wp

Полицијској станици Сански Мост јуче се обратио Ј.А. (40) који је пријавио да је дана 12.10.2022 његов син, иначе ученик ЈУ ОШ “5. ОКТОБАР”, на часу физичког васпитања вријеђан, а затим и да су му упућене пријетње да ће бити претучен након наставе.

Како јављају локални медији, ради се о ученику петог разреда, а прије него је нападнут, дјечак се жалио својој наставници Д.А. која му је поручила да то није ништа и да он увијек хоће да буде жртва.

Након наставе, дјечак је , прво вербално, а затим и физички нападнут од стране пет ученика.

У страху је побјегао из школског дворишта, али су насилници трчали за њим, те након што су га сустигли, поново наставили да га туку.

Срећом, у том моменту један од пролазника је видио шта се дешава, те је зауставио насилнике.

Nestanak Ane Volš (39), Beograđanke koja godinama živi u Masačusetsu, još je obavijen velom misterije, a njen suprug Brajan (46), koji je uhapšen zbog ometanja istrage, ispričao je policajcima kako je izgledao trenutak kada je njegova supruga navodno napustila kuću u Kohasetu.

Nestanak Ane Volš prijavio je Brajan 4. januara, kada su to učinile i kolege iz kolektiva u kome je radila Beograđanka.

Dan ranije sve bilo kako treba

Brajan je istražiteljima odmah ispričao šta se kobnog dana desilo. Bračni par je, prema njegovim rečima, 31. decembra proslavljao Novu godinu, a u gostima im je bio prijatelj koji ih je napustio nešto posle 1 sat.

Ispričao je da ga je Ana tokom noći probudila, rekavši da mora da odleti u Vašington zbog hitne situacije koju ima na poslu.

„Rekao je da ga je poljubila za rastanak oko 6 ili 7 sati ujutro i rekla mu da se vrati na spavanje“, navode američki mediji.

Policija nije zaboravila da proveri telefon

Brajan je istakao i da je to bio poslednji put kada je video suprugu.

Ono što je zasad izvesno jeste da Ana kobnog dana nije uzela prevoz do aerodroma, niti je ikad sela na let za Vašington. Štaviše, njen telefon je lociran dan kasnije, odnosno 2. januara, u krugu kuće u Kohasetu.

Upravo ove okolnosti bude sumnju, a oči istražitelja i javnosti fokusirane su na njenog supruga, zbog niza nelogičnosti u njegovim izjavama.

Podsetimo, nestanak Ane Volš uznemirio je javnost u Srbiji i Americi. Njen suprug Brajan uhapšen je ubrzo nakon prijave njenog nestanka, i to zbog ometanja istrage.

Ceo slučaj obavijen je velom misterije, počevši od činjenice da je Ana u mesecima pre nestanka odlučila da rasproda imovinu, do toga da je njen suprug Brajan optužen za prodaju falsifikovanih slika Endija Vorhola.

(Kurir.rs/Nova)

Pevačica i bivša rijaliti učesnica Irma Sejranić oglasila se na Instagramu i žestoko isprozivala pevačicu Daru Bubamaru.

Naime, Sejranićeva se oglasila putem Instagram storija i napisala sledeće:

– Želim fotošop Dare Bubamare – poručila je pevačica.

Irma Sejranić proslavila se učešćem u rijaliti programima i poznata je po britkom jeziku, a zbog čega je na ovakav način prokomentarisala koleginicu Daru Bubamaru i dalje je nepoznanica.

Podsetimo, Dara Bubamara je često na meti kritika zbog navodnog fotošopiranja slika pa često dobija komentare vezane baš na ovu temu. Dara je svojevremeno i prokomentarisala navode da previše uređuje svoje fotografije i snimke.

– Vidim, stalno pišu da sam fotošopirala ovo i ono, pa drug mi slučajno snimi gu*u na plaži i jedni pišu vau, drugi Fotošop, pa kako se video fotošopira? Budalaštine, nije važno da li je gu*a veća, gu*a manja, važno je da je dobra, a i gojim se gde treba – izjavila je Dara nedavno.

Najkrvaviji doček Srpske nove godine u Beogradu dogodio se 1997. kada je počinjeno masovno ubistvo u kafiću “Antika” u Tržnom centru Vidikovac.

Ubijena su četvorica muškarca i ranjene tri osobe.

Krvavi pir počeo je u 3:15 časova iza ponoći. Rafal iz automatske puške sasut je u goste kafića, kojih je ukupno bilo 10, kroz staklo lokala. Likvidator je potom ušao u “Antiku” i overio ih iz pištolja.

Ubijeni su Srđan Jakšić (24), Miloš Stanković (24), Mile Stanić (19) i Aleksandar Matović (31). Ranjeni su Milan Pavlović, Marijana Mitrović i Sanja Vuković.

Tri osobe su pukom srećom prošle bez povreda.

Počinilac nikada nije identifikovan, a pričalo je da je ubistva naručio Zoran Uskoković Skole koji je ubijen tri godine kasnije.

On je životom platio to što su ga “zemunci” označili organizatorom ubistva Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. u hotelu “Interkontinental”.

Skole je ubijen 27. aprila 2000. u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac. Sa njim je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Miloš Stevanović. Inače, ubijen je i Skoletov sin, godine 2021. na Kanarevom brdu i to kao, kako se nezvanično navodilo, osveta upravo za Arkanovo ubistvo.

Najkrvaviji doček Srpske nove godine u Beogradu dogodio se 1997. kada je počinjeno masovno ubistvo u kafiću “Antika” u Tržnom centru Vidikovac.

Ubijena su četvorica muškarca i ranjene tri osobe.

Krvavi pir počeo je u 3:15 časova iza ponoći. Rafal iz automatske puške sasut je u goste kafića, kojih je ukupno bilo 10, kroz staklo lokala. Likvidator je potom ušao u “Antiku” i overio ih iz pištolja.

Ubijeni su Srđan Jakšić (24), Miloš Stanković (24), Mile Stanić (19) i Aleksandar Matović (31). Ranjeni su Milan Pavlović, Marijana Mitrović i Sanja Vuković.

Tri osobe su pukom srećom prošle bez povreda.

Počinilac nikada nije identifikovan, a pričalo je da je ubistva naručio Zoran Uskoković Skole koji je ubijen tri godine kasnije.

On je životom platio to što su ga “zemunci” označili organizatorom ubistva Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. u hotelu “Interkontinental”.

Skole je ubijen 27. aprila 2000. u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac. Sa njim je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Miloš Stevanović. Inače, ubijen je i Skoletov sin, godine 2021. na Kanarevom brdu i to kao, kako se nezvanično navodilo, osveta upravo za Arkanovo ubistvo.

У Куманову, у Сјеверној Македонији, данас око 15 часова догодио се незапамћен злочин – син је усмртио оца.

Како преносе македонски медији, полиција је привела четрдесетогодишњег Б.Ј, јер је ножем повриједио оца С.Ј. (65).

Тешко рањени човјек убрзо је подлегао повредама.

Полиција ради на расвјетљавању случаја, преноси Курир.

Pripadnici Rečne policije u saradnji sa građanima zaustavili su splav “Cunami” koji se iznenada otkačio i nekontrolisano plutao rekom Savom od Novog Beograda ka Ušću.

Pre nego što je napravio karambol i ozbiljno ugrozio bezbednost na reci, kako navodi Blic, splav je zaustavljen i privezan za brod usidren nedaleko od Mosta na Adi.

O slučaju je obaveštena Inspekcija za bezbednost plovidbe koja će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti prema odgovornim osobama.

Kao jedini umetnik sa istočne strane Drine, glumac Vuk Kostić bio je pozvan da uveliča svečanu akademiju povodom proslave Dana Republike Srpske. On je na drugi dan Božića, 8. januara, u Banjaluci dobio priliku da, iz vizure pripadnika one generacije koja je stasavala kad se Jugoslavija raspala, u svojoj besedi podseti koliko je važno da umetnik kroz posao koji radi šalje poruku o rodoljublju.

Odrastao i vaspitan na tradicionalnim vrednostima, nisam odstupao od porodične tradicije ni pri izboru profesije, birajući umetnost i glumački poziv, koji je obeležio život i mog oca i mog dede. I u lovu, kojim ispunjavam slobodno vreme, produžio sam putem predaka nastavljajući porodične običaje. Ponikao u takvom okruženju, zar je moguće da prema otadžbini i svom narodu imam drugačiji odnos od posvećenosti tradiciji.

Ova beseda je i podsetnik na istoriju našeg naroda, osvedočenu istoriju stradanja. Čovek umire dva puta, jednom kada ugleda lice božje, a drugi put ukoliko ga ljudi zaborave. Poštovanje predaka i heroja koji su svoje živote ugradili u našu slobodu obavezuje nas da sačuvamo sećanja na sva srpska stradanja, po obimu nezabeležena, zdravim razumom nepojmljiva, veličini jednog malog naroda nesrazmerna. Da pamtimo, a ne i zlopamtimo.

Odstupanje od svetosavlja, jedinog spasonosnog puta, vodilo je stradanju. Izazvano pogrešnim izborima ili stranim faktorom koji nam je bio nenaklonjen, pogrešnim procenama ko su nam prijatelji, a ko nam ne misli dobro, postali smo mnogostradalni i mučenički narod. Nekada, dok su Srbi vodili bitke protiv Turaka, nisu branili samo sebe, nego celu hrišćansku Evropu.

Danas, čuvajući Republiku Srpsku i Kosovo od brojnih nasrtaja i napada različitih vrsta, podižemo štit pred svoju dušu nepokorno i viteški stojeći na braniku pravoslavlja. Ja sam rođen 1979. godine i odlično pamtim ratove devedesetih. Moj otac Mihajlo Kostić je rođen 1933. godine, odlično je pamtio Drugi svetski rat, a njegov otac, moj deda, rođen je 1897. i odlično je pamtio i Prvi i Drugi svetski rat, kada je odveden u Mathauzen.

Malom slobodarskom narodu koji je u dva svetska rata zadužio Evropu, žrtvujući za slobodu celokupan ljudski potencijal, od devedesetih godina prošlog veka medijski moćnici namenili su lošu sliku.

Stoga je potrebno da postanemo svesni četvrte generacije ratovanja, kako je teoretičari nazivaju. Preko velikih i malih ekrana, kojima smo dobrovoljno zarobljeni, direktno se napada svest čoveka, koja postaje pravo bojno polje. Zato ne smemo dozvoliti slabljenje i uništavanje pravih vrednosti, nacionalne energije i samopoštovanja. Svesni smo kako su nas u teškim trenucima viteštvo i pobede naših sportista, košarkaša, odbojkaša, vaterpolista, naročito Novaka Đokovića, učinili ponosnim, a zastava Srbije nam na pobedničkom tronu grejala dušu.

Potrebna nam je dobro osmišljena mreža za održavanje nacionalnog identiteta, kao što je to u prethodnom veku učinila mreža vrhunskih naučnika, pesnika i drugih umnih ljudi poput Tesle, Pupina, Andrića, Dučića… I brojnih pojedinaca koji su prenosili slavu svog naroda. Bogata, burna i slavna prošlost, a tim temama siromašna kinematografija, stavljaju nam u zadatak da prikažemo velike istorijske događaje, ponudimo autentične i neispričane priče, ukažemo na pogled na svet iz našeg ugla i istinom osvetlimo medijski mrak.

Čuvanjem jezika, pisma vere i tradicije i kulture čuvamo talente i napore generacija naših predaka. Naši su koreni čvrsti i ne dozvolimo da nam vetrovi koji duvaju nad ovim prostorom, smeštenom na raskrsnici puteva, iščupaju vekovna uzemljenja u tlo, vazduh i vodu. I ona duhovna, golim okom nevidljiva, a snažnija od ovih vidljivih. Istinsko rodoljublje traži od svakog pojedinca da upotrebi svoju volju, snagu i sve svoje sposobnosti i energiju ka vaspitanju, obrazovanju i svakom napretku… Živela Republika Srpska!

Novopazarka Atifa Ljajić koja je svoj veliki san da postane majka ostvarila u šezdesetoj godini mnoge je oduševila svojom željom i hrabrošću. Tada se zbog svoje nesvakidašnje priče našla i u svetskim medijima. Nakon toga počela je njena borba sa samohranim roditeljstvom, jer je suprug napustio ubrzo po rođenju deteta. Iznajmljeni stan u kojem je živela sa svojom ćerkom bio je preskup za njena skromna primanja.

Zahvaljujući dobrim ljudima, Atifa više ne mora da brine o krovu nad glavom. Tragom informacije da su se javili donatori koji će doživotno plaćati kiriju, ekipa Kurira je posetila Atifu i njenu petogodišnju ćerku.

Ko god hoće neka reaguje kako god hoće. Meni se želja ispunila, dobila sam zdravo i pravo dete“, započinje ova hrabra i ponosna majka.

„Bivši suprug je priznao dete, ali posle više nije hteo da živi sa nama, dođe u vrtić da ga vidi, a samnom ne govori“, kaže ona o ocu svog deteta. Bez ikakvih prihoda morala je sama da se snalazi, ali srećom pomogli su joj dobri ljudi, na čemu je neizmerno zahvalna.

„Hvala svima koji su pomogli. Neki su ljudi dolazili davali 100, neki 50 evra i to mi je mnogo pomoglo“, kaže Atifa.

Sa svojim skromnim prihodima jedva je plaćala dažbine i sastavljala kraj sa krajem. Majka i ćerka su zbog teške finansijske situacije lako mogle ostati bez krova nad glavom, ali njihov apel čuli su dobri ljudi i preokrenuli situaciju.

„Stalno sam morala da se selim. Ćerku u jednu ruku, u drugoj ruci stvari nije bio niko tu da mi pomogne“, rekla je Atifa.

Ova priča je mnoge rastužila. Posredstvom humanih ljudi, javila se žena koja je rekla da želi da joj pruži stan i da će plaćati kiriju.

„Bilo mi je mnogo milo, obradovala sam se. Najviše na svetu želela bih da mogu ćerki da kupim stan“, otkrila je Atifa.

Tuga Dragane Mirković zbog trećeg deteta nemerljiva je

Posle novogodišnjeg nastupa na Kopaoniku, folk diva Dragana Mirković vratila se u rodni Kasidol gde je sa porodicom proslavila Božić sa porodicom uz tradicionalne običaje i bogatu trpezu.

Kako su praznici pogodan period za sumiranje emocija, folk diva je baš u ovom momentu odlučila da po prvi put otkrije zbog čega je u životu istinski propatila. Dragana Mirković nije uspela da se po treći put ostvari kao majka i zbog toga je tugovala skoro ceo svoj život.

‒ Sve sam dobila u životu osim trećeg deteta, nažalost. Malo sam zakasnila sa tim i precenila sebe. Svi su mi govorili: „Jao, izgledaš mlađe, nemoguće da imaš te godine.“ I tako sam se ja malo zaboravila i onda kad sam htela sa četrdeset godina sebe da obradujem još jednom bebicom, moj biološki sat je bio takav da, nažalost, nisam mogla da dobijem treće dete. To je jedina moja neostvarena želja – otkrila je Dragana za Star i istakla da je zbog toga dugo patila.

‒ Neko vreme sam jako patila, ali ne više jer imam divnu decu i radujem se njihovoj deci pa ću sve to nadoknaditi jednog dana. Doduše, oni su još mladi, treba još da prožive da bi kasnije mogli da budu kvalitetni za brak. Treba u mladosti da se provedeš, a kad se oženiš mlad, onda te taj nedostatak provoda dočeka kad ne treba, tako da im to ne preporučujem.