wp

Turista iz Rusije preminuo je nakon što je uboden nožem u srce u centru Istanbula.

Turski portal DHA navodi da je u nedelju oko 8.30 sati došlo do sukoba između ruskog državljanina Vjačeslava Nečiporuka (40) i četvorice meštana u turističkom naselju Taksim.

Napadači su navodno ruskom turisti pokušali da oduzmu telefon.

Snimak napada osvanuo je na društvenim mrežama. Tuču su primetili stanari ulice i prolaznici. Jedan od njih, Husein Jorulmaz, koji je video incident i pojurio da pomogne turisti, rekao je lokalnim medijima da je video napadača sa nožem u ruci.

– Videli smo čoveka na suprotnoj strani ulice. Imao je nož u ruci – rekao je Turčin.

Dodaje da turisti nije bilo spasa.

– Videli smo da je bilo puno krvi kad smo mu podigli odeću. Tada je već pao na zemlju. Pokušali smo da mu pružimo prvu pomoć – navodi Jorulmaz.

Hitna pomoć je odvezla Rusa u bolnicu, ali doktori nisu uspeli da mu spasu život.

Policijska uprava Istanbula potvrdila je incident i saopštila da su dvojica osumnjičenih već privedena. Traže se još dvojica. Odeljenje bezbednosti Istanbula je već optužilo pritvorenike za ubistvo sa predumišljajem i podnelo tužbu sudu.

(Kurir.rs/MSK1)

Mladić star 18 godina pucao je sinoć oko ponoći sebi u glavu iz vatrenog oružja u jednoj kući u Titelu, a kako se saznaje on je na licu mesta ostao mrtav.

Lekari koji su došli na lice mesta, mogli su samo da konstatuju smrt nesrećnog mladića.

Policija je izvršila uviđaj na licu mesta, ali motiv samoubistva za sada nije poznat.

On je samoubistvo navodno izvršio iz pištolja koji njegov otac ima u legalnom posedu.

Iz PU Novi Sad saopšteno je da se ovaj nesrećni događaj odigrao, ali u cilju istrage nisu mogli da nam kažu više detalja.

Pomoć

SOS telefon osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

(Kurir.rs/Informer)

Ekskluzivno za Kurir opisao noć strave u okolini Mladenovca

Četrdeset dana prošlo je od masakra u okolini Mladenovca, kada je dvadesetjednogodišnji monstrum U. B. u krvavom piru ubio osam mladih ljudi, a više od 10 teže i lakše ranio.

Jovan Ranković (21) iz Malog Orašja na četrdesetodnevnom pomenu opisao šta se dogodilo u noći strave i kako je čudom izbegao smrt.

U jednom momentu, monstrum je izašao je iz kola, povikao “lezite dole” i počeo da besomučno rešeta po ljudima, opisao je u jednom dahu za Kurir priča Jovan Ranković (21) iz Malog Orašja.

– Neposredno pre nego što je ubica došao dopisivao sam se sa prijateljem, koga sam zvao da dođe da se druži s nama i napisao mu da nas 16 sedi kod spomenika. Video sam da se parkira “mercedes” tada sam pomislio da dolazi drug, koji vozi isti taj auto, a onda nam taj mladić grubo dobacuje: “Lezite dole!”, a drug ga zove na pivo, dok se ja takođe, šaljivo nadovezujem da je “hladno”.

Tada je počeo pakao.

Dok je on pokušavao da se sakrije iza stabla, pomahnitali U. B. je pucao u njegove prijatelje i drugare, ali se opet vratio na njega.

– Imao sam na sebi beli duksericu, pa sam bukvalno sijao u mraku. Pogodio me je u stomak, u ruku iznad lakta, tada bol ne osećam, ali osetim kako mi teče krv. Dodirnuo sam ruku i vidim krv koja lije, pa sam pokušao da se sakrijem iz drveta – kaže hrabri Jovan Ranković.

– Beli duks me je odao, video je kako virim iza drveta i rekao mi: “Ej ti, iza drveta!” i počeo da puca na mene, tada me je pogodio opet u stomak. Pokušao sam da bežim, ali sam se sapleo i u trenutku odlučio da ostanem tu i da nepomično ležim. Pravio sam se da sam mrtav, nisam se pomerao… – kaže Ranković koji je ranjen sa četri hitca, u desni lakat, plućno krilo, slezinu i debelo crevo.

Ubrzo je izgubio svest i kasnije se probudio u bolnici.

(Kurir.rs)

U večerašnjoj emisiji ”Amidži šou”, kod Ognjena Amidžića gostujebivša zadrugarka Ana Ćurčić, drugoplasirana u šestoj sezoni ‘Zadruge’.

Paparaco je uhvatio Anu kako dolazi na snimanje emisije, a to ni manje ni više, nego u pratnji svoje bivše ljubavi Ace Bulića, koji je bio sa njenom kumom najveća podrška tokom učešća u rijalitiju.

O njihovom odnosu se dosta komentarisalo, a u intervjuu nakon završetka Zadruge, Ana je rekla da neće obnoviti vezu sa njim, te da imaju samo prijateljski odnos.

Inače, Aca je Ani kupio čuveni sat marke Roleks o kojem je brujala nacija, a isti joj je juče i uručen.

Kurir.rs/Pink.rs

Marko Janjušević Janjuš svakodnevno je aktivan na društvenim mrežama nakon napuštanja ”Zadruge 6”, a jedna od njegovih objava, posebno je skrenuila pažnju javnosti.

Naime, Janjušević je objavio sliku sa svojom bivšom suprugom Enom, s kojom ima ćerku Krunu i time podgrejao sumnje da su bivši supružnici pomirili. Portal Pink.rs stupio je u kontakst sa njim, kako bi otkrio da li je do toga došlo, kao i kako bi prokomentarisao zadrugare i dešavanja koja su podigla veliku prašinu, nakon završetka rijalitija.

Javnost si raznežio fotografijom sa bivšom suprugom Enom. Mnoge zanima da li je došlo do pomirenja i šta ti je zamerila kada je tvoje učešće u rijalitiju u pitanju?

– Sve je isto kako je i bilo, videćemo šta će biti u nastavku. Nas dvoje smo dobri, ali se nismo pomirili. Ne smem ni da je pitam da li se pomirenje nazire. Pohvalila me je, ništa mi nije zamerila.

Bilal Brajlović i Maja Marinković su se pomirili, te su oboje otišli u sarajevo, kako bi se ona upoznala sa njegovom porodicom. Kako komentarišeš ovo?

– Nemoj zezati? Stvarno? Jao, samo što se nisam sudario. Jako me je ovo povredilo. Ja im želim sreću. Samo nek me Leo ne zove.

Imao si brojne sukobe sa Anom Ćurčić, da li si nakon izlaska iz rijalitija promenio mišljenje o njoj i kako ti se čini skupoceni sat marke ”Rolex, koji je poklon od njenog nekadašnjeg partnera Ace Bulića?

– Nikakve promene nema, sve što sam mislio o ljudima u rijalitiju, iza toga srtojim. Aca Bulić je ozbiljan gospodin. Mislim da će Ani tek biti jasne neke stvari, što se tiče onoga o čemu smo pričali u rijilaitiju, a nije želela da sluša. Nemam šta da dodam više ništa kad je u pitanju ona lično.

Da li misliš da će prijateljstvo Zorice Marković i Ane Ćurčić opstati?

– Koliko ja znam, Zoricu ne voli njena kuma Milena, ako se ne varam. Ona je tokom trajanja rijalitija poprilično ”lomila” po društvenim mrežama. Odavno veće zlo u rijalitiju nisam video, što se tiče Zorice.

Kurir.rs/Pink.rs

Goran Džonić (59) proglašen je krivim za trostruko ubistvo porodice Đokić iz Aleksinaca i osuđen je na doživotnu robiju.

Sudija Mirko Drašković je detaljno obrazložio presudu, a onda je usledila burna reakcija Džonića.

Naime, kako Kurir saznaje, Džonić je prvo uzviknuo: “Zašto bre?”, a potom je udarao glavom o sto.

Osuđeni je treskao rukama i govorio: “Nisam, nisam ja to je sve policija!”

Džonića su pokušala da savladaju četvorica policajaca, ali se on otimao. Na kraju su ga izneli iz sudnice.

On je osuđen za ubistvo svog brata od tetke Gorana (57), njegove supruge Gordane (56) i ćerke Lidije (25) Đokić.

Džonić je i danas na izricanju presude negirao krivicu. On se teretio da je noći, između 26. i 27. septembra 2021. godine prvo oteo, potom ubio iz pištolja “pjetro bereta” , a onda i zapalio tela nesrećne porodice na mestu Dudine bare u Moravcu kod Aleksinca.

(Kurir.rs/M.S.)

a razliku od jučerašnjeg dana u crnoj majici, trenerci i patikama bez pertli, delujući potišteno i uznevereno, danas je izgledao drugačije

BEOGRAD – Zoran Marjanović, osuđen za ubistvo supruge – pevačice Jelene Krsmanović Marjanović, doveden je jutros danas na ročište u Apelacionom sudu, u Nemanjinoj ulici, gde je došao u crnoj košulji, sivom sakou i plavim pantalonama.

Za razliku od jučerašnjeg dana u crnoj majici, trenerci i patikama bez pertli, delujući potišteno i uznevereno, danas je izgledao drugačije – pred sud je izašao u crnoj košulji, sivom sakou i plavim pantalonama.1 / 17 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ, NENAD KOSTIĆ

Takođe, na jučerašnjem ročištu nije bilo nikog od njegove familije, a ni partnerka Zorica, međutim danas su u sudnici bili njegov brat Miloš i sin Uroš.00:13

U sud je doveden i Zoran Marjanović

Marjanović im se obratio na izlasku iz sudnice, a onda viknuo “vidimo se”.

– Zašto niste došli juče, pitao ih je Zoran, a oni su odgovorili “nismo znali da možemo”, pa im je on onda rekao i “vidimo se”.

Kurir.rs/D.A.

Prijatelji nastradalih mahom su takođe, bili u crnini, ali su nosili i majice na kojima su napred pisala njihova imena, dok je na leđima pisao dan tragedije uz poruku “živite”

BEOGRAD – U selu Dubona danas je obeleženo 40 dana od masovnog ubistva u tom mestu, koje je počinio U.B.

Šest sveštenika održalo je četrdesetodnevni pomen za pet tinejdžera od kojih najmlađi ima 15 godina na mestu stradanja “Ravni Gaj” kod Malog Orašja gde je 4.maja pomahnitali U. B. iz Dubone počinio nezapamćeni masakr.

Tužnom skupu kako ga je nazvao jedan od sveštenika prisustvovalo je oko 200 meštana sela kod Smedereva. U crnini neutešni nakon zločina koji im je počinio mladić iz Dubone roditelji nastradalih mladića jedva su se držali da ostanu doatajanstveni u svom bolu dok su sveštenici čitali molitve.

Kad bi sveštenik izgovorio imena stradalih prisutnima bi samo krenule suze. Nemi od bola, grlili su se i u tišini pokušavali jedno drugima da daju neku reč utehe.

-Tuga je večna za ovom mladosti, izgubljenom budućnosti i mi im obećavamo da ih nećemo zaboraviti – poručio je sveštenik koji je potom dodao da će pomen stradalima biti nastavljen u 11 sati u lokalnoj crkvi u Malom Orašju.1 / 15 FOTO: PETAR ALEKSIĆ

Nakon pomena stradalima roditelji, rodbina, prijatelji i meštani i dalje nepomično stoje i gledaju u spomenik gde su se njihovi najmiliji tog 4.maja nasmejani družili i uživali u roštiljanju za đurđevdanski uranak. Prijatelji nastradalih mahom su takođe, bili u crnini, ali su nosili i majice na kojima su napred pisala njihova imena, dok je na leđima pisao dan tragedije uz poruku “živite”.

Grle se i zajedno plaču

Roditelji ubijenih tinejdžera su se na mestu stradanja svoje dece nakon opela grlili i zajedno plakali. Odmahuju glavama dok nemo posmatraju spomenik pored kog su njihova deca bezbrižno sedela samo nekoliko trenutaka dok nije došao U. B. koji ih je pobio, a zatim svoj krvavi pir nastavio u rodnoj Duboni gde je kod škole ubio njih troje, a nekoliko ranio, a potom se dao u bekstvo. Podsetimo, osumnjičeni je sutradan uhapšen u kokošinjcu svog ujaka nadomak Kragujevca. U petak je pored oca U. B. i ujaka iza rešetaka završio i njegov brat od ujaka B. G.

U Malom Orašju služen je parastos na mestu stradanja.00:16

40 dana od maskra u Duboni kod Mladenovca

Podsetimo, u noći 4. maja U. B. (21) je hicima iz kalašnjikova u Duboni i Malom Orašju usmrtio osam, a ranio 14 osoba.

On je pucao na mlade koji su se okupili da bi proslavili Đurđevdan pre nego što počne trodnevna žalost zbog masovnog ubistva koje je dan ranije počinio učenik sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu.

Mirjana Kolarič (47) iz Slovenije traži sestru bliznakinju koja je zvanično umrla na porođaju, ali porodica godinama sumnja u tu priču.

– Mama nas je rodila 31. maja 1976. godine u Mariboru. Ja sam prva rođena, a posle rođenja sestre majci je rečeno da je umrla jer smo bili nedonoščad. Žena koja je bila u sobi u isto vreme čula je da dete plače, a uprkos molbi majke i oca da vide telo nisu im ga pokazali niti dozvolili da je sahrane – napisala je Mirjana na svom profilu na društvenim mrežama.

Mirjana navodi da je uvek imala osećaj da je njena sestra živa. Jednom prilikom je o tome razgovarala sa majkom koja joj je u suzama rekla da takođe veruje da je bliznakinja živa.

– Tad mi se prvi put zaledila krv od tih reči. Drugi put mi se to dogodilo kad sam otkrila da pored mog imena u centralnom registru nije upisano da sam na rođenju imala sestru blizankinju. Treći put je bio kad sam videla narukvicu iz porodilišta koju majka još čuva. Ima sve vreme narukvicu sa brojem moje navodno umrle sestre, a ja imam svoj broj – navodi Mirjana.

Tvrdi da je trag vodi ka Sarajevu.

– Molim vas da pogledate moje fotografije. Možda neka žena koju znate liči na mene – napisala je Mirjana i zamolila da njenu objavu podele prijatelji i svi drugi koji je vide kako bi se proširila na prostoru bivše Jugoslavije.

Komentari se samo nižu.

Mnogi žele Mirjani da nađe sestru i navode da je bilo mnogo slučajeva krađe beba. Pojedini savetuju da se obrati udruženjima u Srbiji koja su pronalazila nestalu decu širom sveta. Ljudi sa naših prostora su njenu objavu podelili u lokalnim grupama u zemljama u kojima žive.

Mirjana nije želela da otkrije zašto misli da je njena nestala sestra u Sarajevu.

– Sada ne mogu da otkrijem, ali možda drugom prilikom – napisala je u jednom komentaru.

Ubrzo se javila i jedna žena iz Sarajeva koja tvrdi da je videla osobu koja liči na Mirjanu.

– Ubeđena sam da sam videla osobu koja liči na tebe, izvini, ne dajem ti lažnu nadu. Delim post i nadam se da ćeš uskoro biti uz svoju sestru – navodi korisnica.

(Kurir.rs)

I kada pomislimo da zaista više nema smisla boriti se sa svim nedaćama kojima nas život lomi, kada rešimo da odustanemo, desi se čudo. Dokaz tome je porodica Janićijević iz kuršumlijskog planinskog sela Vrelo u kojoj se pre četiri meseca začuo bebin plač. U ovoj kući se dete nije rodilo pune 54 godine, odnosno od momenta kada je rođen Mirko Janićijević, otac novorođenog Marka. I tu nije kraj nekakvom čudnom spletu okolnosti, jer je Mirku amputirana noga mesec dana pre nego mu se sin rodio.

“Mnogo puta, ni sam ne znam broja, pomislio sam da odustanem od života. Uvek sam na kraju nalazio snage da nastavim dalje, kao da sam nesvesno znao da će se razlog za dalji život ipak pojaviti”, počinje svoju priču Mirko, koji je preko leđa preturio svu težinu jednog običnog života.

Bio je učesnik rata 1999. godine, borio se sa depresijom i svim tegobama koje donosi rat, sam pokušavao da oživi porodičnu kuću u Vrelu i na kraju se 2015. godine oženio Milosavom (44) . Ta promena mu je donela olakšanje, ali dece nije bilo. Mirko je u međuvremenu postao šećeraš, koristio insulin i iako se nisu borili za potomstvo u srpskim klinikama, potajno se nadao da će ipak i u njegovoj kući stići radost.

“Godine su prolazile. Radili smo nadničarske poslove, prodavali proizvode koje napravimo i tako živeli. Mi smo skromni ljudi, pa nam je bilo dovoljno ono što imamo da preživimo, ali nas je ipak mučio to što nemamo dece”, priznaje naš sagovornik, dok u invalidskim kolicima stoji kraj supruge Milosave i sina Marka.

Dodaje da se njegova bolest pre dve godine naglo pogoršala, da su mu odsekli četiri prsta na desnoj nozi zbog gangrene i da je sa mukom dočekivao svaki novi dan. Zatim, u prošloj godini se pojavila gangrena i u levoj nozi.

“Tu sam već izgubio svaku nadu da ću se nečemu radovati. Dani su mi bili muka, koju ne želim nikom. I onda sam jednoga dana saznao da je Milosava trudna! Baš kada mi je krenulo po zlu, Bog mi je dao najbolje što je mogao – dete – gotovo kroz suze priča nam Mirko.

Gangrena je napredovala, ali on više nije brinuo o tome. Znao je da mora da ostane živ, kako bi dočekao svog sina.

“Pred kraj prošle godine hirurzi u prokupačkoj bolnici su mi rekli da moraju da mi amputiraju nogu do kolena. Bukvalno su mi rekli ili noga, ili glava. I tako sam operisan u decembru 2022. godine. Marko se rodio 30. januara ove godine. To dete mi je svetlost zbog koje živim i podnosim ovu situaciju. Zbog njega neću da odustanem, jer je on posle mog rođenja prvo dete koje se rodilo u našoj porodičnoj kući”, radostan je Mirko.

Nedavno su krstili Marka i to u svojoj kući, jer je Mirku bilo teško da ide do Kuršumlije. Napravljena je gozba, uvedeno dete u veru i sada sa olakšanjem idu dalje.

“Ne predajemo se. Jeste da je naša kuća skromna, letvara i da u njoj nisu neki uslovi, ali biće bolje, mora da bude”, siguran je Mirko.

Nada se da će nekako uspeti da je obnovi i omogući svom sinu da raste u boljim uslovima. Na sreću, imaju kupatilo, vodu u kući, pa im je lakše.

Na naše pitanje da li su se nekom obraćali za pomoć, Mirko spusta glavu. Kaže, sramota ga je i neprijatno mu je da nekog moli za pomoć.

“Ma biće, mora. Sredićemo kuću. Evo predao sam za invalidsku penziju, pa će biti nekih redovnih primanja. Žao mi je što ja više ne mogu da radim, ali nekako ćemo se snaći”, dodaje naš sagovornik.

I tako su sile nagradile poštenog čoveka koji se čitavog života mučio, padao, pomišljao da odustane od svega, ali je ipak znao da strpljivo čeka i dočeka ono što ga jedino može usrećiti: dete koje će da obasja sumoran svet kojim je živeo.

Vrelo vapi za decom

Selo Vrelo se nalazi kod Kuršumlisjke banje i ima najviše dvadesetak meštana. Janićijevići su jedna od najmlađih porodica u ovom selu. Pored njihovog Marka samo još jedan komšija ima dete od godinu i po i to je sve. Ipak, kako je krenulo, možda Vrelo doživi preokret i njegovim sokacima trče i druga deca. Meštani se tome nadaju.

Kurir.rs/B.R.