wp

Jedan mladić je ubijen u nedelju uveče, dok je drugi teško ranjen kod osnovne škole na Čukarici.

Prema saznanjima, u sukobu je ranjen mladić star 27 godina. On je ranjen nožem u rebro i rame.

Njegov drug je ostao na licu mesta mrtav.

Kako se saznaje, trojica mladića sedela su sinoć na klupi pored škole kada im je prišao napadač.

Posle kraćeg koškanja, dobacivanja i svađe napadač je nasrnuo na mladiće i tom prilikom nožem nasmrt izbo M. A. ranio B. D. dok je treći mladić ostao nepovređen.

U toku je akcija “Vihor”, prenose mediji.

Policija radi na utvrđivanju svih činjenica i utvrđivanje identiteta osumnjičenog za ubistvo mladića M. A. starog 31 godinu.

Izvor: b92.net

Brat glumca Nikole Koja izgubio je bitku za život.

Vladimir Kojo, brat glumca Nikole Koja preminuo je u 59. godini.

Glumac se od brata oprostio čutiljom.

– Poslednji pozdrav dragom bratu.

Sahrana će biti održana danas u 14 časova na Novom groblju u Beogradu.

(Kurir.rs)

Odnos snaje i svekrve ume i te kako da bude komplikovan, to je svima poznato, ali ne tako retko se sitne “čarke” pretvore u otvorenu netrpeljivost koja zagorčava život svim članovima porodice.

U takvoj situaciji našla se Beograđanka Svetlana I. (37) koja je svoj priču podelila sa redakcijom Monda.rs. Višegodišnje neslaganje kulminiralo je skandaloznom svađom na sahrani…

“Rođena sam u Beogradu, moji roditelji takođe, ali nikada nismo nešto držali do tog ‘gradskog pedigrea’. Normalno sam vaspitavana, mama i tata su ne učili da cenim ljude ne po tome odakle su nego kakvi su. Zato ni njima nije smetalo kada sam im rekla da se udajem za ‘momka sa sela’. Goran je iz okoline Knića, jednog sela koje ne bih da imenujem. Dovoljno je da kažem da je to Šumadija, a najbliži veći grad je Kragujevac”, počela je Svetlana svoju ispovest.

Par se upoznao u Beogradu, na fakultuetu i odmah su “kliknuli”. Nije prošlo mnogo, Goran je upoznao njene roditelje koji su ga prihvatli kao svoje dete. Godinu dana kasnije, kada su već odlučili da se venčaju, Svetlana je otišla na selo kod njegovih i taj susret je takođe prošao idilično.

“Svekrva je bila divna, mila žena, koja se jako trudila da mi ugodi. Bilo mi je prosto neprijatno koliko je trčkarala oko mene nutkajući me svim i svačim. Njegovi su bili bogati, ne samo za seoske uslove, nego inače. Imali su dosta zemlje i veliki broj ljudi koji su za njih radili. Bila sam impresionirana kako održavaju domaćinstvo i svidela mi se ideja da decu odgajam u prirodi, na čistom vazduhu…” Tekst se nastavlja posle oglasa

Presudna odluka

Tako je i bilo. Digli su ruke od fakulteta i odlučili da se presele na selo. Deca su stigla veoma brzo, prvo sinčić, a za godinu i po dana i ćerkica.

“Svekrva mi je dosta pomagala oko dece, bila je mala razlika među njima i iskrena da budem, nisam se baš najbolje snalazila. Stalno mi se činilo da nešto grešim, a ona je uvek bila tu da me ispravi. Nije to radila s nipodaštavanjem ili prekorno, zaista sam osećala da me vidi kao svoje dete i da mi želi samo najbolje.“

A onda je polako počela da se nameće i potiskuje Svetlanu. Snajkin ručak bi uvek nekako završavao u zamrzivaču, “za neki drugi put”, a jelo se ono što svekrva spremi.

“Kapirala sam, možda je njeno ukusnije. Nema veze. Činilo mi se da i deca više vole njenu kuhinju, pa nisam ništa rekla. Prvi kuršlus je izbio kada nam je u goste došla njena sestra sa mužem. U tom trenutu sam presvlačila ćerku i spremala je za spavanje, pa sam izašla iz sobe tek posle pola sata. Dočekalo me je njeno besno lice, videla sam da joj nije pravo što nisam potrčala da skuvam kafu i dočekam goste. Kad su otišli, tako mi je i rekla:

‘Ćero, kod nas se sve ostavlja kad gosti uđu na kapiju. Red je da se dočekaju kafom i ratlukom”, zajedljivo mi je rekla. Pokušala sam da se opravdam, ali na kraju sam se izvinila. Možda je žena stvarno bila u pravu…”

A onda su polako pare postale problem. Kako je Goran radio sa ocem, a Svetlana nije bila zaposlena, zavisili su od njihovih para.

“Ko ima više, taj je glavni i sve može. Ko ima manje para, nema pravo glasa. To je bilo pravilo koje mi je vrlo brzo predočeno. Kad smo išli u Kragujevac u veće nabavke, umela je da vadi iz kolica stvari koje sam odabrala govoreći da nam to nije potrebno, da već imamo u kući slično. Najviše joj je smetala moja kozmetika. Šamponi koje sam do tada koristila za nju su bili ‘čisto bacanje para’, smatrala je da isti posao vrše i oni domaće prozvodnje. Kreme su bile ‘glupost’, mleko za telo praktično ‘sotonin izum’… Pokušala sam nešto da kažem mužu, ali on je mislio da preterujem i da sam preosetjiva. Ipak smo živeli pod njihovim krovom.”

Običaji sa sela

Tada je prvi put saznala za neke običaje. Kao na primer, da žena ne sme da sedi napolju i igra karte. To je bila sramota.

“Goranu su došli rođaci iz sela, fini ljudi, vredni i pametni. Volela sam kad su nam dolazili u goste. Sedeli su tako ispred kuće za stolom i igrali karte, smejali se, podvaljivali jedan drugom. Pridružila sam im se, pa smo igrali u tablić u parovima. Pilo se neko pivce tu, baš smo se lepo zabavljali. A onda je došla svekrva i sve pokvarila. Uzela je moju čašu s pivom i krenula u kuću, drsko mi dobacivši da me traži sin. Krenula sam za njom da bi mi ona u hodniku rekla da ‘nije red da žensko igra karte sa muškima i to da ceo svet vidi’. Bila sam u šoku. Koji ‘muški’ i koji svet?! Moj muž i njegova braća? Prvi put sam ‘razvezala jezik’ i rekla joj da u Beogradu to nije običaj i da se ne pravi razlika između muškaraca i žena. Odgovorila mi je:

‘Pa ti, ćero, idi onda u Beograd!’

Preplakala sam celu noć, sve sam ispričala Goranu koji me je molio da se smirim i da će razgovarati s majkom.”

Ali, razgovor nije pomogao. Svekrva je nastavila da joj zamera, da se poziva na običaje, razlike između grada i sela, navodeći da se “kod njih tako ne radi, da je sramota” i slično. A onda su otišli na sahranu svekrvinog zeta. To je bila kap koja je prelila čašu.

“Prvo me je terala da uđem u sobu gde su držali telo pokojnika, jer je tako kod njih običaj, i zahtevala da ga poljubim. Šta da vam kažem, bilo mi je užasno, u životu nisam videla ‘mrtvaca’, ali nisam htela da je uvredim i poljubila sam mu ruku. Onda je trebalo da povorka krene na groblje. Išlo se peške kroz celo selo, sanduk je bio otvoren, a mi je trebalo da u koloni idemo iza. Ako mene pitate, meni je to sve užasno neljudski i neukusno da truckamo kosti pokojnika kroz selo dok ga svi gledaju, ali takav je bio njihov običaj. Taman sam uzela venac i stala u povorku kad je dreknula na mene da odmah izađem. Nisam znala šta sam skrivila. Uhvatila me je za ruku obrušila se na mene rečima da treba da me je sramota, da nemam poštovanja prema mrtvima, da nisam vaspitana… I dalje nisam znala šta nije bilo u redu. Pokazala je rukom na moje gole noge. Bila sam u crnoj suknji, ali nisam imala čarape. Rekla mi je:

‘Takva nećeš ići na groblje. Žena ne sme bosih nogu u crkvu i na groblje, zar te ništa nisu naučili?’

E tad mi je prekipelo! Sve ono ‘beogradsko’ u meni je izašlo napolje.

“E, kevo, taj film nećeš gledati! Muka mi je od vaših seljaških običaja! Na plus 40 da nosim čarape, ne pada mi na pamet. Mogu da se odmah okrenem i odem, pa ti pravdaj tamo kod svojih gde ti je snaja ili ćeš da prihvatiš. Trećeg nema i nemoj da ti pada na pamet da pokušaš nešto preko Gorana, ja od sada poštujem samo svoje običaje!”

Kako je Svetlana otkrila, svekrva se durila nekoliko dana, ali je popustila. I danas žive zajedno, ali skoro da ne pričaju. Samo ono osnovno i najčešće kada dođu gosti. Da ne bi selo pričalo.

PorodicaRoberta De Nirapreživljava teške dane. Leandro De Niro Rodrigez, unuk slavnog glumca umro je u 19. godini.

De Nirova ćerka Drina je objavila tužnu vest na svom Instagram nalogu, uz fotografiju sa sinom, uz koju je dopisala:

“Moj divni, slatki anđele. Volela sam te toliko da nema reči koje mogu to da opišu. Od trenutka kad sam te osetila u stomaku”, piše Drina. “Bio si moja radost i sve što je čisto i stvarno u mom životu.

Želela bih da sam s tobom sada. Želela bih da sam s tobom. Ne znam kako da živim bez tebe, ali pokušaću da nastavim i da širim ljubav i svetlost koju sam osećala zato što sam bila tvoja majka.

“Toliko su te voleli, toliko su te cenili, volela bih da je samo ta ljubav mogla da te spase. Toliko mi je žao, bebo moja”, dodala je očajna majka, a sada se oglasio i Robert de Niro.

“Duboko sam potresen zbog smrti mog voljenog unuka Lea. Veoma smo zahvalni na svim izjavama saučešca. Molimo vas da nam pružite privatnost kako bismo ožalili gubitak Lea.”, prenosi DailyMail.

 Podsetimo, on je nedavno postao otac po sedmi put. 

Petar Spasojević je pobedio u takmičenju “Nikad nije kasno”, a motiv da se prijavi je bila njegova supruga, obolela od karcinoma.

poslednje pesme u takmičenju “Nikad nije kasno”, Petar Spasojević je sve njih posvetio svojoj supruzi Zorici.Ona je preminula dok je sezona trajala, ali veteran je odlučno nastavio uz podršku ćerki i – na kraju pobedio.

Tužnu vest je podelio sa publikom i žirijemu takmičarskom krugu u kojem je pevao pesmu “Svirajte noćas samo za nju”. Već tada je ganuo mnoge, a do kraja je mamio suze svima. 

Svoj poslednji nastup je posvetio i svojim ćerkama. “Sve su to emocije iz srca, iz duše, to je tako i to je život. Ja se nadam da je ponosna na mene, ovaj nastup sam posvetio i svojim ćerkama koje su bile čak izloženije nego ja u nekim trenucima. Tako da je ovo jedna zahvalnost i njima, ako to može kroz pesmu da se kaže”, rekao je veteran za Grand nakon nastupa.

Izvor: Youtube / Nikad nije kasno

Petar Spasojević iz Beograda ima 61. godinu, a odrastao je u skromnoj radničkoj porodici. Detinjstvo mu je proteklo sa mnogo uspona i padova, a prvi put je zbog svađe sa ocem pobegao od kuće sa petnaest godina. Muzikom se bavi preko četiri decenije, a osim što peva ume i da svira kontrabas..

“Supruga nije imala pojam da ću ja da učestvujem ovde, verujem da će da se obraduje mada se i sada brine jer ne zna gde smo trenutno”, rekao je kad se prvi put predstavljao.

Upravo radi nje se Petar i prijavio, na nagovor prijatelja, kako bi iznenadio i obradovao suprugu. Zorica je bolovala od raka, a u tom trenutku je već nastupila i treća metastaza. Ozbiljne komplikacije imale su fatalan ishod. 

Fil od vanile:

• 1l. mleka
• 3 pudinga od vanile
• 250gr. puter ili margarina
• 200gr. šećera u prahu
• 3-4 kašike slatke pavlake

Voćni fil:

• 400-500gr. maline
• 4-5 kašika šećer
• 2 kašike gustina
• 50ml. vode

Beli fil:

• 500ml. slatke pavlake

Biskvit:

• 200ml. vode
• 125gr. putera ili margarina
• prsohvat soli
• Čaša od 2dl. brašna
• 6 jaja

Priprema: Skuvajte puding od 1 l mleka i 3 pudinga. Kada skuvate puding, prekrijte ga folijom i ostavite da se ohladi.

Testo napravite tako što ćete umutiti vodu, magarin, so, jaja i brašno. Biskvit peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni Celzijusa oko 15 do 20 minuta.

Fil od malina napravite što ćete promešati maline i šećer, pa stavite na ringlu. Gustin razbijte sa vodom i sipajte u proključale maline. Sklonite sa strane i ohladite.

Umutite slatku pavlaku, pa završite pravljenje vanil fila. U puding od vanile stavite puter i šećer, a potom i par kašika slatke pavlake.

Filujte kolač tako što ćete na biskvit staviti vanila fil, potom malina fil, potom slatku pavlaku. Uživajte!

Sastojci:

• 1,5kg jabuka
• 100g grožđica potopljenih u rum
• 19 kašika šećera
• 2 kašičice cimeta
• 50g putera
• 5 jaja
• 1dl mleka
• 1dl ulja
• 8 kašika brašna
• 1 prašak za pecivo
• 2dl vode
• 2 šlag pena
• orasi

Priprema: Jabuke oljuštite i isecite na krupnije komade pa poređajte po dnu tepsije. Po njima pospite u rum natopljeno suvo grožđe, a potom i nekliko kašika šećera. Pecite u rerni na 180 stepeni Celzijusa oko 40 minuta. Dok se jabuke peku, napravite biskvit. Umutite belanca i šećer, a onda dodajte cimet, puter, mleko, ulje, brašno, prašak za pecivo i žumance. Preko ispečenih jabuka prelijte smesu za biskvit. Pecite još 20 minuta. Umutite šlag od šlag pene i vode.

Ispečen kolač izvadite iz rerne pa ga “istresite” na tacnu, tako da sada jabuke dođu kao gornji sloj. Preko kolača stavite šlag, a potom i seckane orahe.

“Ja nisam u kontaktu sa Acinom ženom, naravno da ne.”

Ana Ćurčić je sinoć u emisiju “Narod pita” došla sa bivšom ljubavi Acom Bulićem, okružena njegovim obezbeđenjem.

Niko nije mogao ni da nasluti da će ona pred milionima usred emisije da prizna da su se ona i Aca pomirili posle 26 godina.

– Jesmo, pomirili smo se – rekla je Ana kroz smeh.

– Znači zvanično ti i Aca ste zajedno – upitala je voditeljka Ivana.

– Jesmo – rekla je Ana i smejala se.

Aca Buić, Ana ĆurčićFoto:instagram prinrscreen/Ana Ćurčić

– Znači ti si sada ljubavnica, ti si sada nekome rasturila vezu – glasila su neka od pitanja na Tviteru

– Ne ne, ja nemam veze sa tim, možda ona nije ni postojala – odgovarala je Ana.

“ACA NEMA ŽENU!” Ana Ćurčić šokirala izjavom pred početak emisije

Ana je došla u pratnji obezbeđenja i Ace Bulića, za koga je u izjavi rekla da “nema ženu”, što je mnoge šokiralo.

Oni su bili okruženi telohraniteljima, a Ana Ćurčić je progovorila o Aci Buliću koji je prati pred svaku emisiju i bude sa njom tokom cele emisije i odveze je kući:

– Ja nisam u kontaktu sa Acinom ženom, naravno da ne. Nema potrebe da budem. Sve za nju pitajte Acu. Ja znam da on nema ženu, tako da…– Ovde nisam došla sa obezbeđenjem, to je Acino, on ima godinama. To nema veze sa mnom – kazala je ona.

Otkrio nepoznate detalje iz života i karijere preminule pevačice

Navršilo se deset godina od prerane smrti pevačice Vere Nešić (51), koja je posle duge i teške borbe s bolešću napustila ovaj svet. Ovaj tužan jubilej iskoristili smo da porazgovaramo s pevačicinim suprugom Mikijem Nešićem, koji još vrlo emotivno govori o svojoj najvećoj životnoj ljubavi.

Miki je sada, posle mnogo godina, smogao snage i u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir otkrio nepoznate detalje i anegdote iz privatnog života, ali i karijere preminule pevačice.

– Vera je preminula 10. januara u Finiksu, u Arizoni. Bol je ista kao i tada, ništa manja. Mi smo 30 godina bili u braku, u kom smo dobili dve ćerke – Katarinu i Emiliju. Išli smo zajedno i u osnovnu školu, obožavala je fudbal, bila je golmanka. Ja sam svirao bubnjeve, ona je pevala. Radili smo po hotelima i restoranima, imali smo programsku muziku – starogradske pesme, romanse, zabavnjake, i tako je to počelo.

Vera je bolovala od najteže bolesti. Kakva je bila njena borba i poslednji dani u Americi?

– Borila se s karcinomom do poslednjeg časa, tri godine je bolovala. Njeno lečenje je bilo završeno i u Beogradu i u Kragujevcu, pa smo onda došli ovde. To su bili strašni trenuci. Zamislite kad vam lekari kažu: “Potražite nešto drugo, vaše lečenje radioterapijom i hemoterapijom je završeno.” Onda smo mi došli ovde kod ćerke Katarine u Ameriku. Obratili smo se za pomoć jednoj Kineskinji, koja je lečila alternativnom medicinom, nekim čajevima i kombinacijom vitamina. Međutim, sve je to bilo kasno. Desetak dana je bila na klinici, odakle je otpuštena na kućno lečenje. U ćerkinoj kući je i preminula.

Da li su vas u tim teškim trenucima zvale Verine kolege i nudile pomoć?

– Da, jesu. Na prvom sledećem sastanku Saveza umetnika, Vera će dobiti status istaknutog umetnika. Ona je još dok je bila živa trebalo da preda dokumenta za to, ja sam je terao, ali ona je sve to nekako odlagala i govorila da ima vremena, kad joj bude bilo bolje.

Pokojni Toše Proeski je bio zadivljen njenim pevanjem makedonskih pesama.

– Jednom su gostovali zajedno i pevali u emisiji uživo, sa orkestrom Ljubiše Pavkovića. Vera je htela je da peva “Zajdi, zajdi” i čak je bila i na probi sa orkestrom. Posle nekih pola sata na probu je došao i pokojni Toše, sa željom da otpeva istu pesmu, ne znajući da je Vera već probala nju. Kad je to čuo, on je želeo da otpeva neku drugu pesmu, međutim, Vera, koja je bila veliki čovek i kolega, odmah je rekla: “Ne, ne, molim te, Toše, ti otpevaj ‘Zajdi, zajdi’, a ja ću nešto drugo!” Takva je bila moja Vera.

Ono što se malo zna u javnosti jeste da je Vera bila veliki humanista. Održala je preko 100 koncerata u humanitarne svrhe.

– Skoro sam gledao, preko 150 plaketa i zahvalnica ima za humanitarne koncerte koje je održala tokom karijere, a i koje smo mi organizovali. Uvek se rado odazivala na takve događaje.

Njen poslednji album, koji je snimila 2006. godine, zvao se “Bolujem”. Deluje kao da je predosećala nešto.

– To je album na kojem smo najviše radili. Dragan Aleksandrić nas je zvao i rekao: “Ćero, imam za tebe pesmu.” Posle toga smo uzeli i nekoliko pesama od pokojnog Novice Uroševića. Nakon toga se i razbolela.

Čujete li se i sa Sašom Popovićem?

– Da, ja njega izuzetno poštujem, mi smo veliki prijatelji. Suzana je naša drugarica i radili smo s njom mnogo godina.

I vaša ćerka Emilija je krenula stopama majke, učestvovala je u takmičenju “Zvezde Granda”.

– Emilija je dosta kasno počela da se bavi muzikom. Ona je svirala 10 godina klavir, pevala u horu, završila je srednju i nižu muzičku školu. Sada završava solo pevanje u Kragujevcu i sprema se ponovo za “Grand”. Dosta me kolega zove zbog nje, interesuju se. Napravila je pauzu s takmičenjem, sad će se opet prijaviti. Ja sam tu pomalo kriv, požurio sam da je posle samo mesec, dva bavljenja pevanjem prijavim za “Zvezde Granda”. Nije imala nikakvog iskustva.

Saradnja s folk divom Pevala prateće vokale Ceci

Malo je poznato da je Vera pevala prateće vokale Ceci Ražnatović na njenom prvom albumu “Cvetak zanovetak”.

– Da, Ceca se tad pojavila na Ilidži i dobila debitantsku nagradu. Posle toga Vera joj je na prve dve ploče pevala prateće vokale, pa onda i Snežani Savić, Miroslavu Iliću, Milošu Bojaniću, Radiši Uroševiću i mnogim drugima. Snežana Đurišić, Ana Bekuta i Vera su to maestralno radile u tom periodu.

Ana Nikolić nije viđena u javnosti otkad je u medijima zaratila s bivšim menadžerom Sašom Mirkovićem, nakon čega je isplivao i video u kojem se vidi ona s ranama na licu. Ekipa Kurira posetila je kraj u kom živi pevačica.

Čim smo došli do zgrade, primetili smo da je mirno, da Aninog auta nema, a obično je parkiran negde u blizini.

Tako je bilo uvek kad smo dolazili ranije. Sreli smo komšiju koji živi pored njene zgrade, a on je pretpostavio da smo novinari i da smo došli zbog skandala koji se dešava s pevačicom.

Bučna i neuredna

– Nisam je video danima, ako nema auta, znači da nema ni nje, jer uvek joj je auto parkiran napolju. Garažno mesto je prodala čoveku iz zgrade pored. Iz stana se dešavalo da se čuju strašna dreka i galama, dadilju nema, kućnu pomoćnicu takođe. Sve su to bile divne žene koje nisu uspele da izdrže njen temperament i način življenja – rekao nam je mladić.

Stajali smo neko vreme ispred zgrade i čekali da vidimo da li će se Ana odnekud pojaviti. Nije je bilo. Posle petnaestak minuta na izlazu se pojavila jedna sredovečna žena, pa smo joj prišli i pitali je da li je ona Nikolićkina komšinica. Rekla je da jeste, a onda je počela da priča opširnije.

– Terasa, kao što možete da vidite, kao da je bomba bačena. Tepisi, traka za trčanje, detetov bicikl, kutije i kese s đubretom… Šta da vam kažem, dešavalo se da dođe do stana i ne može ključ da ubode, a onda viče, dere se. Vrata su joj izgrebana oko brave. Roletne su joj spuštene gotovo uvek. Njena majka je bila nedavno, videla sam je, a od tada ne viđam ni nju ni Anu – kaže naša sagovornica.

Pitali smo je da li je viđala još nekog u društvu sa Anom.

– Ne. Ne znam gde je njeno dete, da li ju je baka odvela ili ju je uzeo Rasta, ne znam stvarno – rekla je za kraj komšinica, koja nam je dozvolila da uđemo u zgradu i da pozvonimo kod Ane na vrata, kako bismo i s njom pokušali da razgovaramo.

Vrata niko nije otvarao. Zaista, videli smo da ima dosta ogrebotina od ključeva kao što je i rekla naša sagovornica. Potom smo ponovo izašli na ulicu i fotografisali Aninu terasu, na kojoj se vidi sve ono što nam je komšinica pomenula.

U blizini smo onda sreli jednog čoveka koji radi kao čuvar zgrade, pa smo i njega pitali za Nikolićevu.

– Jao, u poslednje vreme kad je vidim nije to to. Izgleda čudno, nosi kape, naočare obavezno. Nije ona bila nešto bolja ranije, ali nekad ovako, nekad onako. Sad ovo u poslednjih nekoliko godina je strašno. Sećam se ranije, tokom korone, viđao sam je s bivšom ženom Ace Lukasa, i jedna i druga pijane. Ana je tad slupala auto, pa zove taksi, ne može da ga dobije, a onda se ovde razvlače po ulici. Kad stigne taksi, Ana sa onim njenim forama tu pravi haos i glupira se. Godinama ona nije u redu, ali svakako ovo što sada proživljava je ružno, ali možda će je to konačno promeniti, to bismo svi voleli – zaključio je on.

U više navrata pokušali smo da stupimo u kontakt sa Anom putem telefonskog poziva, međutim, ona se nije javila.