wp

Nakon vesti da se Dejan Dragojević ženi, bivši zadrugar se oglasio za medije, a tom prilikom je potkačio Aleksandru Nikolić i njenog trenutnog dečka, preciznije verenika Filipa Cara.

Takođe je i sam Filip bio veoma oštar u odgovoru prema pobedniku “Zadruge 5”, što je samo dodatno rasplamsalo ovaj rat koji, reklo bi se, neće ni ovde stati jer se odmah na sve pomenuto nadovezao ponovo Dragojević.

– Zetko, sad si samog sebe odrukao. Zar nisam ja taj koji živi od fanova i baba? Čak je uvek bila sprdnja da su fanovi kupili prsten ali ako si i ti počeo ovo da radiš, poslaću ti šemu rada. Čuo sam da si sve rekao o mojoj bivšoj, tvojoj sadašnjoj verenici iz Ritopeka… Ovde ću da stanem. Imam i dalje poštovanja prema tebi, jer si mi dosta pomogao u životu… Šifra paćoti – glasio je samo deo objave Dejana Dragojevića, koji čini brutalan odgovor Filipu Caru.

Podsećamo, Dejan je danas progovorio o navodima da je verio Jovanu.

– Kad budem verio Jovanu, to će se znati, a i zabeležiti kod mene na Jutjub kanalu, i molim babe da mi pošalju prsten – poručio je Dragojević, a moglo bi se naslutiti da je ovim indirektno želeo da potkači fanove svoje bivše devojke Aleksandre i Filipa Cara.

Kurir.rs

Jedan muškarac (29) izboden je večeras na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Španskih boraca na Novom Beogradu.

On je sa ubodnom ranom na stomaku prevezen u KBC Zemun.

Hitna pomoć i policija su bile na licu mesta.

Kurir.rs/Telegraf

Tinejdžerka Sanja T. (18) koja je nestala juče u Zemunu, pronađena je.

Podsećamo, Sanjin nestanak je prijavila njena sestra pošto se nakon šetnje nije vratila kući.

Kurir.rs/Telegraf

Petar M. (26), koji je bio teško ranjen tokom masovnog ubistva u mladenovačkim selima, preminuo je u Beogrdau posle 50 dana borbe za život. Nažalost, bitku je izgubio. On je deveta žrtva masovnog ubice iz Dubone U.B. (20).

Tragiču vest na svom Fejsbuk profilu objavio je Hram Svetog apostola Vatrolomeja u Malom Orašju.

Pored slike nastradalog mladića piše:

“Vest o smrti još jedne žrtve masovnog ubice, našeg dragog Petra, nas je zadesila u večernjim časovima praznika Svetog Apostola Vartolomeja, naše slave.

Povodom Petrove smrti, Sveta Crkva izjavljuje saučešće porodici preminulog. Molimo sve parohijane da pomenu našeg brata Petra u svojim zaupokojenim molitvama.

Naš brat Petar je redovno dolazio u crkvu i ove godine je po Božijem promislu postio ceo Veliki Post i pričestio se Svetim Tajnama Hristovim na Vaskrs. Petar je imao želju da proslavi praznik Svetih Apostola Petra i Pavla kao svoju krsnu slavu. Takođe je brat Petar imao želju da naše selo oživi i obnovi mnoge izvore i znamenita mesta, kako bi očuvao tradiciju koju je imao kao vodič za ‘bolje sutra’. Voleo je folklor i bio njegov predsednik u našem selu. Voleo je druženje, ljude, zabavu i ljubav koja nas okružuje. A i ljudi su voleli njega , i još uvek ga vole i uvek će ga voleti. Hristos Vaskrse!

Od Gospoda Carstvo Nebesko! Amin”.

Zbog smrti mladića otkazane su litija i seoska slava.

(Kurir.rs)

Luka Ćuk (29) izgubio je život kada se kamionom zakucao u kamion ispred svog, koji se kretao znatno sporijom brzinom

Luka Ćuk (29) iz Valjeva, koji je u sredu poginuo u saobraćajnoj nesreći dok je vozio kamion u Indijani u Americi, biće sahranjen u Srbiji, a zahvaljujući donacijama prikupljeno je 75.000 dolara za troškove transporta i sahrane.

Nesreća se dogodila pre tri dana oko sadam sati ujutru na naplatnoj rampi na auto-putu u Indijani, a sudar kamiona bio je silovat, pa su vatrogasci morali da seku kabinu kako bi došli do tela.

Zaglavljen u kabini

– Do nesreće je došlo kada je kamion kojim je upravljao Dž. A. (51), išao znatno ispod ograničenja brzine u delu puta kod naplatne rampe. Na taj teretnjak naleteo je Luka svojim kamionom. Veruje se da je pokušao da se zaustavi ili bar da izbgne direktan udarac u prikolicu otpozadi, ali nije uspeo – preneli su američki mediji:

– Od siline udarca prednji deo kamiona je bio smrskan toliko da je vozač ostao zaglavljen u kabini. Zadobio je teške povrede od koji je preminuo na mestu.

Drugi kamiondžija prevezen je u lokalnu bolnicu gde su mu konstatovane lake povrede. Rođak poginulog Srbina za Kurir kaže da je porodica neutešna nakon vesti da su ostali bez mezimca. Kako kaže, da je Luka poginuo prva je saznala njegova rođena sestra, koja takođe živi u Americi, ali na Floridi.

– Lukina sestra je pozvala roditelje, koji su u Valjevu, i saopštila tužne vesti. Rekla je da ju je pozvao policajac i da joj je rekao da se dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je njen brat nastradao. Tada nam se ceo svet raspao – kaže nam rođak, koji živi u Valjevu:

– Znate, on je bio jedno predivno biće koje je bilo talentovano za košarku, a u Čikago je otišao pre 10 godina na koledž. Borio se, bio je vredan i marljiv, a kamione je vozio od kad je došao tamo kako bi zaradio za sebe. Bio je veoma iskusan vozač.

Vozio sporije

Kako dalje navodi naš sagovornik, obavešteni su kako je došlo do tragedije, kao i da je vozač ispred Luke vozio sporije nego što je dozvoljeno.

– Luka je pre samo nekoliko dana diplomirao menadžment i umesto da slavimo, mi ga sahranjujemo. Njegov plan je bio da još godinu dana bude u Čikagu, a potom da se vrati u Valjevo i tu nastavi život. I njegova sestra je planirala da se sa Floride vrati u Srbiju i da napokon žive zajedno – kaže rođak.

On je rekao i da porodica još uvek nije dobila rezultate obdukcije. – Njega nema, pa nema, tako da nam to nije toliko ni važno sada. Prikupljen je novac za transport posmrtnih ostataka i biće sahranjen u Valjevu – dodao je tužnim glasom.

Sport ga odveo u SAD

Unuk slavnog košarkaškog trenera

Rođak poginulog mladića iz Valjeva kaže da je on unuk poznatog košarkaškog trenera Luke Stančića.

– Luka je po njemu i dobio ime, a bio je talentovan na njega. Voleo je košarku i zato je i otišao u Ameriku da se usavršava – kaže naš sagovornik. Luka Stančić, koji je preminuo 1990, bio je košarkaš i proslavljeni trener koji je reprezentaciji Jugoslavije u kategoriji kadeta i juniora doneo brojne i velike uspehe, a njegov pomoćnik bio je pokojni Dušan Duda Ivković.

(Kurir.rs – B. Travica)

Sinoć u Bulevaru Zorana Đinđića u Nišu dogodila se jeziva saobraćajna nesreća u kojoj je stradao biciklista Lj. L. (64) kada ga je taksista F. S. (21) pokosio kolima dok je vukao biciklo.

Naime, nesreća se dogodila oko 21 sat, na pešačkom prelazu na raskrsnici Bulevara, a vlasnik jednog lokala koji je čuo nesreću i odmah se stvorio na licu mesta, objašnjava kako čoveku nije bilo spasa jer je na licu mesta ostao mrtav.

– Taksista je išao iz pravca Niške banje, a čovek je, kako mi rekoše komšije, gurao bicikl preko pešačkog prelaza. Sigurno nije odmerio rastojanje od njega do automobila. Kada sam prošao zatekao sam jezivu scenu. Telo je bilo dvadesetak metara od prelaza, taksi vozilo ulubljeno sa slomljenom šoferšajbnom, biciklu sam tek kasnije video, ovaj taksista se za glavu drži, ma haos – priča nam čovek koji se zatekao na licu mesta i dodaje:

– Ljudi koji su prišli čoveku da pomognu odmahivali su glavom, pokazujući da će teško Hitna da mu pomogne. To je moralo ovde jednom da se desi. Jure automobili i motori bulevarom i noć i dan, a pešački prelazi su izbledeli.

Prozor mlade Nišlijke (19) je bio na samo nekoliko metara od mesta tragedije.

– Nisam direktno videla šta se dogodilo, ali sam čula škripu guma i bučan udarac. Mislila sam da je neko udario u zgradu, u banderu, drvo. Nisam znala da je sve to u ovoj meri tragično. Videla sam da se u roku od dva minuta sakupio veliki naroda ovde, policija, Hitna pomoć. Baš strašno – priča nam ovaj očevidac.

Na licu mesta jutros ostali su neki delovi bicikla i jedna sandala nesrećnog čoveka.

Taksista je odmah uhapšen sinoć, a kako je policija saopštila, F.S. će se teretiti za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

– Saslušanje osumnjičenog taksiste se očekuje sutra. Tada bi trebalo utvrditi da li je usmrćeni Nišlija bio na bicikli ili je gurao i još niz stvari – rečeno je Kuriru.

Prema nezvaničnim saznanjima, taksista nije bio u alkoholisanom stanju.

(Kurir.rs – M. S.)

Gordana Bjelica o Miroslavu Lazanskom ekskluzivno za Story

Ako bismo izdvojili samo zanimljive pojedinosti dosadašnje biografije glumice Gordane Bjelice (63), bili bi potrebni romani da se sve adekvatno uobliči. Intrige, tajne, veze prepune ljubavi i strasti, majčinstvo, aplauzi, nagrade, glumački izazovi, prosidbe, razvod… sve je svojim virtuoznim perom ona ipak uspela da stavi u jednu knjigu – “Osveta francuske sobarice” i svojom iskrenošću i duhovitim stilom pisanja mnoge ostavi bez daha.

Druga po redu knjiga glumice tek što je izašla u prodaju, i već se o njoj govori, a veruje se da će se tek pričati kada se akteri u njoj prepoznaju. Gordana za to vrlo malo mari, bilo joj je važno, ne da se sveti, kako stoji u naslovu autobiografije, već da prenese emociju s kojom će se prvenstveno dame poistovetiti. Istina, većina situacija na koje je život dramsku umetnicu navodio mogle bi da završe u rubrici “Verovali ili ne”, ali upravo zbog toga se ovaj roman toplo preporučuje, što je bio i naš povod da porazgovaramo s Gordanom.

Zašto ste romanu nadenuli baš ovaj naslov?

– Izvučen je iz priče o predstavi Branislava Nušića “Mister dolar”. Profesor režije Miroslav Belovića za jednu glumicu, po želji njenog oca, napisao je ulogu francuske sobarice, zbog čega se dotična uvredila i odbila je. Profesor je zamolio mene i ja sam taj “dijamant” odigrala tako da je pozorišna kritičarka Branka Krilović, poznata kao “oštro pero”, jedino mene iz čitave postave pohvalila. Od tada je tatina mezimica prestala da mi se javlja. U pitanju je bezazlena osveta meni ili bilo kome. Ko je u toj priči kriv? Sujeta je nešto što svako sa sobom treba da reši.

Cilj pisanja autobiografije nije osveta kako mnogi veruju?

– Roman je proizvod moje ljubavi prema pisanju. Filološki fakultet završila sam paralelno sa glumom. Sve vreme sam saradnik na scenarijima za filmove i serije u kojima igram. Što se osvete tiče, da bi joj neko bio sklon, prvo bi trebalo da u sebi ima mržnju i zavist. Pošto to nije meni svojstveno, onda i ne reagujem na sve što je nisko, gledam ravno, samim tim često umem da se sapletem.

– Neko ko je svestan da je u svom snalaženju u životu i profesiji povredio i pregazio mnoge, ponekad u autobiografiji traži pokajanje i to ima smisla, osim ako to nije pokušaj opravdanja. Preživljavati teške trenutke iznova kroz pisanje to je mučenje i sebe i čitalaca, danas kada je ceo svet sluđen, jedino humorom možete učiniti nešto dobro za sebe i druge.

Da li ste se ikada pokajali što ste nekoga od udvarača iz romana odbili?

– Ne, od trenutka razvoda zarekla sam se da se nikada više neću udavati. Brak me naučio da se ljudi menjaju kada pristanete na taj “ugovor”. Bila sam tada suviše mlada, ali shvatila sam da su posesivnost, permanentna kontrola, odvajanje od glume i prijatelja držanje u zlatnom kavezu. Bog mi je odškrinuo vratanca i to mi je dalo znak da nismo u veku bračnih robovlasnika.

Kako se danas odnosite prema udvaračima i zauzetim muškarcima, sličnim onima koji su bili ili makar pokušavali da budu deo vašeg života?

– Kod mene ne postoji ono “otela mi je muškarca”, svaka od nas se bori na svoj način. Na svu sreću, uvek sam vrlo kvalitetne muškarce imala kraj sebe. Napadnih se klonim, prepuštam ih drugima. Čim vidim da je on meni podigao obrvu, počinje da krivi usnu, gledam samo kako da se izvučem. Istovremeno nisam neko ko zavodi.

U romanu ste, pored udvaranja i situacija s bivšim suprugom, opisali čak i to da je neko sprovodio nad vama crnu magiju, fizički napad, uvrede, opisali ste podmetanje bombi, boravak u policiji, čak je i jedan nespretni seksualni čin završio u knjizi, ali i to da su vam podmetnuli požar? Da li ste ikada saznali ko je to uradio?

– Nisam želela da njuškam, ali ženska intuicija, uz malo logike, dovodi do jasnog zaključka. Uplašeni ljudi u strahu uvek reaguju agresivno. Razumela sam sve, ali nisam želela da čeprkam jer nisam Kalimero, već žena koja se bori. Volim sve sama da rešim, a na svu sreću, uvek se tu nađe pravi muškarac koji to ceni kod mene.

-Da se razumemo, nisam ja svetica, osećam puno greha u svojim postpucima koji nisu bili namerni, međutim kada imate nekog najvoljenijeg, ko zavisi od vas, nemate vremena da se bavite niti ljudima koji su vam to učinili niti sopstvenom slabošću. Postajete jaki iako do tada možda i niste znali da to jeste.

Zašto ste odabrali da o svemu drugome pišete osim o ćerki Teodori i njenom ocu?

– To vi mislite. Ono što izgleda da nije spomenuto to se najviše voli. I zato i nije eskplicitno spomenuto.

Svojevremeno, kada je bilo priče o tome da je Teodorin otac ratni izveštač Miroslav Lazanski, rekli ste: “Odluka da rodim dete bila je samo moja jer smatram da bi svaka žena koja je u mogućnosti trebalo da postane majka i nikada od muške strane nisam tražila bilo šta. Ko je Teodorin otac znamo ona, ja i on”. Planirate li u nekom narednom nastavku autobiografije da govorite i o ovome?

– U vašem pitanju je i odgovor. Ono što je bilo bilo je, idemo dalje.

Kako ste se nosili sa ulogom samohrane majke?

– Fatalistički jer rodbine nije bilo ni na vidiku. Pamtim vreme bombardovanja, sve vreme smo bile u stanu. Legnemo u krevet, uspavam Teodoru, pa ja šetam po kući ali blizu nje da mogu, ukoliko se nešto dogodi, da se bacim na nju. Što se i desilo, tri puta. To je bilo vreme čekanja po redovima za namirnice. Na svu sreću, Teodora se ne seća ama baš ničega.

Na šta ste najponosniji kada je ona u pitanju?

– Pored mog ličnog stana, koji mi je oduzet, dosta smo se seljakale kao podstanari. Desilo se da me je jednom na stepenicama zaustavila komšinica i za Teodoru pitala čije je ono divno dete koje se svima lepo javi i pridrži vrata. Punih usta sam rekla: “Moje” i tada sam bila najponosnija. Na nju i na sebe.

– Smatrala sam da je najvažnije da joj prenesem ljubav kada već nisam mogla da izbegnem da pati zbog nedostatka druge figure. Srećna sam što ima drugove i drugarice još iz osnovne škole, što je svoja, želi svima da pomogne, što se bori sama. Nisam želela da se bavi glumom, ali njen talenat je očigledan, kao i ljubav i posvećenost.

Da možete da se vratite na početke, da li biste ponovo prošli putem, simbolično rečeno, “francuskih sobarica” i njihovih osveta?

– Baš ste vi naivni, prvo ste me opustili pa onda postavili pravo novinarsko pitanje. Pun je svet “francuskih sobarica”.

– Zahvalna sam Bogu na svemu što sam uradila, ništa ne bih menjala i to je odličan osećaj. Ne zato što je sve bilo prekrasno već zato što je donelo raznolikost kroz koju rastete kao čovek.

Juventus će proteklu sezonu gledati da zaboravi što pre, naročito posle kazne oduzimanjem bodova što je ekipu spustilo na sedmu poziciju.

Shodno tome, “bjankoneri” bi trebalo da učestvuju u Ligi konferencija, ali torinski Tutosport navodi da postoji mogućnost da klub odustane od trećeg po važnosti evropskog takmičenja.

Isti izvor objavio je da je Juve napravio svojevrsni dogovor sa čelnicima UEFA da ne igra LK, najviše zbog potencijalnih problema sa kršenjem Finansijskog fer-pleja, što se klubu već dogodilo u Seriji A.

Juventus je nedavno i zvanično odustao od organizacije Superlige, što je Tutosport i povezao u čitavom dogovoru oko izbegavanja Lige konferencija.

Osim što bi pokušaj učešća u Evropi mogao da pokrene brojne sumnje u poslovanje Juventusa, u Torinu navodno veruju da bi odsustvo iz Evrope omogućilo Maksu Alegriju da se fokusira na domaći šampionat, što je prioritet.

Nakon ostavke celokupne uprave kluba, “stara dama” sada želi da “ugasi požar” dogovorom sa UEFA koji bi višestruko koristio timu.

Kilijan Mbape igraće u Real Madridu naredne sezonea zamena za sjajnog napadača stiže iz Serije A.

Itaijasnki medji otkrivaju da je PSŽ ponudio Napoliju 150 miliona evra za Viktora Osimena. Nigeijac će tako nakon osvojenog Skudeta promeniti sredinu.

Osimen je prošle sezone u dresu Napolija odigrao 39 mečeva i postigao 31 pogodak uz pet asistencija.

Juventus je poslednjih godinu dana na udaru sudstva u Italiji zbog kršenja pravila poslovanja.

U Seriji A su kažnjeni na kraju sa 10 poena minusa, što je dovelo do toga da su zauzeli 7. mesto na tabeli i da bi trebali da igraju Ligu Konferencija.

UEFA je takođe razmtrala da kazni Juventus, ali su svi potez javnog odricanja od Superlige okarakterisali kao „poravnanje“ sa UEFA kako ne bi dobili žetoku kaznu zabrane igranja evropskih takmičenja od 5 godina. Kako prenosi Tutosport u poslednjoj vesti, klub iz Torina želi da sam istupi iz Lige Konferencija, kako bi izbegao primenu kazne za finansijski fer plej.

Ukoliko ne igraju u Evropi, Juventus je slobodniji u poslovanju, a očigledno je da takmičenje koje je treće po snazi ne interesuje klub iz Torina. Finansijski nije ni blizu isplati Ligi šampiona pa ni Ligi Evrope, a ostavlja mogućnost ekipi da se koncentriše isključivo na Seriju A.