wp

Petnaestogodišnjak iz Svilajnca koji je smešten na Infektivnu kliniku UKC Kragujevac, nakon što ga je ujela zmija, u dobrom je opštem stanju sa urednim respiratornim i kardio-cirkularnim parametrima.

To su potvrdili lekari Infektivne klinike u Kragujevcu.

Dečaka A.R. je, noćas oko ponoći, zmija ujela za ruku dok je sa drugom sedeo na klupi u Svilajncu.

Na osnovu kliničke slike i otoka na prstu, lekari Hitne pomoći DZ Svilajnac posumnjali su da je u pitanju ujed zmije otovnice, pa je dečak nakon zbrinjavanja sanitetom prevezen u Klinički centar u Kragujevcu gde je odmah primio zaštitnu terapiju.

Kurir.rs/TV Centar

– Za čim žališ? Imaš li poslednju želju? Daj da kažemo, pa ako jedna ostane, da može preneti – velim Zoki na više od 1.300 metara nadmorske visine, na vrh Stolova, dok su pucali gromovi, lila kiša, a nas dve bile u neuspeloj potrazi za divljim konjima. Neuspeloj, doduše, u prvom pokušaju.

Sabajle, već 25 stepeni. Krećemo iz Beograda. Sunce. Sa Slavoljubom Slavkom Nikolićem iz Žiče već smo se dogovorili da nas sačeka kod kuće, pa da se njegovom “nivom” penjemo.

– Donekle možete tim vašim autom, al’ do Kamarišta nema šanse – džombe, kamenje, odvalićete auto – veli nam.

Eto nas u Žiči. Al “niva” neće da upali. Uzima Slavko džačić soli i ajmo u “škodu”, druge nam nema. Vozi naš Deki polako. Nestvarni predeli. Lepota. Al’ pusto.

– Eno ga zaseok Gradi, tamo u brdu. Tu sam rođen. Bile samo dve babe, pa nisu govorile. Brujala Srbija, pisale novine. I pomreše. Dolazio nekad i Đinđić ovde, davo kocke šećera konjima. Sećam se, pa zaboravi sako, vraćaše se. Ugostio ga jedan naš domaćin. Nema ni domaćina, nema ni Đinđića. Život je ništa. Svi odemo pod zemlju – priča Slavko.

Sa bezmalo 73 leta napatio se otkako se rodio. S konjima porastao, od konja živeo. Gazimo kroz šumu. Balvani su tu. A i traktor.

– Momci ih odozdo izvlače. Govorim im da to ne rade. Rudnik je crn i pod zemljom, ali šuma je najcrnja. Koliko sam samo građe izvuko u životu. I s konjima i s volovima. Puca kičma, ode zdravlje. Kad ga izgubiš, nema nazad. Al’ ne slušaju – veli.

Konje još ’73. preko leta poče puštati u planinu, pa zimi u štalu. Tako i drugi meštani.

– Nekad si za dobrog konja mogo svašta. Sećam se, komšija prodo dva dobra konja, obučena za rad, i kupio “fergusona”. Ej, traktor – povika, pa nastavi:

– Sad ništa! Sad ti je ždrebe 500-600 evra uvrh glave. I to ako ga hoće. Pokloniš. Tražio mi neki da mu poklonim kobilu, da se oždrebi. Uze je. Kad veli: “Joj, kobila jede. Skupo.” Pa jede. Normalno da jede. Sve – kukuruz, zob… I vrati kobilu, zadrža ždrebe.1 / 5 FOTO: ZORANA JEVTIĆ

I Slavko, ko i drugi meštani, ostaviše konje u planini. Ne može odavno s njima raditi. Sad gaji prasiće i ovce, pa prodaje u pečenjare.

Postaše konji divlji. Ili bar poludivlji. I simbol Stolova.

– Zna svako koji je čiji konj. Žive, ždrebe se i preživljavaju u planini. Ali ih i jedu kurjaci. A kradu i ljudi. Jednom vidim moju kobilu i ždrebe kod nekog dole. Kaže: “Moji”, al’ ja imam dokaze. “Joj, molim te, ne tuži me.” I oprostih mu. Vrati ih. U planini je sad 40-50 konja, u nekoliko krda – kazuje.

A glavni je Moro. Pastuv od dvadesetak leta. Gospodar Stolova. Ušao je i u sudske anale. Beše to kad neki Kraljevčanin izađe s besnim džipom u planinu. I ogrebaše konji auto. Pade tužba – Slavkov Moro je uništio skupoceno vozilo.

– Platio sam i veštaka 8.000 dinara da dokažem da to nije uradio moj Moro. Al’ reče mi da bi trebalo svih 16 konja pohvatati pa oterati u Novi Sad, da se svi zubi, otisci vilice analiziraju. Skuplja dara nego mera. Odustah. Ali dobi Moro spor. A ja ni dinara. I tih osam hiljada oprostih – priča.

KONJ CRKO, JA ŠTETIO I NIKOM NIŠTA

– Oterali neki turisti konje, dva bila u paru, nisu im dali da piju vodu. Zagrađeno tamo, poguraju se konji kod jednog mesta, strmo ko da ideš u kacu. I jedan ne stigne da se vrati, padne, leteo je 40-50 metara u provaliju. Konj crko, ja štetio i nikom ništa – priča Slavko.

Izbismo na čistinu podno Čikera, drugog najvišeg vrha – 1.325 metara.

– Odi na! Na! Na! Pa bili su ovde pre dva dana – viče Slavko, ali konja nigde.

– Prrrrr! Na, na, na!

Ma jok. Ostaju njih dvojica u “škodi”. Poče da duva. U daljini oblaci. Uši bole od pritiska. Dekijev šuškavac, koji stoji pozadi za ne daj bože, dobro mi dođe. Nas dve idemo dalje. Tri uspona, tri ravni, pa stena Čikera. Polegla trava, zemlja “poorana”, tuda su prolazili. Balega ko taze. Al’ konja nigde, dokle pogled doseže. Ništa se ne mrda.

– Odi na! Na! Na! – vičem.

– Prrrr – oponaša Zoka Slavka.

Džaba. Odozgo, od krsta, na vrh Kamarišta trešte narodnjaci.

Zalazimo oko Čikera, al’ od šume se ne može dalje. Sedamo. Duša u nosu. U daljini se spusti munja. Puče i kod nas! Po obrvici vrha gazimo duboku travu. Propadaju noge. Uzimam Zokin ranac. Da je malo odmenim. Teško ko tuč.

Izlazimo na čistinu pod samim vrhom. Lije i puca. Kad smo put ugovarali, na pamet mi nije palo da mi u taj dan pada rođendan.

– Još ću na rođendan da poginem! Ko prababa mi. Ista kulisa – brdo, čistina, iza šuma. I grom je ubi! Samo bi Zlatibor – vičem Zoki.

Ćuti. Negde je iza mene. Puče. Okrećem se. Tu je.

Al’ ajmo sad, poslednju…

– Žalim što sam 16 godina… – povika.

– A ja što mi deca još mala – vičem.

Rascepi. Ko blizu da je. Čučnemo instinktivno.

– Džaba sad, već je negde puklo – vičem.

Setih se svih upozorenja MUP. Skoro behu. Na čistini, u planini čučnuti i mirovati. Nikako pokret. Al’ ne stajemo. Samo da se dočepamo auta. Nikako da ga ugledamo.

– Dekiju ima srce da stane. Znaš da ima visok pritisak. Misliće da smo gotove – velim.

I dalje ćuti.

Izbijamo, beli se auto. Dobro je. Još malo. Klizam se. Dva puta. U rancu dron, foto-aparat, objektivi…

– Kuku, preživeću izgleda, a na kraju ću da štetujem hiljade evra – mislim se.

Upadamo u auto.

– Stvarno sam mislila da nas ubi grom! Baksuzi – progovori Zoka bela ko kreč.

– Već sam se od vas oprostio – Deki će.

– Joj, deco, najžalije mi što pokisoste. Što ste gola voda, noge mokre – eto ga Slavko.1 / 7 FOTO: ZORANA JEVTIĆ

– Ma pustite kišu. Konja nigde – uglas ćemo.

– E, osam kilometara sam išao peške u školu. Po snegu, dođem sav mokar, zaleđen. Sednem kod peći da se sušim. A danas decu voze kilometar do škole. Samo telefon drže, nigde ne izlaze. Da izviniš – sva kilava. Ni za šta sposobna. Ne kažem da treba da se muče ko mi. Ali moraju malo da očvrsnu – priča.

Stade kiša. Na krivini, na livadi, prasići trče. Srbija. Selo. Davno zaboravljeni kadrovi.

– Deco, dođite opet. Mora da su kod krsta – pozdravljamo se.

Prošlo je osam dana od tragedije koja je BiH zavila u crno. Nizama Hećimović brutalno je pretučena pa ubijena od strane nevenčanog supruga Nermina Sulejmanovića u Gradačcu i to pred očima njihove kćerke od devet meseci. Njeno ubistvo je prenosio uživo na Instagramu, piše “Avaz”.

Nizama se u danima pre tragedije krila kod tetke Zijade. Ubica ju je, nažalost, pronašao i presudio joj, ali i ranio Zijadinog sina koji je pokuša da joj pomogne. Prema rečima Nizaminog teče Samira Pamukovića njena beba je dobro, ali, odraslima je trauma ostala za čitav život.

– Beba je dobro, mašala. Još se sređuje ta papirologija. Teško je sve ovo. Vrača se film na onaj teški dan koji se nikada neće zaboraviti. Nije lako – kaže Pamuković za “Avaz”.

Rekao je i da mu se sin Nedim oporavlja i da je izašao iz bolnice.

– Što se tiče rane još je malo… Sve je to još sveže. Nedim je izašao iz bolnice, ali još je sve sveže. Ostale su traume. To se ne može zaboraviti nikad. Ona je sve to gledala kao i moja supruga Zijada. Samo da Zijada ostane psihički zdravo. Teško ovo sve podnosi – kazao je Pamuković.

Takođe je potvrdio i da radnik sa benzinske pumpe, na koju je Nermin došao i tražio mu da natoči gorivo, od straha još nije progovorio.

– Neću nikog da optužujem. Neka sud i policija odluče ko je kriv za smrt naše Nizame – kazao je Pamuković.

Nije joj mogla pomoći

O krvavom danu kada je ubica došao na vrata, Zijada je za “Avaz” nedavno rekla da je Nermin uzeo bebu i odneo je do automobila. Vratio se u kuću po Nizamu.

– Tu je bila vriska, drama, tukao ju je… Šakama je udarao, ja sam plakala i dozivala pomoć. Kada su izašli iz kuće, on je Nizamu vukao za kosu, e, to nikada neću zaboraviti. Ona je stala nasred puta i plakala je, pogledala je u mene i rekla mi: ‘Pomozi mi, tetka.’ Ja joj nisam mogla pomoći. Zvala je, molila za pomoć – rekla je Nizamina tetka i briznula u plač.

Tragična sudbina legendarnog pevača nikoga ne ostavlja ravnodušnim!

Tomislava Čolovića svi pamte po pesmi “Mali mrav”, koja je i dan-danas legendarni hit, a svojevremeno je proglašen “literalnom pornografijom”. Pevač je umro u kafani 2008. godine, samo devet dana nakon Nove godine.

Rođen je u Kraljevu i bio je poznat kao kafanski čovek, a od ostatka estrada se izdvajao svojom upornošću i šarmom zabavljača. Nastupao je na više od 1.000 dobrotvornih koncerata. Čeda, vlasnik kafane u kojoj je Tomislav preminuo, prisetio se legendarnog pevača.

– Pamtim, kako ne pamtim. Desilo se uveče, tačnije noću, oko dva sata posle ponoći. Tomislav je došao iz jedne kafane gde je bila muzika. Naručio je pivo i porciju pršute, popio je gutalj i pao je – priča gazda Čeda za “Kurir” i nastavlja:

– Nisam bio tu, bio sam kod kuće. U kafani je bila konobarica. Ona ga je pronašla. Pozvala me je i odmah sam došao. Srce ga je izdalo. Pao je tu na pod. Čekali smo da dođe policija, kao i lekari iz bolnice – seća se Čeda.

Pevača pamti po dobrom i poznavao ga je od malih nogu.

– Bio je naš gost i prijatelj. Znali smo se iz detinjstva. Pamtim ga kao dobrog čoveka i dobrog muzičara. Znate, nije on uvek bio u Kraljevu, on je povremeno dolazio i kad dođe, odsedao je ovde. Voleo je da dođe sam, i to kasno posle dvanaest. Voleo je da se osami. Poručivao je meze, pršutu, sir, a od pića je voleo pivo. Nije nikada pevao. Ovde je imao svoj mir. Odličan i dobar, ali pri alkoholu nije bio najbolji. Bio je pošten, nije nikog prevario. Cenili su ga – ističe Čolovićev prijatelj.

U gazda Čedinoj kafani je stajala i fotografija Tomislava Čolovića, i to iznad stola gde je preminuo.

– Tri-četiri godine je posle njegove smrti iza stola stajala njegova fotografija. Tada su dolazili i njegova bivša žena, sinovi, pa su rekli da će doći ponekad, ali nikad više nisu došli. Dugo smo se znali Tomislav i ja, čak i njegovog brata poznajem. Tad se prvi put desilo da neki gost umre za stolom. Ali kafana je bila njegov život, on je ceo život proveo u kafani. Volim da slušam njegove pesme, ali ne znam da pevam, bio sam u podrumu kad je bog sluh delio – zaključuje on.

Tomislav je iza sebe ostavio dva sinove Aleksandra i Milana, koji su nasledili njoegv dar. Aleksandar je sa 12 godina svirao bubnjeve u bendu Aca Pejovića, a sada prati Dženana Lončarevića, dok je Milan član orkestra Aleksandra Sofronijevića i oženio je “Zvezdu Granda” Radu Sarić.

Niška policija uhapsila je pljačkaše benzinske pumpe u Aleksincu koji su nakon razbojništva oteli 238.000 dinara.

Uhapšeni su D. К. (26) i B. D. (47) iz Prokuplja, zbog sumnje da su izvršili krivično delo teška krađa.

– Oni se sumnjiče da su juče iz jedne benzinske pumpe, u okolini Aleksinca, ukrali novac i veću količinu cigareta u vrednosti od oko 238.000 dinara. Brzom i efikasnom akcijom policije osumnjičeni su uhapšeni i kod njih su nađeni novac i cigarete za koje se sumnja da potiču izvršenjem ovog krivičnog dela-naveli su nam policajci.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

Kurir.rs/M.S.

Tradicije se menjaju i sve više parova se opredeljuje za manja, intimnija, venčanja jer ih sami finansiraju. Ranije su u plaćanju mnogo više pomagali roditelji.

Oko tri četvrtine, ili 75 odstoparovageneracije Z i milenijalaca, reklo je da jepreskupo sklapati brak u sadašnjoj ekonomiji,pokazuje istraživanje Centra za psihologiju. Centar je u junu anketirao 906 nevenčanih parova generacije Z i milenijalaca. Cena prosečnog venčanja dostigla je prošle godine, zbog visoke inflacije, 30.000 dolara, što je 2.000 dolara više u odnosu na 2021. godinu. Generacija Z priznaje da su venčanja skupa, pa sve više parova uspeva da se venča za mnogo manje novca. – Tradicije se menjaju i sve više parova se opredeljuje za manja, intimnija, venčanja jer ih sami finansiraju – rekao je Džejson Ri, planer venčanja iz Kalifornije.

Ovo su načini za uštedu Dajte prioritet onome što vam je važno Samo pre deceniju, roditelji i tazbina su udružvili sredstva da plate venčanje. Danas, kada parovi sami finansiraju skoro polovinu troškova venčanja, mnogi su pažljiviji u donošenju odluka. – Vereni parovi treba da budu realni i da razgovaraju o tome kako će venčanje izgledati. Budite realni u pogledu svog budžeta i uštedite novac na stvarima koje vam nisu toliko važne.Dajte prioritet onome što vam je važno – kaže Ri. On predlaže da se uštedina torti ako želite fotografa iz snova, ili mesto za slavlje koje volite. Smanjite broj zvanica Što manje ljudi pozovete na svoje venčanje, to ćete imati više sredstava za zabavu.Nekada su parovi bili otvoreniji prema gostima koji na prijeme dovode nekoga ili decu, ali to se menja. Danas mladi sve više biraju sa kim žele da podele svoj dan.

Budite otvoreni za nove ideje Parovi treba da shvate da slike koje vide na profesionalnim sajtovima za venčanja treba uzeti kao inspiraciju i ideje, a ne kao uklesane u kamen. – Budite otvoreni da shvatite da su stilovi i inspiracije tu kao predloženi oblici ideja, ali slično svemu ostalom u svom životu što radite u okviru budžeta, morate shvatiti da mora postojati neka vrsta fleksibilnosti – kaže Ri. Neki parovi se oslanjaju na poslovično “nešto pozajmljeno” i ozbiljno razmišljaju o iznajmljivanju umesto kupovine, posebno kada je u pitanju cveće, fini nakit, pa čak i njihove venčanice. Pored toga, razmotrite novije lokale za postor za venčanje, jer oni obično nude niže cene. – Razlog zašto su jeftiniji je taj što su noviji, a razlog zašto plaćate više novca za popularne prostore, je taj što oni imaju više iskustva – objasnio je Ri.

Kurir.rs/kamatica.com/Alo

Privukla je veliku pažnju…

Nova sedma sezona rijaliti formata “Zadruga” počinje vrlo brzo, već krajem avgusta – početkom septembra, a budući zadrugari su već krenuli da se pojavljuju na obaveznim sistematskim pregledima kojima se podvrgavaju pred sam ulazak, jer produkcija nikada ništa ne prepušta slučaju.

Povodom navedenog, portal SrbijaDanas je odlučio da se nađe ispred jedne prestoničke klinike ne bi li otkrio koja su to nova lica koja će krasiti ružičastu televiziju narednih devet do deset meseci. Jedna od potencijalnih učesnica jeste i Slađana Lazić koja se ranije takmičila u rijaliti formatu “Parovi“. Budući da sve interesuje ko je nova zadrugarka i nešto više o njenom životu, evo par reči o njoj.

Na samom početku razgovora je šokirala sve prisutne medije kada je izjavila kako se pribojava da ne poklekne u Beloj kući i u tim trenucima prevari svog izabranika, sa kojim je nekada bila u braku, a kasnije se razvela, te ponovo obnovila romansu. Podvukla je kako mu nije pravo što ulazi u “Elitu”, ali da je uvek tu da je podrži u svim “ludostima”.

– Ja sam žena, majka, kraljica, nisam starleta. Imam nevenčanog muža, izuzetno se plaši, iako mi to neće reći, nije mu svejedno. Iskreno plašim se i ja jer ne funkcionišem bez njega, ali viši ciljevi su u pitanju, želim da obezbedim sebe i porodicu, deca su mi na prvom mestu, želim sve da im obezbedim. Plašim se da ne rasturim porodicu, to je mnogo vremena, nije ni meni svejedno, kad ste toliko dugo razdvojeni od nekog… Za sada ne postoji niko ko je tamo moj tip. Ne znam kako ću odoleti i da li ću odoleti udvaračima. Neću reći da mi se neće dopasti neki muškarac i da ću da se zaljubim – priznala je Slađana, pa pomenula kako joj je Filip Car simpatičan.

Buduća zadrugarka je nekada učestvovala u rijalitiju “Parovi” kao što smo na samom početku ovog teksta napisali, a tamo je imala prilično zapaženo učešće. Činjenica je da ume da uđe u konflikte, da stupi u vezu pred kamerama ali i da zašlače kad joj do toga dođe. Kako je i sama pomenula u neformalnom razgovoru, 3 meseca je u vili Parova provela plačući, a to ljudima koji je vole, ali i samoj sebi ne želi ponovo da priredi.

Spreman je na sve i da zavrti priču oko svog imena. Puno obežćava, a da li će je rijaliti progutati, blokirati i publika izbaciti već nakon nekoliko sedmica, ostaje nam da pomno ispratimo.

Sve pikanterije koje je Slađa obećala u razgovoru sa našom ekipom, poslušajte u narednom video zapisu.

Udruženje za zaštitu životinja Fortuna objavilo je uznemirijuću fotografiju ubijenog psa i saopštenje na svom Facebook profilu.

“Sinoć u 21:40 h u strogom centru naše Opštine Fojnica iz automobila je upucan pas. Čovjek je otvorio prozor, namamio psa, izvadio pištolj i direktno ga upucao u glavu. Zatim samo produžio. Po dojavi smo došli na lice mjesta i zatekli užas”, naveli su i dodali:

“Na lice mjesta po našem pozivu je takođe izašla veterinarska stanica i policija, nakon toga i Uprava policije. Urađen je detaljan uviđaj scene”.

Pas je nakon toga prevezen u veterinarsku stanicu i danas je na zahtjev tužilaštva odvezen na Veterinarski fakultet u Sarajevu na obdukciju.

“Ovaj put se iskreno nadamo da će onaj ko je napravio ovakav zločin, odgovarati za njega! Samo zamislite da se neko voza po gradu u večernjim satima i puca iz pištolja u naseljenom mjestu. To vam je dovoljan razlog za brigu i taj metak je mogao pogoditi bilo koga od vas! Pomozite nam da ovaj put slučaj dovedemo do kraja i da počinilac bude kažnjen”, piše u saopštenju udruženja.

Izvor: atvbl.rs

Tenzije na Kosovu ne prestaju

Još jedna razmena vatre između osobe osumnjičene za krijumčarenje robe i pripadnika Kosovske policije dogodila se na Severu Kosova.

Povređenih u pucnjavi nije bilo, dok je lakše telesne povrede zadobio službenik nakon što ga je, kako tvrde iz policije, nepoznata osoba udarila automobilom.

Zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani (Elshani), kazao je za KoSSev da su pripadnici pogranične policije pokušali da zaustave jedno vozilo, sinoć posle 22.00 časova kod Jošanice u opštini Leposavić.

Službenici su sumnjali da je vozilo ušlo na Kosovo alternativnim putevima iz centralne Srbije, te da se u njemu nalazila krijumčarena roba.

„On se nije zaustavio, udario je jednog policajca, a tada je došlo i do razmene vatre“, kazao je Eljšani.

Navodi da nije bilo povređenih u pucnjavi, a da je policijski službenik na kojeg je naleteo automobil zadobio lakše povrede.

Kosovska policija za sada nema informacije o osumnjičenom jer se, kako tvrdi Eljšani, vozač u međuvremenu udaljio, pa potom napustio vozilo i pobegao.

Policija je zaplenila vozilo.

Eljšani ujedno nije imao saznanja o tome da li je i šta pronađeno u automobilu.

Podsetimo, pre nedelju dana na Severu Kosova, tj. kod Čečeva, na teritoriji opštine Zubin Potok, takođe se dogodila pucnjava kada su policijski službenici pokušali da zaustave grupu osoba osumnjičenu za krijumčarenje.

Tada je, međutim, uhapšeno pet osoba, četiri srpske nacionalnosti i jedan Albanac, dok je jedan od osumnjičenih pobegao sa lica mesta.

Žena iz Brazila greškom je sahranjena živa i narednih 11 dana pokušavala je da izađe iz sanduka!

Rosangela Almeida dos Santos (37) danima je očajnički vrištala dok je pokušavala da se oslobodi. Detalji jezivog slučaja koji se dogodio u jednom gradiću na istoku zemlje 2018. godine i danas lede krv u žilama.

Na uznemirujućem snimku vidi se komešanje mještana koji su na lokalnom groblju izvadili teški kovčeg i skinuli poklopac. Čuje se da pojedini traže da neko pozovu hitnu pomoć dok jedan od mještana dodiruje ženina stopala i komentariše da su topla.

Rosangela je prebačena u bolnicu, međutim, proglašena je mrtvom i sutradan ponovo sahranjena.

Mještani koji žive u blizini groblja prethodno su 11 dana nakon što je Rosangela ispraćena na počinak upozoravali porodicu da su čuli vriske i udarce koji su dolazili iz grobnice.

Tijelo nesretne žene bilo je i dalje toplo i okrenuto u drugačiji položaj od onog u kome je stavljeno u kovčeg. Imala je povrede na šakama i čelu koje je vjerovatno zadobila dok se borila da izađe iz kovčega. Vata koja joj se nalazila u ušima i nozdrvama također je ispala.

– Ekseri oko bočnih strana poklopca kovčega bili su gurnuti nagore, a iznutra je bilo ogrebotina i krvi – ispričao je tada jedan očevidac.

Rosangelu je porodica prethodno odvela u bolnici u sjeveroistočnoj brazilskoj državi Baija jer se danima osjećala loše. Žena, koja je bila udata, ali nije imala djece, navodno je patila od nesvjestice od svoje sedme godine i uzimala je antikonvulzivne lijekove.

Ljekari su naveli da je ubrzo po dolasku doživjela dva srčana zastoja i preminula uslijed septičkog šoka.

Rosangela je sahranjena sutradan u betonskoj grobnici na opštinskom groblju u svom rodnom gradu.

Natalina Silva rekla je tada za brazilsku veb stranicu G1 da su mnogi ljudi tokom noći čuli prigušene vriske.

– Čula sam lupanje iz grobnice. Mislila sam da se deca koja se igraju po groblju šale sa mnom. Čula sam potom i kako je kratko stenjala. Posle toga se nije čulo ništa – rekla je Silva.

Majka nesrećne žene, Germana de Almeida, rekla je da su na telu otkrili povrede za koje je tvrdila da ih nije bilo kada su je sahranili.

– Pokušala je da otvori poklopac. Čak su i ekseri koji su bili zakucani bili labavi. Ruke su joj bile povrijeđene jer je pokušavala da izađe – rekla je Almeida.

Ana Francisko Dijas rekla je brazilskoj TV stanici Globo da se više od 500 mještana sjatilo na groblje kad su otvarali grobnicu.

– Svi su došli ​​da vide. Mnogo ljudi je dodirnulo njeno stopalo i osjetili su da je još toplo – rekla je Dijas.

(Kurir.rs/Miror)