oružani list za pravna lica i preduzetnike) 23.350 dinara.

Podsetimo, građani mogu stupiti u kontakt i s najbližom policijskom stanicom i pozvati policiju da dođu po oružje i eksplozivne naprave radi preuzimanja. Nadležni apeluju da oni koji imaju mine i bombe i slične eksplozivne naprave pozovu policiju da po njih dođe da ih ne bi nosili sami u stanicu.

Kako je najavljeno, nacrt novog Zakona o oružju i municiji se očekuje ove nedelje, gde se mogu očekivati novi uslovi, obavezni psihološki pregled za podnosioca zahteva za dozvolu, a biće uvedene i obavezne kontrole na svakih šest meseci ili godinu dana.

Ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od jedne do osam godina, dok za ono oružje za koje se ne može dobiti dozvola sledi kazna zatvora od dve do 12 godina

l Ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži veće količine oružja ili oružje velike razorne moći da bude kažnjen kaznom zatvora od pet do 15 godina

l Ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje nema dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od pet do 15 godina

l Ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od jedne do osam godina

Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, ujedno i član saveta roditelja Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” rekao je da se učionica u kojoj se prošle nedelje desio masakr nikada više neće koristiti. To je učionica u kojoj je ubijeno petoro dece odeljenja 7/2 i ranjeno šestoro đaka i nastavnica.

– Svi zajedno smo doneli odluku o tome, na nivou škole, to je da ta učionica u kojoj se desio zločin više nikada ne bude korišćena kao učionica. Postaće memorijalna učionica, posvećena dečici koja su stradala, dečici koja su ranjena i koja će se Bože zdravlja oporaviti i našem Draganu, tom divnom čuvaru koji je bdeo nad našom decom u ono vreme kada su se ona nalazila u školi – rekao je Ristić za emisiju “Oko” RTS-a.

Prema njegovim rečima, ako pokuša da napravi paralelu, u našoj prošlosti, koja bi donekle ličila ovoj tragediji, onda bi to bilo streljanje đaka u Kragujevcu oktobra 1941. godine.

– To su deca koja su izvedena iz škole i streljana. Ovaj put su naša deca streljana u školi. Veoma je važno da budemo svesni toga šta se desilo, koje su to razarajuće posledice po društvo – naveo je Ristić i dodao da je ovo tragedija koja je potpuno razorila srpsko društvo.

(Kurir.rs/RTS)

Anđela Đuričić nakon jučerašnjeg razgovora sa Zvezdanom Slavnićem presrećna je i po svemu sudeći na korak da mu oprosti prevaru sa Majom Marinković.

Ona je cimerkama Aleks Nikolić i Šarmen Soraji Leoni Altman prepričavala sve što se dogodilo sa Zvezdanom u trenutku kada su vodili razgovor.

– Bio je stvarno iskren, krenule su mu suze samo sa mnom i Anom. Ja ga zagrlim jer, brate, muške suze. Znam da je bio iskren prema meni i znam da mu značim. Ne mogu da mu nađem opravdanja, kao ni on sam sebi, ali pričali smo o svemu. Sad se osećam upotpunjena, kao da imam i jedno i drugo, i podršku mojih i ovo, iako nemamo ništa. Od večeras se vraćam u sobu da spavam i provodiću vreme u izolaciji do 4, 5. Stvarno mi je nedostajao, šetaćemo, sve – rekla je Anđela.

– Ako je neko plakao što se ogrešio… Bilo bi smešno da opet napravi grešku, a plakao je – rekla je Aleks.

– Ja ga gledam i srce mi se raspada – rekla je Anđela.

– Samo polako, ja nijednim suzama ne verujem – rekla je Šarmen.

Kurir.rs/ Blic