wp

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti uživo putem telefonskog uključenja na Informer TV.

Predsednik govorio je o najaktuelnijim temama, a između ostalog i o nasilju blokadera.

– Najpre, ono što mislim da je veoma važno, to je da su ljudi večeras mogli da vide i razumeju sve. Prethodnih dana je neko mogao da kaže da neko izmišlja, da su pristalice SNS-a učinile nešto, napale nekoga, pa je to izazvalo neku reakciju. Večeras smo svi videli da svi ti divni ljudi i divna deca samo uništavaju tuđu imovinu i sprovode teror u zemlji. Niko ih nije ometao u tome – rekao je Vučić, istakavši da su svi ljudi sve jasno videli.

– I na nekoliko tačaka u Beogradu, gde god vide bilo koga ko drugačije misli, moraju da ga napadaju. Tu je već uhapšeno četiri lica, jedan pripadnik UKP-a je teže povređen, napali su ga blokaderi. Država će bolje u Novom Sadu reagovati nego što je reagovala večeras. Snosim krivicu što neki naši državni organi nisu sposobni da reaguju onako kako bi trebalo. Oni su sinoć hteli žive ljude da spale. Možete da mislite šta bi oni sinoć uradili ljudima koji su bili unutra. Bilo bi 300 živih spaljenih. To je nešto što je sada svima jasno. Sada je svima potpuno jasno sa kim imamo posla i da nikad nisu želeli nikakav mir, sve vreme je bilo reči samo o nasilju.

– Od svih loših stvari koje nam se dešavaju jer ovo uzrujava svakog čestitog čoveka, postoje dve dobre stvari. Prva je da svaki normalan čovek ne mora da bude opredeljen politički, sada jasno vidi ko izaziva nerede, nemire i nasilje, a sa druge strane to da je njih mnogo manji broj na ulicama, uprkos brojnim pozivima… Ljudi su već sinoć prepoznali šta su radili, računajući ceo Beograd, nisu skupili ukupno 3.100 ljudi ukupno, u celom Beogradu, na više tačaka.

– Pametna je odluka bila predsednika Vučevića da povuče sve ljude iz prostorija SNS-a u Novom Sadu – dodao je.

– U svakom slučaju, država ima još mnogo posla, biće još mnogo uhapšenih. Ja želim da se izvinim svim onim ljudima koji mi govore da je vreme za vanredno stanje, da je vreme da se ukinu N1 i Nova S, da je vreme da se izvede vojska na ulice. Ja znam da u ovoj zemlji ima 7 miliona predsednika i da svaki zna bolje od mene šta treba činiti. Molim samo one ljude koji znaju da želim dobro našoj zemlji, da znaju da ću da merim svaki potez sa saveznicima, ali da neću da dovodim Srbiju u poziciju u kojoj će biti rupa na bilo čijem tepiju. Pravna država moraće da radi. Batinaši i ovi koji su ogoljeni neprijatelji svoje zemlje, ovo ne može da radi normalan čovek, oni će morati da odgovaraju.

Predsednik je pozvao sve građane Srbije na mir i da ne odgovaraju na ovakvo jezivo nasilje nigde i ni na koji način.

– Ovde se vidi razlika između dve Srbije, one koja želi da gradi i ide napred i one kojoj je jedini jezik motka, pirotehnička sredstva…

– Nervoza i histerija je sve veća – dodao je Vučić.

– Sve je to spolja organizovano, mogli ste da vidite po reakcijama pojedinih političara sa Zapada i danas. Svakom normalnom čoveku je blo jasno. Kako su se spremali sa motkama, kako i šta da rade, samo pogledajte taj snimak u Novom Sadu, kako to izgleda. Samo je pitanje možemo li mi uprkos svim pritiscima i napadima na naš narod, možemo li da izdržimo, a verujem da možemo i uveren sam da hoćemo i zato pozivam ljude da ostanu mirni i da ne brinu – poručio je Vučić.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti uživo putem telefonskog uključenja na Informer TV.

Predsednik govorio je o najaktuelnijim temama, a između ostalog i o nasilju blokadera.

– Najpre, ono što mislim da je veoma važno, to je da su ljudi večeras mogli da vide i razumeju sve. Prethodnih dana je neko mogao da kaže da neko izmišlja, da su pristalice SNS-a učinile nešto, napale nekoga, pa je to izazvalo neku reakciju. Večeras smo svi videli da svi ti divni ljudi i divna deca samo uništavaju tuđu imovinu i sprovode teror u zemlji. Niko ih nije ometao u tome – rekao je Vučić, istakavši da su svi ljudi sve jasno videli.

– I na nekoliko tačaka u Beogradu, gde god vide bilo koga ko drugačije misli, moraju da ga napadaju. Tu je već uhapšeno četiri lica, jedan pripadnik UKP-a je teže povređen, napali su ga blokaderi. Država će bolje u Novom Sadu reagovati nego što je reagovala večeras. Snosim krivicu što neki naši državni organi nisu sposobni da reaguju onako kako bi trebalo. Oni su sinoć hteli žive ljude da spale. Možete da mislite šta bi oni sinoć uradili ljudima koji su bili unutra. Bilo bi 300 živih spaljenih. To je nešto što je sada svima jasno. Sada je svima potpuno jasno sa kim imamo posla i da nikad nisu želeli nikakav mir, sve vreme je bilo reči samo o nasilju.

– Od svih loših stvari koje nam se dešavaju jer ovo uzrujava svakog čestitog čoveka, postoje dve dobre stvari. Prva je da svaki normalan čovek ne mora da bude opredeljen politički, sada jasno vidi ko izaziva nerede, nemire i nasilje, a sa druge strane to da je njih mnogo manji broj na ulicama, uprkos brojnim pozivima… Ljudi su već sinoć prepoznali šta su radili, računajući ceo Beograd, nisu skupili ukupno 3.100 ljudi ukupno, u celom Beogradu, na više tačaka.

– Pametna je odluka bila predsednika Vučevića da povuče sve ljude iz prostorija SNS-a u Novom Sadu – dodao je.

– U svakom slučaju, država ima još mnogo posla, biće još mnogo uhapšenih. Ja želim da se izvinim svim onim ljudima koji mi govore da je vreme za vanredno stanje, da je vreme da se ukinu N1 i Nova S, da je vreme da se izvede vojska na ulice. Ja znam da u ovoj zemlji ima 7 miliona predsednika i da svaki zna bolje od mene šta treba činiti. Molim samo one ljude koji znaju da želim dobro našoj zemlji, da znaju da ću da merim svaki potez sa saveznicima, ali da neću da dovodim Srbiju u poziciju u kojoj će biti rupa na bilo čijem tepiju. Pravna država moraće da radi. Batinaši i ovi koji su ogoljeni neprijatelji svoje zemlje, ovo ne može da radi normalan čovek, oni će morati da odgovaraju.

Predsednik je pozvao sve građane Srbije na mir i da ne odgovaraju na ovakvo jezivo nasilje nigde i ni na koji način.

– Ovde se vidi razlika između dve Srbije, one koja želi da gradi i ide napred i one kojoj je jedini jezik motka, pirotehnička sredstva…

– Nervoza i histerija je sve veća – dodao je Vučić.

– Sve je to spolja organizovano, mogli ste da vidite po reakcijama pojedinih političara sa Zapada i danas. Svakom normalnom čoveku je blo jasno. Kako su se spremali sa motkama, kako i šta da rade, samo pogledajte taj snimak u Novom Sadu, kako to izgleda. Samo je pitanje možemo li mi uprkos svim pritiscima i napadima na naš narod, možemo li da izdržimo, a verujem da možemo i uveren sam da hoćemo i zato pozivam ljude da ostanu mirni i da ne brinu – poručio je Vučić.

– Mi ćemo da budemo uvek sa svojim narodom, nigde ne idem, nigde da mrdnem neću.

O putovanju u Kinu rekao je da, ako ne bude mogao, neće ići.

– Ja od svoje otadžbine nemam ništa važnije i ništa preče. Ja nemam ni kuće ni vile u inostranstvu kao oni što progone naše ljude na ulicama. Ja ću biti uz svoj narod. Ljudi ne treba da brinu, mi smo sagledali sve večeras, kako i na koji način ko se gde i odakle okuplja, ko sa koje strane iz kojih zemalja to čini. Imamo velike probleme i unutar našeg obaveštajnog sistema, i u policiji i tužilaštvu. Ali nemoguće je te probleme sagledati drugačije, samo u ovoj situaciji. Kad dođu teški trenuci onda vidite i ko je veran državi i ko je hrabar.

– Večeras vidim više od 1.000 ljudi koji čuvaju prostorije u Vrbasu od batinaša… To su obični ljudi. Oni od političke stranke kojoj pripadaju uglavnom nemaju ništa. Za razliku od onih koji imaju, a koji su negde daleko na kamenčićima i pesku. Ništa nemam protiv uživanja, ljudi imaju pravo na to, i funkcioneri imaju prava na to. Ali nemaš prava na to kada ti je država ugrožena. Tada moraš da imaš neku vrstu elementarnog osećaja i da se ponašaš drugačije – rekao je Vučić.

– Slušam večeras, govore kako ih je 5, 10 hiljada. Tih gluposti sam se naslušao. Možete da imate šta hoćete, vi nemate ideju. Pitanje je da li možete da osvojite srca naroda, da dobijete glasove na izborima. Politika nije vremenska prognoza.

– Mnogo se dnevnica i para plaća i to će se sa preciznim brojevima pojaviti i u mojoj knjizi. To nije lako pobediti, to ljudi morau da znaju. Ne borimo se mi ovde protiv njih 30 ili 300.000 ljudi na ulici. Mi se borimo protiv moćne mašinerije različitih zemalja, koje učestvuju u obojenoj revoluciji i žele da budu jače od naše zemlje.

– Prostorije možete da uništite koliko hoćete, dinara niko od nas neće morati da uloži, svi ljudi će doći da pomognu da bude još bolje i lepše. Nisu prostorije politička stranka i politika. Politika je ideja. Srušite jedne prostorije, niče hiljade ljudi koji će da se bore protiv batinaša.

– Uništavanjem prostorija niste uspeli da uradite ništa, osim što ste podigli gnev običnog naroda i vidite gnev na svakom koraku, i na svakom koraku ćete ga videti. Takvi pokušaji uvek se loše završe za onoga ko ih je učinio. Nekima će sramota na obrazu da ostane doveka – zaključio je Vučić.

Inače, blokaderi ponovo večeras divljaju u Novom Sadu, kao i u Beogradu.

U Novom Sadu se okupila grupa od oko 200 maskiranih blokadera, koji su se uputili prema prostorijama Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu. Potom su razbili izlog SNS-a.

Takođe, manja grupa blokadera okupila se i ispred prostorija SNS-a u Beogradu.

Izvor: Kurir.rs

• Nekadašnji voditelj emisija ‘Top Gir’ i ‘Peta brzina’, preminuo je u 68. godini nakon borbe s rakom pluća
• Porodica ga je opisala kao ‘pravo nacionalno blago’ koje je unelo ljubav prema automobilima u domove širom države

Bivši voditelj emisija “Top Gir” i “Peta brzina”, Kventin Vilson, preminuo je u 68. godini. Poslednjih meseci Vilson se borio protiv raka pluća.

Voditelj i automobilska zvezda umro je danas nakon kratke borbe sa rakom pluća, saopštila je njegova porodica u saopštenju. Kventin Vilson bio je jedna od zvezda emisije “Top Gir” i stručnjak za polovne automobile u emisiji tokom jedne decenije, od 1991. godine. Radio je zajedno sa Džeremijem Klarksonom, Viki Batler-Henderson i Džejmsom Mejom. Kasnije je postao voditelj rivalske automobilske emisije “Peta brzina” na Kanalu 5, a radio je i kao automobilski novinar.

Vilson se pojavio u emisiji “Strictly Come Dancing” 2004. godine, gde je njegovih osam poena za jedan ples i dalje najniža ocena koju je žiri dao u emisiji.

Radio je i kao aktivista, vodeći kampanju FairFuel za smanjenje troškova akciza na gorivo. Takođe je bio jedan od ranih zagovornika električnih automobila.

U saopštenju Vilsonove porodice stoji: “Pravo nacionalno blago, Kventin je doneo radost vožnje automobila, od motora sa unutrašnjim sagorevanjem do električnog, u naše dnevne sobe. Pomogao je u oblikovanju originalne emisije ‘Top Gir’ kao jedan od njenih prvih voditelja, radeći zajedno sa Džeremijem Klarksonom i timom koji je ovu pionirsku emisiju proširio na globalni nivo. Nastavio je da predvodi ‘Petu brzinu’ i još uvek drži sumnjivu čast najnižeg rezultata u istoriji emisije „Strictly Come Dancing“. Kroz svoju kampanju FairFuel, Kventin je uštedeo bogatstvo potrošačima u Velikoj Britaniji pomažući u zamrzavanju akciza na gorivo. Kampanja je sprečila preko 100 milijardi funti novog oporezivanja, što je prava pobeda za potrošače koju je ostvario pravi zagovornik potrošača. Takođe je kreirao i vodio veoma popularne programe kao što su „Najgori vozači Britanije“ i „Automobili zvezda“.

Mnogo pre nego što je to postalo moderno, on je zagovarao GM EV1 i električne automobile, dokazujući da je uvek bio ispred svih.

U skorije vreme neumorno je radio na tome da električna vozila budu pristupačna svima, putem svoje kampanje FairCharge. Voljeni muž, trostruki otac i deda mnogo će nedostajati svojoj porodici, prijateljima i svima koji su ga poznavali lično i profesionalno.

“Praznina koju je ostavio nikada ne može biti popunjena. Njegovo znanje nije samo naučeno već proživljeno; biblioteka iskustva koja je sada van našeg domašaja”, navedeno je u saopštenju

Jesen je godisnje doba koje je sada u Bosni i Hercegovini donijelo mnogo promjena u prirodu ali i zivotu svakog gradjanina. Ovo je period koji zahvata mjesec septembar i oktobar ali i novembar i jasno je da su hladniji dan da je mnogo kise i oblacnosti i to nas podsjeti da je priroda nepredvidiva. Sa krajem septembra 2025 godine Bosna i Hercegovina ce se suociti sa nekim vremenskim prilikama ali i neke meteoroloske promjene donijet ce mnogo reakcija kod ljudi. Dok neki samo udisu svjezi zrak i uzivaju u jesenim bojama drugi se spremaju za zimske mjesece koji su pred nama.

U Bosni i Hercegovini je klima takva koja varira od sjevera do juga i to sada je pokazalo da je jesen jaca bila. Prema nekim podacima jutarnje temperature idu oko 11 stepeni dok juzniji dijelovi i dalje uzivaju u nekim ugodnim temperaturama oko 18 stepeni. Ove temperaturne razlike pokazuju kako neki mikroklimatski faktori mogu da oblikuju zivote. Dok stanovnici juznije uzivaju u suncanim i toplim danima sjever se sada suocava sa maglom i kisovitim danima i jednostano polako osjetimo nagli preokret sa ljeta na jesen.

Prema nekim meteoroloskim prognozama vjetrovi ce da budu slabiji jako cesto ce da puse sa sjevera i sjeveroistoka. Dnas ce dnevne temperature da se krecu izmedju 14 i 19 stepeni dok na jugu se moze ocekivati i do 23 stepena. Ovo su vremenski uslovi koji mogu da donesu olaksanje svima onima koji se suocavaju sa ljetnim toplim danima. KISA koja cesto pada tokom jeseni je dobra za neke usjeve. Jer kisa voli berbu kao sto su jabuke, kruske i grozdje koji su u tom periodu najukusniji.

Kako sada su dani kraci a i temperature padaju dolazak ovakvog oktobra sprema nas za zimu. NA visim planinama prema nekim prognozama ceka se prvi snijeg. Jutarnje temperature na planinama ce da idu izmedju 4 i 5 stepeni a dnevne temperature od 10 do 15 a na jugu se ocekuje i do 21.

U današnjem članku vam pišemo na temu jedne izuzetno dirljive priče o sudbini devojčice koja je preživela ratne strahote, a potom pronašla svoj identitet nakon dugih šesnaest godina. Ovo je priča o Senidi Bećirović, danas poznatoj mnogima kroz dokumentarac Mila traži Senidu, koja je kao beba dospela u vihor rata, izgubila porodicu, ali i pronašla novu šansu za život.

Godina je 1991. Jugoslavija se teturala prema raspadu, ali Muhamed Bećirović iz Kalesije nije ni slutio kakva će tragedija pogoditi njegovu porodicu. Bio je otac dve devojčice i suprug voljene Senade, živeli su skladno i skromno. No idila nije potrajala. Već sledeće godine, sve se raspalo preko noći – srpska vojska upala je u selo, a Muhamedova supruga i ćerke su nestale. Punih šesnaest godina, on nije znao da li su žive, gde se nalaze, niti šta se s njima zbilo. Ta je praznina u njegovom srcu bila dublja od bilo kakve rane.

U dokumentarcu koji beleži ovu potresnu priču, posebno se izdvojio trenutak pronalaska bebe na zgarištu kuće. Imala je samo jedanaest meseci kada je pronađena u kolevci, usred pepela i ruševina. Spasao ju je srpski vojnik koji ju je odneo svojoj majci Ruži u Šekoviće. Tu je ostala dva meseca, nakon čega je predata Centru za socijalni rad. Njenu sudbinu je tada preuzela Desa, pravnica iz Centra, koja je devojčicu dala na brigu ženi imenom Zdravka Elez. Nakon nekoliko meseci, devojčica je prebačena u Beograd.

• U glavnom gradu dobila je novo ime – Mila. Usvojio ju je bračni par, Živana i Živko Janković, ljudi koji su već prošli kroz veliku patnju izgubivši dvojicu sinova u saobraćajnoj nesreći. Mila je u tom domu dobila toplinu, ljubav i bezbrižno detinjstvo. Kasnije je govorila da je rasla u porodici gde je najvažnije bilo da neko ima dobro srce, a ne koliko ima materijalnog bogatstva. “Imala sam sve u životu – ali najviše ljubavi”, prisećala se kasnije.

Ova priča postala je deo istorije Crvenog krsta Bosne i Hercegovine jer je Senida – nekada Mila – postala prva nestala osoba koja je pronađena živa posle toliko godina. Safet Šahmanović, sekretar Crvenog krsta u Kalesiji, rekao je da su do tada nalazili samo predmete, odeću ili delove tela nestalih osoba, ali nikada nekoga živog posle toliko vremena. Konačan preokret dogodio se 26. decembra, kada se Muhamed Bećirović pojavio u Crvenom krstu kako bi popunio upitnik za traženje svoje supruge. Tada je pokrenuta detaljna istraga koja je vodila ka milosti sudbine – povratku njegove ćerke.

Od malih nogu, Mila je znala da je usvojena. Uvek je osećala ljubav, ali i tihe sumnje o svom identitetu. Godine 2006. donela je presudnu odluku – želela je saznati ko su joj biološki roditelji. Tada je počelo putovanje koje je trajalo više od dve godine. Iako je njen život u Beogradu bio lep i ispunjen, Mila nije mogla ignorisati pitanje koje se sve češće javljalo: ko je ona zapravo?

• Otkrila je da se rodila kao Senida Bećirović i da ju je tokom rata spasao vojnik Milenko Vidaković. On je, brinući se za tu malu bebu, preneo je svojoj majci, a nakon njegove smrti – dete je završilo u sistemu socijalne zaštite. Tadašnji ratni vrtlog odvukao je Senidu daleko od korena, ali nije mogao izbrisati istinu. U jednom trenutku, gotovo slučajno, isplivala je informacija iz 1993. godine – njena tetka je videla apel u novinama o nestaloj bebi iz Bosne i stupila u kontakt sa porodicom Janković. Nažalost, tada je negirano da je to ista devojčica.

Kako su godine prolazile, Mila je rasla i sazrevala, ali njeni usvojitelji su postajali sve stariji. Kada je kročila u tinejdžerske godine, njihovo zdravlje i snaga nisu mogli izneti izazove roditeljstva. Vratili su je u Centar za socijalni rad, a tada je krenula nova borba – potraga za njenim identitetom dobila je i institucionalnu podršku. Trenutak kada je ponovo postala Senida nije bio samo formalni povratak starom imenu, već duboko lično buđenje. “Nema neke velike razlike”, rekla je uz osmeh, “ali ponekad se zbunim kada me neko prozove Bećirović – kao da to ime ne pripada meni.”

Senida danas živi u Sarajevu, kod tetke. U kontaktu je sa ocem Muhamedom, a i dalje traga za svojom majkom Senadom i sestrom Sandrom. Njena životna priča postala je simbol nade, dokaz da i posle najtežih ratnih godina – izgubljeni mogu biti pronađeni. Ovo nije samo priča o ratu, nego i o ljudskosti, ljubavi i snazi da se uvek traži istina. Priča koja nas uči da identitet nije samo ime koje nosimo, već i putevi kojima smo prošli da ga povratimo

Sinoć, na jednom privatnom veselju u Šapcu, na kojem su bili Darko Lazić i Zorana Mićanović, iznenada je preminuo čovek.

Naime, kako se navodi, dok je Darko koji je inače bio gost na slavlju, pevao, gostu je iznenada pozlilo i ostao je mrtav na licu mesta.

Na pomenutom slavlju je bila i voditeljka Milica Kon.

U pitanju je proslava punoletstva. Katarina nije želela da komentariše nemili događaj.

Oglasili se iz restorana:

– Na veliku žalost jednom gostu je pozlilo, odmah je pozvana Hitna pomoć, koja je nesrećnog čoveka odvezla dalje. Ne znamo šta se dalje događalo, žao nam je ako je čovek preminuo – poručili su iz restorana u kom je organizovano slavlje za “Informer”.

Dragan Tasić (72) iz Gornjeg Bukovca kod Vranja na današnji dan, pre 9 godina, tačnije 8. novembra 2015. godine, na Mitrovdan iz lovačke puške ubio je Mirjanu Jovičić (55) i njenu majku Đurđiju Cvetković (85), a potom je sebe upucao.

Dragan i njih dve su bili prve komšije. Masakr se odigrao na njivi između njihove dve kuće.

Navodno, Tasić je upucao Mirjanu zbog neuzvraćene ljubavi.

Mirjana je kobnog dana došla na slavu kod majke i brata sa supurgom iz Vranja. Otišli su da beru mušmule, kada je naišao Dragan sa lovačkom puškom. Upucao je sa dva metka. Dok je padala, viknula je mužu, da beži, da se spasava.

Pucanj je čula Đurđija i izletela iz kuće. Dragan ju je upucao jednim hicem. Pomahnitali ubica je potom otišao u svoju baštu i ubio se. Mirjanin muž se spasao.

Meštani su tada rekli da je Draganova žena, kada je on završio svoj krvavi pir, uzela pušku i sklonila je iz bašte u štalu.

Za medije je tada pričao Dušan Cvetković, Mirjanin brat.

“Mene je žena varala sa Dušanom. Oterao sam je kada sam saznao da mi je to radila iza leđa. Dragan je onda prešao na Mirjanu, ali ona ga je uporno odbijala. Verujem da je to bio razlog zbog kojeg ju je ubio. Njenu majku Đurđiju je ubio jer mu je, što se kaže, naletela pokušavajući da spase ćerku. Mi smo ga non stop prijavljivali policiji, jer je bio prgav, bezobrazan, nasilan. Ali eto, policija ga je više puta privodila, ali to nine urodilo plodom. Uradio je to što je uradio”, rekao je on tada.

Autor: Snežana Milovanov

Bivša zadrugarka Aleksandra Nikolić tokom gostovanja u jednoj emisiji otvorila je dušu o svojoj borbi za starateljstvo nad šestogodišnjom ćerkom. Kako je objasnila, ona trenutno prolazi kroz pravu agoniju zbog tvrdnji nekadašnjeg supruga Uroša Nikolića koji je imao problema sa zakonom, a na sudu je na njen račun izneo brojne optužbe o zanemarivanju deteta.

– Vi znate da smo Milovan (Minić) i ja optuživali jedno drugo za neke stvari… On (Uroš) je sada to iskoristio. U petak sam krenula po dete, a trebalo je da bude sud; on je meni dva dana pred sud to uradio. Ročište je bilo da se ukine privremena mera ili da budu izmene – počela je ona u emisiji “Pitanja novinara”.

Milovan, s druge strane, čija je bivša žena sada sa Urošem u emotivnoj vezi, šokiran je onim što dotični priređuje sopstvenom detetu.

– Uroš je, kada je bio mlad, nažalost ostao bez majke, on bi trebalo da zna šta znači prisustvo majke. Ne mogu da verujem da lišava sopstveno dete majke. Nama je malecka rekla da, ako dođe da živi kod mame, nikada ga neće videti. Da ti se srce raspadne kada vidiš detence koje grca i jeca dok nam to priča. Ja sam Marijanu primorao da provede dete sa svojim detetom – dodao je Minić, pa je Aleksandra istakla da je ročište održano. 

Ono što se čeka je veštačenje.

– Održano je, ali mi imamo zakazano veštačenje koje se čeka jako dugo, ništa se ne menja. Ispitivali su i mene i njega, trajalo je tri sata. On tera svoju priču, ja sam pričala istinu, da ja sada nešto kudim zakon ili situaciju, nije mi jasno… Neke stvari su očigledne. Da sam ja loša majka… Za decu, ne (samo za) svoje, ja bih za decu poginula – naglasila je tada, pa otkrila kada je poslednji put videla ćerku.

– Ima dvadesetak dana. Mi smo išli u Sombor, dozvolio je, išle smo svuda, a od tada je nisam čula. Imam informaciju da, kada je čula da me neće videti, da je plakala, nije mi rečeno šta je on njoj rekao, ja znam da on priča ružne stvari o meni, jako ružne. Neverovatno mi je da meni malo dete tako kaže: “Ja znam da tata laže, mama”. Stvorio je neki autoritet da se mala plaši da mu kaže da želi da živi kod mene – govorila je Aleksandra. 

U saopštenju porodice navedeno je da je umro okružen svojom porodicom

Poznati novozelandski filmski reditelj Li Tamahori, u Srbiji najpoznatiji po filmu “Bili smo ponosni ratnici”, preminuo je posle duge borbe sa Parkinsonovom bolešću, preneo je 1news.co.nz.

Tamahori, koji je imao 75 godina, preminuo je mirno u svom domu, okružen najbližom porodicom.

U saopštenju Tamahorijeve porodice navedeno je da je umro okružen svojom dugogodišnjom partnerkom Džastin, voljenom decom Semom, Maksom, Mekom i Taneom, snajama Kejsi (koja je trudna) i Meri, svojom dragom unukom Korom Li i porodicom.

„Njegovo nasleđe živi kroz njegovu porodicu, njegove unuke, svakog filmskog stvaraoca kojeg je inspirisao, svaku granicu koju je pomerio i svaku priču koju je ispričao svojim genijalnim okom i iskrenim srcem“, navodi se u saopštenju porodice.

„Harizmatičan vođa i snažan umetnički duh, Li je bio šampion maorske umetnosti, i na ekranu i iza kamere.“

U aprilu je reditelj govorio o svom zdravstvenom stanju za Whakaata Māori, rekavši: „Mentalno, još uvek imam sve u glavi.“

Tamahori (Ngāti Porou) ostvario je uspešnu karijeru u Holivudu i Evropi, uglavnom zahvaljujući ogromnom uspehu svog prvog dugometražnog filma Once Were Warriors („Jednom su bili ratnici“), koji je objavljen 1994. godine.

Ovaj snažan i potresan film, zasnovan na knjizi Alana Dafa, pokrenuo je nacionalnu debatu zbog prikaza porodičnog nasilja u jednoj urbanoj maorskoj porodici u Ouklendu.

Globalni uspeh projekta lansirao je i karijere glumaca Temuere Morisona (Džejk „The Muss“), Rene Oven (Džejkove supruge Bet) i Klifa Kurtisa (ujak Buli).

Tamahori je kasnije režirao niz blokbastera, uključujući Džejms Bond film Die Another Day (2002), The Edge (1997) sa Entonijem Hopkinsom i Next (2007) sa Nikolasom Kejdžom.

Otkako se saznalo da je trudna Milica Todorović povukla se iz javnosti, no novi prizori oduševili su njene fanove.

Publika u Beogradu doživjela je pravo iznenađenje kada se na pozornici, kao gošća na koncertu Emine Jahović pojavila Milica Todorović — i to s vidno zaobljenim trudničkim trbuhom.

Pjevačica je prvi put u javnosti potvrdila da je u blaženom stanju, a energijom i osmijehom osvojila je sve prisutne.Što mislite o temi?Pišite u komentaru.

Milica je zajedno s Eminom otpjevala njihov hit ”Limunada”, a publika ih je nagradila gromoglasnim pljeskom.

Na pozornici je zablistala u crnom, šljokičastom grudnjaku i sakou istog materijala, a preko trbuha imala je crnu svilenu tkaninu.

Ostavština Halida Bešlića: Više od Muzike

Smrt Halida Bešlića, jednog od najvećih imena narodne muzike, ostavila je dubok trag u srcima mnogih. Kada je ova vijest proširila regijom, ljudi su osjetili gubitak koji se teško može opisati riječima. Halid je bio više od pjevača; bio je simbol emotivne povezanosti i glas naroda koji je spajao generacije. Njegove pjesme, prožete strašću, često su se mogle čuti na proslavama, vjenčanjima, ali i na tužnim sahranama, oslikavajući njegovu svestranost i uticaj na društvo. Njegova muzika nije bila samo zabava; ona je bila sredstvo izražavanja, terapija za dušu i način povezivanja s onim što nas čini ljudima.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Halid Bešlić je svojim glasom nosio priče, bol i radost, stvarajući neizbrisiv pečat u životima mnogih. Njegov glas je bio poput mosta koji je spajao različite emocije i iskustva. Njegove pjesme su bile soundtrack života generacija, a emocije koje su prenosile nadmašile su granice vremena i prostora. U vremenu kada se često gubi dodir s pravim vrijednostima, njegova muzika ostaje kao podsjetnik na autentičnost i istinske ljudske emocije. Mnoge njegove pjesme, poput „Ja bez tebe ne mogu da zivim“ i „Romanija“, nose duboku simboliku koja se može interpretirati na različite načine, ovisno o životnim iskustvima slušatelja.

Jednostavnost i Ljudskost

Halid Bešlić je kroz svoj život pokazao da je jednostavnost ključ sreće. U moru glamura i površnosti, odabrao je posvetiti se svojoj porodici i prijateljima. Njegovi najbliži često su isticali njegovu sposobnost da uživa u malim stvarima, poput jutarnje kafe ili igranja s unucima. Ove sitnice, koje su mnogima nezamislive u svijetu slavnih, bile su izvor njegove istinske sreće. Njegova bliskost s porodicom nije bila samo javna slika; ona je bila duboko ukorijenjena u njegovoj svakodnevici, stvorivši trajne veze koje su ga oblikovale kao osobu. U jednom od svojih intervjua, Halid je rekao: „Najveće bogatstvo su ljudi oko vas, a ne novac ili slava“ – riječi koje odražavaju njegovu suštinsku filozofiju življenja.

Naslijeđe i Odluke

Nažalost, nakon njegove smrti, mnogi su se zapitali kako će njegova imovina biti raspoređena. Prema izvorima iz njegovog bliskog okruženja, Halid je ostavio testament u kojem je jasno naveo da sve što posjeduje pripada njegovoj supruzi Sejdi. Ova odluka dodatno potvrđuje složnost i povezanost njegove porodice. Sejda je, prema informacijama, odlučila odustati od dijela imovine u korist svog sina, Dina, što svjedoči o njihovoj međusobnoj ljubavi i podršci. Ovaj čin solidarnosti unutar porodice služi kao primjer Halidove sposobnosti da inspiriše ljude oko sebe, ne samo svojom muzikom, već i svojim životnim vrijednostima.

Njegova porodica nije samo naslijedila materijalno bogatstvo, već i neprocjenjivo naslijeđe ljubavi, poštovanja i vrijednosti koje će ih pratiti kroz život. Njegov sin Dino, u emotivnoj poruci na društvenim mrežama, podsjetio je sve nas na to koliko je Halid bio više od pjevača. „Volio bih da napišem mnogo toga, ali nemam snage za to“, rekao je Dino, dodajući kako će njegov otac zauvijek ostati u njihovim srcima. Ove riječi odražavaju ne samo ljubav prema ocu, već i bol koju donosi gubitak i osjećaj odgovornosti da se njegovo naslijeđe nastavi.

Halidova Muzika kao Izvor Inspiracije

Kada razmišljamo o Halidu Bešliću, ne možemo a da ne primijetimo koliko je njegova muzika duboko ukorijenjena u kulturi ovog prostora. Njegove pjesme su bile prisutne u svim važnim životnim trenucima, od radosti do tuge. Halid je bio umjetnik čija su djela nadahnula mnoge, a njegov glas će se i dalje čuti kroz pjesme koje su ostale urezane u sjećanjima svih koji su ga voljeli. Pjesme poput „Prvi poljubac“ i „Miljacka“ su trajne klasike koje će se i dalje pjevati i prenositi s generacije na generaciju. Njegova muzika nije samo zabava; ona je također izraz identiteta naroda, otkrivajući njihove snove, patnje i nada.

Halid Bešlić će ostati upamćen kao čovjek koji je znao kako da zadrži svoju dušu u svijetu koji se brzo mijenja. Njegova muzika, koja ostaje svjedočanstvo vremena, podsjećat će nas na istinske vrijednosti: ljubav, poštovanje i zajedništvo. Njegovi koncerti, puni emocija i interakcije s publikom, ostavili su dubok trag. Ljudi su dolazili da ne samo čuju njegove pjesme, već i da osjete tu jedinstvenu energiju koja je opstajala u tim trenucima zajedništva.

Poruka za Buduće Generacije

U doba kada se često zaboravlja na prave vrijednosti, Halidova životna priča i muzika će nas podsjećati na to koliko je važno ostati vjeran sebi i svojim korijenima. Njegova sposobnost da dotakne duše ljudi i poveže ih kroz muziku ostavlja neizbrisiv trag. Sa svakom njegovom pjesmom, ostavljamo dio svog srca, a Halidovo naslijeđe će nastaviti živjeti kroz uspomene i priče koje će pričati sledeće generacije. Njegova muzika će i dalje prolijevati svijetlost na ljudsku dušu, podsjećajući nas da je svaka emocija, ma koliko bila bolna, dio naše ljudske prirode.

U tom svjetlu, Halid Bešlić nije samo muzička ikona, već i simbol otpora protiv površnosti i zaborava. Njegova muzika će nas uvijek podsjećati na to koliko je važno cijeniti ljubav, prijateljstvo i zajedništvo, čak i kada se suočavamo s izazovima modernog svijeta. Njegov glas, kao i njegovo naslijeđe, ostat će trajno urezani u našim srcima. Naš zadatak je da to naslijeđe čuvamo, pjevajući njegove pjesme, pričajući njegove priče i dijeleći ljubav koju je on širio tokom svog života.