wp

U Ulici Jovana Stojsavljevića u Zemunu u utorak, oko 14 sati je došlo do tuče više osoba. Sumnja se da je u pitanju tuča navijača.

Tom prilikom su neki od učesnika tuče upalili baklju, a jedna, za sad, nepoznata osoba je izvadila nož i mladića (18) ubola u predelu srca. Drugi povređeni ima opekotine od baklje.

Povređenom je lekarska pomoć ukazana u KBC “Bežanijska kosa”, gde su mu konstatovane teške telesne povrede, opasne po život. On je u teškom stanju zadržan na šok odeljenju.

Brzom intervencijom policajaca iz PS Zemun, uhapšen je muškarac (21), protiv koga je podneta krivična prijava za ubistvo u pokušaju. Policija je pronašla i nož kojim je, sumnja se, napadnut mladić.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati. On će sutra biti saslušan.

Legenda kaže da je prvi kolač sa rumom na svetu nastao tako što se jednom starom poslastičaru flaša ruma slučajno prosula u smesu za kolače. Ni ne shvativši šta se desilo on je isti napravio i tako stvorio prvu poslasticu čiji se ukus bazira na ovom alkoholu. Bez obzira na to da li je ova legenda istinita ili ne, ako ste ljubitelj slatkiša sa ukusom ruma, onda vam predlažemo da isprobate i domaći rum kasato. Umesto da ga kupujete napravite ga sami kod kuće. Domaći rum kasato je toliko ukusan da nećete moći da se zaustavite na jednom kolaču. Pravi se sa keksom i trik sastojkom, kao što je krompir, a onda se preliva i čokoladom. Uživajte!

• Sastojci: 
• 400 g krompira
• 400 g mlevene plazme
• 300 g čokolade
• 240 g margarina
• 300 g šećera u prahu
• 2 kašike kakaoa
• 4 kašike ruma
• 2 kasika ulja
• Za glazuru:
• 100 g mlečne čokolade 
• 60 ml slatke pavlake 

Priprema: 
Krompir isecite i skuvajte. Kada omekša procedite ga i ispasirajte. U pire dodajte čokoladu istopljenu na pari, margarin i dobro promešajte da se svi sastojci sjedine. Nakon toga u dobijenu smesu dodajte keks, šećer u prahu, kakao, ulje i rum. Opet sve lepo promešajte. Dobijenu smesu utisnite u kalup, pa ostavite da se stegne. Skinite obruč i isecite kolač. Otopite čokoladu i slatku pavlaku, pa umočite kolač i opet stavite da se stegne. 

Prema zvaničnom saopštenju policije sve više žrtava strada u okršajima bandi povezanih sa drogom.

Trojica mladića poginula su u pucnjavi, u 11. arondismanu u Marseju, u noći sa subote na nedelju.

Na njihovo vozilo pucano je iz kalašnjikova oko 5.00 sati ujutro, 500 metara od noćnog kluba “Majami”.

Oko 05:10 ujutru automobil sa pet muškaraca stao je na “Bulevaru d la Pom”, koji se nalazi u jugoistočnom delu Marseja.

Dvojica muškaraca su izašla iz vozila i tada su jedna ili više osoba pucale na automobil.

Oni su se potom vratili u vozilo i otkrili da su njihovi prijatelji povređeni, odmah su ih prevezli u bolnicu, ali su oni, u međuvremenu, preminuli.

Posle pucnjave, napadač ili napadači su pobegli u svom automobilu, koji je kasnije pronađen spaljen u Obanju.

Prema saznanjima televizije BFM Marsej Provans, žrtve su iz grada Feliks Pjata.

Na lice mesta otišao je i šef policije Buš du Rona, Frederik Kamileri.

Policija je rekla da je u Marseju sve više žrtava u okršajima bandi povezanih sa drogom.

Umesto kupovnog napravite najlepši domaći sladoled od čokolade. Potrebna su vam samo 4 sastojka, koja treba da sjedinite mikserom i kada odstoji u zamrzivaču ledena poslastica je gotova. Priprema nije nimalo komplikovana, a ne postoji osoba koja će reći ne domaćem sladoledu, pogotovo ako ga poslužite sa onim od jagode i vanile. Uživajte! 

• Sastojci:
• 400 g kondenzovanog mleka 
• 500 ml slatke pavlake 
• 60 g kakaoa
• 50 g čokolade

Priprema:
Umutite hladnu slatku pavlaku, pa dodajte kakao i kondenzovano mleko. Mutite dok se svi sastojci ne sjedine. Dodajte čokoladu koju ste prethodno istopili i lagano promešajte. Sipajte u kalup koji ste obložili providnom folijom i zatvorite providnom folijom. Stavite u zamrzivač najmanje 6 sati. 

Čizkejk je več godinama jedan od najpopularnijih kolača širom sveta, a nastao je još u antičkoj Grčkoj, a služio se kao svadbena torta. Pravio se od sastojaka kao što su brašno, med i sir, a kada se oni dobro sjedine kolač se pekao. Danas je popularniji čizkejk koji se ne peče, jer je priprema mnogo jednostavnija. Ali, mi vam predlažemo da isprobate i ovaj japanski recept za čokoladni čizkejk. Jeste da se peče, ali priprema je baš laka i potrebna su vam samo 3 sastojka, a uživaćete u svakom zalogaju. 

• Sastojci:
• 100 g čokolade
• 3 jajeta 
• 120 g krem sira 

Priprema:Odvojite žumanca od belanaca, pa umutite belanca u čvrst šne. Čokoladu otopite na pari, pa je dodajte u krem sir i sjedinite mikserom, a zatim dodajte žumanca i sve lepo sjedinite. U dobijenu smesu lagano umešajte šne. Sipajte smesu u nauljenu staklenu posudu koju ćete staviti u drugu šerpu sa vodom. Pecite u rerni zagrejanoj na 170°C oko 15 minuta, zatim smanjite temperaturu na 160°C i pecite još 15 minuta. Isključite rernu i ostavite da se hladi unutra još 15 minuta. Izvadite iz kalupa tek kada se čizkejk ohladi. 

Potrebno je:

• 4 jaja (podelite ih na žumanca i belanca)
• 75 grama šećera
• 75 grama maslaca
• 170 grama mlevenog keksa

• 500 grama svežih jagoda
• 75 grama pšeničnog griza

Fil 2.:

• 4 belanca
• prstohvat soli
• 2 kašike soka od limuna
• 150 grama šećera
• 100 grama pšeničnog brašna
• 500 grama grčkog jogurta

Fil 3.

• Crna čokolada
• Maslac

Priprema: Razdvojite jaja na žumance i belance. Umutite žumanca i dodajte im šećer, a onda i rastopljen maslac i mleveni keks. Sve umutite pa preručite u pleh.

Očistite jagode i iseckajte ih pa ih izmešajte sa grizom. Smesu od jagoda stavite na smesu od jaja i keksa.

U belance dodajte prstohvat soli pa umitite penasto. Dodajte i šećer i sok od limuna. Kada umutite sve dodajte belancu i brašo i vanilin šećer pa potom i grčki jogurt. Belu smesu stavite preko jagoda i pecite u zagrejanoj rerni na 150 stepeni Celzijusa oko pola sata. Potom rastopite čokoladu i maslac i prelijte preko kolača.

Žena M. I. (73) i njene ćerke A. I. (44) i B. I. (45) iz Smedereva uhapšene su u utorak uveče zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo ubistvo.

– Sumnja se da su one juče svom deveru i stricu V. I. (73), nakon rasprave, zadale više udaraca po glavi i telu i stezale ga u predelu vrata, usled čega je on preminuo – saopštili su iz smederevske policije.

Podela imovine

Prema rečima komšija iz ulice, u kojoj je ova porodica živela, problem je nastao oko podele imovine zbog čega su se rođaci i ranije svađali.

– U dvorištu je kuća, koja je dvojna, odnosno ima dva ulaza. Jedna polovina pripada jednom bratu, suprugu od uhapšene žene, a druga polovina ubijenom V. I. Znači, koliko mi znamo, svako ima svoj deo – pričaju komšije i dodaju:

– Ubijeni čovek je inače godinama živeo u Kandi i nedavno se vratio tu u svoj deo kuće, a njegova snaja živi u drugom delu.

Komšije kažu da pretpostavljaju da je problem nastao kada se V. I. vratio u Smederevo iz inostranstva.

– M. I. i njene ćerke su verovatno koristile i njegov deo kuće dok on nije bio tu, jer je on zaista retko dolazio ranije. Međutim, u poslednje vreme je to bilo sve češće jer je u penziji godinama već, i sad kad se vratio ostao je duže, a moguće je da se ne bi ni vraćao za Kanadu.

Komšija za Kurir kaže da su u kući u poslednje vreme živeli samo M. I. i jedna od njenih uhapšenih ćerki.

– Jedna ćerka je bila u kući sa majkom, a druga sa svojom ćerkom u drugom stanu. Međutim u utorak su sve bile na okupu. Ne možemo ništa da tvrdimo, ali mislimo da je problem i povod za prvobitnu raspravu bio povratak nesrećnog čoveka. Moguće i da su ga pritiskale da im prepiše svoju polovinu kuće, jer on nema porodicu, pa su možda one htele da sve pripadne samo njima – pričaju uznemirene komšije.

Jedna komšinica ispričala nam je i da su čuli buku koja je dopirala iz kuće.

Čuli se jauci

– Bilo je vike, više kao jauka. Niko nije znao šta se dešava. Moj muž je onda istrčao ispred kuće, a tamo je kod njih bila policija i pričala sa njima i nekim komšijama – kaže ona i dodaje:

– Znali smo mi sve, da se oni oko imovine svađaju, jer bi komšija V. I. to možda ostavio nekom drugom, a ne njima, ali nisu nikada objašnjavali šta se zaista kod njih dešava.

Kako smo saznali, trima osumnjičenim ženama je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedene u Više javno tužilaštvo u Smederevu na saslušanje.

Pevačica Tina Tarner umrla je u 83. godini, saopštio je njen portparol.

Njen predstavnik je u izjavio rekao:

„Tina Tarner, ‘Kraljica rokenrola’ umrla je danas u 83. godini nakon duge bolesti u svom domu u Kusnahtu kod Ciriha, u Švajcarskoj“.

Majka stradale devojčice je upitala da li su roditelji dečaka-ubice svesni činjenice da preživeli i ranjeni dobijaju životne pretnje iz celog sveta, jer će “neko završiti ono što je započeto”, u bolesnom ubeđenju o zadovoljenju pravde za “maltretiranog dečaka”.

Ni posle 20 dana od nezapamćene tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, ne prestaju da se nižu brojna pitanja u javnosti da li je stravičan masakr, u kojem je maloletni dečak ubio devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole, mogao da bude sprečen.

Roditelji nastradale dece tragaju za odgovorima kako bi iole ublažili svoj nepojmljiv bol i tugu i shvatili kako je uopšte došlo do toga da trinaestogodišnji dečak počini tako gnusan zločin, kako se nikada više nigde ne bi ponovio.

Nina Borović Kobiljski, majka stradale devojčice, obratila se roditeljima dečaka-ubice, optuživši ih da su u prvom redu bili odgovorni za ponašanje svog deteta.

U otvorenoj objavi na društvenim mrežama, ona je roditeljima dečaka koji je počinio masakr poručila da više u ovozemaljsku pravdu ne veruje, ali se trudi da nastavi da veruje u ljudskost i u istinu.

– Verujem da vam je dobro poznata činjenica da je naše odeljenje VII/2 bilo jedno izuzetno odeljenje, ne zato što je bilo sastavljeno od odličnih đaka, već zato sto su to bila dobra deca i dobri prijatelji jedni drugima. Oni su u školu odlazili nasmejani i vraćali se zadovoljni – započela je svoje obraćanje Nina Borović Kobiljski.

na je podsetila roditelje maloletnog dečaka da su im deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku, te da su dobijali njihove video snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete.

– Znate i da su se svi zajedno kartali i smejali u sobama do kasno u noć. Kako ne biste znali, kada ste puni zahvalnosti zvali razrednog starešinu i zahvaljivali se što vam je sin tako lepo prihvaćen od strane drugara u novom odeljenju u koje ste izabrali da ga prebacite – istakla je.

Međutim, kako je obelodanila, već tada su mogli da budu primećeni prvi znaci čudnog ponašanja dečaka-ubice.

– Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih sedam dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba – napisala je majka stradale devojčice.

Podsetimo, kako je utvrđeno, dečak je planirao masovno ubistvo mesec dana, a ono što je pregledom njegovog telefona utvrđeno ledi krv u žilama – svesno je počinio ubistvo svojih vršnjaka i čuvara škole jer je neposredno pred zločin na internetu pretraživao Krivični zakonik Srbije kako bi istražio da li deca mogu krivično da odgovaraju.

Nakon počinjenog masakra, dečak se nalazi na posebnom odeljenju psihijatrijske ustanove, po odobrenju majke.

Izvor: srbijadanas.rs

“Činilo mi se da je gotovo sa nama. Želeo sam mnogo da to dete živi”…

Devojčica (15) obučena u belu haljinu, koju je spremila za udaju skočila je sa mosta, u ledeni Lim. Te zime, 14. decembra 1986. petnaestogodišnjakinja bila je rešena da sebi oduzme život zbog ljubavi koju njena majka nije odobravala.

Milutin Mićo Praščević, nastavnik biologije i hemije ugledao je jezivu scenu, kao i još desetak ljudi, ali niko se nije usudio da skoči u zaleđeni Lim. Niko osim nastavnika Mića.

On je uleteo u hladnu reku, lomeći led i boreći se lavovski sa talasima, ali je uspeo i spasio devojčicu. Milutin je proglašen za najplemenitijeg Jugoslovena te 1986. godine. Milutina su novinari pronašli u pitomim Brezojevicama, nadomak Plava gde živi.

– Naravno da pamtim. Doživeo sam i preturio preko glave mnogo toga, počev od školskih učionica, preko nebrojenih događaja na fudbalskim terenima na kojima sam igrao do mnogobrojnih uspona na Prokletije i druge planine i dramatičnih zbivanja koja znaju da ih isprate, ali, taj dan, taj 14. decembar 1986, pun snega i leda, tu borbu za život, koja je mogla odneti jedan tek započeti, ali i moj, nikada neću zaboraviti. To “stanuje” u meni… – ispričao je Milutin.

Nazdravljajući sa “glogovačom” za koju je uz osmeh garantovao da prija srcu, a raduje dušu, nastavio je:

– Odlično se sećam, što bi se reklo “kao da je bilo juče”, i uručenja plakete u Beogradu, te lepe, uzvišene svečanosti…. Ali ne mogu ni da zaboravim da su tadašnja država i vlast čitav događaj pokušale da gurnu pod tepih iz samo njima poznatih razloga. Bude čoveku nekada neprijatno da zbori o tome, ali, eto, da ništa nisam u životu ostvario, nego da sam samo taj život spasao, otišao bih sa ovog sveta presrećan.

– Bila je u beloj haljini, koju je, kako sam kasnije čuo, bila pripremila za udaju. Čuo sam ciku i komešanje, pa stravičan prizor njenog skoka u Lim. Sleteo sam na obalu i lomeći led ugledao preplašenu devojčicu, koju je hladnoća reke izgleda bila otreznila, tako da je molećivim pogledom tražila spasenje. Usporovao me je led… Nekako sam se dokopao drvenog stuba starog mosta za koji se ona grčevito držala. Uhvatio sam je za odeću, prisećao se tog dana Milutin i dodao:

– Pokušavao sam da je odvojim od stuba nekadašnje ćuprije. Znao sam da ako ostanemo predugo u vodi da je sa nama gotovo. Čvrsto sam je zgrabio ispod pazuha i odgurnuo se nogama o stub… Ali, ponela nas je plahovita voda… Počela je borba. Lim nas je nosio. Činilo mi se da je gotovo sa nama. Želeo sam mnogo da to dete živi – priča Milutin, čiju je strahovitu borbu protiv ledene reke za život devojčice, tada posmatralo desetek ljudi.

Kada je nekako uspeo da se posle silne borbe dokopa plićaka, ruku mu je pružio prijatelj Bato Radenović.

Odjeknuo je aplauz za Milutina, kao u vreme kada su ga kao legendarnog fudbalera Jezera, Berana i Mornara nagrađivali za srčanost i bravure i na terenima diljem tadašnje Jugoslavije.

Milutin je prestravljenu devojčicu dao u ruke tadašnjem fudbaleru Zvezdanu Drakuloviću, koji ju je smestio u kola i odjurio prema Domu zdravlja.

– I kako to obično biva u malim sredinama iz tog vakta, vest o tom događaju bila je zabranjena za javnost. Devojčica i njen momak bili su različitih vera, a “čuvari morala” iz policije i komiteta, stavili su “embargo” na izveštavanje. O svemu se ćutalo… – veli Milutin.

Nakon što sam je spasao, ona je ubrzo otišla iz Plava. Sa njenim roditeljima sam se posećivao. Više nisu među živima. Sa njom nisam u kontaktu, ali znam da se udala za momka koga je volela u vreme kada se sve desilo. Živeli su u Americi. Potom su se preselili u Švajcarsku. Imaju četvoro dece, dva sina i dve kćeri. Eto, Bog ih je pogledao – ozari se lice Milutinu dok priča o devojci koju je spasao.

Za sebe kaže da je ispunjen čovek, koji uživa u kućnoj atmosferi, u svojoj Botaničkoj bašti, planinama.

– Imam četiri kćeri. Nedavno sam dobio i sedmo unuče. Nadam se da će ih još biti – priča nam i pokazuje uramljene portrete unučadi.