wp

U mestu Semizovac koje se nalazi na dvadesetak minuta vožnje od Sarajeva, u Bosni i Hercegovini, nalaze se pumpa i hotel koji je godinama bio u vlasništvu sada pokojnog Halida Bešlića.

Pevač je nekada imao običaj lično tamo da ode, pozdravi goste, popije kafu sa radnicima, obiđe pumpu… Dok je živeo u naselju Ciglane gde sad, kako kažu, tuguje i njegov pas Bendžo.

Prema rečima izvesnog Vlada, koji je bio Bešlićev vozač pune dve decenije, ljubimac nit jede, niti pije otkako je preminuo pevač kom je i on bio saputnik poslednjih 15 godina.

Vidi galerijuDino Merlin, Emir Hadžihafizbegović i Enis Bešlagić su navodno govornici na komemoraciju pevaču u ponedeljak  Foto: Shutterstock, Marina Lopičić, Marina Lopičić, Petar Aleksić, Printscreen

– Bendžo je Halidov pas i naš iz motela koji kako je Halid preminuo niti jede, niti pije. Ja sam Vlado Pejić, Halidov vozač 20 godina. Dva dana pre nego što je umro sam išao u posetu, odveo sam delegaciju iz sela koja je izrazila želju da ga vide. On je rekao da ih obavezno dovedem jer su njegove komšije sa kojima je radio. Halide, što si nam otišao, što si nas ostavio, trebao si nam još 20 godina. Neko nam ga je ukrao, dogovarali smo se da ćemo još dugo. On ije imao bolove, nije se žalio, sin je bio kod njega 24 sata. Sva pažnaj koju je trebao da dobije, dobio je od svog Dina, mi ostali smo samo pomagali -rekao je Vlado, Halidov vozač.

– Ona je sada kući i primila je hemioterapije. Njoj je saopštio Dino jer je najmerodavniji. Sejda je najvernija supruga bila i najidealnija -dodao je Vlado.

Poslednje pripreme

Ekipa Kurira koja već nekoliko dana boravi u Sarajevu, posetila je čuvenu Carevu džamiju, gde će se u ponedeljak obaviti dženaza pokojnog pevača.

Vidi galerijuPripreme za sahranu Halida Bešlića Foto: Kurir/A.J.Panić

Kako smo mogli da primetimo, pripreme za ovaj čin su već uveliko počele, pa se tako čiste veliki tepisi i staze. Kako nam je rekla žena koja je u tom trenutku tamo radila, ovo će biti jedna od najvećih dženaza u Sarajevu u poslednjih dve decenije a možda i više, pa će biti angažovane i brojne policijske snage kako bi sve prošlo kako treba i kako bi bezbednost bila na nivou.

Sin se potresnim rečima oprostio od oca

Halid Bešlić je iza sebe ostavio neutešnu suprugu Sejdu, unučiće i sina Dina koji je na svom Instagram nalogu podelio porodičnu fotografiju i oprostio se od oca.

Vidi galerijuHalid Bešlić je bio veličina od čoveka Foto: Marina Lopičić, Petar Aleksić, Dragana Udovičić, Petar Aleksić, ATA Images

– Dragi moj tata, voleo bih svašta nešto napisati, ali nemam snage za to. Samo znam da ćeš puno faliti ovoj ekipi na slici, a pogotovu tvojoj Lamiji i tvom Belminu – napisao je.

– Volimo te puno i znaj da te nikada nećemo izneveriti. S ponosom ću nositi tvoje prezime i breme koje si mi ostavio. Tvoj Dino – napisao je Dino uz zajedničku porodičnu fotografiju.

kurir.rs/pink.rs

Niko još nije uhapšen, a istraga je u toku

Četiri osobe su ubijene, a najmanje 12 drugih je ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u subotu rano ujutro u gradu Liland, savezna država Misisipi, saopštili su zvaničnici.

Gradonačelnik Lilanda Džon Li rekao je za CBS News da se pucnjava dogodila oko ponoći i da su četiri ranjene osobe helikopterom prebačene u lokalne bolnice. Za sada nema informacija o njihovom zdravstvenom stanju.

Niko još nije uhapšen, a istraga je u toku.

Li je rekao da se pucnjava dogodila u glavnoj ulici. U tom trenutku u gradu su se nalazili ljudi koji su došli na proslavu povodom utakmice za povratak bivših učenika srednje škole Liland (homecoming).

Na sajtu školskog distrikta navedeno je da je srednja škola Liland tog dana trebalo da igra utakmicu protiv srednje škole Čarlston.

Liland je mali grad u okrugu Vašington, sa oko 4.000 stanovnika, prema podacima iz popisa stanovništva iz 2020. godine.

Kultni scenarista i reditelj, Zdravko Šotra, danas se ispraća na večni počinak.

Šotra će po sopstvenoj želji biti kremiran na Novom groblju u Beogradu, a poslednji pozdrav uputiće mu brojni prijatelji i kolege. 

Glumci, reditelji, političari i tv lica došla su na Novo groblje kako bi izjavili saučešće Šotrinoj supruzi Nedi Todorović, kao i sinu Marku koji nisu mogli da sakriju bol i tugu za voljenim suprugom i ocem. 

U trenutku kada je završeno opelo udovica Zdravka Šotre izašla je ispred kapele kako bi udahnula malo svežeg vazduha, a utučena gospođa se oslanjala na štake. Neda Todorović / Izvor: Srbija Danas

Ljubav Nede i Zdravka bila je filmska, a upoznali su se davne 1980. godine kada se reditelj razveo od prve supruge i nekadašnej Mis Jugoslavije, Nikice Marinović, koja mu je podarila sina Marka. 

Ubrzo nakon kraha braka Zdravko je upoznao novinarku i profesorku na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Nedu Todorović.

Kapetan regionalnog aviona BAe 146 avio-kompanije PSA Airlines Greg Lindamud i njegov mlađi kolega, prvi oficir Džejms Hauard, osetili su relativno blage turbulencije tokom rutinskog leta između Los Anđelesa i San Franciska dok su krstarili na visini od oko 6.700 metara. Sa namerom da ih izbegnu i tako let učine prijatnijim za 39 putnika i pet članova posade, kontaktirali su kontrolu letenja kako bi promenili visinu ili kurs leta.

Dok je kontrolor nudio mogućnost preusmeravanja, u putničkoj kabini začula su se dva pucnja iz vatrenog oružja: u neverici, piloti radio vezom javljaju “Pucnji! Čuli smo pucnje!” i odmah prebacuju tzv. squawk, četvorocifreni kod koji emituje transponder u avionu na 7700, što je signal da je letelica u nevolji. Transponder je uređaj koji emituje signal sa informacijama o identitetu aviona, njegovoj visini i poziciji, omogućavajući radarima i kontrolama letenja da ga prate i identifikuju.

Čuje se otvaranje vrata pilotske kabine i glas za koji se veruje da je pripadao šefici kabinske posade, stjuardesi Debi Nil. Razabrana je samo reč „kapetane“, najverovatnije deo rečenice „kapetane, imamo problem!“. Za njom je u pilotsku kabinu upao muškarac za koga neki od izvora navode da je rekao „ja sam problem“, iako je po zvaničnom izveštaju FBI razgovetna bila samo reč „problem“. Odmah zatim usledila su još dva pucnja, a šest sekundi kasnije i treći.

Avion počinje da ponire nosem na dole, povećavajući pri tome brzinu koja je dostigla, verovatno i premašila brzinu zvuka. Udara u tlo u blizini Paso Roble u Kaliforniji u skoro potpunom okomitom položaju tolikom silinom da se raspao u hiljade najsitnijih komada. Istražitelji su kasnije naveli da najveći fizički ostatak osoba koje su bile u avionu nije bio veći od šake.

“Nije bilo krila, nije bilo trupa, repnog dela, čak ni putničkih sedišta… samo komadići papira. Hrpetine papira svuda… I jak miris kerozina”, svedočio je kasnije policajac Stiv Bolts, koji je među prvima došao na mesto udara. “Ne da nismo mogli da pronađemo preživele, nismo mogli da nađemo ni tela poginulih, toliko je sve bilo u sitnim komadima.”

Smajli na nosu aviona

Linija 1771 avio-kompanije Pacific Southwest Airlines bila je redovan domaći putnički let iz Los Anđelesa za San Francisko. PSA je poznata kao regionalna avio-kompanija koja je smatrana de facto nacionalnim prevoznikom Kalifornije. Sebe je reklamirala sloganom “Najprijateljskija avio-kompanija na svetu” i čak crtala osmeh na noseve svojih aviona.

Tog 7. decembra 1987. godine, za let 1771 određen je avion British Aerospace 146-200, registarske oznake N350PS. BAe 146, ili Jumbolino (Džambolino) kako su ga iz milja zvali zbog četiri motora i relativno skromnog kapaciteta u odnosu na “veliki” Jumbo jet, može da preveze do 100 putnika.

Letelica je britanske proizvodnje, poznata po dobrim performansama na aerodromima sa kraćim poletno-sletnim stazama, za to vreme veoma tiha ali i skupa u odnosu na dvomotorne avione za održavanje. Novije varijante poznate su i pod nazivom Avro RJ.

Posadu su činili kapetan Greg Lindamud (43) sa 11.000 sati naleta, od čega 1.500 na tipu, i prvi oficir Džejms Hauard Nan (48) sa 12.000 časova naleta, od čega 300 na BAe 146.

Od tri stjuardese, Debi Nisen Nil (37) i Debra Voterston Vilstek (32) bile su dugo u PSA i smatrane iskusnim, dok je Džuli Gotesman (20) bila na samom početku karijere. U avionu se nalazio — kao putnik ili ono što posade nazivaju DHC — i šef pilota avio-kompanije Daglas Artur, kao i još nekoliko radnika PSA i US Airways, koji je nešto ranije preuzeo Pacific Southwest.

Katastrofa bez presedana

Vazduhoplovne nesreće dešavaju se najčešće pri poletanju ili pokušaju sletanja, pri čemu je ugao između putanje aviona i podloge u trenutku udara po pravilu relativno mali. To utiče na koliko-toliko postepeno usporavanje kretanja aviona i ostavlja šanse za preživljavanje barem delu putnika, čak i ukoliko dođe do raspadanja trupa na dva ili više delova, po nekom pravilu bar jedan od tih delova ostaje manje uništen od drugih.

Ovde to nije bio slučaj. Avion — i sa njim svi putnici i članovi posade, neki već ubijeni — u deliću sekunde bukvalno su fizički zbrisani pri udaru o zemlju brzinom većom od 1.000 kilometara na čas. Na osnovu deformacije titanijumskog kućišta snimača leta (FDR), procenjene sile deceleracije (usporenja) koje su delovale na avion i sve u njemu pri udaru iznosile su neverovatnih 5.000 g — pet hiljada puta više od sile Zemljine teže!

Početak istrage – traga se za motivom

Nesreće u saobraćaju, uključujući i avionske, u SAD po pravilu istražuje Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (NTSB), ali je već od samog početka i informacije da su kontroli leta prijavljeni pucnji u avionu bilo jasno da će tragedija na letu PSA 1771 biti i kriminalistička istraga, za koju je nadležan Federalni istražni biro (FBI).

Mukotrpnom pretragom ogromne količine najsitnijih ostataka dokazi su polako počeli da se prikupljaju i klupko tragedije odmotava. Dok se NTSB bavio pokušajem da iz onoga što je ostalo od (ne)popularnih “crnih kutija”, odnosno snimača zvuka u pilotskoj kabini (cockpit voice recorder – CVR) i snimača parametra leta (flight data recorder – FDR) utvrdi razloge pada aviona, FBI je počeo da se bavi pronalaženjem dokaza i motiva zbog čega bi neko uopšte počinio masovno ubistvo 43 osobe, uključujući i sebe.

Iako je od siline udara kućište bilo deformisano i sam uređaj uništen, u NTSB laboratoriji u Vašingtonu su, na prilično iznenađenje istražitelja, uspeli da spasu samu traku iz CVR i sa nje očitaju zvukove iz pilotske kabine tokom poslednjih pola sata leta.

AI ilustracija

Istražitelji su imali određenu dozu rezerve — što uostalom nalažu i protokoli istrage — da li su piloti ono što su čuli ispravno interpretirali kao pucnje iz oružja: jedina informacija koju su imali bila je njihova transmisija kontroli leta. Dok ne budu imali neke materijalne dokaze — snimak, oružje ili municiju — postojala je mogućnost da je u pitanju nešto drugo, poput eksplozije usled kvara.

Poslednji minut leta 1771

Prvih nešto više od 28 minuta čuli su se uobičajeni zvukovi procedura pre, za vreme i posle poletanja: čitanje lista za proveru, razgovori između pilota i sa kontrolom leta, o poklonima za predstojeće Božićne praznike.

Opuštena atmosfera u pilotskoj kabini u trenutku prestaje kada se čuju dva pucnja — koje je CVR jasno snimio — iz pravca putničke kabine, zatim ulazak stjuardese u kokpit, neposredno za njom i druge muške osobe. Slede zatim tri pucnja i prestaje svaki razgovor. Petnaest sekundi kasnije čuo se ponovni zvuk vrata pilotske kabine i pojačano šuštanje vetra, što je ukazivalo da je avion krenuo u strmoglavo poniranje. Trideset dve sekunde nakon otvaranja vrata snimljen je i šesti pucanj, ovog puta ponovo u putničkoj kabini.

Snimci sa CVR-a bili su više nego dovoljni da kriminalistička istraga preuzme primat nad tehničkom. Kako je to kasnije opisao jedan od istražitelja NTSB, inspektori FBI su znali šta da traže i koje im informacije trebaju, ali ne i kako da ih nađu. Tu se uključuje NTSB sa svojim znanjem i metodama, i zajedničkim naporima sklapali su kockice tragičnog, a mnogim elementima morbidnog mozaika. Jedno od najvažnijih pitanja za FBI i NTSB bilo je kako se oružje našlo u avionu.

Prvo je među onim što je ostalo od aviona i ljudi u njemu pronađena cev oružja, za koje se predpostavlja da je korišćeno u zločinu. Bio je to Smith & Wesson Model 29, revolver Magnum kalibra 0.44, verovatno najmoćnije oružje u svojoj kategoriji. Jedan od agenata FBI posle nekog vremena našao je i drugi deo revolvera. U burencetu je bilo šest praznih čaura, što se poklapa sa šest pucnjeva koje je snimio CVR.

Na okidaču je bio i deo ljudskog prsta, na osnovu čega je predpostavljeno da je ubica do trenutka udarca aviona u tlo držao oružje u ruci, čime je odbačena mogućnost da je poslednjim hicem izvršio samoubistvo. Verovatnije je da je pilot PSA, koji je putovao kao putnik Daglas Artur, pokušao da preuzme kontrolu nad avionom i da je ubijen.

Koliko god morbidno zvučalo, sa dela kažiprsta koji je ostao zaglavljen u revolveru skinut je otisak, i na osnovu njega utvrđeno je da je višestruki ubica Dejvid Berk, bivši zaposleni US Airwaysa, koji je radio na čišćenju aviona.

Prethodno je FBI na osnovu istrage koju su sprovodili na aerodromu u Los Anđelesu došao do iznenađujućeg saznanja: radnicima aerodroma i avio-kompanija bilo je dozvoljeno da zaobiđu kontra-diverzioni sistem prilikom ulaska u kontrolisanu zonu aerodroma i do aviona (tzv. airside) i da im za prolazak bude potrebna samo odgovarajuća bedž legitimacija. Po današnjim standardima, to je nešto potpuno nezamislivo.

Istražitelji FBI zaključili su da je ubica najverovatnije neko ko radi na aerodromu ili u avio-saobraćaju i suzili pretragu na četvoro putnika leta PSA 1771. Otisak dela kažiprsta jednog od njih poklopio se sa onim koji su imali u bazi FBI-a. Bio je to Berk, koji je i ranije “imao problema sa zakonom”.

Dok je radio takođe za US Airways u Njujorku, Berk je bio pod istragom za učestvovanje u krijumčarenju kokaina sa Jamajke, ali formalno nije bio optužen. Preselio se u Los Anđeles, gde je otpušten zbog sitne krađe: ukrao je 68 dolara iz kase u koju posade ostavljaju novac od prodaje tokom leta.

Foto: Shutterstock

Po dobijanju otkaza, Berk je hteo da iskoristi pravo na žalbu i 7. septembra došao je na zakazani razgovor sa svojim šefom, Rejom Tomsonom. Žalba nije uvažena, i Tomson mu je saopštio da je definitivno otpušten.

Znajući da Rej Tomson svakog dana posle posla putuje za San Francisko, gde je stanovao, Berk, očigledno već rešen da se i kompaniji i šefu osveti za ono što je smatrao nepravdom, kupuje kartu za let 1771.

Istražitelji NTSB pronašli su na mestu udesa deo jednog od sedišta sa rupom od metka. Upoređivanjem sa rasporedom sedenja zaključili su da na njemu niko nije sedeo, ali zato na mestu ispred jeste: Rej Tomson. Metak kalibra .44 Magnum iz revolvera Smith & Wesson imao je veliku probojnu moć, pa je prošao kroz telo Tomsona i kroz dva sedišta.

Među ostacima aviona pronađena je i poruka napisana na kesi koja stoji u sedištu za slučaj mučnine: “Zdravo Rej. Ironično je da ovako završavamo. Tražio sam malo popustljivosti zbog svoje porodice. Sećaš se? Pa, nisam dobio ništa – i ti nećeš dobiti ništa”.

Na osnovu zvukova sa CVR-a, pretpostavlja se da je Berk poruku dao bivšem šefu, otišao do avionskog toaleta i kada se vratio počinio prvo ubistvo, a ubrzo zatim i ostala. Ironično, od svih u avionu, jedina osoba prema kojoj je imao lični prezir umrla je — uslovno rečeno — najhumanije. Putnici su, zajedno sa avionom koji je padao brzinom većom od 1.000 kilometara na čas, najverovatnije poslednji minut života doživeli kao krajnje traumatičan, i fizički i mentalno.

Pravila pisana krvlju

Tragedija leta PSA 1771 postala je jedna od prekretnica u načinu na koji se posmatra sigurnost u vazduhoplovstvu. Nakon nesreće, uvedene su stroge mere kontrole pristupa — više nije bilo moguće zaobići bezbednosnu proveru ni za posade aviona, a svi koji napuštaju radno mesto morali su odmah da vrate službene legitimacije i propusnice.

Ipak, pokazalo se da ni te mere nisu bile dovoljne: svet je tek 2001. godine, posle napada u SAD 11. septembra, potpuno shvatio koliko je ranjiv vazdušni saobraćaj. Upravo iz tih iskustava proizašla su današnja pravila — ojačana vrata pilotske kabine koja se zaključavaju tokom leta, višestruki bezbednosni slojevi i stroga kontrola pristupa. Sve te promene imaju jedno zajedničko poreklo: pokušaj da se nikada više ne ponovi ono što se dogodilo u poslednjim minutima leta PSA 1771.

(Aero.rs)

Halid Bešlić preminuo je u utorak 7. oktobra u 72. godini nakon kratke i teške bolesti u bolnici u Sarajevu.
Legendarni pevač će na večni počinak biti ispraćen u ponedeljak 13. oktobra, a čin sahrana će se obaviti po muslimanskim običajima.

Poslednje pripreme

Naša ekipa koja već nekoliko dana boravi u Sarajevu, posetila je čuvenu Carevu džamiju, gde će se u ponedeljak obaviti dženaza pokojnog pevača.

Vidi galerijuPripreme za sahranu Halida Bešlića Foto: Kurir/A.J.Panić

Kako smo mogli da primetimo, pripreme za ovaj čin su već uveliko počele, pa se tako čiste veliki tepisi i staze. Kako nam je rekla žena koja je u tom trenutku tamo radila, ovo će biti jedna od najvećih dženaza u Sarajevu u poslednjih dve decenije a možda i više, pa će biti angažovane i brojne policijske snage kako bi sve prošlo kako treba i kako bi bezbednost bila na nivou.Pripreme za dženazu u džamiji na Baščaršiji Izvor: Kurir/A.J.Panić

Šta je dženaza?

Za neupućene, dženaza je islamski verski obred na kome se vrši sahrana jedne osobe. Sastoji se od takozvanog “dženaza-namaza” (zajedničke molitve) i samog ukopa.

Mesto na kome će se izvršiti ovaj obred je jedno od najpoznatijih simbola u Sarajevu i to je jedna od prvih džamija u Bosni i Hercegovini i prva u samom Sarajevu. Izgrađena je 1462, a njenu izgradnju je finansirao i omogućio osnivač grada Sarajeva Isa- beg Ishaković i proglašena je za nacionalni spomenik BiH.

Podsetimo, porodica je objavila umrlicu, a kao ožalošćeni se navode supruga Sejda, sin Dino, snajka Mahia, unuci Lamia i Belmin-Kan i četiri Halidove sestre – Šemsa, Sevla, Fehka i Šefka, sa još 25 familija.

Suđenje Martonu R. (37) iz Srbobrana, koji se tereti za ubistvo majke, počeće 31. oktobra, za kada je zakazan glavni pretres.

Okrivljeni će tada u Viši sud u Somboru biti doveden iz pritvora, koji mu je poslednji put produžen rešenjem vanpretresnog veća somborskog Višeg suda i koji može da traje najduže do 1. novembra.

Marton R. se optužnicom tereti za krivično delo teško ubistvo, koje se dogodilo u noći između 7. i 8. januara, a beživotno telo Mirjane Robotka (79) pronađeno je u jutarnjim časovima u porodičnoj kući u Srbobranu, u Vojvođanskoj ulici 6, u kojoj je živela sa sinom.

Prema rečima komšija stradale žene i njenog sina, Marton R. je oko 6.30 časova na ulici sreo komšiju i rekao mu da mu je majka umrla i da ne zna šta da radi. Ubrzo potom, jedna komšinica je pozvala Hitnu pomoć, ali je, nažalost, lekarska ekipa mogla samo da konstatuje smrt nesrećne žene, koja je na telu imala povrede, i o tome obavestila policiju.

Kako „Dnevnik” nezvanično saznaje, sin je priznao da je udarcima usmrtio svoju majku.

Žitelji Vojvođanske ulice su ispričali za naš list da je Marton R. voleo da popije i da je bio nasilan prema sada pokojnoj Mirjani, ali ga je ona, bez obzira na to, kako kažu, ipak štitila jer je verovala da će se popraviti.

Inače, okrivljeni Marton R. je, kako su za „Dnevnik” rekli u Osnovnom sudu u Vrbasu, tri puta pravnosnažno osuđivan zbog nasilja u porodici, a poslednji put 2022. godine, kada je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine zatvora. Prethodno je 2019. osuđen na godinu i dva meseca, a godinu ranije na godinu dana zatvora.

akođe, izricane su mu i hitne mere u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, i to 2019. i 2022. godine.

Alo/Dnevnik

Muzička balkanska zvezda se emotivnom objavom oprostla od kolege i prijatelja

Bosanskohercegovački pevač narodne muzike Halid Bešlić preminuo je u 72. godini u Sarajevu posle teške bolesti, a estradna scena Srbije i regiona potresena je njegovim odlaskom. Halidove hitove voleli su svi, a bio je omiljeni pevač i među sportistima.

Čitav Balkan, poznati, prijatelji i porodica opraštaju se od velikana, a estrada je zavijena u crno 

Muzička balkanska zvezda Dragana Mirković se emotivnom objavom oprostla od kolege i prijatelja. Ona je objavila snimak njihovog poslednjeg zajedničkog gostovanja na televiziji.

“Dragi moj Halide, ne mogu da verujem da je nase viđenje u Sarajevu pre samo nedelju dana bilo poslednje. Nikada neću zaboraviti naše prijateljstvo od 40 godina, naša druženja, naše zajedničke koncerte. Nikada neću zaboraviti tebe jer si čovek vredan ljubavi, poštovanja i pamćenja. Voli te tvoja Gaga” Napisala je Dragana Mirković na svom profilu na Instagramu.

Sahrana u ponedeljak, 13. oktobra, na groblju “Bare”

Podsećamo, 13. oktobra u 12 časova će ispred Begove džamije u Sarajevu biti klanjanje namaza. Sahrana će se obaviti na gradskom groblju “Bare”, u 15 časova. Prethodno će biti održana komemoracija u Narodnom pozorištu u Sarajevu, sa početkom u 11 časova, gde će se okupiti njegovi najbliži, kao i brojne kolege.

Bešlić je, prema Enisovim rečima, do poslednjeg trenutka bio okružen voljenima.

Glumac Enis Bešlagić je sada otkrio detalje poslednjih dana koje je Halid proveo na Kliničkom centru u Sarajevu.

Bešlić je, prema Enisovim rečima, do poslednjeg trenutka bio okružen voljenima i nije gubio nadu da će se izboriti sa opakom bolešću.

– Halidovi poslednji dani su izgledali tako da ako čovek odlazi sa ovoga sveta i poželeo, a to je da te obilaze tvoji prijatelji, da imaš vreme da stigneš da se sa njima i pozdraviš i ispričaš. Svima će nama taj period doći, ali imao je vremena i sve nas da primi i saslušati nas, čuti, i ispričati se i porodici uputiti još koju toplu, lepu reč… On je uvek bio pozitivan uvek je verovao da će to biti sve dobro, na kraju, tako je trebalo biti, nekada vam je zapisano to. Ali on je stvarno bio pozitivac, nikada on čovek nije bio u depresiji… – ispričao je Enis.

– Dosta je čitao. Čim je došao u bolnicu, odmah je tražio knjige. Inače, Halid je jedan od ljudi koji je mnogo čitao knjiga i verujem da mnogi ljudi nisu videli toliko knjiga koliko je on pročitao… I to u svom tom stanju. Kada je došao u bolnicu, pitao je: “Imali li koja knjiga, koju mogu čitati?” Tako da, Halid osim što je bio poseban pevač, imao je zaista ogromno znanje i imao je dušu. Ne, bio je svestan zadnjih deset dana situacije i prihvatio je to kao tako, doktori su pokušavali da mu daju te pametne lekove ali jednostavno nekad je to to – dodao je Enis.

– Sve sam mu rekao, on je meni sve… I on je nama svima rekao kroz pesme. Mogu da kažem da odlaziće pevači, ovi, oni, ali verujte, o svima drugima će reći: “Kakav je otišao glas, šteta, pesme…” A o Halidu govore da je bio dobar čovek, tako da se niko ne ljuti, na stranu, ali Halid Bešlić je bio ljudina i čovek od kojeg se samo moglo učiti kako biti čovek i kako biti tako jednostavan, skroman… – dodao je Enis.

– Rekao mi je da uvek trebam ići sredinom i da ako naiđem na neki kamen ili problem, da ne zastajkujem tu, jer ljudi vide da viri neki kamen pa onda počnu kopati i vide da to nije ni baš kamen već da tu ima više stene dole… Pa da onda se zadrže mnogo, kaže, a ti to preskoči, zaobiđi ako možeš i idi dalje. Tako da to je bila jedna njegova poslednja rečenica meni… – dodao je Enis.

– Da, održaću govor, pa eto, ja ispred porodice sam zamoljen da održim govor. Uvek govorim govorim iz srca, ja o Halidu mogu da pričam 24 sata da ništa ne spremam. Dovoljno je nekada i dve rečenice ako su smislene. Ono što ću reći je to da znam i kakav je bio i s kim je bio, i gde je bio… Znamo i kako je njemu bilo. Smatram o tom čoveku govore njegova dela. Nema toga više među ovim estradnim, nazovimo ličnostima, svi se bave samo sobom. Ja sam učio od najboljih, 30 godina sam poznavao Halida i gledao kako se najveća zvezda ponaša, kako se druži, kako se ponaša, kako je skroman… Njemu su samo mogli da zamere što su ga svi voleli, imate ljudi koji vole i poštuju svoje, a on je i voleo svoje i poštovao tuđe, a i njega su voleli. On je sve ljude gledao isto – dodao je Enis.

– Žena ima problem zdravstveni, ali to se rešava… Čujem se sa porodicom, mi smo svi povezani, zajedno smo, delimo iste dane… Kod nas ljubav traje i kad sve prođe, opet ćemo mi tu biti zajedno – dodao je Enis.

– Biće sahranjen uz “Romaniju”, Romanija je njegovo mesto, mesto gde je on odrastao… Mislim da je to na najlepši mogući način… Zamoljen sam da izrecitiram tu pesmu i da ona bude puštena na kraju dženaze, tako da moram priznati da je na meni ogromna emotivna odgovornost – zaključio je Enis.

Ko će sve držati govor na Bešlićevoj komemoraciji?

Na Halidovoj komemoraciji u Sarajevu, koja će se održati u Narodnom pozorištu sa početkom u 11 časova, govoriće Dino Merlin, Emir Hadžihafizbegović i Enis Bešlagić.

Očekuje se da će njihovi govori osvetliti značaj Bešlićevog života i rada, kako na muzičkom, tako i na društvenom planu.

Ovi rečima počinje bolnu ispovest Marica Đorđević (72), majka farmaceuta Milana Đorđevića (42) iz Niša, koji je pod još neutvrđenim okolnostima nestao 10. juna prošle godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini kod Niša. Uz pomoć pametnog sata koji je bio povezan sa njegovim telefonom, službeni automobil nestalog farmaceuta iz Niša pronađen je na parkingu ispred Planinarskog doma 19 kilometara od Niša, i u njemu mobilni telefoni, lap-top računar i novčanik dok je pasoš pronađen kod kuće. Pretražena je cela Suva planina, ali od njega ni traga ni glasa već 10 meseci… Pokrenuta je opsežna potraga, ali do danas nijedan jedini trag nije pronađen.

VREMENSKA PROGNOZA

– Evo, sad sam se rasplakala. Slučajno je na televiziji bila pesma “Maro, šta radiš, Maro”, a on me je tako zvao. Slike sam naređala, gledam ih i plačem. On živi sa porodicom u zgradi preko puta nas. Ja pođem u prodavnicu i odmah mi pođu suze. Najteže mi je zbog unuke i unuka. Deca ne pričaju ništa, znaju da je tata u šumi, da je nestao i da se traži. Mnogo je teško. Kako prolazi vreme, tako mi je sve teže – priča Marica kroz suze.

Milan je, kaže njegova majka, 1. marta napunio 42 godine i njemu svi imaju samo reči hvale: i komšije, i poznanici, i poslovni saradnici. Marica se u mislima već 10 meseci svakodnevno vraća u dan kada je sina videla poslednji put.

– Došao je kod mene oko 8.10 časova. “Neću da doručkujem, doručkovao sam”, rekao je. Popili smo kafu, on je pustio tri, četiri mejla. “Idem, Maro, da radim”. To su mu bile poslednje reči na izlasku iz mog stana. Ma da je još nešto rekao, ma da sam nešto osetila neuobičajeno. Ništa! Prešao je ulicu i ušao u auto. Sve je bilo normalno. Moja sestra ga je zvala iz Amerike telefonom. Tetka, kaže, hajde od nedelje se vidimo. To je bio ponedeljak. Dan ranije je sa sinom bio u Beogradu na takmičenju “Malac genijalac” gde je unuk osvojio nagradu. Bio je srećan zbog toga – seća se Marica.

Poslovođa pumpe i motela Šaban Valjevčić, dugogodišnji pevačev prijatelj i bliski saradnik otvorio je dušu i govorio za Kurir o poslednjem putu kada je Halid bio u kafiću, kao i kako ga pamti za 23 godine koliko ga poznaje.

Halid Bešlić, koji je preminuo 7. oktobra, posedovao je nekoliko stanova, imanje u blizini Sarajeva, kao i benzinsku pumpu i motel u Semizovcu, zbog kojih je svojevremeno podigao i kredit.

Poslovođa pumpe i hotela Šaban Valjevčić, dugogodišnji pevačev prijatelj i bliski saradnik otvorio je dušu i govorio za Kurir o poslednjem putu kada je Halid bio u kafiću, kao i kako ga pamti za 23 godine koliko ga poznaje.

– Sad kad vratim film, taj poslednji put kad je bio ovde, sećam se da smo sedeli nekih pola sata za ovim njegovim stolom. Ćuti on, ćutim ja. I poslednje što mi je rekao je bilo: “E moj brate, tišina previše govori.” Iako nije znao svoju pravu dijagnozu, da boluje od kancera jetre, mislim da je bio svestan nekih stvari, ali da nije želeo da govori o tome. Siguran sam u to – rekao je Šaban, a onda se osvrnuo i na njihovo dugogodišnje druženje i pevačevu bolest i vest o smrti:

“Bio je u kolicima”

Valjevčić smatra da se čovek poput Halida rađa jednom.

– Ja sam već 23 godine ovde, vodim ovu pumpu, a svojevremeno sam i motel dok je radio. Otkad je preminuo, ne mogu k sebi da dođem. Takav čovek se više neće roditi. Kad sam i ja bio u bolnici, redovno mi je dolazio u posetu. Iako sam i ja već neko vreme na štakama, išao sam kod njega u bolnicu da ga vidim i da porazgovaramo. Viđali smo se i u sobi i dole ispred bolnice u parkiću. Tad je već bio u kolicima. Njegova supruga Sejda je bila u sobi do njegove, mogli su ponekad da se vide i da porazgovaraju. Ne mogu da verujem da ga više nema. Mislio sam da će pobediti u ovoj borbi, ali poslednjih mesec dana, otkad mi je Dino saopštio od čega boluje, bilo je teško. To su saznali kad ga je on vodio na PET/CT snimanje u Zagreb. Znali smo da je samo pitanje dana. Sin je bio uz njega do poslednjeg momenta. Bio je u redu, svestan do samog kraja, interesovao se o tekućim stvarima. O bolesti nije bilo ni reči – uz suze je rekao Valjevčić.