wp

Voditeljka Nikolina Pišek šokirala je sve priznanjem da ju je policija privela na granici, nakon čega je detaljnije objasnila o čemu se radi i na kakav je problem naišla:

– Da, priveli su me zbog neplaćene sitne prometne kazne. Na granici su me priveli i onda su me držali. Zbog toga se privodi, zbog toga što mi nije uručena bila kazna više puta. Onda je to bio problem nešto sa adresom – ispričala je voditeljka u jednoj emisiji.

Odmah nakon što je ona informacija dospela u javnost, za Republiku se oglasio i njen svekar, Miša Grof, koji je bio voljan da se raspita o čemu se zapravo radi:

– Stvarno nisam znao, ali definitivno ću se raspitati. Sigurno da jeste postojao neki razlog, ako su je organi zaustavili i priveli, tu nema šta, baš ću se odmah raspitati – rekao je Miša Grof.

Mala Nina Ninković (11), postala je glavna tema, nažalost zbog bolesti njenog tate, kojem je potrebno hitno lečenje. Nina svakodnevno prodaje krofne po simboličnoj ceni od 100 dinara u naselju Adice u Novom Sadu od 17 do 19 časova.

Nina danima naporno radi, a građani iz svih delova Srbije su ujedinjeni da joj pomognu i ostvare veliku želju, da joj tata otputuje u Moskvu na lečenje.

Danas je za TV Pink ministar Siniša Mali izjavio da će država pomoći Nini i njenoj porodici, te da je tako kontaktirao i ministarku Danicu Grujičič kako bi zajedno našli što bolje rešenje za Nininog tatu.

Nataša Ninković, Ninina mama otkriva kako se oseća nakon lepih vesti.

– Moram da kažem da se mi lečimo ovde od 2016. godine, ali je situacija sve gora. Hvala ministrima, hvala svim lekarima koji su predivni i jako puno čine za nas – priča i dodaje, da je novčana situacija jako bolja i da su uspeli da prikupe novac za put.

– Sve je otišlo predaleko, ljudi dolaze sa svih strana i hvala svima. Moram da kažem da smo skupili novac i da idemo u Moskvu, karta do tamo košta 1.000 evra, a videćemo koliki su ostali troškovi. Za sada imamo dovoljno novca.

Kako kaže, puta se ne plaše, jer su sve obezbedili.

– Ne plašimo se puta tamo, našli smo ljude koji će nam pomoći. Skupljamo još neke papire i odlazimo tamo da sve predamo i vidimo, a tada ćemo objaviti i u kojoj smo bolnici, a putem društvenih mreža ćemo objaviti i taksativno šta koliko košta, te ćemo ako zatreba novac da se obratimo svima, a ukoliko bude previše novca, podelićemo ostalim korisnicima fondacije.

Na pitanje da li Nina nastavlja da prodaje krofne, rekla je kratko.

– Biće još danas na starom mestu, neki ljudi nisu mogli pre da dođu, pa su se sada najvili i žele da nam pomonu, pa ćemo samo još danas biti tamo. Ko želi, može da dođe – zaključuje Ninina mama Nataša.

Podsetimo, Ninin tata Zoran Ninković je 2016. godine izgubio vid usled ablacije retine. U martu 2022. ponovo se javlja ablacija i dijagnostikovana je simpatička oftalmija i panuveitis i Zoran je životno ugrožen.

Odlazi u kliniku na Zvezdari gde dobija sistemsku terapiju, hemoterapiju i imunosupresivne kapi. Nakon godinu dana pojava fibrina zbog kojeg mu se magli vid javlja se i izražena fotofobija. Prati se stanje celog organizma zbog visokih doza hemoterapije.

Novčana sredstva su potrebna za dalju dijagnostiku, preglede, analize, nabavku lekova, lečenje u zemlji i inostranstvu, kao i za putne troškove i smeštaj.

Nininom tati Zoranu možemo da pomognemo i na sledeće načine putem Fondacije “Pokreni život”:

Slanjem SMS poruke 161 na 3800

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001708511-93

Uplatom na devizni račun: 160-6000001708958-13

IBAN: RS35160600000170895813

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom putem Paypala na linku: PaypalUplatom putem kartice na linku: E-donacija

Kosta Kecmanvoić je ponovo iznenadio zaposlene u zdravstvenoj ustanovi u koju je smešten i to samo jednom rečenicom.

Dečak-ubica Kosta Kecmanović, koji je počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” kada je ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja, smešten je na posmatranje i psihijatrijsko lečenje u jednu zdravstvenu ustanovu. Kako saznaje portal Republika.rs, Kosta je od momenta primanja u ustanovu promenio više puta način ponašanja, ali ono što je tražio juče lekare je ostavio u šoku.

Naime, Kosta Kecmanović je tražio da zovu nekog da ga ošiša.

– Samo im se odjednom obratio i izgovorio: “Zovite nekog da me ošiša!  Ne sviđa mi se kako izgledam”. Svi su se šokirali – kaže dobro obavešten izvor za portal Republika.rs.

Kako smo ranije pisali, dečak je u ustanovi  pokazivao prvo ravnosušnost i to raspoloženje je trajalo više od mesec dana. Nije pokazivao znake kajanja, a uglavnom je pitao kada će mu biti omogućeno da koristi kompjuter i da igra igrice.

Ipak, pre nekoliko dana je promenio raspoloženje i postao daleko nervozniji. Sve učestalije  pitanja je postavljao a to  je kada će biti pušten da izađe na slobodu – što inače nije u planu.

– Dečak ubica sebe posmatra kao normalnu osobu i o sebi govori na taj način. Istovremeno i dalje ne pokazuje kajanje zbog svirepog masovnog ubistva, ili bilo kakvu emociju prema ubijenim drugarima ili svojoj porodici, koju je takođe doveo u jezivu situaciju, posebno mlađu sestricu, ni krivu ni dužnu – kaže izvor.

Sagovornik je tada objasnio da dečak ubica iskazuje niz promena u ponašanju.

– Burno reaguje na male, gotovo beznačajne povode, ili čak i bez povoda. Iskazuje nervozu i rečima i pokretima, sve češće zapitkuje i zahteva. Ali uvek se sve vrti oko njega i sva pitanja koja postavlja vezana su isključivo za njega i njegov komfor. Ljudi iz spoljnog sveta ga ne zanimaju! Njegova nervoza nije povezana sa bilo kakvim kajanjem zbog masovnog ubistva. Njega zanima samo on sam – kaže izvor.

Dečak izgovara termine, koje čak ne poznaju ni pojedini odrasli ljudi, a kamoli deca.

– Tokom razgovora sa stručnjacima, on izgovara reči koje su čudne za jednog dečaka. Recimo, on ne kaže hapšenje, već lišavanje slobode, a umesto ubiti kaže “eliminisati žrtvu”. Kada govori o oružju, on upotrebljava reči kalibar, zna gotovo sve marke pištolja i pušaka i kog su kalibra, koja municija ide za koje vatreno oružje – objašnjavaju izvor upoznati sa slučajem i dodaju:

– Takođe, on kaže da se “razoružao”, a ne “spustio sam pištolj” ili “ostavio sam pištolj”, što bi bilo primereno detetu ili čak čoveku koji nije u struci. Umesto da kaže “pucao sam”, on kaže “otvorio sam vatru”. To je prilično atipično za dete.

Da podsetimo, Kosta Kecmanović je 3. maja krenuo u krvavi pohod u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” kada je u 8.40 sati upao u ovu vaspitno-obrazovnu ustanovu i sa vrata ubio radnika obezbeđenja. Zatim se ustremio na tri devojčice koje su se našle u holu i ubio ih. Krvavi pir je nastavio u kabinetu za istoriju gde je pucao u nastavnicu i učenike njegovog odeljenja. Ubio je još šest učenika, a više njih ranio

Milioni ljudi plakali su zbog dečaka koji sakuplja đubre da bi prehranio svoju porodicu.

Video snimak dečaka tinejdžerskog uzrasta, po imenu Kusaj, čija je priča potresla milione ljudi širom sveta osvanuo je na Instagram stranici “Spotlight Humanity”, koja se bavi humanitarnim radom i pomaže najugroženijima s Bliskog istoka.

Nije poznato odakle je dečak. On, kako govori, svakodnevno radi najteže fizičke poslove kako bi pomogao svojoj porodici, a kroz suze je ispričao da svakodnevno trpi šikaniranje zbog posla koji obavlja.

– Kažu mi “Ti si smećar”. Svi mi se rugaju – priča kroz suze dečak, za koga nije poznato odakle dolazi.

Tinejdžer objašnjava da nema prijatelje. Na pitanje kada je poslednji put okusio piletinu, kaže da je prošlo sigurno dve godine.

– Jedem sočivo i ponekad pirinač, prošlo je dugo od kad sam jeo piletinu. Poslednji put sam je jeo pre otprilike dve godine. Bili smo pozvani u jednu kuću i dali su nam da jedemo piletinu – kaže Kusaj brišući suze.

Ovaj video osvanuo je i na regionalnim stranicama, a brojni komentari samo su se nizali:

“Ti si pošten dečak i šta te briga šta drugi pričaju, Bog sve vidi kad tada i tebi će biti bolje u životu želim ti sve najbolje i svaka ti čast”, “Možda ti skupljaš đubre, ali tvoje ruke i tvoja duša su čiste”, “Zar tako odgajamo svoju decu da se drugima rugaju i da druge potcenjuju zato što nemaju šta da jedu i što moraju da rade da bi danas pojeli komadić hleba”, “Neka te bog čuva…”, samo su neki od komentara i lepih reči koje su upućene ovom nesrećnom dečaku.

ZDRAVLJE Amela Ćemana Ćema bilo je veoma ugroženo.

Pevač Amel Ćeman Ćemo prošao je kroz pravi pakao kada mu se pre par godina zdravstveno stanje ozbiljno zakomplikovalo.

Od najobičnijeg problema na gluteusu, koji se pojavio 2020. godine i temperature koja ga je pratila gotovo godinu dana došao je do stravične dijagnoze.

– Imao sam infekciju, apces na gluteusu, koji je izazvao neki virus. To je bio samo bol. Sve je izazvala mononukleoza koju sam ja imao, a nisam ni znao da je imam. To je bilo predseptično stanje. Sve je bilo uredno, međutim kada je doktor uzeo to da sanira, mislio je da sam ja već dobio sepsu – rekao je tada Ćemo u emisiji “Ordinacija” na RTS-u.

– Bolelo me je grlo, odem kod lekara i uzimam terapiju za anginu. Posle toga odem kod lekara i saznam da imam kandidu od antibiotika, međutim ostane mi na krajniku nešto kao karfiol. Onda konstatujem da je to izazvala mononukleoza. Meni je predloženo da to moram da otklonim, i prvobitni nalaz je bio pozitivan, ali već drugi nalaza je bio da su u pitanju maligne ćelije. Kada mi je saopšteno, ja sam to samo čuo. Seo sam u auto i nisam mogao da krenem ni levo, ni desno i samo sam počeo da plačem. Tako sam stajao sat vremena. Prva stvar je bila da pošaljem poruku psihološkinji sa molbom kad ima prvi slobodan termin da dođem. I prvo sam to uradio i onda sam krenuo u akciju. Profesor koji me je operisao već me je prosledio kod svog kolege sa onkologije. Moji roditelji ništa o ovome nisu znali – ispričao je on tada.

Pevač je sada progovorio o zdravstvenom problemu koji je na svu sreću uspeo da reši.

– Bogat sam što se tiče prijatelja, izgradio sam prijateljstva i mnogo mi to znači. Čak sam i od porodice krio zdravstveno stanje jer nisam želeo da ih opterećujem. Nije mi bilo potrebno da me neko žali. Znao sam da ću se izboriti sa problemima. Posle sam otišao u jednu emisiju gde sam sve ispričao, a to sam uradio kako bi podstakao ljude da brinu o zdravlju i na vreme rešavaju probleme – rekao je pevač za Grand.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan

Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

Temelj srpskog identiteta

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Običaji za Vidovdan

Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

PRVO ŠTA UGLEDATE OVOG JUTRA UTICAĆE NA VAŠ ŽIVOT

Vidovdan jedan je od najvećih i po svetkovanju izuzetno očuvan srpski praznik. U hrišćanskom kalendaru Sveti Vit ili Vid se praznuje od 1892. godine kao crkveni praznik.

Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova, Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja.

Zato se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida. Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan.

Bilo je veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha. Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

Izgovorite ove reči i pogledajte u SUNCE

Takođe, postoji verovanje da na Vidovdan treba ustati pre zore, pogledati prema Suncu i reći: “Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!”

Na Vidovdan se svaki član domaćinstva u zoru umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti. U selima pod Fruškom gorom, seljaci su se na praznik izjutra umivali rosom i izgovarali:

Ako na Vidovdan bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Sa druge strane, ako bude oblačno, treba prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne povoljno delovati na useve.

Nina Ninković je devojčica iz Novog Sada koja danima unazad zajedno sa majkom prodaje krofne za lečenje bolesnog oca.

Potrpedsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će država pomoći lečenje čoveka čija je ćerka započela akciju prikupljanja novca za njegovo izlečenje prodavanjem krofni.

– Novca imamo, pomoći ćemo. Sinoć sam saznao za taj slučaj, čovek nam se nije obraćao za pomoć, već danas će se pregledati njegova dokumentacija. Žao mi je što ranije nije kontaktirao državne institucije. Naravno da ćemo pomoći – rekao je Mali gostujući u Jutarnjem programu TV Pink.

On je istakao da ne postoji osoba ili institucija kome država nije pomogla, što smo, kako je rekao, pokazali kroz poslednje tri godine kroz pomoći koje dajemo.

Mali se osvrnuo i na pomoć oboleloj deci, rečima da se u ovom trenutku izdvaja 40 puta više novca za obolelu decu čije zdravstveno stanje zahteva lečenje u inostranstvu.

Donosimo vam najbolji recept za brauni od limuna kojem niko ne može da odoli, a na internetu vlada opšta pomama za njim.

Sastojci:

100gr brašna

150gr šećera

prstohvat soli

2 jaja

kora jednog limuna

2 kašike limunovog soka

Za preliv:

100gr šećera u prahu

3-4 kašike limunovog sok

Priprema:

Zagrejte rernu na na 180 stepeni. Podmažite mali pleh dimenzija 20 x 20cm. Pomešajte brašno, šećer i so. Posebno umutite žicom jaja, koru i sok limuna. Pomešajte obe mase i sipajte u pleh. Pecite oko 20 minuta. Ostaviti da se ohladi,pa prelijte glazurom.

Glazura:

Pomešejta šećer u prahu i limunov sok.

Koh je sjajan izbor za sva godišnja doba, jer je njegova priprema brza i laka. Možete ga poslužiti sa sezonskim voćem ili bez ičega. Za koju god varijantu da se odlučite, koh je nepogrešiv izbor.

Sastojci:

• 8 jaja
• 8 kašika šećera
• 9 kašika griza

Za preliv:

• 1 l mleka
• 4 kašike šećera
• 2 kesice vanilin šećera

Priprema:

Pre nego što počnete da spremate kolač, potrebno je rernu uključiti na 200C. U jednoj činiji razbijte jaja i odvojite belanca od žumanaca. Belanca umutite penasto mikserom. Kad je sneg čvrst, bez gašenja miksera dodajte peni od belanaca kašiku po kašiku šećera. Kad se šećer dobro sjedini sa belancima, dodajte jedno po jedno žumance. Mikser možete da odložite, jer pšenični griz dodajete polako i lagano ga umešavate špatulom. Kad ste sjedinili sve sastojke, prespite masu u podmazan i brašnom posut pleh. Ubacite koh u rernu, smanjite temperaturu na 180C i pecite ga oko 15 min (ili dok ne dobije zlatnu boju).

Preliv se kuva dok se kolač peče. Mleko, vanil- šećer i šećer sipajte u šerpu i uz povremeno mešanje, sačekajte da provri. Kad se ispeče, kolač vadite iz rerne i izbockate ga viljuškom. Vruće mleko sipajte preko koha, ali polako, zalivajući ga ravnomerno. Možda će vam se učiniti da je ova količina mleka previše, međutim nema potrebe. Ukoliko ga ravnomerno zalivate i svi delovi kore upiju mleko, užitak je zagarantovan. Kolač služite kada se u potpunosti ohladi.

U živopisnom selu Ojkovica, samo je jedna parcela zabranjena za ispašu stoke i tamošnji narod veruje da to zauvek treba da bude tako, evo zašto

NOVA VAROŠ – Na padanima planine Murtenice ušuškalo se živopsino selo Ojkovica, njegovi meštani bave se poljoprivredom, ali samo jedna parcela zabranjena je za pašu stoke.

U pitanju je prostrano imanje za koje narod veruje da se na njemu nekad nalazila velika svetinja.

“Mom ocu su umirala sva muška deca, a jedna žena mu je tada rekla kako da mu bude dobro kada mu krave pasu po svetinji. Od tog trenutka je tu praksu prekinuo, njegova prva žena je preminula, ponovo se oženio i dobio mene. Od kad sam stasao, ovde dođem da se pomolim Bogu i pročitam molitvu, svi meštani jako poštuju ovo mesto“, rekao je za RINU meštanin Ojkovice Marjan Rogović.

Na ovom lokalitetu nalaze se ruševine koje već decenijama sa razlogom bude sumnju kod meštana. Pretpostavlja se da su u pitanju ostaci manastira Ojkovica. Pre nekoliko godina mesto je posetio i Vladika Žički Hrizostom koji je dao blagoslov za areheološka istraživanja.

„Smatra da je u doba Rimljana postojao čitav grad, pa je samim tim i ovo mesto dobilo ime Gradina, a meni su stari pričali da se na našem imanju nalazio manastir. Ono što je specifično i kao neki Božiji znak, jeste da ovde skoro ništa ne niče, samo jedna biljka čiji su plodovi u obliku krstića“, kaže Marjan.

Misteriozno imanje u Ojkovci obilazili su istoričari koji su nakon svojih istraživanja mogli samo da pretpostave, ali ne i sa sigurnošću da kažu, da se nekada davno ovde nalazila Božija kuća kao i rimsko naselje. Njihove pretpostvake tek treba da se dokažu istraživanjima u praksi. Dok se to ne desi Marjan kaže da je na svom imanju našao izuzetan areheološki primerak.

“Dok sam orao parcelu pod heljdom ugledao sam čudan predmet, kad sam ga bolje zagledao i uzeo u ruke video sam da je u pitanju metalni nož. Moj sin je kasnije guglao na internetu da veoma liči na koplje iz doba Ilira staro čak nekoliko hiljada godina. Komšija i ja smo ga stavili na sigurno mesto i čeka istoričare“, rekao je ovaj meštanin Ojkovice.

U Ojkovici žele da obnove ovu svetinju i nadaju se dobroj volji nadležnih i donatora, da bi tu svoju nameru i sproveli u delo.

„Ukoliko sve to izostane, ja ću na tom mestu da postavim krst, da bi se bar na neki način znalo kako je ovde nekad bila velika svetinja“, zaključio je Marjan.