wp

Policija u školama, jedna sasvim drugačija slika samo tjedan dana kasnije. Prizori iz američkih škola preselili su se u susjedstvo, prizori iz najgorih noćnih mora…

Svjetski mediji ne prestaju pisati o užasnom atentatu 13-godišnjaka u Srbiji, a koji je aktivirao još jedan, pa je u samo dva dana smrtno stradalo 16 osoba.

Jedna od žrtva bila je i kći bivšeg odbojkaša Dragana Kobiljskog.

Najgora moguća vijest

“Preuzeo je torbu i bilježnicu ubijenog dijeteta te zalijepio osmrtnicu na vrata Osnovne škole ‘Vladislav Ribnikar’”, izvještaji iz Beograda parala su i najtvrdokornija srca tih dana.

Njegova kći E. K. bila je talentirana odbojkašica, pa se i njezin klub Radnički oprostio od svoje igračice koja je tragično nastradala poslije masakra u Beogradu.

“Bila je požrtvovna, uvijek nasmijana i odlična suigračica. Igrala je na poziciji primača u kojoj se odlično snalazila i doprinosila svom timu sjajnim potezima na utakmicama. Njezin klub želi izjaviti sućut obitelji, kao i obitelji i prijateljima ostalih preminulih. Počivaj u miru”, poručili su iz Radničkog i odali počast djevojčici koja je rođena 2009. godine.

Tko je Dragan Kobiljski? Igrao je za Partizan dvije sezone sredinom devedesetih, a potom je nastupao i za Rennes, Budućnost, Ajaccio i Toulouse. Kao trener vodio je Borac, Partizan, Crvenu Zvezdu, Radnički, rumunjski Zalau.

“Uvijek je žestoko radio za svoje rezultate, ništa mu nije palo preko noći”, pišu o tom odbojkašu srpski mediji.

“Nije ovo zaslužio, nije nitko ovo zaslužio, vijesti iz noćne more”, dodaju tamošnji tabloidi.

Kobiljski nije iz ruku ispuštao bijelog plišanca tijekom potresnog sprovoda, suze su samo dolazile, prizor koji nije mislio da će doživjeti. Noćna mora svakog roditelja.

I sam poziv koji je dobio dok je zarađivao u Rumunjskoj izbio mu je mobitel iz ruke, tekstovi na portalima, objave kao iz najbolesnijih filmova…

Njegova kći hrabro je istupila pred dječaka, sigurno je spasila neku djecu i ostat će upamćena…

“Ona je vojnik i junak Isusov i nije slučajno što najbolji padaju, da bismo mi mogli nastaviti živjeti zbog njihove žrtve. Trebamo se moliti i za dječaka i njegovu nesretnu dušu. Ona se suprotstavila zlu koje je bilo u tom nesretnom dječaku i rekla: “Zašto to radiš, prestani”, i dala vremena da bi se neka djeca spasila.”, rekao je na vladika Ilarion na sahrani i dodao:

“Kada se sretnemo na onom svijetu, reći ćemo joj hvala što si nas branila i čuvala. Isto kao i Draganu za koga kažu da je bio najbolji čovjek u toj školi”.

Supruga Nina smogla je snage poslati poruku…

“Beskrajno cijenimo svaku riječ utjehe i podrške, kao tinjanje svjetla u najdubljem mraku. Molimo se za sve naše anđele i njihovog nebeskog čuvara Dragana. Molimo se za povrijeđene drugare i nastavnicu. Koliko smo nijemi od boli za našom stradalom djecom, toliko smo sretni zbog svih koji su se uspjeli spasiti. Bog neka nas sačuva od bijesa i gorčine, da nam snage i ljubavi, kako bismo ovu bol nekako preživjeli”.

Trebala je biti odbojkašica na tatu, ali Bog je imao za nju druge planove, za onu gore, nebesku ekipu. A za slavnog tatu slijedi vjerojatno još gori dio koji slijedi nakon “otrježnjenja”, spoznaja da je nema.

I nije ovo zaslužio, nitko to ne zaslužuje…

Otac Zvezdana Slavnića, Zoran Moka Slavnić, ne krije oduševljenje što se njegov sin pomirio sa Anđelom Đuričić, a sada je potencijalnoj snajki uputio javnu poruku podrške

On je na Instagramu podijelio sliku Zvezdana i Anđele kako spavaju zajedno zagrljeni, a stavio je i emotikon srca i napisao “Maki”.

– Ja, Moka Slavnić, javno se obraćam Anđeli Đuričić, i imam samo jedno da kažem da smo uz nju do kraja rijalitija, i da, kad izađe, saznaće istinu od mene lično. Odgovorno tvrdim, kao i Mićo Pržulj, da moj sin Zvezdan voli Anđelu. Anđela, izdrži do kraja, i samo nastavi još jače, i zabrani propaloj pjevačici Zorici Marković da moje ime više stavlja u svoja prljava i pokvarena usta – napisao je, podsjetimo, prije nekoliko dana na Instagramu Slavnić.

Ubica iz Mladenovca, U.B., na saslušanju je rekao da razumije dječaka (13) koji je počinio masakr u školi.

U. B. (21), koji je osumnjičen da je između 4. i 5. maja u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubio osmoro i ranio 14 ljudi izjavio je da razume trinaestogodišnjeg dječaka iz osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, koji je samo dan pre njega ubio osam vršnjaka i čuvara u školi! U. B. je “pokušao da pokaže ljudskost, i svest o tome da on i dječak nisu uradili ništa dobro, ali nije zvučao kao da zaista osjeća i trunku kajanja”.

“Nije me inspirisao zločin koji se dan ranije dogodio u Beogradu, niti mi je to bio motiv da pucam u ljude u Mladenovcu. Pratio sam šta se dan pre dogodilo u Beogradu, to što je taj dečak uradio je loše, ali mogu da ga razumem jer je bio omalovažavan kao i ja”, rekao je osumnjičeni za masakr u dva sela, prenosi Kurir. 

Meštani sela u okolini Mladenovca, ispričali su da je navodno ubica čuo da njega i porodicu ogovaraju i da je to bio razlog da krene i nasumice puca na svakoga koga je zatekao. Kako kažu, prava je sreća da više ljudi nije nastradalo kažu i da je cijela porodica U. B. važila za “komšije preke naravi” i da su se pre nekoliko godina vratili u Mladenovac.

“Živjeli su u nekom stanu u Beogradu, iz kog su iseljeni kada je U. B. imao 15 godina. On je to smatrao za veliku nepravdu koje je društvo počinilo njegovoj porodici. Kobnog dana, navodno je čuo da komšije o njima loše pričaju i zbog toga je želio da se obračuna sa njima. Inače, on je živio u kući u mjestu Šepšin i nije tajna da je tamo imao oružje”, ispričao je jedan sagovornik. Navodno, redovno je išao u streljanu na stadionu Partizana, ali je pucanje vježbao i u podrumu svoje kuće.

“U podrumu je imao džak napunjen peskom, sa metom, u koji je pucao iz pištolja i automatske puške. Iako tvrdi da nije planirao zločin, šta će njemu oružje i da vježba čak i kod kuće da gađa mete?”, pita se sagovornik. Podsetimo, i trinaestogodišnji dečak koji je iz čak dva pištolja pucao u svoje drugare iz školske klupe, vježbao je pucanje u istoj streljani.

Prema rečima komšija, jedan od povoda za masakr, mogla bi da bude priča koja je kružila o njegovom ocu i njemu.

“Otac je oficir, uvijek je bio strog i namrgođen. Stalno su se svađali sa komšijama i zavodili red, sad nam je laknulo kad znamo da nisu u toj kući. Znam da je otac imao mnogo pušaka, da je voleo da skuplja rijetka izdanja. Potpuni je zaljubljenik u oružje – kaže jedna od komšinica porodice masovnog ubice.

 (Mondo/Kurir)

Sofija Una Manić se priseća noći kad je bila u klubu s prijateljima, a monstrum je bio u ulozi obezbeđenja zajedno s bivšim zadrugarom i njegovim prijateljem Nikolom Đorđevićem.

Sofija Una Manić šokirala je javnost priznanjem da je provela vreme sa masovnim ubicom iz Mladenovca Urošem Blažićem pre masakra.

Ona je bila u klubu s prijateljima, a monstrum je bio u ulozi obezbeđenja zajedno s njegovim prijateljem Nikolom Đorđevićem.

Naime, Sofija kaže da ne može da dođe sebi budući da je bila neposredno pre krvavog pira s Urošem, koji ju je čak to veče odvezao i do kuće, posle izlaska.- Upoznala sam ga neposredno pre masakra. Sasvim slučajno, bili smo u zajedničkom društvu. Moj prijatelj je došao iz inostranstva, ja sam izašla s njim. Nikola je takođe bio tu i još neki momci koji rade tu obezbeđenje. Sedeli smo u društvu od desetak ljudi, na mestu gde izlaze svi zadrugari. Uroš je takođe bio tu u ulozi obezbeđenja. Vozio nas je. Mi smo sedeli pozadi. Cele večeri je sedeo u ćošku, pio vodu, nije ni pušio. Bio je čudno miran, znate ono kad nije normalno da budeš toliko ćutljiv u velikom društvu – ispričala je Sofija, pa do detalja opisala kako se Blažić ponašao te noći.

– Iskreno, na prvi pogled učinio mi se da je kulturan i stidljiv mladić. Zamislite da sam mu ja čak dozvolila da me posle provoda odveze kući. Bila sam s ozloglašenim ubicom u kolima pre nego što je pobio onoliki narod. Imala sam sreće, mogao je to veče da pukne i uradi to. Mogla sam ja sada da budem tamo negde gore, kao njegova žrtva. To veče sam osetila da mi nije mesto tu. Znate ono kad imate neki loš predosećaj i tačno je tako bilo.

Nakon toga, Sofija kaže da se mnogo uplašila kada je iz medija saznala s kim je bila u kolima, te da je odmah, čim je saznala da je ubio toliko ljudi, pozvala Nikolu i s njim pričala.

– Bila sam u šoku kada je sam na televiziji čula za masovni pokolj u Mladenovcu. Strašno sam se uznemirila kada sam shvatila da je to Uroš uradio. Odmah sam pozvala Nikolu i bukvalno sam celu noć bila s njim na vezi. Ne daj bože nikom. 

Izvor Republike iz najbližeg okruženja porodice Uroša Blažića saznaje da je njegova majka Biljana u izuzetno teškom stanju.

Medicinski radnik po zanimanju Biljana Blažić sve je lošije. Prvobitni šok zbog sinovljevog masakra u kojem je život oduzeo sedmorici mladića i jednoj devojci , i ranio 14 lica, od kojih se lekari bore za život najmanje dvoje mladih, kod Biljane je izazvao tešku psihičku krizu. 

– Ona se bukvalno trese u toj meri da teško obavlja osnovne stvari. Nakljukana je sedativima da bi lakše podnosila muku koju joj je natovario sin i celu porodicu doveo u egzistencijalni problem. Biljana je svesna da njoj i najbližim članovima njene porodice nema života nigde u Srbiji, jer svi znaju da je rodila monstruma koji je dva sela zavio u crno rafalima iz puške. Izađe povremeno ispred kuće i kratko prokomunicira sa policijom koja je stalno kod njih na kapiji i ne dozvoljava da ih poseti ni najbliži rod. Povremeno crna majka plače i rida nad svojom sudbinom i moli se da umre da joj na taj način bog prekrati muke i beznađe u kojem se guši – kazao je izvor Republike.

Od hapšenja njenog muža Radiše Blažića kojeg je policija uhapsila na njene oči, Biljana je u kući sama sa svekrom o kojem mora da brine, jer su njen stariji sin i snaja odmah po tragediji otišli iz kuće u Donjoj Duboni. 

– Čuje se telefonom sa ponekim iz porodice. Sin i snaja je zovu, kao i njeni iz Vinjišta na koje je Uroš bacio ljagu došavši kod njih na imanje, da bi se krio kada je izvršio masakr. Žena ne jede i ne pije – otkriva naš izvor. 

U kratkom telefonskom razgovoru koji nije mogla da nastavi Biljana Blažić je za naš portal pre neki dan priznala svoj očaj: 

– Katastrofa sam, ne živi mi se–  rekla je ona. 

Podsetimo, Uroš Blažić je iz nepoznatog razloga  4. maja uveče puškom ubio 7 mladića i jednu devojku, i četrnaestoro, takođe, mahom mladih osoba ranio, a većinu od njih nikada ranije nije ni video. Lisice na ruke Blažiću su stavljene u Vinjištu gde se skrivao kod ujčevine.

Jeziv je podatak da nakon zločina nije pokazao trunku kajanja. Prilikom hapšenja bio je hladan.

Učenik 7. razreda Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” Kosta K. (13), kako “Telegraf.rs” saznaje, gledao je filmove i serije koji su se bavili patnjom najbližih članova porodica ubijenih u zločinima.

Masakr kakav Srbija ne pamti dogodio se u sredu kada je maloletnik ubio 8 učenika i čuvara, a teško ranio još šest i nastavnicu istorije.

Nezvanično, samo dan pre krvavog pira, odgledao je američki blokbaster o masakru u školi.

Jeziv je podatak da nakon zločina nije pokazao trunku kajanja. Prilikom hapšenja bio je hladan.

– U sobi dečaka nađena je skica po kojoj se kretao. Na drugoj ceduljici imao spisak od 16 dece. Istraga je utvrdila da neke nije ni poznavao. Sumnja se da je želeo njihovu smrt jer su u nečemu, navodno, bili bolji od njega. Nakon krvavog pira iskočio je kroz prozor i pozvao policiju. Inspektorima je rekao da je on “psihopata koga treba malo smiriti”. U krvavi pir krenuo je sa očeva dva pištolja i 4 Molotovljeva koktela – kaže sagovornik.

Masakr kakav Srbija ne pamti dogodio se u sredu kada je maloletnik ubio 8 učenika i čuvara, a teško ranio još šest i nastavnicu istorije.

Jeziv je podatak da nakon zločina nije pokazao trunku kajanja. Prilikom hapšenja bio je hladan.

– U sobi dečaka nađena je skica po kojoj se kretao. Na drugoj ceduljici imao spisak od 16 dece. Istraga je utvrdila da neke nije ni poznavao. Sumnja se da je želeo njihovu smrt jer su u nečemu, navodno, bili bolji od njega. Nakon krvavog pira iskočio je kroz prozor i pozvao policiju. Inspektorima je rekao da je on “psihopata koga treba malo smiriti”. U krvavi pir krenuo je sa očeva dva pištolja i 4 Molotovljeva koktela – kaže sagovornik.

Veštinu prilikom pucanja stekao je u streljani. U poznatu beograsku streljanu odlazio je sa ocem od svoje 12 godine. Sumnja se da je vežbao i na drugim lokacijama jer je imao veliku preciznost. Čuvara u školi je pogodio sa razdaljine od 14 metara. Iz pištolja CZ99 za dva minuta upucao je 16 osoba.

U sefu njegovog oca nađeno je još 5 pušaka. Dva pištolja je Kosta K. odneo u školu.

Istraga je pokazala da je do detalja mesec dana planirao zločin.

Tačno je znao i podatak da pre 14 godine nije krivično odgovoran i da mu je za to ostalo još dva meseca.

U kritičnom stanju je još dvoje dece.

Izvor: srbijadanas.rs

Porodilja J. K. prošla pakao 2018. godine, ona je na porođaju bila ispečena.

Srpska javnost svako malo iznova bude šokirana ispovestima žena koje su doživele pravu golgotu na porođaju u nekom od porodilišta. Poslednja u nizu je ispovest porodilje J. K.

U javnosti su se pojavile ispovesti lekarke Aleksandre J., koja radi u Norveškoj, ona je u pismu opisala traumu i jezive prizore iz jednog beogradskog porodilišta kojima je prisustvovala kao student Medicinskog fakulteta u Beogradu na praksi 2005. godine. Vređanja, omalovažavanja i strah za svoje i zdravlje bebe preživela je i Mirjana iz Beograda. U GAK “Višegradska” su se prema njoj odnosili gore nego neki čovek koji bez empatije maltretira životinje na ulici.

SRPSKI LEKARI ZAPALILI PORODILJU! Jeziva ispovest pacijentkinje: “Osetila sam vrelinu od kukova do grudi i miris paljevine”

Poslednja u nizu se javila i J. K., žena koja je na porođaju 2018. godine bila ispečena. Pošto je sudski proces između J. K. i bolnice u toku, njeno ime i ime bolnice i redakcija Kurira neće otkrivati. Ova trauma joj je obeležila ceo život.

“Priče objavljene u vašim novinama su me podstakle da se prisetim kroz kakav pakao sam prošla na porođaju kada sam rodila zdravog dečaka 2018. godine. Vantelesnom oplodnjom suprug i ja smo iz prvog puta ostvarili želju za potomstvom. Baš na našu krsnu slavu Sveti Nikola postali smo roditelji i dobili sina. Tokom carskog reza sam bila u spinalnoj anesteziji i zadobila sam opekotine”, priča J. K. i dodaje:

“Od kukova do vrhova nožnih prstiju nisam osećala ništa, potpuno sam bila paralisana, ali svesna. Slušala sam lekare dok su razgovarali. U trenutku kada mi je doktorka elektronožem zasekla zid trbuha osetila sam neku vrelinu od kukova do grudi i miris paljevine. Bilo mi je čudno, ali lekari nisu reagovali, jer su bili potpuno zbunjeni. Elektroda koja je bila na mojim plećima se verovatno zapalila i zahvatila moju kožu koja je izgorela i na samom početku porođaja sam dobila opekotine od desnog kuka do same dojke u lumbalnoj regiji”, kaže ona.

Ona naglašava da je dete u tom trenutku još uvek bilo u stomaku i da pupčana vrpca nije bila presečena.

“Beba nije plakala kada su je izvadili iz stomaka, ja sam vikala da želim da vidim bebu jer mi je to bilo čudno. Svi su kolutali očima, nisu znali šta se zapalilo. Dečaka su odmah prevezli na neonatologiju u Beograd, dok sam ja već sutradan bila na transplantaciji kože, gde su mi sa zdrave ruke presadili kožu na izgoreli deo tela. Preživela sam pakao, bebu posle rođenja nisam videla, ni zagrlila jer sam ležala sa opekotinama u bolnici”, rekla je J. K.

Ona i suprug su bebu, kaže, videli tek posle mesec dana.

“Trauma za mene, bebicu, supruga, porodicu… Umesto da posle porođaja, koji treba da pamtim ceo život, odem kući s mužem i detetom, ja sam bila s opekotinama u bolnici, a beba sama, odvojena od mene. To je toliko uticalo na mene da i dan-danas imam neopisivi strah od običnog pregleda kod ginekologa, a samo zbog tog pakla nisam smela da se usudim na drugu veštačku oplodnju. Suprug i ja smo planirali da sin dobije batu ili seku, ali posle ovakve golgote ne bih se nikako ponovo usudila da rađam”, završila je ona.

Izvor: kurir.rs

Pravoslavni verni narod Hercegovine i hodočasnici iz svih krajeva sutra će u Mrkonjićima kod Trebinja prvi put moći da celivaju mošti majke Svetog Vasilija Ostroškog.

Mošti Anastasije Ane Jovanović biće svečano iznete ispred manastira posvećenom Svetom Vasiliju posle praznične liturgije. Kivot je dar bratsva manastira Ostrog.

Otkada je u 17. veku sahranjena negde kod stare Crkve Svetog Nikole u Mrkonjićima nije se tačno znalo gde je njeno grobno mesto. Meštani su tek 1938. godine pronašli stari spomenik koji je nedvosmisleno potvrdio da je to grob svečeve majke.

Gotovo tri decenije kasnije, 1966. godine, vernici iz Popova polja i okoline podigli su joj na istom mestu novi spomenik, ali nikada do sada grobnica nije otvarana. Uz stručni nadzor arheologa, lekara i sveštenstva Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske grobnica Ane Jovanović je prvi put otvorena u ponedeljak i pronađene su njene mošti.

– Otkriven je čitav i neobično dobro očuvan ženski skelet u pravilnom anatomskom položaju, ruku skrštenih na grudima, divne zlatno-žute boje – navodi se u saopštenju Eparhije i dodaje se i da je skelet uvijen u belo platno u svečanoj litiji prenesen do stotinak metara udaljenog manastirskog hrama u Mrkonjićima.

Foto: Eparhija zahumsko hercegovačka i primorska

Otvaranje grobnice Ane Jovanović najavio je početkom marta 2020. godine blaženopočivši vladika Atanasije (Jevtić), a povodom 350 godina od upokojenja Vasilija Ostroškog. Epidemija kovida-19 odložila je planove.

Obretenje moštiju je tako izvedeno nekoliko dana pred praznik kad SPC i vernici slave jednog od najpoštovanijih svetitelja u srpskom narodu.

Hodočasnici dolaze sa svih strana

Mnoge grupe i pojedinci iz cele istočne Hercegovine već su se tradicionalno uputili na hodočasničko poklonjenje ostroškom čudotvorcu povodom praznika posvećenog Svetom Vasiliju Ostroškom i Tvrdoškom koji se praznuje sutra.

Mladi iz Hercegovine pešače do manastira Ostrog u susret prazniku, a 12. maja hodočasnici, takođe iz svih krajeva Hercegovine, peške dolaze i u Mrkonjiće, rodno selo Svetog Vasilija kod Trebinja.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Neda Todorović, koja stanuje nedaleko od OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, podelila je priču jednog lokalnog vračarskog prodavca o sestri dečaka koji je 3. maja ubio osam svojih drugara i čuvara škole, a ranio još pet učenika i nastavnicu istorije.

Profesorka, koja je novinarstvu učila generacije i generacije diplomiranih novinara na Fakultetu političkih nauka smatra da su u slučaju tragedije koju svi preživljavamo “krivi roditelji i da nije krivo dete”. Kako objašnjava profesorka, “dete je proizvod onoga što su ga roditelji u kući naučili, za to u ovom slučaju imamo i materijalne dokaze – da je dete na raspolaganju imalo sve to”.

Prof. dr Todorović je kazala da poznaje sve prodavce u prodavnicama oko škole, a da joj je upravo jedan od njih ispričao neverovatnu priču o dečaku ubici i njegovoj sestri.

– Ušla sam u jednu prodavnicu i prodavac mi kaže: “Ja svu tu decu odlično poznajem, jer kod mene svakog dana kupuju. Znam i tog dečka i njegovu sestru. Ona je pre neki dan došla kod mene i nešto je htela da mi plati. Iz džepa je izvadila novac, a ispao je nož. Ja sam se zgranuo i rekao: Šta će tebi nož, a ona mi je rekla:

“Nije moj, nije moj, to je od mog brata. On ga je nosio ali je policija naišla pa se uplašio da ga ne nađu kod njega i on mi ga je dao”. To je informacija prodavca koji ih poznaje. Nije to bilo na mah i u tom momentu, to je bilo pripremljeno. To dete je nosilo nož u školu, a da li znamo da li neka druga deca nose noževe u školu? – kazala je prof. dr Neda Todorović gostujući na televiziji K1.

Podsetimo, učenik sedmog razreda koji je počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” trenutno nalazi u jednoj psihijatrijskoj ustanovi, a kako je navela ministarka za brigu o porodici Darija Kisić on neće izaći iz ove ustanove do daljeg.

– On je u zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju ugrožavanje okoline ili potencijalno ugrožavanje okoline, čitav niz relevantnih aktera je uključen – rekla je Kisić.

Neveni Vujić (20), koja je povređena u masakru kod Mladenovca, potrebna je naša pomoć.

U pucnjavi kod Mladenovca 4. maja kada je ubijeno osmoro ljudi, a ranjeno više osoba, teško je povređena i Nevena Vujić (20) usled čega joj je amputirana leva podlaktica. 

Iako teško ranjena, Nevena ipak ima priliku da nastavi sa boljim životom, ali joj je neophodna naša pomoć!

Veštačka, bionička ruka može da učini Nevenin život manje teškim i olakša joj novonastale probleme, ali je s obzirom na cenu od 50 hiljada evra za njenu porodicu nepriuštiva. 

Ovim putem, apelujemo na sve građane da pomognu Neveni donacijom na račun: 160-6000001702175-89 sa svrhom uplate “Donacija za Nevenu Vujić”.

U ovim teškim danima za Srbiju, pokažimo jedinstvo i pomozimo onima kojima je naša pomoć neophodna.