wp

Lana Toković, preminula je jutros na VMA, a tragične vesti o smrti koleginice i nekadašnje cimerke iz rijalitija “Dvor” pevačica Lepa Lukić saznala je uživo u emisiji.

– Čuli ste da je preminula Lana Toković – rekla su voditeljke emisije “Premijera – Vikend specijal”.

– Ona je sa mnom bila u “Dvoru”, bila je jako dobra prema meni, iznenadilo me je, nisam znala – rekla je Lepa.

Lepa je otkrila da se šokirala i kad je saznala da je Vesna Zmijanac nedavno operisana i da nikako nije uspela da dobije njen broj telefona, kako bi joj se javila.

– Iznenadila sam se i za Vesnu Zmijanac, tražim kod svakoga telefon da joj se javim, niko ne zna telefon, odmah večeras da je pozovem – dodala je pevačica.

Kurir.rs/Premijera Vikend Specijal

Snaja najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića, Saška Veselinov, objavila je na svom Instagram profilu prvu fotografiju sa svojim naslednikom.

Supruga Đorđa Đokovića, nekadašnja voditeljka Saška Veselinov donela je na svet sina u martu ove godine, kome su dali ime Aleksandar.

Iako se svojski trude da vode život daleko od očiju javnosti, Saška je izuzetno aktivna da društvenim mrežama, no uprkos tome, malenog Aleksandra do sada nije objavljivala.

Naime, ona je danas na svom Instagramu objavila fotografiju, na kojoj se nalaze ona i njen naslednik u nosiljci.

– Mamin sin – napisala je Saška u opisu fotografije na svom “instastoriju”.

Kurir.rs/Informer

Nasmejana omladina,neki stoje,neki sede na zidiću kod spomenika u Malom Orašju,okupljena oko vatre,bezbrižno stoje.Naime ovako se može opisati fotografija koja je nastala samo nekoliko minuta prije veoma velike tragedije,koji je 4.maja uveče počinio osumnjičeni U.B (21).Uroš je kobne noći u Malom Orašju iz automata pucao na omladinu i ubio je petoro tinejdžera.Ovaj pokolj se dogodio u selu Dubona,gdje je u školskom dvorištu ubio troje,a ranio još nekoliko ljudi.On je uhapšen sutradan na imanju svog rođaka,a ta da sela su zavijena u crno zauvek.Pored ubijenih četrnaestoro ih je ranjeno.Nekoliko povređenih, srećom, pušteno je na kućno lečenje, dok su neki i dalje u teškom stanju.

Deca su se uvek okupljala kod spomenika i svi su se uvek lepo slagali.Tog kobnog dana su odlučili da kupe roštilj i da prave Đurđevdanski uranak ranije,jer su hteli da ispoštuju decu koja su stradala na Vračaru,kao i da ne puštaju muziku na Dan žalosti.

Mediji nam prenose fotografije iz Malog Orašja,koja je,kako nam tvrdi izvor,nastala par trenutaka prije pokolja.Na njoj se vidi grupa mladih kako se druži kraj vatre. Ništa nije ukazivalo da će ih ubrzo pokositi rafali.Dan nakon ove tragedije policija je blokirala prilaz spomeniku,gde su forenzičari imali veoma pune ruke posla.Tragovi krvi bili su danima vidljivi,iako je padala kiša.

Mladić M.J (22) koji je pukom srećom preživeo masakar,ali je ranjen u nogu na koju prema prognozama lekara neće stati još narednih godinu dana,kaže da ništa nije slutilo na tragediju.

Te večeri sam došao kod spomenika u selu malo pre pucnjave. Ubrzo nakon toga se sve izdešavalo. Prvo sam pomislio da se neko šali i da puca iz vazdušnog pištolja. Međutim, kako je krenula vriska, razumeo sam šta se dešava i krenuo da sklanjam decu koja su bila tu i da im vičem da beže.Osetio sam kako mi koleno “beži” i da neću biti u stanju da pobegnem, pa sam se bacio na pod i pravio se da sam mrtav – ispričao je M. J.On je objasnio i da je U. B. počeo da puca na njih sa razdaljine od 15 metara.

Trinaestogodišnji Kosta K. koji je 3. maja u osnovnoj školi na Vračaru ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja i dalje je u postupku utvrđivanja uračunljivosti u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu

Prema saznanjima “Novosti”, maloletnik je prethodne dane proveo u stanju smirenosti i nije mu propisana nikakva terapija. Nema nikakvih zahteva, niti primedbi na uslove u kojima boravi. Rođaci su mu doneli garderobu i torbu sa drugim potrepštinama, ali samo do upravnih kancelarija, bez susreta i kontakta. Stručnjacima koji su sa njim vodili razgovore preneo je ubeđenost da će se uskoro naći na slobodi.

Pitanje njegovog pravnog statusa i suočavanja sa razmerama zločina koja je počinio već danima preokupiraju javnost. Iako kao mlađi od 14 godina ne može da bude izveden pred sud, niti mu može biti izrečena bila kakva krivična sankcija, sigurno je da njegov život više neće biti isti.

Dečak ne može da završi u Vaspitno-poporavnom domu u Kruševcu, ni u maloletničkom zatvoru u Valjevu. Ali to ne znači, kako se u početku spekulisalo, da će se naći na slobodi.

Kako za “Novosti” otkriva Dragan Vulević, specijalista za socijalno pravo i bivši načelnik Odeljenja za nadzorne poslove u oblasti porodično-pravne zaštite u Ministarstvu rada, Centar za socijalni rad tražiće direktno od lekara koji vrše procenu zdravstvenog, psihičkog i emocionalnog stanja Koste K. i da se izjasne koji dalji oblik zaštite preporučuju.

Specijalisti će se pismeno izjasniti da li je dečak opasan po sebe i okolinu, kao i da li sugerišu zatvoreni oblik zaštite, otvoreni oblik ili vraćanje nazad, u porodicu.

– Zatvoreni oblik zaštite bila bi hospitalizacija, za šta je potrebna saglasnost roditelja. Ukoliko roditelji ovu saglasnost ne daju, organ starateljstva može da pokrene postupak za donošenje privremene mere o lišenju roditeljskog prava i da postavi detetu privremenog staratelja – objašnjava Vulević.
To, konkretno, znači da centar konstatuje kako su se roditelji oglušili o zdravstvene preporuke lekara koje su u najboljem interesu deteta. Shodno tome može im se ili delimično oduzeti starateljstvo, u delu odlučivanja o lečenju dečaka, ili čak i potpuno, ako se utvrdi da ima zakonskih osnova i da su porodične okolnosti ugrožavajuće po maloletnika. Ovaj postupak ne odlaže lečenje, odnosno dete će za to vreme ostati na Dečjoj klinici za psihijatriju. Privremeni staratelj može, po zakonu, biti ili Centar za socijalni rad ili neki pouzdan bliski rođak.

Druga mogućnost je da, ukoliko stručnjaci konstatuju da kod Koste K. nema nikakvih poremećaja ličnosti, centar proceni da bi on trebalo da bude smešten u instituciju za decu sa poremećajima u ponašanju. To su Dom za vaspitanje dece u Knjaževcu ili “Vasa Stajić” u Beogradu. Samom Vuloviću ova mera, s obzirom na težinu počinjenog dela, deluje malo verovatna, jer su u pitanju domovi otvorenog tipa.

Ipak, pošto je i za ovo potrebna saglasnost roditelja, ukoliko je oni ne daju, centar i u tom slučaju može da pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava.

– Treća mogućnost je da tim lekara kaže kako detetu nije potrebno lečenje i da se on vrati u porodicu. U tom slučaju organ starateljstva dužan je da sastavi detaljan plan podrške roditelja u podizanju deteta – objašnjava Vulević.

Sve ove mere određuje centar za socijalni rad kao organ starateljstva, a ne sud.

Kako objašnjavaju u Advokatskoj komori Beograda, maloletnicima mlađim od 14 godina svakako mogu biti određene samo vaspitne mere. Za lakša dela to je ukor, a za teža sledi pojačan nadzor – bio to nadzor roditelja, usvojioca ili staraoca, ili nadzor u drugoj porodici ili, pak, od strane organa starateljstva. Moguća je i mera dnevnog boravka u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. Zakon kaže da se, ukoliko se ustanove psihički poremećaji, može izreći i mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

– Ova mera je pandan meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi kada su u pitanju punoletni učinioci – objašnjavaju u AKB. – U tom slučaju dete ostaje u psihijatrijskoj ustanovi koliko je potrebno, a kada navrši 21 godinu mera se može nastaviti u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se izvršava obavezno lečenje i čuvanje odraslih.

Kod nas je to najčešće Specijalna zatvorska bolnici pri beogradskom Okružnom zatvoru, poznatijem kao CZ.

Kada bude određivao dalju sudbinu dečaka, centar će morati da uzme u obzir stepen njegovog poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude, prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog dela…

Pita se i pritvoreni otac

Mada su mediji najčešće spekulisali da će eventualnu saglasnost za sprovođenje daljih mera prema Kosti K. morati da da majka, zakon kaže da se saglasnot traži od oba roditelja. Uprkos tome što je Kostin otac, sa kojim je dete inače i živelo, u jednomesečnom pritvoru, on je i dalje formalan nosilac roditeljskog prava, pa je i njegova reč o daljoj sudbina dečaka neophodna.

Izvor: alo.rs

U dečjoj klniici u Tiršovoj teško povređena devojčica i dalje je životno ugrožena

Profesor dr Dušica Simić, načelnica anestezije na Dečjoj klinici u Tiršovoj kaže za RTS da devojčica ima metak u glavi koji nije mogao da bude izvađen i da je i dalje u kritičnom stanju. Lekari se bore za njen život i prognoza je neizvesna, dodaje Simićeva. U dečjoj bolnici u Tiršovoj okupili su se anesteziolozi, među kojima i oni koji su zbrinjavali povređene u dve tragedije.

U Urgentnom centru je devetoro pacijenata, troje iz OŠ “Vladislav Ribnikar” i šestoro iz Mladenovca. Tri pacijenta su i dalje u teškom stanju.

Iz smederevske bolnice i poslednji pacijent je pušten na kućno lečenje.

U dečjoj klniici u Tiršovoj teško povređena devojčica i dalje je životno ugrožena.

Prof. dr Dušica Simić, načelnica anestezije na toj klinici kaže za RTS da devojčica ima metak u glavi koji nije mogao da bude izvađen i da je u kritičnom stanju.

Lekari se bore za njen život i prognoza je neizvesna, dodaje Simićeva.

“Izuzetno je bilo teško čuti vest o pucnjavi. Očekavali smo više od tri pacijenta koja su stigla u Tiršovu.”

Najteže pored šoka što se tako nešto desilo, za Simićevu je bio pogled njene glavne sestre: ona nije znala u tom trenutku šta se dešava s njenim detetom koje pohađa jednu od obližnjih škola.

“Bilo je potresno videti šta proživljava a uspela je i pored toga da svoj posao obavi besprekorno”, ističe Simićeva.

Obuka za anesteziologe koji primarno ne leče decu

U Srbiji radi samo 50 dečjih anesteziologa a upravo se u Tiršovoj održava obuka za lekare koji obično ne zbrinjavaju decu. Došli su anesteziolozi iz svih zemalja nekadašnje Jugoslavije, a prijavljno je njih oko 130.

Naglašava da su edukacije za takve lekare specijaliste veoma važne budući da se intenzivno lečenje, anesteziologija, reanimacija deteta potpuno razlikuju u odnosu na odrasle.

“Da doktori koji obično ne rade sa decom ne prolaze svake godine kroz ovakve obuke, postojala bi velika opasnost da se naprave greške”, naglašava Simićeva.

Prema njenim rečima, učestvuju izuzetno dobri strani predavači, organizuju se radionice gde se vežbaju veštine neophodne za rad.

Izvor: espreso.co.rs

Šok priča!

Najbolji prijatelj pevačice Svetlane Cece Ražnatović, Sreten Radović prisetio se u novoj epizodi “Ceca show” kako se Ceca grubo našalila sa njim uoči koncerta na Ušću 2006. godine.

– Sećam se situacije gde me je Ceca ostavila bez teksta. Pozvala me je pred “Ušće 1” i rekla mi je “Imam sjajne vesti, dolazim od doktora. Trudna sam, nosim blizance” – kaže Sreten.

Cecin prijatelj kaže da je momentalno ostao u šoku kada mu je to saopštila.

– Ja sam bio u šoku, čestitao sam i pitao pa šta ćemo sad. Odmah sam razmišljao o vesti koja će da procuri, u tom momentu ta veza nije javna. Ona na to kaže, “pa kako šta ćemo, ja ću posle Ušća otići na Kipar, tamo ću se poroditi pa ću se vratiti. Ja je pitam šta ćemo sa tom decom koju će vratiti, a ona kaže “pa ništa, sakrićeno ih na Kipru” – ispričao je Sreten Radović.

Videvši da je “vrag odneo šalu”, Ceca mu je priznala da je htela da se našali sa njim.

– Međutim, shvatila je da se ja od prve sekunde tog razgovora nerviram i rekla mi je da se šali. Meni to uopšte nije bilo smešno, razumem da je imala najbolju nameru – kaže Sreten.

Izvor: srbijadanas.rs

Osvešćuje se polako, ima više povreda, a oko je kritično, tiho opisuje Dobrica Stevanović u kakvom je stanju njegova unuka.

Anđela Stevanović (19) iz Malog Orašja u krvavom pohodu Uroša Blažića pogođena je 4. maja hicem puške u oko, a u petak je ponovo operisana. Osim povrede oka, Anđela je zadobila još neke teške povrede, a još ne zna da je ostala bez dečka i prezimenjaka Nemanje Stevanovića i njihovih drugara.

Od Blažićevog masakra kod Mladenovca i Smedereva Anđelu su do pre dva dana lekari držali u veštačkoj komi jer joj je metak ostao u glavi. Njen deda po ocu Dobrica Stevanović za Srpski telegraf otkriva da se njegova unuka oporavlja i da postaje sve svesnija, a strepi od trenutka unukinog susreta s bolnom istinom.

– Muka živa, dete moje, nas snašla. Sve je u božjim rukama. Anđela se oporavlja i opet je operisana. Osvešćuje se polako, a tražila je nešto da jede, ali ne znam da li će uskoro početi normalno da se hrani. Ima više povreda, a oko je kritično. Ne zna šta se dogodilo i da je u Orašju te noći Blažić gore, na fudbalskom terenu, ubio njenog momka Nemanju i još četiri dečka i ranio više njih, a onda odatle otišao i kod škole u Duboni, pucao na njeno društvo i nju. Pitanje je da li se seća bilo čega. Roditelji je gledaju kroz staklo, samo su majku nakratko puštali kod nje – kazuje Dobrica dok gleda u sto ispred sebe u svojoj dnevnoj sobi, gde je primio našu ekipu.

Anđelina baka za to vreme nervozno ulazi i izlazi iz sobe, a ne skriva suze za unukom jer je pred njom život.

– Naš sin ima nju jednu i jednog sinčića od 10 godina. Oni su bakina radost i budućnost, a pitanje je sa kakvim će dete posledicama proći. Majka i otac joj ne dišu otkad nas je zlo pogodilo – govori baka.

Deda Dobrica skrštenih ruku nastavlja da jadikuje.

– Anđela je dete koje je društveno i stalno je negde išla, a i Nemanja, njen dečko, dolazio je ovde i znali smo svu tu decu. Godinu dana su bili u vezi, nisu to krili – objašnjava deda.

Sležući ramenima kaže da je zlo došlo kao grom iz vedra neba i pokosio selo Malo Orašje i obližnju Dubonu.

– Ovo je, sine moj, bilo kao rat, koji odnosi nedužne živote. Pucao je mlad čovek u još mlađe od sebe. Zlo ga zaposelo, zavio mi je komšiluk u crno jer su nastradala sve mlada deca. Najstariji iz sela koji je teško ranjen ima 25 godina. Evo malopre prođe Peca (21) s gipsom, koji je pobegao pred rafalom i pao na ruku. Iz čista mira da neko zapuca na decu, to je mnogo strašno. Ništa nažao mu nije urađeno. Plašio sam se kad noću idu kolima da ne stradaju ako popiju, ali ovo… Ovome se niko nije nadao – rekao je Dobrica.

Deka izražava tugu zbog stradalih žrtava masakra, pa kaže da je njegova porodica zahvalna bogu što je Anđela preživela. Istovremeno se nada da će se ubrzo skroz oporaviti i premašiti prognoze lekara.

Uroševu majku muž unakazio od batina

Deka povređene Anđele o porodici Uroša Blažića kaže da je čuvena po nasilju. Posebno loše glasine se pronose o Radiši, koji je uhapšen pre nekoliko dana pošto je kod njega pronađen čitav arsenal.

– Pričaju ljudi iz Dubone da je otac ubice Radiša uveče pred svadbu starijeg sina toliko pretukao ženu da su je šminkeri jedva sredili da joj se ne vide modrice i rane od njegovih batina – rekao je Dobrica, uz napomenu da je, za razliku od muža, Uroševu majku mnogo meštana blagosiljalo jer im je pomogla oko bolesnih članova njihovih porodica.

Vladimir Kecmanović, poznati beogradski radiolog, naučio je sina šta je to oružje.

Vladimir Kecmanović, otac Koste Kecmanovića, koji je počinio nezapamćen zločin u školi Vladislav Ribnikar, kako piše Informer, danas je pokušao samoubistvo u zatvoru.

On se svom snagom zakucao glavom o zid.

Vladimira su stražari hitno prebacili u zatvorsku bolnicu koja se nalazi u okviru Centralnog zatvora u Bačvanskoj ulici u Beogradu.

Kostin otac se trenutno nalazi na pregledima i njegovo stanje trenutno nije poznato.

Podsećamo, Vladimir Kecmanović, poznati beogradski radiolog, naučio je sina šta je to oružje.

Vladimir je često posećivao streljanu, a i sina je tamo vodio i naučio ga da puca.

Kosta je jednim od njegova dva pištolja, za koja je imao uredne dozvole i počinio masakr.

Ministar Bratislav Gašić rekao da je otac u policiji naveo da su pištolji kojima je Kosta izvršio masakr bili u sefu pod šifrom.

Vladimir Kecmanović je na saslušanju priznao da sina jeste vodio u streljanu, ali i da njegov sin jeste bio žrtva vršnjačkog nasilja u “Vladislavu Ribnikaru”. On je tom prilikom rekao i da je “mrtav čovek” otkad je njegov sin počinio masakr.

Tri razreda učenika četvrtog razreda Osnovne škole “Petar Kanavelić” iz Korčule juče su se autobusima vraćali s rekreativne nastave iz Gorskog kotara, a tokom zaustavljanja na auto-putu, kod odmorišta “Zir” u Lici, gde se nalazi i restoran “Macola”, dve starije muške osobe nudile su deci novac kako bi ih ubacili u automobil,

Roditelji su u šoku, učenici uznemireni, jer ono što se inače događa u filmovima, juče se dogodilo njihovoj deci. Kako su ispričali roditelji četvrtaka iz Hrvatske kojima su se obraćali nepoznati muškarci, jedan od dvojice nasrtljivaca imao je crnu kapuljaču duboko navučenu na lice, a obojica su pokušavali dečake i devojčice namamiti u crni automobil marke Mercedes, zagrebačkih registracijskih oznaka.

Nudili im novac da uđu u auto?

– Nudili su im novac, po 10 ili 20 evra, najprije su vabili dečake, govorili su im dođi, pokazaću ti automobil, ali dečacima je to bilo sumnjivo pa su ih odbili. Onda su krenuli na devojčice – priča roditelj jednog od korčulanskih školaraca.

Kako je ispričala jedna majka, njenu devojčicu su vukli za ruku uveravajući je da uzme novac i sedne u vozilo, drugi roditelj kaže kako su njegovu devojčicu uhvatili za rame ne bi li je na silu ugurali u automobil, ali im se srećom otrgnula, piše Slobodna Dalmacija.

– Jednu su devojčicu uhvatili za rame i pitali je “Ej curo, dođi sa mnom!”. Drugoj su devojčici govorili “Sedni s nama u auto, povest ćemo na koje god mesto na svetu želiš”, a u rukama su imali puno novčanica od 10 i 20 evra. Dečaci su pitali jednog od njih da skine kapuljaču i pokaže lice, ali odbio je – prepričavaju roditelji što su čuli od dece.

– Jedan je dečak radnicu na odmorištu pitao ko su ti tipovi, a ona mu je navodno prošaputala, bilo bi vam najbolje da uđete u autobus i maknete se odavde. Po tome ispada da su te osobe ljudima poznate od pre, kako oni, tako i njihove kriminalne radnje – zaključuju uznemireni Korčulani.

Mališani reagovali ispravno

Mališani su odlično reagovali, niko nije pristao na zamku, a neki su od njih počeli vikati i dozivati učiteljice koje su odmah shvatile ozbiljnost situacije, “potrpale” svu decu u autobuse i detaljno ih izbrojile. Kad su se uverile da su svi na broju, vozači su krenuli, a jedna je učenica, bez obzira na šok, zapamtila registraciju sumnjivog vozila.

Učiteljice su nazvale Velebita Veršića, direktora škole, koji je potom o događaju obavestio Policijsku stanicu Korčula.

– Policajcima sam rekao i za registraciju automobila koju je učenica zapamtila. Kad su učenici stigli u Korčulu, sinoć oko 23 sata, odmah smo išli u stanicu da daju izjave. U stanicu su išle učiteljice, deo učenika s roditeljima i ja. Otkad sam direktor, ovakav događaj još nikad nismo zabeležili – kazao je Veršić.

Kako su rekli roditelji za “Slobodnu Dalmaciju” , u policiji su se zadržali do kasno u noć, a izjave su nastavili davati i jutros. Jedan je roditelj istakao da policija slučaju pristupa preblago.

– Nije mi jasno zašto nisu odmah zatvorili auto-put? Imali su tablicu automobila kojeg smo bez problema pronašli na internetu. Taj automobil nije registrovan već pet meseci, prijavljen je na kompaniju, pre je bio prijavljen na drugu, gotovo pa i ja mogu doći do počinitelja – priča nezadovoljni Korčulanin.

Čeka se odgovor iz polciije

Redakcija “Slobodne Dalmacije” je kontaktirala i Andrijanu Biskup, portparola Policijske uprave dubrovačko-neretvanske, koja ih je ljubazno zamolila da joj daju vremena kako bi proverila sve navode, među ostalim, i s kolegama iz Like. Odgovor će, kako se navodi, biti objavljen čim ga dobiju, prenosi “Jutarnji list”.

Iako bez težih posledica, mali Korčulani će događaj ipak teško zaboraviti.

– Moja je kći je napadnuta, vukli su je za ruku, u autobusu je od šoka teško disala. Sinoć nije mogla zaspati, bila je uplašena, zvala me je da spavam s njom – zaključila je zabrinuta majka.

Izvor: jutarnji.hr/slobodna dalmacija/blic.rs

U.B. (21) se sumnjiči da je 4. maja ubio osmoro meštana Dubone i Malog Orašja kod Mladenovca

Oglasili su se otac i majka poginulog policajca i njegove sestre u Masakru kod Mladenovca.

U.B. (21) se sumnjiči da je 4. maja ubio osmoro meštana Dubone i Malog Orašja kod Mladenovca, a da je 14 ljudi ranio. Među ubijenima su brat i sestra, policajac i gimnazijalka, M.P. i K.P., a sada su se oglasili i njihovi neutešni roditelji.

“M.P. se rodio u sedmom mesecu, tri meseca smo se borili i peživeo je. Odnegovali smo ga, završio je školu, gimnaziju, bili odličin đaci i jedno i drugo. Sve su nas slušali, pomagali nam. Hteo je od malena da bude policajac. Uspeo je, zaposlio se, radio je časno svoj posao. Učili smo ga da sa svakim bude dobar, da se nikome ne zamera, takav je i bio. Bio je uzoran i poslušan. On radi ceo dan na svom poslu, a onda dođe i radi sa nama poljoprivredu. Meni je bila želja i za nju da završi fakultet i da položi vožnju pre toga. U četvrtak ujutru je otišla da podigne dozvolu. U četvrtak uveče, on je nju ubio”, počinje priču neutešna majka policajca i njegove sestre koji su ubijeni u masakru kod Mladenovca.

“U petak smo planirale da idemo da kupujemo haljinu za maturu koja je 12. juna…nismo je kupile. Sve mi je to uzeo. Uzeo mi je decu, uzeo mi je sve. Naša deca nisu bila samo nama dea, oni su bili moji drugari. Stalno su mi pisali, slali mi i smešne stvari. Moj sin nije znao ni da se naljuti. Bio je mio, nežan, drag i to svi mogu da vam posvedoče. Sve smo u šali i smehu radili. Mogu da pričam danima o njima, ali moja deca nisu oo zaslužila. Sve prolazi, a njih nema. Svako ode svojoj deci kući, a ja nemam nikog, a do pre pet dana sam imala sve. Sad nemam razlog da živim bez njih”, rekla je majka.

O svemu što su proživeli se oglasio i otac M.P. i K.P.

“Kad se sve to izdešavalo, Hitna je kupila decu, a nas su zvali i došli do kapije i rekli ‘Pobila su se deca u školskom’, ja sam mislio pobila su se, potukli su se, ali ni to mi nije bilo jasno. M.P. se nikada nije potukao. Nisam ni slutio da su mi deca poginula i da je bila pucnjava. Kad sam stigao na lice mesta to su bile patrole policije, to je bilo mnogo ljudi, ja nisam mogao da priđem svojoj deci. Gurao sam se sa policajcima da priđem da ih otkrijem da vidim da li su oni i niko nije hteo da me pusti. Ali sinu sam odmah prepoznao patike, a ćerki sam video samo bele đonove. U tom momentu sam dobio snagu tenk da prevrnem i gurao sam se sa policajcima i došao sam malo bliže do nje i video sam da je i ona… i shvatio sam da su mrtvi. Sva druga deca su bila u Hitnu prebačena, samo su oni ostali da leže tu”, rekao je neutešni otac i dodao:

“Ne mogu da shvatim zbog čega se ovo desilo. Krenulo je iz Malog Orašja, sa autom se odvezao u dvorište. Stao je tu gde su mladići pekli roštilj. Kako sam čuo postrojavao ih je mirno da stanu, oni su se šalili i mislili su da se šali i pozvali su ga na roštilj i piće. Čim su ga pozvali ispalio je rafal i počeo da puca u njih. Devojka je jedna pobegla, a oni su svi tu popadali i ostali. Pucao je dalje u ljude koji su radili ogradu u Duboni, ne pokajavši se ni za jedno ni za drugo. Opet je upalio kola i došao do mesta gde su bila naša deca. Izašao iz auta, postrojavao ih je, isto su se nasmejali, a on je ispalio ceo rafal. Čuo je da neka deca jauču još uvek i da nisu svi pobijeni, promenio je tada šaržer, ušao u dvorište i ponovo ispalio još jedan rafal i overavao ih je.”