wp

Dragica Radosavljević Cakana (65) udaje se u septembru ove godine, a sada je otkrila detalje.

Pevačica i njen suprug Nebojša Negić nameravaju da u septembru sklope crkveni brak u manastiru Gračanica nadomak Prištine.

Iako su građanski brak sklopili pre ravno 25 godina, pevačica i njen suprug oduvek su želeli i crkveno venčanje. Posle mnogo peripetija, ta želja će im se sada ispuniti.

– Sedam-osam godina se spremamo za taj čin, ali nam se jednostavno nije dalo. Događale su se stvari zbog kojih nije bilo primereno da pravimo slavlje, od smrti bliskih osoba i rođaka do pandemije korone. Nešina i moja želja je da se venčamo u crkvi. Mada nije uobičajeno da se ljudi u našim godinama odlučuju na tako nešto, imamo potrebu da i na taj način, duhovno, damo pečat svim godinama koje smo proveli zajedno. Nećemo organizovati veliko veselje, nego ćemo okupiti porodicu i prijatelje na ručku – rekla je Cakana.

S obzirom na to da je pevačica rođena u Kosovskoj Mitrovici, velika joj je želja da se venča u Gračanici.

– Upravo se raspitujem šta mi je sve potrebno od dokumenata i nadam se da ću uspeti da ostvarim tu želju. Ukoliko to ipak, iz nekog razloga, ne bude bilo moguće, venčaćemo se u Beogradu. Često sam kod mame u Leposaviću zajedno sa sestrama Danicom i Dobrilom. Mama je bolešljiva pa je često obilazimo, a najlepše nam je kad se sve sastanemo, fenomenalno se družimo i uživamo. Negujemo i baštu, puna je božura koji izgledaju neverovatno, većina tek treba da se rascveta. Uzela sam nekoliko da ih zasadim kod mene u dvorištu u Sremčici.

Kurir.rs

Vozač taksi vozila, kog je U.B. (21) oteo posle zločina u Duboni i Malom Orašju, pribranošću uspeo da spase smrti sebe i mladu buduću majku. Oni će narednih dana biti saslušani.

Taksista i trudnica koje je monstrum U.B. (21), počinitelj strašnog zločina u okolini Mladenovca, oteo i držao kao taoce, trebalo bi da budu saslušani od ponedeljka. Taksista bi navodno trebalo da otkrije na koji način je masovnog ubicu sprečio da nastavi krvavi pir, koji je uključivao i ubistvo trudnice koja se nalazila u vozilu.

Srbija se još nije oporavila od masakra koji je 5. maja počinio U.B. u selima Dubona i Malo Orašje, kada je iz vatrenog oružja ubio osmoro mladih ljudi i ranio 14 meštana. U.B. je bez imalo saosećanja prolazio ulicama tih sela i izrešetao mlade ljude koje je usput sretao.

Prilikom bekstva je na naplatnoj rampi kod Malog Požarevca uleteo u taksi vozilo u kojem se nalazila stranka – mlada trudnica. Saslušanja oko 50 svedoka masakra počela su u sredu u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, a nastavljaju se od ponedeljka. Tada bi trebalo da svoj iskaz daju taksista i trudnica.

Prema rečima izvora upućenih u istragu, taksista bi trebalo da otkrije kako je svojom pribranošću uspeo da U.B. odgovori od daljeg pokolja koji je planirao posle ubistva osmoro mladih.

– Reč je o iskusnom taksisti koji je u tom poslu godinama. Navodno je U.B. planirao da ubije trudnicu, ali i taksistu nakon što ga odveze do željenog mesta. Držeći u rukama bombu, tražio je taksisti da ga vozi u Vinjište u ujakovu kuću, gde se skrivao do hapšenja – navodi izvor blizak istrazi i dodaje uznemirujuće detalje:

– Taksista je svojom pribranošću uspeo da smiri U.B. i dosta je razgovarao s njim dok je vozio. Nagovorio je U.B. da ga pusti da odveze trudnicu na Ub, gde je i trebalo da je vozi i da je zatim pusti, a da će on posle toga da ga odveze do Kragujevca. Ponavljao je monstrumu da će sve biti u redu i da nema potrebe da bude u strahu, jer će ga odvesti na željeno mesto. I sam je bio šokiran kada ga je U.B. ostavio živog i napustio vozilo. Posle toga je pozvao policiju.

Njegov kolega je za medije ranije takođe ispričao da je taksista uspeo da ostane pribran i da „sačuva glavu sebi i mušteriji“.

Ispričao je da je vozač sve vreme držao stvari pod kontrolom, ali da se „slomio“ nakon što je pozvao policiju i prijavio sve. Posle toga je uzeo bolovanje i neko vreme se nije pojavljivao na poslu.

Kurir.rs/Alo

Mlada nevesta iz Viskonsina nastradala je u požaru svega nekoliko sati pre nego što je krenula na venčanje.

Pejdž Rudi (19) je umrla od krvarenja u mozgu nakon što se nagutala dima kad se kuća u Ridsburgu zapalila na dan njenog venčanja sa Loganom Mičel-Karterom.

Tragedija se dogodila u utorak, a Rudi je preminula dan kasnije.

Porodica navodi da je Pejdž otišla na spavanje uzbuđena zbog radosnog događaja koji je sutradan čekao.

– Umesto toga probudila ih je policija da bi ih obavestila da je došlo do požara. Uprkos neverovatnim naporima porodice i doktora tokom dva užasna dana Pejdž nije mogla biti spasena. Preminula je okružena porodicom i prijateljima koji su ispunili celu čekaonicu u bolnici – navodi se na GoFundMe stranici koja je osnovana za prikupljanje pomoći.

Rudi i Mičel-Karter razmenili su zavete na privatnoj ceremoniji u ponedeljak. Za naredni dan bilo je zakazano malo venčanje u krugu porodice. Mladi par je živeo sa bakom i dedom mladoženje.

Rudijeva tetka je rekla da porodica ne veruje da su u kući bili aktivni detektori dima.

– Bila je dragocena. Nije bilo ničeg u vezi sa njom što vam se ne bi moglo dopasti – rekla je njena tetka Holi za NBC 15.

Porodica nastradale devojke navela je da je Rudi planirala da upiše veterinu na jesen.

Lili Markgraf, koja je prošle godine završila srednju školu sa Pejdž, rekla je da su se njih dve brzo sprijateljile.

– Imala je veliko brižno srce. Bila je tu za svakoga kome je to bilo potrebno pa čak i ako joj se ta osoba nije sviđala. Ako im je bila potrebna njena pomoć bila je tu da im pomogne. Nedostajaće mi do kraja života – rekla je drugarica.

Rodom Misirac, i u mladosti neznabožac. Kao vojnik učestvovao u borbi cara Konstantina protiv Maksencija. Potom doznavši od hrišćana za jednoga Boga, i videvši njihov blagočestiv život, Pahomije se krsti i ode u Tivaidsku pustinju, znamenitom podvižniku Palamonu, kod koga se deset godina učio životu podvižničkom. Tada mu se javi angel u odelu shimnika na mestu zvanom Tavenisiot, i dade mu daščicu, na kojoj beše napisan ustav opštežitelnog manastira, naredivši mu da takav manastir ustroji na tom mestu, proričući mu da će se u tom manastiru steći mnogi inoci radi spasenja duša.

Poslušav angela Božjega, Pahomije poče strojiti mnoge ćelije, iako na tom mestu ne beše nikoga osim njega i brata njegovog Jovana. Kada ga ukori brat za to što stroji nepotrebne zgrade, Pahomije mu prosto reče, da on sleduje zapovesti Božjoj bez obzira kad će i ko će tu doći da stanuje. No uskoro se slegoše na to mesto mnogi ljudi, pokrenuti Duhom Božjim, i počeše se podvizavati po ustavu Pahomijevom, dobijenom od angela. A kada se broj inoka uveliča, to Pahomije postepeno osnova još šest manastira. Broj njegovih učenika iznosio je do sedam hiljada.

Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića. Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bi i osta redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha. Bezbrojna čudesa sotvori sveti Pahomije, no i bezbrojna iskušenja pretrpe od demona i ljudi. I posluži ljudima kao otac ili brat rođeni. I pobudi mnoge da pođu putem spasenja. I upravi mnoge na put istine. Bi i osta veliko svetilo Crkve i veliki svedok istine i pravde Hristove. Upokojio se mirno 348. godine u sedamdeset četvrtoj godini svoga zemnoga života. Mnoge od njegovih učenika crkva je uvrstila u red svetitelja, kao što su: Teodor, Jov, Pafnutije, Pekuzije, Atinodor, Eponih, Sur, Psoj, Dionisije, Psentaisije i drugi.

Sveti Ahil, episkop lariski – Ovaj veliki jerarh i čudotvorac rođen bi u Kapadokiji. Učestvovao na I vaseljenskom saboru, na kome je posramio jeretike i, kako svojom učenošću tako i svetošću, izazvao veliko divljenje. Uzevši jedan kamen, sveti Ahil vikne arijevcima: “Ako je Hristos stvorenje Božje, kako vi kažete, recite, neka iz ovog kamena poteče jelej!” Jeretici su ćutali i čudili se takvom pozivu svetog Ahila. Tada svetac opet reče: “A ako je Sin Božji ravan Ocu, kao što mi verujemo, neka potekne jelej iz ovog kamena“. I jelej zaista potekne na udivljenje sviju. Sveti Ahil upokojio se mirno u Larisi 330. godine. Samuil, car makedonski, kada osvoji Tesaliju, prenese mošti Ahilove u Prespu, na ostrvo u jezeru, koje se prozva a i danas zove Ahil, ili Ail.

Običaji

Prema narodnom verovanju, onaj koji danas započne posao kojim želi sa uspehom da se bavi, to će mu se i ostvariti.

Zato nikako nemojte zaboraviti da se danas odvažite da započnete, šta god želite da radite uspešno do kraja godine.

Sudar se dogodio jutros oko 8, a povređeni su žena koja je vozila tramvaj na liniji 7 i troje putnika, dok u autobusu na liniji 85 nije bilo putnika

BEOGRAD – U mirno nedeljno jutro, na gotovo pustim ulicama, jutros je u jednoj od centralnih beogradskih ulica – Kneza Miloša došlo do sudara tramvaja i autobusa.

Nezvanično, u sudaru na raskrsnici s Nemanjinom, najmanje je dvoje lakše povređeno dok neki beogradski mediji javljaju da je reč o četvoro.

Naime, sudar se dogodio jutros oko 8, a povređeni su žena koja je vozila tramvaj na liniji 7 i troje putnika, dok u autobusu na liniji 85 nije bilo putnika, javlja RTS. Hitna pomoć prevezla je povređene u Urgentni centar, a saobraćaj je obustavljen u ulici Kneza Miloša i blokirana je tramvajska linija ka Slaviji.

Zglobni autobus gradskog prevoza preprečio se preko cele ulice, a završio je kod bandere.

Na pola puta između Kraljeva i Čačka u samom srcu Srbije, u selu Tavnik, nalazi se jedna od velikih pravoslavnih svetinja. Manastir Voljavča pod svojim okriljem ima staru crkvu brvnaru i drugu iz 19. veka. Prema predanju crkvu-brvnaru podigao je Arsenije III Čarnojević kada je prilikom Velike seobe Srba zastao u selu Tavnik i ugledao mali manastir za koji se nije znalo ko i kada ga je podigao. On je tu sagradio i malu crkvu i tada su se svi Srbi koji su krenuli sa njim, sa malo hrane i decom u naručju tu i pričestili.

Prema narodnom verovanju koje se prenosi sa koleno na koleno kada su Turci stigli u ove krajeve i pronašli ove bogomolje, srušili su sve do temelja. Od crkve brvnare i nekadašnjeg manastira na čijim temeljima je podignuta, ostao je samo jedan kamen i kivot nepoznatog svetitelja za koji se veruje da ga je tada sa Kosova patrijarh Arsenije doneo, a kraj tih moštiju narod prepričava da su se neretko dešavala čudesna isceljenja.

– To nije bio običan kamen, već je iz njega tekla voda kojom se narod ovih krajeva vekovima lečio. On je postojao i pre Velike seobe Srba, a svi su ga poštovali kao svoju svetinju. Posle je manastir bio napušten i izvor je presušio, međutim kada su polovinom prošlog veka monahinje došle u obnovljeni manastir, posle nekoliko dana sipale su vodu u kamen i izvor je ponovo potekao, pričaju za RINU stariji meštani sela Tavnik.

Danas se na samom ulazu u manastir nalazi kamena česma sa koje teče voda, a mahom po nju dolaze momci i devojke koji žele da pronađu svog bračnog druga, jer se veruje da im veliki sveci u tome ovde pomažu.

Tokom istorije crkva brvnara još nekoliko puta bila je rušena, ali i ponovo podizana. Ono što je specifično jeste činjenica da su ikonostas unutar crkve radili umetnici iz Rusije koji su posle revolucije 1917. godine spas od Lenjina našli upravo u srcu Srbije. – Druga crkva koja se nalazi u krugu manastira posvećena je velikoj svetiteljki Svetoj Petki, izgrađeba je 1967. godine zahvaljujući prilozima bračnog para Novaković, dodaju meštani.

Nekoliko stotina ljudi u SAD putovalo je u manastir u malom gradu u saveznoj državi Misuri kako bi videli telo časne sestre koje, naizgled, nema znakova razgrađivanja, četiri godine nakon njene smrti, preneo je “Gardijan”. Sestra Vilhelmina Lankaster preminula je u 95. godini, a bila je osnivač Benediktinke Svete Marije u manastiru Gauer u Misuriju, na oko sat vremena udaljenog od Kanzasa.

Njeno je telo ekshumirano 18. maja, kako bi moglo da se prebaci na konačno odredište u manastirskoj kapeli, četiri godine nakon smrti, objavila je Katolička novinska agencija.

Međutim, kada je sanduk otvoren, telo Lankaster je bilo netaknuto, skoro bez znakova raspadanja. Njeno telo nikada nije balzamovano i sahranjeno je u napuklom drvenom kovčegu izloženom vlazi, preneli su mediji.

– Ljudi koji rade na groblju rekli su nam da očekujemo da zateknemo samo kosti, ali sestra Vilhelmina je sahranjena bez balzamovanja, u običnom drvenom sanduku – rekla je jedna od sestara za “Njuzvik”.

U katoličanstvu, tela koja prkose procesu razgradnje se nazivaju “neukaljanim”, što je znak svetosti, a kasnije i povod za kanonizaciju.

Proces proglašenja sveticom nije počeo

– Proces proglašenja sveticom nije počeo za sestru Lankaster – rekao je biskup Džonston iz eparhije Kanzas siti, Sent Džozef. Dosad je otkriveno da je više od 100 tela bilo “neukaljano”, ali časna sestra Lankaster je verovatno prva Afroamerikanka kod koje je otkriveno da joj je telo ostalo čitavo.

– Smatramo da je prva Afroamerikanka koja je pronađena tako – rekla je majka Sesilija, starešina manastira, koja je prva otvorila kovčeg.

Neki eksperti kažu da nije toliko neobično da tela ljudi budu dobro očuvana prvih par godina nakon smrti, iako nisu ekshumirana.

– U suštini, kada sahranimo telo, očekujemo da je potrebno, grubo rečeno, oko pet godina da ostanu samo kosti. To važi za telo kada nije u kovčegu ili je umotano i zaštićeno od okoline. Što se tiče ovog tela, koje je sahranjeno u kovčegu, lično smatram da nije toliko iznenađenje što su ostaci tako dobro očuvani posle samo četiri godine – rekao je direktor forenzičke antropologije na Univerzitetu Zapadna Karolina.

Ipak, vesti o ekshumaciji proširile su se društvenim mrežama, zbog čega je stotine vernika pohrlilo u Misuri da vidi telo sestre Lankaster.

Stanovnica grada Overland Park, Lori Rozebrou, rekla je za Ju-Es-Ej tudej da je gledanje tela bila “neverovatno retka prilika da se vidi božja ruka na delu”.

– Ne može mnogo ljudi da kaže da je dodirnulo ili da se molilo iznad tela sveca. Verujem da je nekoliko hiljada nas koji smo došli u Gauer ove nedelje moglo da kaže da sada jeste prošlo to iskustvo – navela je Rozebrou u pismu.

Telo Lankaster će biti pomereno 29. maja i stavljeno u stakleni sanduk u kapeli, gde će posetioci i dalje moći da je vide, navodi se na sajtu manastira.

Mirna Košanin muzičku karijeru započela u Švajcarskoj, a naša publika ju je upoznala kada se pojavila u muzičkom takmičenju “Zvezde Gradna” 2009. godine. Mirna je sada progovorila o problemima koje je imala sa implantima i otkrila kako je izgledala njena borba.

– Estetska hirurgija je smišljena da se nešto popravi u slučaju da nešto ne valja. Išla pod nož jer sam svoje dete dojila godinu i po dana, otišla sam sa roditelja na VMA, imala sam 21 godinu. Telo je počelo da mi odbacuje implante, kada sam se rastala sa dečkom iz Švajcarske otišla sam na kliniku, neću da imenujem koju, otišla sam kod jednog doktora ali on nije bio tu i nije mogao da me primi, primio me je jedan lekar koji važi za najboljeg na toj klinici. Uplatila sam rekonstrukciju implanata i ostala sam u bolnici, probudila sam se potpuno nepokretna, nisam mogla da pomerim ni mali prst. Satima sam molima da mi donesu vodu, niko me nije čuo, na kraju je čovek koji je bio sa mnom u šok sobi onako operisan doneo vodu. Sledeće čega se sećam, sestre su me presvlačile i jedna je samo rekla jaoj, nisam shvatila u tom trenutku o čemu se radi, sutra kada sam došla sebi videla sam da nešto nije u redu – rekla je na počeku i nastavila.

– Doktor je izvadio trojke, a ugradio petice ispod mišića, kada je sve to prošlo, pitala sam doktora koji mi je kasnije spašavao život u čemu je bio problem, on mi je objasnio da kada se jednom urade implanti, svaki sledeći put to mora da se uradi na istom mestu jer implant oko sebe ima opnu i to sraste kada ga izvadiš, tkivo ostaje, ti moraš da vratiš na isto mesto. Ne možeš ispod mišića jer koža ne može da nalegne, on je gurao što veći implant da to nalegne na svoje ali nije leglo. Tetka me je izvadila sa klinike, obećali su da će mi pokloniti novu operaciju – rekla je ona, i dodala:

– Kod tetke mi je pozlilo, primili su me zelenu, tata me je u savijenom položaju odvezao, 10 puta su me ispričali da bi me ispravili, jedva sam živu glavu izvukla, dobila sam takvu infekciju, niko nije hteo da skida konce jer nije hteo da popravlja nešto što nije uradio. Meni su počele da otkazuju ruke i noge, posle 3 meseca su me vozili za Beograd, da skinem konce, tri meseca sam nosila drenove, to je non stop curilo. Tata i brat su bili sa mnom, skinuli su mi konce, srela sam doktora koji nije komentarisao sopstveni rad. Mi smo posle toga otišli kod sestre na Dorćol da popijemo kafu, tata mi kaže: “Šta je to?”. Meni su rane zinule obe, počela je da lije krv, vratili su me brzinski nazad – rekla je pevačica za “Novu”.

– Ušivali su me na živo, drala sam se kao magarac, cela bolnica me je čula. Nakon toga sam imala još 4 operacije. Otišla sam u Sarajevo kod jednog doktora koji je predsednik svih plastičnih hirurga u Evropi ako sam dobro razumela, on mi je rekao da zna šta sam prošla, ali on da skupi 5 vrsti hirurga neće moći da reši moj problem. Zamisli taj osećaj koji sam tada imala, ta agonija je trajala godinama, dok taj implant nije pukao, ta agonija je trajala godinama dok me nije operisala doktorka Biljana Ćertić koja me je spasla. Kada sam se probudila ona je mene dočekala sa kiflicama i sa osmehom. Ja sam se sa estrade povukla zbog toga, toliko je ružnih komentara pisano: ‘Je li ovo ona silikonjara?’, ‘Je li ovo ona što se operiše svaki dan’,… Agonije je trajala od 2011. do 2018. godine – zaključila je ona.

Ružica Čavić bila je veoma popularna krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, a mnogi je pamte po pesmama “Mito, bekrijo” i “Sve ja to poštujem”.

Ipak, sredinom 2005. godine odlučila je da se povuče sa muzičke scene i tada je istakla da joj je potrebna pauza.

“Sredinom 2005. odlučila sam da se povučem iz javnog života i medija. Jednostavno, bila mi je potrebna ta vrsta pauze”, ispričala je ona jednom prilikom.

Pevačica se u potpunosti posvetila porodičnom životu i svom sinu Pavlu.

“Svakog dana sam zahvalna Bogu na sinu. Želja mi je da mu ‘priuštim’ zdravu, nasmejanu majku, punu ljubavi, jer mislim da to svako dete zaslužuje. Dobili smo ga u ozbiljnim godinama i više nemamo vremena za nebitne stvari. Imam osećaj, iako sam svakodnevno sa njim, da mi vreme izmiče. Na pitanje da li se kajem što sam zapostavila karijeru zbog privatnog života, odgovor se sam nameće – uvek biram život! Pevanje mi je dar od Boga, ljubav koja mi omogućava da od nje i egzistiram, pa se i ono uklapa u život”, istakla je Ružica svojevremeno za domaće medije.

Kako pevačica izgeda danas pogledajte OVDE.

Ružica se i danas bavi muzikom. Ipak, nije solista, ali već je sada članica jednog ženskog benda, ali se već godinama ne eksponira nigde.

Kurir.rs/Blic

Pucnjava iz vozila u svadbenoj koloni u naselju Potkozarje kod Banjaluke jutros je prestrašila vozače.

Kako prenose “Nezavisne”, pucnjava se desila iz jednog automobila koji je, kako se vidi na snimku, bio u svadbenoj koloni u naseljenom mestu.

Čitalac koji je napravio snimak, rekao je da je tada slučajno prolazio automobilom i da je vozio decu, te da su se svi u vozilu prestrašili od iznenadnog pucanja.

Čitalac je apelovao na sve građane da se uzdrže od pucanja, iako je slavlje u pitanju, jer time potencijalno ugrožavaju sigurnost drugih osoba u saobraćaju.

Kurir.rs