Jedno vreme su skroz isključili mogućnost za dobijanje te penzije, sad je to ponovo uvedeno i širok je spektar ljudi koji treba da dobije nacionalnu penziju.
Priznanje poznato kao “Nacionalna penzija”, posle više od osam godina pauze, dodeljeno je najzaslužnijim imenima iz sveta domaće kulture i umetnosti.
Na toj listi, nažalost, još uvek se nisu našli Nada Obrić i Hasan Dudić.
A Nada je sad otkrila koliko iznosi njena penzija.
– Ja sam dobitnik svih mogućih postojećih nagrada, u statusu sam istaknutog umetnika, dobila sam i nagradu za životno delo, pre dva dana i nacionalno priznanje a da ne govorim o ostalim nagradama. Ja nemam nacionalnu penziju, imam priznanje ali ne i penziju.
– Jedno vreme su skroz isključili mogućnost za dobijanje te penzije, sad je to ponovo uvedeno i širok je spektar ljudi koji treba da dobije nacionalnu penziju. Od svih priznanja imam ličnu satisfakciju. Negde ja krivim same nas zato što nemamo nacionalnu penziju. 14 godina sam radila u opštini u Bosni i Hercegovini, vodila sam salon, ne znam koliko je ukusno da pričam kolika mi je penzija, imam 16.000 i nešto. Kad sam napunila 65 godina, u Bosni sam dobila 40 evra penziju, sad je to 51 evra a ovde u Srbiji sam dobila 12.000 dinara u startu i sad je to 16 hiljada. Da moram da živim samo od te penzije, ne znam kako bih, ali imam srećom decu koja mi pomažu – rekla je Nada.
Dudić kaže da je predao svu potrebnu dokumentaciju za nacionalnu penziju.
– Dobio sam svakakve nagrade, samo nisam dobio nacionalnu penziju. Ja nisam imao nameru da tražim sam, prodao sam milionske tiraže ploča. Od toga je država imala mnogo koristi. Oni su postavili od 1. decembra konkurs i javili su se svi pevači koji smatraju da treba da dobiju penziju, ja nisam ni znao sa to dok mi kolege nisu rekli. Pokupio sam dokumentaciju i sve sam predao, čak sam išao kao nacionalna manjina. Da budem iskren, svi su rekli 100 posto ću dobiti. 30 godina sam uplaćivao doprinose – kaže Hasan za Kurir.
Krajnje levičarske pristalice žene osuđene na zatvor zbog učešća u napadima na neonaciste i druge ekstremiste sukobile su se sa policijom u gradu Lajpcigu na istoku Nemačke tokom vikenda, pri čemu je povređeno 50 policajaca i veći broj demonstranata, izjavio je danas šef policije u Lajpcigu, Rene Demler. Demler je rekao da je oko 30 ljudi uhapšeno, a da je još oko 50 privedeno i pušteno do danas popodne, preneo je AP.
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer osudila je nasilne akcije pojedinih demonstranata i poželela povređenim policajcima brz oporavak.
Nepotrebno agresivan pristup policije U međuvremenu, pojedini političari kritikovali su pristup policije prema demonstrantima, navodeći da je bio nepotrebno agresivan.
Političar iz redova socijaldemokrata u regionalnom parlamentu telu Saksonije Albreht Palas osudio je pristup policije, navodeći da su veliko prisustvo policije i policijski odgovor na manje tuče “imali efekat eskalacije, što je dovelo do toga da su uglavnom bili pogođeni posmatrači koji nisu bili uključeni u sukob”.
Protesti su usledili kao odgovor na odluku državnog suda u Drezdenu u sredu da osudi Linu E. za članstvo u kriminalnoj organizaciji i nanošenje teških telesnih povreda na pet godina i tri meseca zatvora.
Sud je nekoliko sati kasnije saopštio da je Lina E. puštena pod neodređenim uslovima nakon što je provela oko dve i po godine u pritvoru pre presude.
Lajpcig zabranio demonstracije planirane za subotu Demonstracije pristalica 28-godišnje Line E, koje su bile planirane za subotu, zabranio je grad Lajpcig, a policija je saopštila da se oko 1.500 demonstranata pojavilo uprkos zabrani. preneo je AP.
Skup je počeo mirno, ali su na kraju izbili sukobi između demonstranata i policije, u kojima su neki demonstranti bacali kamenje, flaše i vatromet.
Protesti su prethodno održani i u drugim gradovima širom Nemačke, uključujući Berlin, Bremen i Hamburg.
U Lajpcigu je za večeras planiran još jedan protest koji je grad takođe zabranio.
Protekle noći održano je još jedno veče finalnih izbacivanja, a izbačene su Miljana Popović i Šarmen Soraja Leoni Altman.
Kada se program završio, u jutarnjim časovima došlo je do svađe između Filipa Cara sa Ivanom Dragićem i Pecom Lazićem, a pale su jezive prijetnje, za koje su zadrugari upozoreni i zaprijećeno im je direktnom diskvalifikacijom.
Sada, pred samo superfinale, Filip Car je ispao iz koloseka i uputio stravične prijetnje.
– A nisam se iznervirao, izbio bih ti zube sada, sada bih te prebio, znaš kako bih ti dokazao kakav si frajer – vikao je Filip.
– A što? Šta sam ti ja sada rekao – pitao je Dragić.
– Sada bih ti razvalio glavu ovde i dokazao ti da si najveća p! – urlao je Car.
Uroš Blažić (21) iza rešetaka se poziva na to da je mlađi punoljetnik i da podliježe blažem kažnjavanju, a pita samo za majku.
Masovni ubica iz sela Dubona kod Mladenovca Uroš Blažić (21) ni tačno mjesec dana poslije zločina nije izrazio kajanje zbog zvjerstva koje je počinio 4. maja, nešto prije ponoći, ubivši osmoro mladih i ranivši 14 u svom rodnom selu i obližnjem Malom Orašju. Naprotiv, on je u pritvoru izjavio da ga ne zanima žal porodica i neprolazna tuga koju im je nanio ispalivši hice iz kalašnjikova.
Blažić se trenutno nalazi na vještačenju u zatvorskoj bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, a brani ga advokat po službenoj dužnosti iz Smederevske Palanke jer porodica nije željela da angažuje branioca.
Advokat jučer nije želio ni da potvrdi ni da demantuje ove navode, kao ni naša saznanja da Uroš jedino pita za majku i brine za njeno zdravlje, a nimalo ne žali što mu je otac u pritvoru. Što je šokantno, on je ubijeđen da će za manje od 20 godina izaći na slobodu.
Uroš je osoblju bolnice rekao da je zločin započeo kada mu je došla žuta minuta i um mu pomračila jer su mu se podsmijavali po selu i omalovažavali ga, kao i da su međusobno prepričavali netačne glasine o njemu. Vidio je u prolazu gdje su okupljeni mladi iz dva sela i tamo se namjerno zaputio da puca u njih. Sjetio se kako se s policajcem kojeg je kasnije ubio svađao oko fudbala.
– Uroš se ne kaje što je ubio sedam mladića, od kojih su dvojica bila maloljetna, i jednu djevojku, kao ni za ranjavanje mladih ljudi, od kojih se neki bore s teškim posljedicama. On je ubijeđen da će, kao mlađi punoljetnik, biti osuđen samo na 20 godina zatvora, što je maksimalna kazna u tom slučaju. Sada je u nekom svom svijetu i postao je vrlo ćutljiv, a samo se sekira za majku. Advokatu je rekao da joj poruči da mu je krivo zbog nje i da bi volio da je vidi. Za oca apsolutno ne pita iako zna da je on zbog njega odveden u pritvor – otkrio je izvor Srpskog telegrafa.
Što se tiče vještačenja, ono bi uskoro trebalo da bude gotovo i da se Blažić po odluci suda uputi u zatvorski pritvor ukoliko dva psihijatra i psiholog koji ga vještače procjene da nije za bolnicu, odnosno da se radi o zdravoj ličnosti, kojoj nije potrebno bolničko liječenje. Inače, istraga masovnog ubistva koju vodi Više javno tužilaštvo (VJT) u Smederevu, u punom je jeku. Prošle nedjelje je saslušano 20 svjedoka, a još sedam svjedoka je planirano da bude saslušano ove nedjelje. O strahoti koju su preživjeli svjedočili su taksista i djevojka iz Smedereva koje je oteo Uroš Blažić da bi se prevezao do Vinjišta. Djevojka je izmislila da je trudna i time uspjela da se spasi, a taksista je smirenošću razoružao ubicu, kojeg je prijavio čim je ovaj napustio njegovo vozilo.
Nahranio pse, pa krenuo da ubija
Meštanin je vidio Uroša da neposredno pred zločin dolazi motorom kod kuće u Šepšinu i potom hrani svoje pse u dvorištu.
– Vidio sam da Uroš daje hljeb kerovima, znate onaj što izgleda kao ruža, i još neke kosti uz to, vjerovatno ih je uzeo iz porodične kuće u Duboni, ostatke od obroka. Ima nekoliko kerova. Poslije sat vremena su se začuli pucnji i čulo se za masakr koji je počinio – rekao je Milan V. za portal Republika.rs.
I ujčevinu zavio u crno
Hapšenjem Gorana G., ujaka Uroša Blažića, zbog oružja koje je policija pronašla na njegovom imanju u selu Vinjište kod Kragujevca, i njegova porodica trpi. Mještani svjedoče da je na poštenu i vrijednu Goranovu porodicu bačena ljaga samo zato što se Uroš nakon zločina krio u štali na njihovom imanju, a da to oni to, navodno, nisu znali.
– Oni nikada ne bi krili ubicu, a kamoli dječka koji je ubio toliko mladih. To su divni ljudi, koji su izuzetno pošteni i pate zbog toga što je sin njihove Bilje učinio takav užas. A što se tiče oružja koje je policija našla, možda je čovjek imao neko oružje u zaistavštini, čisto da se zaštiti ako zatreba – rekla je komšinica porodice.
Beograđanka Ana Volš (39) nestala je pre pet meseci, kada ju je nakon proslave dočeka Nove godine, kako se sumnja, njen suprug Brajan Volš (48) prvo pretukao, zatim ubio i isekao na komade u porodičnoj kući u Kohasetu u Masačusetsu.
Misteriozni nestanak Srpkinje u SAD odjeknuo je u celom svetu, a njen nestanak prijavio je njen poslodavac 4. januara, kada nije došla na posao, dok je Brajan, kako se sumnja, slagao njihove prijatelje, a potom i policiju da je ona još 1. januara hitno otputovala u Vašington jer su je zvali s posla. Međutim, ubrzo je klupko počeo da se odmotava, a američko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Volša, koji se krajem aprila prvi put našao u sudu u Norfloku.
Milanka Ljubičić, majka ubijene Ane, rekla je da joj je sada, nakon pet meseci, veoma teško.
– Trudim se da budem dobro. Teško je, ali trudim se… I dalje mi je izuzetno teško da poverujem u sve šta se izdešavalo – izjavila je majka ubijene Beograđanke, a zatim dodala:
– Nemam nikakve nove informacije vezane za slučaj. Ono što sam pročitala u novinama, toliko znam, a iskreno da vam kažem, više ne želim ništa ni da komentarišem vezano za moju Anu, jer mislim da je tako najbolje.
Foto: Youtube printscreen Boston 25 News/TV PINK Printscreen
Milanka je navela i da ne zna gde su joj unučići, o kojima se, dok se nije saznalo da je njena ćerka ubijena, prvo brinula Brajanova majka, da bi na kraju mališani bili predati njihovom centru za socijalni rad.
Podsetimo, tokom ročišta u aprilu navedeno je da su istražitelji pronašli “komadić kosti” na metalnoj testeri, koju je Brajan, navodno, bacio u kontejner nakon ubistva. Među brojnim prikupljenim dokazima je i ručna testera koja je pronađena u kontejneru preko puta kuće njegove majke u istom američkog gradu.
U istom kontejneru pronađeni su i ključevi “folksvagena”, Anin karton za vakcinaciju protiv kovida, sat “ermes” i “guči” ogrlica, za koju je poznato da ju je Ana nosila, čizme “hanter”, crna “prada” torbica i kratki crni kaput – navodi se u sudskom podnesku od 27. aprila.
Ana Volš je, prema navodima tužioca, ubijena 1. januara, nakon dočeka Nove godine u njihovoj kući.
Mesec dana je prošlo od jezivog masakra u “Ribnikaru” koji je počinio 13-godišnji učenik. U međuvremenu smo iz istrage koja je u toku, svedočenja majke, oca i dadilje u policiji, ali i roditelja čija su se deca družila sa dečakom-ubicom, saznali mnogo toga o dečaku-ubici, mada je dosta pitanja i dalje ostalo bez (pravih) odgovora, počev od onog krucijalnog, šta je to, sada već pre skoro dva meseca, “kvrcnulo” u glavi pa je ovaj počeo sa detaljnim pripremama za stravičan zločin.
Javnost je, do sada, već više puta šokirana novim saznanjima o dečaku-ubici, a čini se da je svako naredno bilo dramatičnije i jezivije od prethodnog. Zato smo vam izdvojili 10 najšokantnijih stvari koje smo saznali o najmlađem masovnom ubici na svetu.
1. Imao je “listu za odstrel”
Kako je policija prvog dana obelodanila, među dečakovim stvarima je pronađen i spisak sa 16 imena (jedno precrtano) dečaka i devojčica koje je planirao da ubije, a neke je čak označio i kao “primarne mete”.
Foto: Tanjug
Srećom, mnogi su izbegli tragičnu sudbinu jer tog kobnog dana nisu bili u školi, nisu mu se “zatekli na putu” ili su jednostavno uspeli da pobegnu, poput nekih dečaka iz njegovog VII/2 koji su se spasili iskakanjem kroz prozor učionice.
2. Imao je skice i šeme škole
Foto: Tanjug
Koliko se dečak-ubica ozbiljno pripremao za zločin, pokazuju i otkriveni crteži rasporeda prostorija u školi, na kojima se do detalja može videti gde su ulazi, stolovi za dežurne učenike, hodnici, toaleti, kao i pojedinačne učionice.
Na crtežima je označio gde se nalazi koje odeljenje po spratovima, kao i gde su smeštene njegove “primarne mete”.
3. Vešto rukovao pištoljem
Prema podacima iz istrage dečak-ubica je tokom svog krvavog pira ispalio čak 57 metaka iz očevog pištolja, i vešto menjao okvire sa municijom. I pogodio čak 16 pokretnih meta što prema svedočenju Marka Nicovića, bivšeg načelnika beogradske policije, može samo neko ko je veoma dobro obučen za to.
– Pištolj je težak za rukovanje i za odraslu osobu, a kamoli za dete – rekao je Nicović.
Za tako nešto nije bilo dovoljno samo par poseta streljani…
4. Imao i Molotovljeve koktele
Osim dva pištolja koja je uzeo iz očevog sefa, kod dečaka-ubice u rancu su pronađena i četiri Molotovljeva koktela koja je nameravao da iskoristi kako bi sprečio da ga policija zaustavi u svom krvavom pohodu.
Deluje prosto neverovatno, ali prve informacije iz istrage govore da ih je on sam napravio, najverovatnije na osnovu uputstva koja je pronašao na internetu.
5. Mirno se predao policiji
Kada je po njegovom mišljenju “obavio zadatak”, dečak-ubica je mirno iz kabineta istorije, hodnikom, krenuo ka dvorištu odakle je nazvao policiju i rekao im šta je uradio.
Ispraznio je oružje i, prema rečima ljudi upoznatim sa slučajem, potpuno smireno dočekao dolazak policijskih jedinica koje su ga razoružale i uhapsile bez otpora.
6. Pucao u svoje najbolje drugare
Među žrtvama, ali i na spisku imena dečaka i devojčica koje je planirao da ubije našli su se mnogi njegovi najbolji drugari, sa kojima se najviše družio i provodio najviše vremena. Na igralištu, u parku, školi, bioskopu…
Prema svedočenju roditelja, među tih 15 imena nalazile su se i neke devojčice prema kojima je, po svemu sudeći, gajio velike simpatije, pa čak možda bio i zaljubljen. Ipak, to po svemu sudeći nije razlog što su od devetoro ubijenih đaka osam bile devojčice.
7. Sa ocem išao na pucanje
Detalj iz istrage koji je šokirao sve koji poznaju dečaka-ubicu i njegovu porodicu bio je da ga je otac već sa 12 godina vodio u streljanu gde je vežbao pucanje, a po jednoj verziji trenirao je i ersoft.
Foto: Printscreen
Interesantno je da se on o tome nikada nije hvalio pred drugarima, a skoro niko od porodičnih prijatelja i komšija nije znao da otac, poznati doktor radiolog, u stanu drži poveći arsenal oružja i pride vodi sina u streljanu.
8. Guglao da li će da odgovara
Koliko se dečak-ubica ozbiljno pripremao za zločin, otkrio je podatak da je on, navodno, pretraživao i Guglao da li će i na koji način odgovarati za zločin, pošto još nema napunjenih 14 godina. Takođe je utvrđeno da je pretraživao i serijske ubice po internetu, gledao serije i filmove o njima, a posebno je bio oduševljen El Čapom, meksičkim kraljem droge i vođom verovatno najsurovijeg Sinaloanskog kartela koji se sumnjiči za stotine i stotine ubistava.
9. Ne pokazuje trunku kajanja
Dečak-ubica, od prvog momenta kada je uhapšen, pa sve do sada, skoro mesec dana koliko se nalazi u izolaciji u bolnici zatvorenog tipa, nijednog trenutka nije pokazao ni trunku kajanja za stravičan zločin koji je počinio u osnovnoj školi na Vračaru, koju je i sam pohađao.
Prema dobro upućenim izvorima iz istrage, on čak nijednog trenutka nije tražio ni da vidi majku, oca ili bilo koga drugog iz porodice. Kako kažu, hladan je, smiren i uopšte mu nisu bili potrebni nikakvi lekovi.
10. Traži da ga puste na slobodu
Vrhunac njegove bahatosti je ponašanje u klinici u kojoj je smešten. Naime, prvih dana je najčešće postavljao pitanja “Kada izlazim?” i “Kakav odjek ima to što sam uradio?”, očigledno očekujući da je postao veliki heroj i da će mu klicati ispod prozora.
Poslednjih nekoliko dana, međutim, otišao je korak dalje, značajno se osilio i pritiska lekare da ga puste na slobodu tvrdeći kako su završili sve preglede.
Foto: Privatna arhiva
– Da li danas izlazim – konstantno pita lekare.
Šta znamo o njemu
– U jezivom zločinu koji je počinjen 3. maja ove godine, K. K. (13) je umrstio čak 10 osoba, od kojih devetoro učenika i školskog čuvara
– Od devetoro đaka koji su bili žrtve dečaka-ubice u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, osam su bile devojčice, a samo jedan dečak
– Trinaestogodišnji dečak-ubica (13) nalazi se duže od mesec dana u izolaciji na jednoj Klinici za decu i omladinu u Beogradu
– Pošto nema napunjenih 14 godina, ubica ne može krivično da odgovara, ali može na duže vreme da bude smešten u ustanovu zatvorenog tipa
– Otac dečaka ubice, poznati radiolog, priveden je nakon masakra i njemu je na zahtev tužilaštva određen pritvor do 30 dana
– Dečak-ubica potiče iz veoma ugledne porodice, otac mu je poznati radiolog, a majka naučni radnik, profesorka mikrobiologije
– Trinaestogodišnjak je bio odličan đak, ali je bilo i onih koji su mu se podsmevali i zvali ga štreberom, zbog čega je promenio odeljenje
– Dečak-ubica je bio pod pritiskom preterano ambicioznih roditelja koji su ga upisali u muzičku školu, na časove glume, jezika, ali i razne sportove
– Kada ga je 2021. udario drugi dečak, van škole, u Tiršovoj mu je urađena psihološka evaluacija i ocenjen je kao izuzetno pametan
Sestra ključni svedok?
Tokom jednomesečne istrage do sada su saslušani otac dečaka, koji se nalazi u pritvoru, majka koja je policiji dala i najviše informacija, dadilja koja je dečaka-ubicu i njegovu sestru (10) godinama čuvala i sa njima provodila čak i više vremena nego rodtelji, te na kraju psiholog i pedagog OŠ “Vladislav Ribnikar”.
Ipak, poslednjih dana sve se češće spominje sestra dečaka-ubice koja bi mogla da bude ključni svedok za razumevanje svega što se desilo. Naime, treba podsetiti da su njih dvoje delili sobu, da je najviše vremena provodio sa njom, ali i da je dan pre stravičnog zločina bio sa njom kod babe i dede, da bi se u večernjim satima vratili u porodični dom. dečak-ubica se nalazi u izolaciji na klinici.
Juče je oko 14.50 u saobraćajnoj nesreći između mesta Krkanec i Tužno poginuo 32-godišnji motociklista, saopštila je Policijska uprava u Varaždinu.
„Muškarac je upravljao motociklom i sleteo s puta i od zadobijenih povreda, na licu mesta je preminuo. U toku je uviđaj“, objavila je juče varaždinska policija, preneo je Index.hr.
Stradali motociklista je M.H., objavio je njegov otac na Fejsbuku.
Pre 12 godina u julu, u saobraćajnoj nesreći poginuo je njegov drugi sin.
Dečak (13) koji je napravio masakr u svojoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru nalazi se na posebnom odeljenju klinike za psihijatru, a kako se saznanje njegova majka nijednom nije izrazila želju da ga vidi!
Pod nadzorom
– On je smešten na Klinici i o njemu vode rečuna lekari koji svakodnevno prate njegovo stanje, a objekat je i pod nadzorom Uprave kriminalističke policije. Niko od njegove najbliže porodice nije nijednom došao da ga obiđe, niti je za to izrazi želju – kaže izvor Kurira blizak dečakovoj porodici.
Kako se saznaje, jedina osoba koja je došla na Kliniku zbog dečaka je bila njegova rođaka koja ga nije posetila, već je samo došla i zaposlenima predala stvari za njega.
– Otac mu je u pritvoru pa on i nema mogućnost da ga vidi, a majka se nijednom nije otišla, niti je pitala da ode kod njega – kaže sagovornik.
Kako se saznaje, dečak i dalje pita pita “Da li mu se ljudi dive i da li je popularan”.
Neće biti pušten
Ministarka Darija Kisić kazala je da su svi nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar”imali instinktivnu potrebu da vide svoju decu i svoju porodicu, svoje roditelje.
– Dečak je trenutno u zdravstvenoj ustanovi, na dečjoj psihijatriji. Svakodnevno smo u kontaktu sa porodicom dečaka. Kratak je vremenski period prošao od tragedije, i biće se dugo u kontaktu. I tako je u svakom pojedinačnom slučaju. Ne može da se desi da ovaj dečak bude pušten. On je u zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju ugrožavanje okoline ili potencijalno ugrožavanje okoline, čitav niz relevantnih aktera je uključen. Nije ništa tako jednostavno. Govorilo se mnogo prevenciji, ali kako u ovom slučaju prevenirati kada nismo pronašli uzroke? Dete je iz socijalno kompetentne porodice visokobrazovanih rodtelja koji lepo zarađuju, i to pokazuju sve procene centra za socijalni rad. Tiršova je zbog saniranja rane na usni pre dve godine, zbog potencijalnog vršnjačkog nasilja, obavestila policiju i po difoltu se odmah uključio centar za socijalni rad i obavio nadzor. Kao što je dugo postojao niz okidača koji su doveli do ovoga, i procene veštaka različitih oblasti trajaće duži vremenski period – rekla je Darija Kisić za televiziju K1.
Filmovi i knjige inspiracija
Trinaestogodišnji dečak inače je inspiraciju za zločin nalazio u američkim filmovima koje je gledao i knjigama.
– Prilikom pretresa stana zaplenjeni su njegov kompjuter i telefon, a tada je otkriveno i da je on dobro promislio pre masakra i da je pretraživao kako može dete od 13 godina biti krivično odgovorno. On je na saslušanju policijskim inspektorima ispričao i koji filmovi su mu bili najbolji izvor ideja – podseća izvor.
Protekle noći održano je još jedno veče “Finalnih izbacivanja”, a Dušica Jakovljević ugostila je bivše zadrugare Saleta Luksa, Božu Džonsa i Divnu Dnk.
Oni su osuli rafalnu paljbu po Aleksandri Nikolić, pa izneli stav da je veridba sa Carem totalno fejk, baš kao i njena veza sa Dejanom Dragojevićem.
– Tu mu je želja bila i da se vere- rekao je Boža.
– Mislim da on zna da je ona bila sa Dejanom iz fore. Ona je takva devojka da možeš da očekuješ nož u leđima kad se najmanje nadaš. S druge strane,
– Car to vrlo dobro zna, igraju igru na pobednika. Mislim da je veridba totalni fejk, obostrano- rekao je Sale luks.
– Ne verujem, mislim da osoba koja je prodala sebe, prodala je Dejana, pa što ne bi prodala i Cara? – pitao je Boža.
– U pravu si. Totalno me ne interesuje, ali generalno mislim da se svi bore za prvo mesto- rekao je Sale Luks.
Patike su im na obali Dunava bile složene pored bicikla kao da ih je neko namerno tako ostavio da bi izgledalo da su ušli u reku i nestali, priča Zoran, otac malog dečaka (9), koji je u ponedeljak nestao zajedno s drugom (10).
Verujem da su moj sin i njegov drug oteti i da se nisu utopili u Dunavu. Patike su im na obali reke složene pored bicikla kao da ih je neko namerno tako ostavio da bi izgledalo da su dečaci ušli u vodu i nestali. Ako su deca zaista oteta, nek mi se ti otmičari jave, spreman sam da im dam 100.000 evra da vrate dečake…
Ovo priča Zoran iz Apatina, otac malog dečaka (9), koji je u ponedeljak nestao zajedno sa drugom (10).
Nisu znali da plivaju
Roditelji nestalih dečaka zajedno sa rođacima, prijateljima, policajcima i roniocima Žandarmerije već nedelju dana tragaju za dečacima. Iako sve ukazuje na to da su se deca utopila, Zoran veruje da su ona ipak živa.
– Tog dana, prošlog ponedeljka, oko tri sata po podne krenuli su da voze bicikl, a ja nisam bio kod kuće jer sam radio. U prvi mah smo pomislili da su kod prijatelja, rođaka, ali nije ih bilo tamo. Tek oko pola osam uveče rekli su mi ljudi da su na obali pronađene njihove patike i bicikli. Dečaci nikada nisu sami odlazili na Dunav i nisu bili plivači! Nisu išli ka Dunavu nikada, obično bi se igrali na fudbalskom igralištu, oko kuće. Policiju smo pozvali čim smo posumnjali da su upali u Dunav – rekao je Zoran, i dodao:
– Ljudima svaka čast, traže ih i na reci i na obali. Policajci se nadaju da su dečaci živi, a ja mislim da su nam decu ukrali. To temeljim na osnovu tragova koji su ostali na obali. Patike su uredno složene, a tako ih ni u kući ne ostavljaju. Mi mislimo da je sve to namešteno da bi izgledalo kao da su dečaci u vodi. To je moje mišljenje. U međuvremenu, danima i noćima ih tražimo, ne spavamo…
Zoran napominje da se ni on ni porodica nestalog dečaka nikome nisu zamerili da bi im oteo decu, ali on uprkos tome veruje da su deca oteta.
– Čuo sam priče da su deca sedela na stepenicama i prala noge, navodno su izašla iz vode i više se nisu vraćala do reke. To nam je jedan očevidac potvrdio. Pitao sam i ljude koji rade u blizini mesta gde su nađene patike i bicikli, svi su mi odreda rekli da nisu toga popodneva videli ni bicikle ni patike, nađeni su na obali tek uveče. Zato sumnjam da ih je neko oteo, a onda namerno ostavio bicikle i patike kako bi izgledalo kao da su se udavili. Ovo je velika muka, ne daj Bože nikome ovo! Ako nam je neko ukrao decu, neka nas zovu, daćemo im 100.000 evra, nije problem, daćemo sve samo da nam vrate decu… – očajan je Zoran.
Došli iz škole i nestali
Podsetimo, dečaci su prošlog ponedeljka bili u školi, u prepodnevnoj smeni. Jedan dečak je došao kući iz škole oko 14.30, ostavio je knjige, pa je sa drugarom otišao da se vozi biciklom, ali od tada im se gubi svaki trag.
Na obali su ostale njihove patike i bicikli, te postoji mogućnost da je jedan od njih zagazio u vodu da nešto dohvati, pa se okliznuo i nestao u Dunavu, a drugi je, možda, pokušao da mu pomogne, pa je i sam završio u reci.
