wp

ma strah kada mu se ime pomene

Ljuba Aličić poznat je po tome što na veseljima ne dozvoljava nikome da ga maltretira, pa čak ni onima koji su ga angažovali da im peva. Međutim, pevač nikada nije hteo da prizna da je postojao čovek sa one strane zakona koji ga je psihički mnogo maltretirao i koga se mnogo plašio. Kako je otkrio bivši partner Goce Božinovske Nebojša Tubić, pozna po nadimku Žabac, Ljuba se toliko bojao tog kriminalca da nije verovao da su ga ubili, pa nije smeo ni na sahranu da dođe.

“Ljuba Aličić i Saša Kovačević sede u nekom klubu zajedno. Zove mene Saša i kaže ‘Ajde dodi, molim te’. Ima neki tip, ne da Ljubi da ide. Pevao mu je pesmu “Ti ne ličiš ni na jednu” već deseti put i stalno ga tera da je ponavlja. Aličić je poludeo. Taj tip što ga je maltretirao bio je Voja Škrbić iz Kaća, čuveni lokalni kriminalac. On ih je maltretirao dok ja nisam došao i rešio. Kad je Voja ubijen, Ljuba Aličić nije smeo da dode. Nije verovao da je mrtav koliko ga je ovaj maltretirao”, ispričao je Žabac.

“Ljubu su voleli mnogi krimosi, voleli su njegove pesme, pogotovo kada popiju, sekli su se i čašama i flašama na njegove pesme. Međutim, poštovali su ga jako. Pokojni Voja nije njega fizički nikada napao, ali je Ljuba toliko straha navukao kada mu ovaj nije dao da ide. On je dosta tada njemu bakšiša dao, ali džabe i para i svega. Ja ne znam da li je Voja nešto zapretio Ljubi tada. Iako je Voja ubijen pre osam godina on i dalje ima strah kada mu se ime pomene”, ispričao je izvor za Star.

“Godinu dana pre likvidacije, slavio je rođendan, pevao je Baja Mali Knindža, a u gostima su bili Dani i Ljuba. Nije bilo mesta da se postavi pitanje hoće li da se pojavi ili ne! Zbog njega su morali sve tezge da otkažu”, rekao je izvor blizak Aličiću.

kurir.rs/star

Pevač narodne muzike Jašar Ahmedovski danas slavi rođendan i to 58. po redu. Iza njega je bezbroj hitova, nastupa i reklo bi se da je to jedna impozantna karijera.

Rođen je 22. decembra 1963. godine u Lažanima, u blizini Prilepa, a u svojoj karijeri ima neverovatan broj hitova koji se i danas pevaju sa istim žarom gotovo na svim dešavanjima.

On se jednom prilikom podsetio svog detinjstva i mladosti i kaže da mu je taj period bio najsrećniji u životu.

– Kao mali sam sanjao i voleo muziku. Sa sedam godina sam znao čime ću se baviti. To je jedino interesovanje bilo… Detinjstvo su bili moji najlepši dani, kada je bilo puno ljubavi i kada smo svi bili živi i zdravi. U našem kraju je bilo par kafanica, pa kad prođem, uvek me pozovu da pevam po malo i uvek me počaste čokoladicom, ali, bilo je tu i parica. Još tada sam počeo sam da zarađujem i to je jako važno. Kad sam bio šesti razred, rekao sam da ću da se bavim ovim poslom, ali je njemu bila važna samo škola. Ja sam bio dosta siguran šta želim i bilo je samo pitanje idem li u Beograd ili Sarajevo.

Ahmedovski se prisetio prvih muzičkih koraka, ali i onih koji su ga doveli do karijere koja i dan danas traje.

– Prvi susret je bio u kafani gde je pevao Halid Bešlić, tada on nije još ništa snimio. Kada sam pevao, napunio sam kafanu, te su me odmah pitali da radim tu. S obzirom da je Halid tu već pevao i da bi bilo dva pevača a ni jedna pevačica, preporučili su mi restoran na Ilidži, gde sam odmah dobio posao i kasnije upoznao Šabana koji me je doveo u Beograd i za sedam dana snimio prvi album.

Pevač se osvrnuo i na najgori period u svom životu i gubitku rođenog brata, Ipčeta Ahmedovskog, koji je još kao mlad poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali je iza sebe ostavio pesme koje se i dan danas rado pevaju.

– To je najteži period u mom životu, to je bila velika tragedija. Od tada nije ništa bilo isto. Mnogo toga sam ga naučio, bio je mlad, velika je šteta velika. Bio je temperamentan, živeo je trista na sat, eto i te noći je poginuo. Ne mogu o tome mnogo ni da pričam, danas su njegove pesme možda i popularnije nego tada. Kad god je pevam, nastane haos. Dugo nisam mogao da slušam, kada bude na radiju, ja zapušim uši. Mnogo mi je drago sada, kada čujem koliko vole njegov lik i delo.

Njegov brat Ipče bio je pevač folk muzike. Poginuo je 1994. godine u zenitu slave u svojoj 28 godini života.

“Da je ostao živ, danas bi bio jedan od najvećih pevača na estradi, to svi znaju. On je pevao sa lakoćom visine, trilere. To retko ko može. Ja jedino njegove pesme pevam na svojim nastupima. Ima 28 godina kako je poginuo. Dugo nisam mogao da pevam njegove pesme, ali ja imam obavezu da ih pevam. Dugo nisam mogao ni da slušam njegove pesme. Njegova pogibija nas je sve poremetila. To ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju. To je velika tragedija bila za nas. Ja sam se jedva iščupao. Ali žaliću dok sam živ”, rekao je Jašar u Glamuru, koji se sve vreme kontrolisao da ne zaplače pred kamerama.

Pevač je progovorio i o Šabanu Šauliću, njihovom prijateljstvu ali i razilaženju, za koji nikada nije saznao razlog.

– Nisam govorio sa Šabanom nakon porodične tragedije 25 godina i ne znam zašto se to desilo. Mislio sam da ćemo nekada progovoriti i da će mi reći o čemu se radi. Kada je poginuo, ja nisam mogao da izdržim i otišao sam na sahranu. Ranije, živeli smo zajedno, bili smo 24 sata zajedno, baš sam ga voleo i kao čoveka i kao pevača, žao mi je što je sve tako bilo… Sa njim sam počeo, sa njim sam i živeo, mnogo sam ga voleo i bio sam mu veliki prijatelj. Sa pevačima se jako retko družim, ali jedine kole me nikada nisu izdale, jesu Zlata Petrović i Goca Božinovska, one su mi i više od prijatelja.

Jašar je progovorio i o potomstvu, borbi za istu i otkrio da mu je to jedina nestvarena želja.

– Mlad sam se oženio, ali je velika ljubav bila u pitanju. Zaista volim decu, trudili smo se puno, ali nije suđeno. Sada smo možda u tom procesu, obavestiću vas o svemu tome kada dođe vreme. To je možda jedina stvar koju nisam uspeo u životu da ostvarim – ispričao je svojevremeno pevač u emisiji na TV Pink.

(Kurir.rs)

Ceo estradni svet je ostao šokiran kada je pevač Marko Bulat prijavio policiji suprugu za nasilje.

Svi su pomislili da je to kralj velike ljubavi pevače i njegove dugogodišnje izabranice, ali desio se obrt i on se pre nekoliko dana pojavio na snimanju jedne novogodišnje emisije ruku pod ruku sa Marijom.

Oni su ovog puta viđeni i uslikani zajedno na promocji dueta pevača Slavena Đukanovića i Eda Abdovića. Naime, njih dvojica imaju promociju pesme “Tužni pjesnik” u jednoj beogradskoj kafani u kojoj se pojavio i Marko Bulat sa suprugom Marijom.

Njih dvoje su pozirali nasmejani, pa se može reći da je pomirenje definitivno, o čemu je Marko Bulat nedavno govorio za Kurir:

– Ovo su najlepše godine mog života kada gledam kako mi deca rastu, uživam u roditeljstvu i ne bih ovo vreme menjao ni za šta u životu. U odličnim sam odnosima sa suprugom bogu hvala sve je odlično.

Na pitanje da li je povukao tužbu protiv Marije, Marko je odgovorio pesmom.

– Učini bar jedan pogrešan korak da lakše odem od tebe. Njoj pevam druge pesme. Ljubav mora da pobedi, kako ne razumete ljudi, bez ljubavi nema ni života ni napretka, nema ništa. Ako je čovek bez ljubavi on je ništa, tako da mislim da sam dao odgovor – istakao je on za Kurir.rs

Podsetimo, Marko je svojevremeno pričao da ga je Marija grebala i davila.

– Do svađe je došlo jer nisam legao pored Marije da je uspavam, bila je u bolovima, nisam je smirio i utešio. Možda je iz muke uradila to, u afektu mi je svašta izrečeno, pa sam je prijavio, tu sam sve vreme. Ona je bila deo mnogih afera, jesam prijavio nasilje u porodici.

Inače, malo je poznato da je popularni pevač veliki fan kultne franšize “Star Wars” (Ratovi zvezda).

(Kurir.rs)

Večeras je u Loznici došlo do krvavog obračuna.

Naime jedna osoba je izbodena nožem posle tuče koja je izbila između dvojice mladića u jednom lozničkom kafiću.

Incident se dogodio oko 18:30 u lokalu u centru grada.

Povređeni mladić je prevezen kolima hitne pomoći i van životne opasnosti je, prenosi 192_Policija je na terenu i u toku je uviđaj.

Kurir.rs

Borba vatrogasaca sa požarom u Bulevaru despota Stefana i dalje traje.

odsetimo, ogromni objekat napuštene fabrike “Sutjeska”.

Na terenu je 31 vatrogasac i 13 vatrogasnih vozila.

Vatrogasci se bore već satima, a otežavajuću okolnost predstavlja im nepristupačan teren.

Gori ogroman prostor koji je dug 150 metara i širok 20. Gašenje teče sporo jer vatrogasci ne mogu da uđu u objekat.

Očekuje da će gašenje trajati danima, baš kao je bilo i u novembru kada je takođe gore deo “Sutjeske”.

(Kurir.rs)

Pevač se ne skida sa naslovnih straqnica portala i medija. Svakog dana, razlog zašto se tamo nalazi, sve je bizarniji. 

Mnogi pretpostavljaju da su dugov i i kriminal krivi za ovaj nesvakidašnji zločin, medjutim, po selu Brerstač se pojavila jedna nova informacija, odnosno da dugovi i ekipa oko Belivuka nema nikakve veze sa ovim zlodelom na grobu njegovog oca.

U lokalnim prodavnicama se može čluti nezvanična infoirmacija da je policija pozvala na neformalni razgovor njegovu bivšu ženu Anu Sević. Navodno, Darko već neko vreme ne isplaćuje potrebnu alimentaciju za njihovo dete, dok je Ana viđana u poslednje vreme sa ljudima iz čudnog kriminogenog miljea, pa se iz tog razloga sumnja da je baš ona angažovala dvojicu momaka da zapreter Darku na ovakav način> Želela je da ga usmeri ka tome da mora da vraća svoje dugove, a zna se da ona nije bila baš u dobrim odnosima sa njegovim roditeljima.

Poznato je da treba verovati čaršijskim pričama, jer gde ima dima, tu ima i vatre. Bar na groblju je bilo, a ceo grob je skroz spaljen, dok se pored našla i spaljena kantica polivenog benzina koja je služila da vatra bukne što pre kako bi imali šanse da pobegnu. 

Interesantno, da se ovo dogodilo u po bela dana, kada su mogli da ih vise meštani, međutim nosili su maske na licu tako da se ne mogu prepoznati, a kamere u selu su snimile da su pešaka došli na groblje i ne zna se gde su parkirali automoil ili motor kojim su došli. 

Očekuje se da policija pronadje počinioce u što kraćem roku. 

Vladica Rajković (28) iz sela Vratarnica kod Zaječara, osumnjičen da je 9. jula silovao i ubio trogodišnju Anđelinu Stefanović, kao i da je dvadesetak dana ranije usmrtio Draganu Stanković (47).

Stručnjaci bi trebalo da obave njegovo neuropsihijatrijsko veštačenje, na osnovu čega će dati mišljenje da li je u trenutku zločina bio uračunljiv. U Centralnom zatvoru obaviće se detaljni pregledi, koji će dati konačnu sliku njegovog duševnog stanja.

Sa Rajkovićem je posle pritvaranja razgovarao psihijatar, koji je, prema nezvaničnim informacijama, konstatovao da je ovaj u trenutku silovanja i ubistva male Anđeline bio uračunljiv. Prema njegovom mišljenju, osumnjičeni je “bio u pripitom stanju, ali ne toliko da ne može da upravlja svojim postupcima” i da je “bio potpuno svestan šta čini”. 

Od ovog nalaza zavisi i dalja sudbina predmeta. Ukoliko se pokaže da je zaista bio uračunljiv, protiv Rajkovića će moći da se vodi postupak, protiv njega podigne optužnica i zakaže suđenje. U suprotnom, ako se utvrdi da ima neki duševni poremećaj, izreći će se mera obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Naime, ovaj čovek prebačen je iz pritvora Okružnog zatvora u Zaječaru u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu.

Rajković je, kako se tvrdi, oteo malenu Anđelinu sa rođendana svoje jednogodišnje bratanice, odveo je do šume, udaljene oko 700 metara od prvih kuća i tu je u jarku silovao. Nakon toga, detetu je presudio udarcima kamenjem i rukama, tako da je telo devojčice bilo unakaženo.

Devojčica je na rođendan došla sa stricem. Bila je vesela, igrala se sa drugom decom, kad im se u jednom momentu pridružio Vladica, koji ih je zabavljao. Međutim, nedugo zatim, primećeno je da devojčice nema. Svi su se dali u potragu, a o svemu je odmah obaveštena i policija, koja je izdala naredbu da se blokiraju svi putevi u okolini.

Kasnije će se ispostaviti da se Vladica, prema rezultatima dosadašnje istrage, posle zločina presvukao, krvavu odeću oprao u Timoku i vratio se na rođendan. Dva dana kasnije, Rajković je na saslušanju u Tužilaštvu pored ovog ubistva priznao i da je usmrtio Draganu Stanković, čiji je nestanak bio prijavljen 20. juna. Policiju je odveo do mesta gde je ostavio leš i ispričao da je nesrećnu ženu udavio u njenoj kući, dva dana pre nego što je za njom pokrenuta potraga.

Na saslušanju u policiji Vladica Rajković je priznao oba dela. Kazao je da “ne veruje da bi ga uhvatili za ubistvo Dragane Stanković da ga nisu uhvatili zbog Anđeline”.

– Bio sam zbog toga i na poligrafu, ali ispitivači nisu mogli ništa da prepoznaju. Sve sam negirao i niko nije mogao ništa da posumnja – kazao je tada Vladica, koji je na poligrafu bio sa još dvadesetak meštana.

O privatnom životu, nedavno preminulog Siniše Mihajlovića jako puno se piše u poslednje vreme u srpskim medijima. Pored toga što je sa suprugom Arijanom imao petero dece, Siniša ima i jednog vanbračnog sina, kojeg je dobio sa neimenovanom italijankom, a kojeg je upoznao tek kada je postao punoletan. Prema njegovim rečima od pre, izdržavao ga je, ali nije imao želje da ga upozna jer nije hteo da odraste. 

Međutim, kada ga je supruga Arijana pritisnula da se njihova deca upoznaju sa Milošom i da znaju ko im je brat, Siniša je popustio, i tada su po prvi puta seli i otvoreno popričali o svemu. “Imam sina iz vanbračne veze. Priznao sam očinstvo i preuzeo obavezu da ga izdržavam i školujem. Ali, do sada sam ćutao o tome. Bilo mi je teško, srce mi se kidalo svaki put kada bih pomislio na njega. Morao sam da budem čvrst i istrajem u nameri da se ne viđamo do njegovog punoletstva kako bismo onda, kao odrasli ljudi, pričali o svemu, izgradili čvrst odnos lišen nesporazuma proisteklih iz mladalačkih, nezrelih postupaka”, priznao je slavni fudbaler. 

On je čak i određeno vreme bio i ljut na njega zbog nekih njegovih postupaka, koje j ečinio dok je bio još u srednjoj školi. Sada se pojavila i priča o Sinišinom testmanetu, a prema italijanskim zakonima, supruzi pripada četvrtina njegove ostavštine, dok ostatak dele njegova deca, uključujući i samoga Miloša. Miloš je obožavao svoga oca, a Siniša je jedne prilike rekao i sledeće:”To saznanje me je pogađalo. Noćima nisam mogao da spavam svaki put kada bih čuo da je na pola metra od televizora kao hipnotisan gledao moju utakmicu.” Stalno je tražio od majke da se upozna.

Jedna žena ispričala je priču o bračnom paru koje je ostavilo tek rođenu bebu sa Daunovim sindromom.

Na društvenoj mreži Tviter našla se potresna ispovest žene koja radi sa decom sa posebnim potrebama, a onda se na njenu priču nadovezala žena koja je bila prisutna kada su roditelji ostavili tek rođenu bebu sa Danovim sindromom u porodilištu.

Naime, ona tvrdi kako u 90 odsto slučajeva očevi ostave majke da same odgajaju decu ometenu razvoju.

– Radim sa decom sa posebnim potrebama. Nemate pojma da 90 odsto očeva ostavi ženu samu sa takvim detetom. Nemate, a? E, pa go*ana kolko hoćeš… – napisala je ova tviterašica.

Komentari koji su usledili još su potresniji.

Jedna žena ispričala je priču o bračnom paru koje je ostavilo tek rođenu bebu sa Daunovim sindromom u bolnici s opravdanjem da “neće da kvare život i nanose traume zdravoj deci koja su im kući”.

A onda je ispričala i kako je jedna babica reagovala na sve ovo.

– Babica reče česta pojava. Čim im nije prvo dete. I posle god dana evo ih, rodili treće zdravo, i ne pominju ‘epizodu’ kao da se nikada nije ni desila. Tretiraju kao mrtvorođenče. Opet babica, pa da, skoro uvek tako. I uvek požure da rode zdravo da time poklope grešku. Smrzoh se. – napisala je tviterašica u komentarima na gore pomenutu objavu.

Njene prijateljice su objavile svoje poslednje pozdrave na društvenim mrežama

Tamara Zlatković (46) koja je prijavljena u Nišu da je nestala u Italiji, preminula je, prenosi Kurir.

Njene prijateljice su objavile svoje poslednje pozdrave na društvenim mrežama. Jasno je da je bila omiljena u društvu.

“Čekaj me sa andjelima, da se opet smejemo i nazdravljamo najboljim vinima. Nisi fer što ode tako iznenada”, napisala je jedna njena prijateljica.

Kako je Kuriru potvrdila tužnu vest jedna njena prijateljica, za sada nije poznato kako je preminula.

Tamara se u Milano preselila iz Venecije 29. novembra ove godine. U Milanu je boravila u hotelu u severnom delu grada, dok je istovremeno tražila stan.

Pre nekoliko dana Tamara se poslednji put javila porodici u kojoj ističu da se redovno čula telefonom sa najbližima.

Poslednji put su roditelji i prijatelji kontaktirali s njom između 10. i 13. decembra, a zatim joj se 14. decembra gubi svaki trag, prestaje da bude aktivna na mrežama i telefon joj je nedostupan.

Za sada nije poznat uzrok i okolnosti smrti ove Nišlijke.